DRAGAN VESOVIĆ

Dveri

Rođen 26. 9. 1966. godine u Čačku. Živi u Kraljevu.

Osnovnu i srednju školu završio je u Kraljevu. Završio je Stomatološki fakultet u Beogradu.

Radio kao profesor stručnih predmeta u Medicinskoj školi u Kraljevu 16 godina. Obavlja privatnu stomatološku delatnost od 2002. godine.

U Srpskom pokretu Dveri je aktivan od 2011. godine. Nakon izbora 2012. godine, postao je odbornik i šef odborničke grupe u Skupštini grada Kraljeva. Od 2012. godine bio je koordinator rada odborničkih grupa i član Rukovodstva Pokreta. Od 2013. do 2015.godine bio je član Uprave Rukovodstva Pokreta. Bio je predsedavajući osnivačkog Sabora Srpskog pokreta Dveri. Trenutno obavlja dužnost člana Predsedništva i koordinatora za zdravstvo.

Po prvi put je postao narodni poslanik 11. avgusta 2016. godine.

Oženjen je, i otac jednog sina.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Kraljevo
  • Čačak
  • 26.09.1996.
  • lekar

Statistika

  • 74
  • 2
  • 441
  • 9
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Hvala predsedavajuća.

Kolege narodni poslanici, postaviće se pitanje zašto srpski pokret Dveri insistira na donošenju jedne ovakve deklaracije.

Opšte je poznata činjenica da i u Ustavu Republike Srbije, u članu 10. kaže se da je u Srbiji jezik srpski ćirilično pismo. Opšte je poznata činjenica da Zakon o službenoj upotrebi jezika pisma i pisama, dakle, navodi da su ćirilica i srpski jezik zvanični jezici u Republici Srbiji.

Ideja koju je srpski pokret Dveri imao jeste da Narodna skupština, kao vrhovni zakonodavni organ ove države, da jedan vetar u leđa ministarstvima i svim javnim institucijama države Srbije da poradimo na sprovođenju u delo ovoga što zakonski i ustavno imamo.

Svedoci smo činjenice da zadnjih desetinu godina dolazi do žestokog narušavanja i unižavanja srpskog jezika, manje u državi Srbiji, a više u ostalim državama. Svedoci smo da dva književna izgovora, koje srpski jezik ima, ekavski i ijekavski, ne žive podjednako u Srbiji, a da pogotovo ovaj drugi izgovor pokušavaju da predstave svojim jezicima u zemljama koje su nam u okruženju.

Svedoci smo sa druge strane da susedna država, Republika Hrvatska, diže stotine hiljada ljudi da razbije ćiriličnu tablu u Vukovaru, gde je pretežno srpski živalj ili neviđenu harangu na poslanicu koja je Srpkinja kada u Hrvatskom saboru progovori srpskim jezikom.

Sve ovo, bili su razlozi zbog čega srpski pokret Dveri hoće da Skupština donese ovakvu deklaraciju i da ovakva deklaracija bude nešto što će da podstakne da sve javne institucije, sva ministarstva u delokrugu svog rada, rade ozbiljnije na zaštiti identiteta i očuvanja srpskog jezika.

Poznata je činjenica da narod koji gubi jezik i koji gubi jednu reč, gubi i deo svog identiteta, da prestaje da bude narod. Ne dozvolimo da nam se u budućnosti to dešava, nego onima koji dolaze iza nas pokažimo da je Narodna skupština Republike Srbije ona institucija koja će da zaštiti srpski jezik na najbolji mogući način. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Mada sam evidentno tužan što je za predlog glasalo samo šest narodnih poslanika Skupštine Republike Srbije, neću govoriti engleski nastaviću da govorim srpski i o ovom drugom predlogu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO proizilazi iz člana 70. Ustav Republike Srbije kojim je propisana obaveza Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija, jer bi u suprotnom penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija. To nam kaže Ustav Republike Srbije, a izmenama Zakona o PIO, koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ br. 75/2014, došlo je do promene sastava Upravnog odbora PIO Fonda koji je sa tadašnjih 21 člana, koliko je imao, sveden na sedam članova. Od tih sedam članova, i time se bavi Predlog zakona, da se ova odredba promeni, da se uspostavi jedan drugačiji sistem, od tih sedam članova četiri člana su ona koji idu na predlog ministra nadležnog za poslove PIO. Jedan član je iz reda osiguranika, jedan član iz reda poslodavaca i jedan član iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera.

Dakle, srpski pokret Dveri smatra da je ovakvo zakonsko rešenje nekorektno i nije dobro, pa je predložio da u taj napred pomenuti Upravni odbor PIO, uđe pet članova iz reda korisnika prava iz Udruženja penzionera, jer smatramo da oni koji su korisnici tog prava najviše o tom pravu treba i da odlučuju.

Na način koji je sada, izvršeno je jedno, po nama, nepotrebno podržavanje, znači država je učinila upliv da bi i ono malo što je od toga ostalo, mogla da kontroliše. Ubeđen sam inače da ovo niste ni pročitali, jer da ste čitali videli bi da ovde ima velikog smisla i logike, nažalost mi ćemo i dalje da predlažemo sa nadom da ćete jednog dana nešto i da čujete. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Hvala, predsedavajuća.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je u primeni od 28. oktobra 2014. godine. Dakle, pune tri godine mi nešto privremeno preduzimamo.

Članom 20. Ustava, propisano je da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati, te da ta prava mogu biti ograničena zakonom samo ako to dopušta Ustav u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava.

Istina, kada je donošen Zakon o privremenom načinu isplate penzija, u njegovom nazivu kaže – uređuje se način isplate penzija, čime je, u stvari, maskirana suština tog zakona. Suština je da je od tada do današnjeg dana, a da je u međuvremenu, i ne znamo kada će ta privremenost prestati i da li će prestati, svaki penzioner oštećen za pogolemu količinu novca, a ono što su u vidu, po našem mišljenju milostinje, u dva navrata primali jeste bleda nadoknada onoga što treba zaista da se sprovodi.

Član 58. Ustava kaže da bi se mogao doneti set zakonom i ograničiti raspolaganjem dela penzije, ali samo uz pravičnu nadoknadu. To znači da bi se moglo za određeno vreme isplaćivati manja penzija od po zakonu stečene, ali samo kao pozajmica koja bi po prestanku potrebe koja je izazvala takav akt bila vraćena uz odgovarajuću kamatu. I ovaj član Ustava nije predviđen tim Zakonom o privremenoj isplati penzija, niti je predviđen način kada će biti vraćene, ni da li će biti vraćene, a o tome da će biti vraćene uz adekvatnu kamatu verovatno nema ni govora.

Zašto je možda sada najbolji momenat da ovakav predlog dođe na dnevni red i da o ovome porazgovaramo? Pa, zato što je, kako je javno obelodanjeno i priča se već pola godine, budžet Republike Srbije nikad puniji, postignuta je apsolutna finansijska stabilnost i svi ovi razlozi koji su možda u jednom momentu, kažem možda jer mislim da ni tada nisu postojali, nego su postojali drugi načini, bili upotrebljeni ovim su prestali da postoje, tako da mislim da o ovome treba da se raspravlja. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 08.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 55000.00 RSD 10.08.2016 -
Odbornik Grad Kraljevo Grad Mesečno 18000.00 RSD 16.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 13:07