Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marija Janjušević

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, pri kraju rasprave o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine prava je prilika da konstatujemo da se za građane Srbije neće promeniti ništa. Meni je drago da su upravo poslanici iz vladajuće stranke priznali da mi u 21. veku nemamo rešeno ni pitanje kanalizacije i vodovoda, a kamoli nešto drugo, da se problem plastičnih kesa rešava o trošku građana Srbije, a ne o trošku niti države, niti velikih trgovinskih lanaca. Poljoprivrednici teško da će, nakon što im Ministarstvo propiše nova dodatna pravila, moći da nešto urade kod Zelenog fonda ili IPARD-a, a znamo da će teško moći da dobiju regresiranu naftu, da će akcize na naftu da ostanu iste. Dakle, od svega ovog što smo raspravljali gotovo 10 dana jedino što se menja jeste da će sredstva moći da se dodeljuju na netransparentan način, bez javnih konkursa.

Vi, dakle, obmanjujete ne samo svoje građane, već i partnere iz Evropske unije jer, evo, daću i konkretne primere. Ako se iz Evropske unije propiše pravilo da se pitanje otpadnih voda mora rešiti do 2030. godine, na primer, domaći zagađivači koje je ministar priznao da ne može da kontroliše, to shvataju da zapravo mogu slobodno da zagađuju do 2030. godine i da nikome ne odgovaraju za to.

Ministar je takođe u prvom obraćanju rekao da sva ministarstva moraju da koordiniraju sa njegovim ministarstvom i da slušaju upute, međutim, meni se čini da zapravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine služi kao pokriće ostalim ministarstvima, jer svi dobro znamo kakve se zloupotrebe vrše u proceni zagađivanja životne sredine.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovim amandmanom predložila sam da se zapravo preciznije odredi kada se može izuzeti nešto iz javnog konkursa, ali taj amandman je, naravno, odbijen.

Potpuno se slažem sa prethodnim govornikom koji je izrazio sumnju u transparentnost podele budžetskih sredstava, a predlagač zakona time što uporno odbija da tačno precizira kada će to sredstva biti dodeljena po nekim posebnim uslovima, dokazuje da će se nakon usvajanja ovog zakona sredstva iz budžeta Srbije dodeljivati po nahođenju ministra, odnosno po nahođenju jednog čoveka u državi koji zloupotrebljava i režim i budžet i sve ostalo. Vi ste ovde u objašnjenju čak i naveli da je predviđen još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa. Dakle, vi sami propisujete obaveze i sami ih kršite.

Ministre, vi ćete sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljivati netransparentno i ovde ste odbijanjem amandmana koji sam predložila to javno i priznali. Mislim da ćemo i u nastavku ove rasprave samo pokazati da je namera otimanje novca građana Srbije, jer smo i u raspravi o amandmanima na samom Odboru razgovarali o tome da biste predvideli neke nepredviđene situacije i meni je koleginica iz Ministarstva tačno nabrojala koje su to moguće situacije, poput poplava, požara itd. Ali, to nismo ovde naveli.

Dakle, ostavlja se neodređeno i ostavlja se mogućnost zloupotrebe. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Predložila sam da se naslov, zapravo naziv ovog zakona promeni i da glasi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i otklanjanja štetnih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Nažalost, taj predlog nije prihvaćen i Vlada Republike Srbije propustila još jednu priliku da makar deklarativno pokaže da joj je zaista važno kako žive građani Srbije, njihova zdravstvena bezbednost, bezbednost naše životne sredine.

Mislim da nema ni boljeg trenutka da pričam o posledicama NATO bombardovanja u trenutku kada nedaleko od Beograda šeta i vršlja Stoltenberg koji je došao da nam objasni kako su nas bombardovali za naše dobro. To dobro mi, nažalost, osećamo sada, kada nam se deca leče od raka, raka kao posledice NATO bombardovanja.

Iskreno se nadam da ovaj javašluk, da mi tri sata raspravljamo o samo jednom amandmanu, nije bio smišljen upravo zato da ne pričamo o dve ključne stvari u ovom trenutku, u ovoj državi, a to je NATO kao neprijatelj Srbije koji pokušava da nas uvuče i da nam definitivno otme KiM, gde dolazim na ključno pitanje. Ako već pričamo o savezu, da vam kažem, savez pre svega ima za cilj da spreči definitivnu predaju KiM. U tom smislu bih podsetila na sednicu prethodnu, ne ovu…

Hoćete mi nadoknaditi vreme ili kako?
Dobro, ja bih zaista volela da nam ministar kaže koliko je dece obolelo od kancera i da li se država Srbija uopšte bavi time šta je razlog za toliko povećana oboljenja, broj oboljenja u državi Srbiji, pa možemo tako, baš i na teritoriji KiM? Bilo bi sjajno da to tamo istražimo?
Ali mi niste dali da završim, da je ministar Đorđević prvi započeo ovde priču o savezu i njega je predsednica Maja Gojković prekinula i decidirano rekla da savez ovde ne postoji i da ovde ne postoje poslanici saveza, pa vas ja pozivam da prestanete da ponižavate…
(Predsedavajući: Koleginice Janjušević, opet sada pominjete predsednicu Skupštine koja nije …)
… tu ženu. Ne dajete joj kvorum. (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem predsedavajući.
Ponoviću. Predlažem da se ipak ovaj zakon zove i zakon koji će otkloniti štetne posledice po zdravlje ljudi, a te posledice su pre svega posledice NATO bombardovanja.
Pozivam ministra da se posebno pozabavi zdravljem dece u Srbiji i zahvaljujem što ćete otvoreno i iskreno da pričate o oboljenju dece u Srbiji od kancera, a da ne govorim i o starijima.
Moram da dodam, da Stoltenberg, niti bilo ko iz NATO-a nije dobrodošao u Srbiju ako će nam objašnjavati da su nas bombardovali za naše dobro. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja ne reklamiram ništa, jer reklame se emituju u rijaliti programima, pa mi je čudno što prethodni poslanici reklamiraju Poslovnik. Bio bi red da nauče, da ih ne uče mladi poslanici, po stažu mislim, da se ukazuje na povredu Poslovnika. Ja sada ukazujem na povredu Poslovnika, član 108, koji kaže da se vi starate o primeni ovog poslovnika na ovoj sednici.

Vrlo često se dešava da se nekoliko narodnih poslanika poziva ovde na dostojanstvo. Stvarno je skaradno da o dostojanstvu u ovom visokom domu pričaju osobe koje su jednom nogom ovde, a drugom u zatvoru i na trećem mestu ne mogu da se nađu, čak ni nanogicu da nose, ne mogu.

Ne znam zašto je iznošenje istine uvreda? Srušite taj objekat na Kopaoniku, pa da pričamo dalje. Ne znam da li vas je sramota?

Ja bih se zabrinula… (Isključen mikrofon.)
Evo, potrudiću se da ne izlazim iz okvira ukazivanja na konstantnu povredu Poslovnika u ovom visokom domu, jer su određeni narodni poslanici zapravo zaduženi za to da šire laži, da ljagaju one narodne poslanike koji ovde iznose istinu.

Što se tiče toga da treba da se držimo teme, evo ja vas pozivam da date lični primer koji ćemo mi vrlo rado slediti, a da meni ovde o dostojanstvu priča neko ko je pravo iz rijaliti šoua na magarcu ujahao ovde, a sada vozi audi, ja to neću…
Predsedavajući, zbog ovog vašeg ponašanja sada i pre ove diskusije, povredili ste Poslovnik, član 100. Ako hoćete da diskutujete, neka neko drugi predsedava, a vi siđite u klupe pa polemišite sa narodnim poslanicima.

Razumem toliku nervozu i strah od saveza, ali ne morate i vi sa govornice da pomažete, pri tom, dozvoljavate i direktno obraćanje narodnim poslanicima.

To što vi sa tog mesta predsedavajućeg morate da pomažete u nedostatku argumenata, građanima samo pokazuje koliko se plašite Saveza za Srbiju, saveza za spas Srbije i za pružanje nade građanima Srbije da će ova pošast jednom da prestane. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zbog građana bih ponovila da sam predložila da se na ovoj sednici raspravlja o usvajanju deklaracije o zaštiti porodice u Srbiji.

Porodica u Srbiji je u ovom trenutku ugrožena, jer izgleda da mi gotovo i da nismo pristojno društvo zato što su u prvom planu rijaliti programi i oni koji ih brane.

Bili smo svedoci da je našoj premijerki, ministru unutrašnjih poslova, ministru odbrane, najvažnije da odbrane rijaliti program. Porodica ovde nikome nije važna, makar ni deklarativno.

S druge strane, poštovani građani Srbije, naša vlast i oni koji odlučuju o dnevnom redu u Narodnoj skupštini, odlučili su da umesto o porodici, o gorućim pitanjima u državi, KiM, Gazivodama, razgovaramo o šišmišima i pticama selicama.

Zbog toga mislim da je danas idealno da uvrstimo na dnevni red, da razgovaramo o porodici, o položaju porodice u Srbiji, da makar deklarativno i vi podržite da je Srbija prijatelj porodice. Porodica je naš osnovni nacionalni resurs. Prirodna porodica je i ekonomska zajednica, osnovna jedinica ekonomskog razvoja, održivog razvoja. Ako nemamo decu koja će se rađati u prirodnoj porodici u kojoj će biti vaspitavana i odrastati, čemu sve ostalo?

Poznato je da je stopa fertiliteta u Srbiji 1,43, a za prostu reprodukciju nam treba 2,1. I, šta mi činimo? Donosimo zakone koji samo proizvode to da nama trudnice i porodilje nezadovoljne marširaju ovim gradom, a uskoro će im se pridružiti i penzioneri, a jedini su koji imaju stalna primanja i finansiraju i svoje unučiće i školuju ih i pomažu svojoj deci.

Dakle, porodica je ugrožena. Država mora nešto da doprinese. A, moj predlog je da bar, evo, deklarativno, prihvatite da to pomognete, jer to je jedini način da Srbija sebi obezbedi budućnost. Jedino ako obezbedimo zdrav priraštaj, ljude koji su mladi, vizionari, obrazovani, jedino će oni moći da nas spasu od pošasti… (Isključen mikrofon.)
Dobro ste pretpostavili, predsedavajuća. Radi se o Radio Televiziji Vojvodine, o javnom servisu svih građana Srbije, naravno, prvenstveno onih koji žive na teritoriji AP Vojvodine.

Naime, mi smo svi već žrtve zloupotrebe medija u Srbiji, a kada se radi o nacionalnim frekvencijama, tu je stvar već veoma ozbiljna.

Predložili smo da se osnuje anketni odbor, koji bi utvrdio da li javni servis, koji pripada svim građanima Srbije, koji se finansira njihovim sredstvima, zloupotrebljava svoj položaj, da li favorizuje vladajuću stranku, zašto se ponaša tako kao da su svi građani Srbije ujedno i članovi SNS.

Javni servis ne sme da bude u službi režima, koji pritom čak i nije režim ovog naroda, koji je otuđen i nenarodni.

U ranijem periodu imali smo slučaj da vladajuća stranka ima i do 13% programa koji je posvećen promociji te stranke, a sada je taj procenat čak 36%. Ja se bojim da su zapravo ovi podaci čak i blagi, jer je zapravo SNS uzurpirala sve, sav medijski prostor u Srbiji, jer nigde ne možete da čujete reč opozicije, ne postoje javne debate.

Dakle, njima je, perjanicama SNS, počev od ovog visokog doma pa nadalje u svim javnim servisima i na medijima moguće da kažu bilo šta, bez ikakvih dokaza, da na najstrašniji način šire laži o svojim političkim protivnicima, kojih se očigledno veoma boje, jer nikada i nigde neće izaći na TV duel, na duel uživo i na razmenu mišljenja uživo, jer se boje.

Radio televizija Vojvodine stavila se u službu svega ovoga, a ono što je najstrašnije ne reaguje ni REM, ne reaguje ni Ministarstvo kulture, ne reaguje niko. Lično bih bila zadovoljna, makar minimalnim, da na javnim servisima, kada se govori o KiM, odnosno o kvazi državi Kosovo, to i čujem, da spikeri imaju obavezu da kažu samoproglašena država Kosovo, lažna država Kosovo ili se na bilo koji način ograde, a ne učestvuju u Vučićevoj veleizdaji KiM. Dakle, javni servis... (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Problem sa privatizacijom Studija B su nerešeni imovinski odnosi, odnosno zaostala dugovanja i nerešen spor sa nekadašnjim deoničarima Studija B. Naime, Radnički savet Studia B je 15. aprila 1991. godine uputio poziv svim zaposlenima da, i penzionerima naravno, otkupe interne deonice i na poziv se javilo 86 deoničara. Do 28. februara 1992. godine cena je u potpunosti isplaćena, a deoničari su stekli pravo na godišnju dividendu. Međutim, 15. februara 1996. godine, rešenje o otkupu deonica je jednostavno poništeno i na čelo Studia B je postavljeno novo rukovodstvo, a tada je predsednik Skupštine bio Nebojša Čović.

U dopisu Upravnog odbora Studia B, upućenom od strane novog rukovodstva, svim deoničarima stoji, citiram: „Upravni odbor radio-difuznog javnog preduzeća Studija B je analizirao imovinske odnose nastale preuzimanjem osnivačkih prava, od strane grada Beograda, i s tim u vezi ukupne obaveze osnivača prema osnovanom preduzeću i deoničarima koji su uložili sopstvena sredstva za otkup kapitala ranijeg radio-difuznog preduzeća Studija B. Osnivačkim aktom javnog preduzeća imovina deoničara je zaštićena i izuzeta iz ukupne imovine Skupštine grada Beograda“.

Međutim, ono što se u realnosti dešava jeste jedna opšta otimačina društvene imovine, dešava se da je Studio B unakažen, otet i pretvoren u lični servis Aleksandra Vučića i zapravo je, da kažem, neka senka studija Pink.

Ovo ruglo koje se čini sa medijima u Srbiji može da prestane ako oformimo anketni odbor koji će za početak da istraži imovinu Studija B, kome Studio B pripada, ko zloupotrebljava i pravo i pravdu i zakon i prava građana poništava, pa kada se još pozabavimo kvalitetom programa Studija B i u čijoj je on svrsi, kome služi, onda možda konačno počnemo i ono najvažnije da oslobađamo medije u Srbiji, jer poznato je da svoje laži i svoje izdaje Aleksandar Vučić najbolje održava putem medija, a Studio B… (Isključen mikrofon.)
Regulatorno telo za elektronske medije koje bi trebalo da obezbedi da u Srbiji građani mogu da gledaju kvalitetan program, onakav kakav zaslužuju i kakav uostalom plaćaju. Međutim, šta se dešava sa REM od 2014. godine pa nadalje? Taj se period nekako poklapa i sa vremenom u kojem nas Aleksandar Vučić neprestano drži u vanrednom stanju, u stanju izbora, u stanju straha i u stanju prevare.

Dakle, od 2014. godine pa nadalje, REM sebe proglašava nenadležnim za praćenje programa u okviru političkih kampanja. Kako se stvari dalje odvijaju, kako Aleksandar Vučić stavlja šapu na medije, tako se i REM povlači, iako svi koji su zaposleni u REM uredno primaju plate. Zbog toga je neophodno da napokon neko postavi pitanje – šta radi REM, da li nam je REM potreban, da li možda tu ulogu treba da preuzme Ministarstvo kulture ili neko drugo telo da se oformi, a REM je svakako odavno mrtav.

Imali smo slučaj gde jedna od savetnica REM, koja se javi samo kada treba da odbrani Željka Mitrovića i sličnu bulumentu, izjavi javno da jedina zabrana za koju će se zalagati jeste zabrana javnog govora predsedniku Srpskog pokreta Dveri Bošku Obradoviću. Niko nije reagovao na ovako skandaloznu izjavu, a ovako bahato ponašanje prosto eskalira. Prosto neko mora da počne istragu o REM, da vidimo kakve su odluke donošene, da li su sprovođene, da li su vršili nadzor, konkretno, nad televizijom Pink ili je možda izvršna direktorka REM u bračnoj vezi sa nekim ko radi na Pinku.

Odakle ovolika moć ministru kulture iz senke? Znate dobro o kome govorim. O vlasniku Pinka, o perjanici i najvećem čuvaru i tv Bastilji Aleksandra Vučića. Željko Mitrović je iznad zakona u svakom smislu, ne mislim samo u smislu emitovanja programa i prljanja Srbije, već i na druga krivična dela mislim. Zato mislim da je REM mesto sa kojeg možemo da počnemo čišćenje Srbije, čišćenje medijskog prostora i oslobađanje medijskog prostora.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje jeste za ministra zdravlja, gospodina Lončara i za gradonačelnika Beograda – kada će deca u Rušnju dobiti mogućnost da se leče? Kada će dobiti svog pedijatra? Na Domu zdravlja u Rušnju direktorka Biljana Jeremić istakla je obaveštenje u kojem obaveštava roditelje da njihova deca u tom domu zdravlja mogu da se leče utorkom i četvrtkom, a ako se slučajno razbole ponedeljkom, sredom i petkom, mogu da zdravstvenu pomoć zatraže u Žarkovu. Usled toga se javljaju i velike gužve i deca prosto budu vraćena i nije im ukazana osnovna zdravstvena nega, zato što pregled nije zakazan ili zato što ih prosto ima mnogo i lekari, oni koji vrše svoju dužnost, nisu u mogućnosti da pregledaju svu decu.

Zbog toga će večeras ispred Doma zdravlja u Rušnju u 18 sati biti protesti i ja pozivam sve građane Beograda da se pridruže, kao i sve narodne poslanike, bilo iz opozicije ili vlasti, jer, nažalost, ovaj režim razume samo taj jezik, jezik protesta i kada građani u tome pokažu jedinstvo, onda, na neki način, dođemo i do rešenja.

Zaista mi je važno da gradonačelnik Beograda, gospodin Radojičić, javno kaže da li zaista veruje da je dovoljno da deci u septembru ponudi novogodišnju rasvetu a ne knjige, školsku opremu i elementarnu zdravstvenu zaštitu?

Takođe me zanima šta će ministar zdravlja reći na ovo što nemamo pedijatre? Da li je to u vezi sa onim što nam specijalisti lekari odlaze preko granice? Lično mi je odgovorio da niko u Srbiji ne vodi evidenciju koliko naših specijalizovanih lekara odlazi da radi u inostranstvo.

Drugo pitanje postavljam ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću, kao i ministarki Slavici Đukić Dejanović, odgovornoj za demografiju i populacionu politiku – kada ćete tačno, termin, predložiti izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama i koje ćete kratkoročne mere uvesti da pomognete porodiljama i trudnicama koje su koliko juče marširale na ulicama, takođe zbog nezadovoljstva? Majke koje zarađuju više oštećene su, zato što je maksimalna zarada koju tokom porodiljskog odsustva mogu dobijati tri prosečne plate, bez obzira na to kakvu one zaradu ostvaruju tokom rada, dok one koje ne rade zaista mogu da dobiju finansijsku pomoć, ali ona je nekad manja i od hiljadu dinara. To je poražavajuće i to je varka. Varka koju smo, nažalost, mi ovde izglasali. Žao mi je što Dveri, koje su bile protiv ovakvog rešenja zakona, nisu mogle da utiču. Ali ću vas podsetiti koliko ste srčano branili taj zakon tada. A isto će vam se desiti i sa zakonom o penzijama. Za par nedelja imaćete na ulici i penzionere.

Kad smo kod ministra kulture, ovde u Srbiji pravi ministar kulture je Željko Mitrović. A kad ste već histerično danima govorili o Željku, da pomenemo da i Srpska napredna stranka svog Željka za trku ima. On je ovde pravi ministar kulture, odnosno nekulture, a Pink je srce i ogledalo Srbije koja je postala jedan obični rijaliti Aleksandra Vučića.

Moje pitanje ministru kulture je – zašto mu je trebalo godinu dana da reaguje na zahtev Dveri da se emitovanje rijalitija ukine? Da li je namirisao da će biti smenjen, da će na njegovo mesto da dođe neko ko će doslednije da sprovodi politiku Željka Mitrovića i da li je, kad je već krenuo u verbalni obračun sa svima koji su bili dužni da brane Željka Mitrovića, a to su premijerka, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, kad je već ušao u verbalni obračun sa njima, da li je ministar kulture preduzeo sve potrebne mere da kazni REM, da kazni Pink, da kazni medije koji promovišu sadržaj rijalitija?