Narodni poslanik Marija Janjušević uvek želi reč kada su u pitanju građani Srbije i Srbi u rasejanju. Ovde se radi o predlogu usvajanja deklaracije o zaštiti Srba u rasejanju i regionu.

Dakle, smatrajući da pitanje zaštite prava na jezik, pismo, kulturni identitet Srba, ne treba svoditi samo na to prećutkujući pravo srpskog naroda na državnost, odnosno konstitutivnost i na političko i teritorijalno samoorganizovanje, u onim državama u kojima su Srbi autohtoni i državotvorni narod, pri tom mislim na Crnu Goru, BiH, Hrvatsku i deo Makedonije, tačnije staru Srbiju.

Dakle, srpsko nacionalno pitanje ne sme se lišiti ovog elementa državnosti, jer na taj način pitanje Srba van granica današnje Srbije degradira se u manjinsko pitanje.

Od 12 miliona Srba preko pet miliona živi van teritorije Srbije. Budući da je veliki broj naših sunarodnika, nakon raspada SFRJ protiv svoje volje ostao van granica Srbije, emigrirao i privremeno napustio svoju matičnu državu, te da je time Republika Srbija oslabljena demografskom, ekonomskom i u svakom drugom smislu i prepoznajući činjenicu da Srbi u rasejanju i regionu pružaju ogromnu intelektualnu, finansijsku i moralnu pomoć državnim institucijama Srbije i svojim sunarodnicima u Srbiji, mi smo predložili usvajanje ove deklaracije, uz to konstatujući da se u zemljama regiona ponovo manifestuju pojave neonacizma, fašizma, ksenofobije i rasne netolerancije, posebno prema pripadnicima srpskog naroda, kao i da sve te pojave prećutkuju predstavnici EU i državni organi nama susednih zemalja, tako da mi moramo sami da se pobrinemo da tako ne bude i da se naš glas čuje.

Država Srbija i njene institucije su dužne da u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Ustava Republike Srbije, zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa svim državama u kojima Srbi žive, insistiraju na zaštiti ličnih i kolektivnih prava naših sunarodnika, u skladu sa međunarodnim pravnim aktima.

Pozabavila bih se još pitanjem osnovne institucije. Dakle, institucija Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja je zakonom definisana kao najvažnije organizaciono i izvršno telo Srba van Srbije i koja je u nadležnosti Vlade Srbije, nije se sastala u protekle tri godine.

Zahvaljujem predsedavajući.

Radi se o jednom od zakona koji su doneti na brzinu i pod pritiskom EU, jer kako drugačije objasniti da je u vreme najjačeg lobiranja LGBT populacije taj zakon podnet u Skupštinu i usvojen, a da to nije moglo da se dogodi u trenucima kada smo imali dekadu Roma, kada su osobe sa invaliditetom iznosile svoje probleme, kad smo u škole uvodili inkluzivno obrazovanje i tako dalje.

Dakle, razlog je ipak bio lobi LGBT i napravljen je malo, da kažem, površan. Tražila sam da se izmeni u dve tačke, zapravo u dva člana. Prvo, kada su navedene osetljive grupe navodi se da su to deca, roditelja sa posebnim potrebama i drugo. Dakle, tražila sam da se izbriše ta reč i drugo, jer tu je upravo način da se manipuliše ovim zakonom, da se osobe koje su politički neistomišljenici ili u bilo kom drugom smislu smetaju režimu optuže za diskriminaciju.

I sama sam u ovom parlamentu nebrojano puta bila diskriminisana jer sma blaćena, a nije mi dozvoljena replika, ali dobro, u odnosu na ono što građani Srbije imaju prilike da otrpe to je ništa.

Tražila sam takođe da se obriše ovaj deo koji se odnosi na izjašnjavanje o svojoj seksualnoj orijentaciji jer smatram da je to privatna stvar svakog i da ovakav zakon kakav je trenutno na snazi omogućava promociju homoseksualizma maloletnim licima. Svedoci smo da postoje lobiji koji pokušavaju da to uvedu u naše udžbenike, a da pri tome niko nije pitao roditelje u Srbiji da li se sa tim slažu. To je uostalom i protivno Ustavu Republike Srbije koji roditeljima garantuje da svoju decu mogu da vaspitavaju u skladu sa sopstvenim moralnim, verskim i drugim načelima.

Kada su u pitanju primeri diskriminacije prema osobama sa invaliditetom, najsvežiji primer je gospođa Nevena Jovanović, predsednica Fondacije FIBI koja je slepa osoba i koja je na nedavnim izborima, na Beogradskim izborima tražila da glasa tajno. Ona se na vreme obratila Gradskoj izbornoj komisiji i na glasačkom mestu je tražila da joj se ispuni to njeno pravo. Međutim, završilo se tako što joj je glasački listić otet iz ruke i ona i dan danas ne zna za sudbinu tog svog listića. Toliko o diskriminaciji i zaštititi. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Kada je porodična politika u pitanju, meni je drago da, evo posle gotovo 20 godina upornog insistiranja Srpskog pokreta Dveri, da je porodica na prvom mestu, da je natalitet naš najveći problem, da Srbija gubi svoje građane, da Srbi nestaju kao nacija, napokon došao i na dnevni red SNS, čuli smo predsednika Republike Srbije, kako je pompezno obećao novčanu pomoć za rađanje dece.

Ja sada očekujem da se ta obećanja pretoče i u konkretne zakonske predloge, jer u suprotnom, to će biti samo još jedna u nizu laži i lažnih obećanja.

Što se tiče finansijske podrške, ponovo izostaje neki sistematični pristup, ponovo izostaje priča o porodici, o podršci braku, o podršci mladim osobama, o dodatnoj podršci majkama da usklade materinstvo, rad, karijeru, zato što se radi populistički.

Na sajtu naše ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, kao ukras stoji nacionalna strategija za pospešivanje rađanja koju je potpisao još Božidar Đelić. Ona tu stoji za ukras. Eto ni tu jednu iz 2008. godine, još uvek niko ne primenjuje. Dakle, sve je samo populizam i reklama.

Ja vas sve molim da zaista jednom počnemo sistematski da se bavimo problemom nataliteta, da se prosto uhvatimo u koštac sa evidentnim problemom da nestajemo, jer za prostu reprodukciju potrebno je da stopa fertiliteta u Srbiji bude 2,1, a ona je sada 1,43.

Osvrnuću se svakako i na jedan važan segment razbijanja porodice u totalitarnim ideologijama. Ja ne želim da verujem da ovaj režim nas želi da vodi u to, jer kad se razbije porodica, pojedincem je daleko lakše vladati, tada država vodi računa o njemu, a porodica i sve one blagodeti porodičnog okruženja prosto nestaju. Dakle, prosto je surovo ne obratiti pažnju na sve segmente porodičnog života od te finansijske podrške koja tako najlepše valjda zvuči, do svih onih neophodnih drugih stvari, dakle sistematski pristup.

Dveri će vam rado pomoći u tome, jer se ovom problematikom bavimo 20 godina.

Zahvaljujem.

Ponoviću, radi se o predlogu da se usvoji rezolucija o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, jer evo već 70 godina mi nemamo ništa konkretno čime bismo osudili sve ono čemu je srpski narod bio izložen u 20. veku, umesto da se mi sećamo svojih žrtava i tražimo satisfakciju na svaki mogući način, mi sami dozvoljavamo da naše žrtve budu zaboravljene, da se ne poštuju na odgovarajući način i tako i dolazimo do mogućnosti da čak žrtva postane dželat, da se od samih Srba stvara nacija koja je genocidna, što nikako ne smemo da dozvolimo.

Dakle, naša generacijska obaveza je da donesemo rezoluciju koja će osuditi sve ove zločine i da učinimo da se svaka srpska žrtva pamti, takođe i jevrejska žrtva i Roma.

Svedoci smo da u susednoj Hrvatskoj pokušavaju čak da smanje broj žrtava i jedna ovakva rezolucija bi zapravo pokazala da mi poštujemo sebe i da čuvamo uspomenu na svoje žrtve, da ne dozvoljavamo da one budu iznova i iznova ubijane. Ako mi sami sebe ne poštujemo, zašto bi nas drugi poštovali.

U tom smislu, dozvolite da vam kažem da, evo ni rimokatolička crkva nije osudila ove zločine, a oni su inače mogli da se ugledaju na nemački narod koji je prosto priznao Holokaust, izvinio se, jer su to u ime nemačkog naroda činili nacisti, dakle, ne svi Nemci.

Na isti način bi i naše komšije iz Hrvatske, mogle barem delimično da nadoknade tu nepravdu. Tražimo da rezolucija inače još sadrži stavku da je nezavisna država Hrvatska bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece, u Staroj Gradiški, Jasenovcu, Ušticu, Jablancu, Jastrebarskom, Reci kod Jastrebarskog, Gornjoj reci kod Jastrebarskog, kod Križevaca i Logo grad, u kojima je stradalo 42.791 dete.

Imajući sve ovo u vidu, a naročito u svetlu rastuće ugroženosti srpskih nacionalnih i statusnih pitanja u današnjoj Republici Hrvatskoj, smatram da su ciljevi, da su ispunjeni svi formalni, a naročito politički uslovi, da se predlog rezolucije o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima, tokom Drugog svetskog rata, da se uvrsti na dnevni red i izglasa na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Ja vam na tome unapred zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vrlo konstruktivno. Drago mi je da slušam i o stranim i o domaćim investicijama. Mislim da je svima potpuno jasno da je neophodno stranim investitorima pružiti pravnu sigurnost. To je ono što vladajuća većina može da im obezbedi, što mora da im obezbedi i što onda oslobađa sredstva koja mi sada, zato što ne postoji pravna sigurnost, moramo da im dajemo na ime podsticaja subvencija da bismo uopšte imali investicije.

Dakle, pravna sigurnost će svakako privući strane investitore, a ostaviti dovoljno sredstava da se stimuliše domaća privreda i domaći investitori, jer nismo ni lenji, ni glupi ni ludi, kako je to pokušano da se prikaže, možemo da zaposlimo i sami sebe i svoje sugrađane.

Sa druge strane, investicije koje postoje, investitori koji zapošljavaju veliki broj građana, što jeste pohvalno, molim i predlažem predsednici Saveta za populacionu politiku da među tim zaposlenima, unutar tih stranih kompanija, izvrši jedno istraživanje kako su tretirane žene, koliko ima trudnica, koliko porodilja i kakav je uopšte status žena koje treba da postanu majke?

(Blaža Knežević: Pitaj Boška Obradovića kako tretira žene?)

Drago mi je što i ja ovako usamljena ovde izazivam nestrpljenje preko puta i što imaju građani priliku da vide kakvo je vaspitanje narodnih poslanika vladajuće većine.

Zahvaljujem.

Evo, zahvaljujući i ostalim govornicima, dobila sam samo priliku da radi građana Srbije naglasim da Dveri ama baš ništa nemaju protiv EU ili bilo koje države članice. Naprotiv, Srbija treba da sarađuje sa EU i da gradi bilateralne odnose sa svim državama Evrope, ali na ravnopravnim osnovama.

Ono protiv čega jesmo jesu ucene iz Brisela i briselska besmislena ucena, koja glasi – potpisivanje obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma i uslova svih uslova izdaje Kosova i Metohije.

Dakle, da se ne pravimo da ne znamo šta se krije iza tih 115 uslova koje moramo da ispunimo, da bismo možda jednom, do 2025. godine, dobili signal da ćemo možda ući i postati član te Evropske unije.

Dveri nemaju ništa protiv saradnje na ravnopravnoj osnovi, a vama hvala što ste mi pružili priliku da to još jednom ponovim, kako ne bih još jednom bila pogrešno protumačena. Hvala.

Dala bih samo kratak komentar na to što predsednica Skupštine danas nije ovde. Kad već pričamo o karakteru, mislim da to na najbolji način odražava njen karakter.

Ne čudim se ni vama, predsedavajući, što se divite prethodnom govorniku. Slažem se da ste svi sličnog karaktera.

Samo ću da se vratim na ovo što vi ovde danas radite – ispoljavate silu koja će se, uostalom, u krajnjoj liniji, okomiti i na vas. Doći će vreme i za to.

Meni je drago samo što mogu da vam čestitam i taj izborni rezultat kojim ste se hvalili ovde, koristeći vreme za raspravu za neke druge važnije stvari i da vam kažem da je to samo znak da građani Srbije sada znaju ko je jedini odgovoran za kvalitet njihovog života u budućnosti.

Što se tiče same gospođe Bulajić, ja joj se zahvaljujem na dosadašnjoj saradnji. Nisam se bavila time koliko je ona zaista kriva ili ne, jer, podmetanja i način rada i nasilje Srpske napredne, nasilne stranke, nije čudno što sam pogrešila, je veoma poznato i meni, a i građanima Srbije. Sve najbolje i hvala.

Zahvaljujem.

Prvo bih se obratila gospodinu ministru. Imam jednu sugestiju koja je u međuvremenu stigla Poslaničkoj grupi „Dveri“ iz najviših vrhova MUP-a, a odnosi se na obrazac za evidentiranje stranaca koji dolaze u Srbiju.

Molba je, s obzirom da je nama stiglo kasno, mi to ne možemo amandmanom predlagati, ali se iskreno nadam da ćete i vi razumeti o koliko se važnoj stvari radi, pa ćete uvažiti sugestiju da se u obrascu jasno navede rubrika za ime, prezime i pol stranca, jer je za sada, kako je to trenutno regulisano, kasnije nemoguće utvrditi identitet. Imali smo slučajeva, koliko sam informisana, da se dokumenta za kretanje po Srbiji izdaju prosto samo na osnovu njihove usmene izjave, što u krajnjem slučaju ugrožava i bezbednost građana Srbije, a i šire, jer tako nam se onda mogu provući i teroristi i ostalo. To je sugestija iz vrha MUP-a. Zašto su oni baš poverenje imali prema Poslaničkoj grupi „Dveri“, ili možda drugi nisu hteli ovo da prenesu, ja to ne znam, ali kažem da verujem da će se ministar odgovorno prema tome odnositi.

Drugo pitanje je pitanje registarskih tablica. Ako je to upotreba službenog pisma i zvanična komunikacija, zašto tablice nisu na ćirilici? Druga stvar, ko je kriv zbog toga što smo koristili latinična slova „č“, „ć“ i slično, pa sada građani moraju o svom trošku da menjaju tablice? Dakle, četiri i po hiljade dinara vas košta sada ako registrujete vozilo, a imate tablice sa, na primer, slovom „č“. Građani to moraju sami da snose i to zaista nema smisla.

Što se tiče ostalih primedbi od naših partnera i saradnika iz MUP-a, problem je, takođe, što su pripadnici MUP-a do pre petnaestak godina u penziju išli sa 45 godina starosti, oni koji imaju beneficiran radni staž, a onda se vremenom ta granica povećavala na 52, i čak 55 godina starosti. Sada će, po novom zakonu, ministar sam odlučivati o uslovima pod kojim oni odlaze u penziju, što zaista otvara mogućnost i revanšizma, i nekih prosto netransparentnih radnji i to nimalo ne doprinosi demokratiji za koju se svi zalažemo.

S obzirom da mi je juče uskraćeno pravo na repliku, kada me ministar nije dobro razumeo, citirala sam bivšeg državnog sekretara Ivaniševića, koji je u više navrata govorio kako su nadležni ministri molili migrante da se iz Beograda sklone u Obrenovac, i nikako nisam predložila nikakvo batinanje, niti bilo kakvu grubost.

Postoji i nešto između podaništva i molbe, dakle, prosto jedan profesionalni pristup, što i očekujem od ministara. Dakle, nikada nisam predlagala nikakve grube mere, niti imam bilo šta protiv migranata kao osoba, ali moja dužnost kao narodnog poslanika jeste da ukažem na opasnost od promene demografske slike, da ukažem, na primer, da vam citiram ono što je juče gospodin Orban rekao vezano za Mađarsku, koji je, inače, i dobar prijatelj predsednika Republike Srbije, koji je rekao Sorošu da su migracije biznis i apelovao da to ne treba dozvoliti.

Dakle, pitanje je samo da li Srbija ima kvotu za prijem migranata, da li će Srbija dozvoliti da nedostatak svog stanovništva popunjava na taj način, kao što to radi Angela Merkel, što je takođe ministar juče spominjao. Ono što mene najviše interesuje, da li ću naposletku dobiti tekst Projekta MADAD 2 za 2018. godinu, u kojem su navedene obaveze Srbije prema tom čitavom odnosu prema migrantima.

Činjenica jeste da raste broj nevladinih organizacija koje se registruju u APR-u, a koje su orjentisane na pomoć migrantima.

Činjenica jeste da smo u Zakonu o azilu videli da više milijardi dinara će biti usmereno i na visoko obrazovanje, dakle da li imate razloga da nešto krijete, ili ćete mi dati taj tekst MADAD 2? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih govorila, pre svega, o Zakonu o azilu koji, kao i svi ostali zakoni, u svom obrazloženju ima da je po direktivi Evropske unije i zbog usklađivanja sa Evropskom unijom. Mislim da bi bila dobra praksa da jednom počnemo da to pišemo, a da bude u skladu sa potrebama i interesom građana Srbije. Da za početak, makar i fiktivno, uvažimo svoje građane, a ne Evropsku uniju, čiji član Srbija još uvek nije, a kada će postati i da li će postati, to ne znamo, ali svakako znamo da je u obavezi da potpiše pravno obavezujući dokument i odustane od Kosova i Metohije, odnosno 15% svoje teritorije.

Dakle, ni jedan jedini razlog nemamo da nam se svaki zakon ovde usvaja po direktivi Evropske unije i zbog usklađivanja sa Evropskom unijom.

Kao član Odbora za ljudska prava, ja sam imala prilike da obiđem prihvatne centre, evo, konkretno u Subotici. To su zaista dirljive slike, kad vi vidite petoro dece kojima se ne znaju roditelji, a ne postoji mogućnost da ta deca nastave život zajedno, već je neophodno smestiti ih u različite porodice i mnogi drugi problemi.

Ali, Srbija zbog situacije u kojoj se nalazi, i siromaštva naših građana, mora pre svega da brine o sebi, pa tek nakon toga o problemima koje nismo izazvali i za koje nismo krivi.

Imala sam tako prilike da se upoznam da osim ovih četiri hiljade migranata koje trenutno imamo na našoj teritoriji, možemo da očekujemo daleko veći broj, da se nevladin sektor uveliko sprema da radi sa migrantima, da se i UNDP i UNICEF vrlo otvoreno prema nama izražavaju sa svojim očekivanjima. Konkretno, predstavnik UNICEF-a nam je otvoreno, na jednoj od sednica, rekao da moramo da nađemo posao za te mlade ljude koji su se ovde obreli, jer, kako kaže – ako ne zaposlite te 16-ogodišnje mladiće, imaćete, citiram „tempirane bombe koje vam hodaju po ulicama“. Ja ne znam gde ćemo mi da zaposlimo našu omladinu, a kamoli one koje očekujemo da će se naći u Srbiji, niti njihovom voljom, niti našom.

Gospodin Ivanović, bivši državni sekretar Ministarstva za rad i socijalna pitanja, nam je više puta objašnjavao kako su ministri nadležni za migracije i azilante molili migrante koji su stacionirani pored Autobuske stanice u Beogradu da pređu u Obrenovac, gde će im biti bolje i gde će biti bolje zbrinuti. I tada sam reagovala, a i sada ponavljam – u ozbiljnoj državi ministri ne mole migrante, već ih obaveštavaju o njihovim obavezama. Lični integritet možete imati ili ga nemate, ali, kad zastupate državu, to morate da radite na dostojanstven način i na korist sopstvenih građana.

Čula sam tada i o tome da se teži da svi migranti budu izmešteni iz tih centara i da dobiju nekakav stalni smeštaj, a takođe i poslanike iz vladajuće većine koji su spominjali tolika prazna srpska sela koja, eto, mi dobrotvori treba da ponudimo migrantima i da ih u njih smestimo.

Istovremeno se realizuju i usvajanja lokalnih akcionih planova u svim našim lokalnim zajednicama, koji posebno tretiraju zbrinjavanje migranata. Tu se, očigledno, računa i na neke donacije iz Evropske unije, ali je svuda naznačeno da 10 do 15% od tih sredstava treba da obezbedi lokalna zajednica. Više puta mi je na moja pitanja da li nas nešto koštaju migranti, garantovano da to nije tačno.

Sada ću pročitati nekoliko detalja iz priloga koji sam dobila od Komesarijata za izbeglice, gde jasno stoji da u prihvatnim centrima za azil, pored smeštaja, tražiocima azila se obezbeđuju hrana, odeća, obuća, rekreativne i obrazovne aktivnosti, psihosocijalna pomoć i besplatna pravna pomoć.

U svim centrima gde se zbrinjavaju migranti, obezbeđena su tri obroka dnevno, u skladu sa nutricionističkim standardima i verskim potrebama migranata. Svim licima je obezbeđena dovoljna količina odeće, obuće, hrane, prilagođena vremenskim uslovima, kao i dovoljna količina sredstava za higijenu. Obezbeđen je pristup zdravstvenoj zaštiti. U svim centrima postoje prostori za pružanje zdravstvene zaštite i imaju posebne prostorije adaptirane za decu. U školskoj 2017/2018. godini, upisano je 534 dece u 33 škole na teritoriji Republike Srbije. Dakle, sve su ovo zvanični podaci.

Kada smo bili u Subotici, mogli smo da čujemo od novinara, koji su informisani, da je u okolini Tavankuta ozbiljna situacija po bezbednost okolnog stanovništva, da se u okolnim šumama skupljaju migranti koji upadaju u kuće ljudima, a bili smo informisani i o drugim incidentima koji su se dešavali u Šidu, Obrenovcu, Somboru i na drugim mestima. Nažalost, tada su mediji reagovali, ali isključivo u takvim slučajevima i na ružan način opisivali kako srpsko stanovništvo reaguje na takve incidente koje izazovu migranti. Dakle, sa stanovništvom niko ne razgovara, o njima niko ne brine, a onda se čudimo zašto su ljudi uplašeni. Takođe mogu da potvrdim da se mnoge informacije prikrivaju i ne prikazuju onakve kakve jesu.

Posle razmeštanja Prihvatnog centra u Šidu, ja sam uputila jedno pitanje Komesarijatu za izbeglice i istovremeno Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, gde sam pitala koliko je u tom smeštaju bilo migranata i osoba. Komesarijat za izbeglice mi je odgovorio da ni u jednom trenutku nije bilo više od 55 lica, dok sam od Ministarstva za rad dobila dvostruko veću cifru, na jedno isto pitanje, za jednu istu situaciju. Dakle, kako ja da verujem da se to sve radi po propisu i da građani Srbije nisu ugroženi?

Konkretno, iz Predloga zakona o azilu, finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona, nekoliko detalja samo o tome. Tvining projekat – Podrška nacionalnom sistemu azila u Republici Srbiji, koji su predviđeni Akcionim planom koji je usvojila Vlada, rad Komisije za azil biće finansiran sredstvima iz budžeta Republike Srbije.

U nastavku su navedene zaista velike cifre, sredstva za realizaciju Predloga zakona koji se odnosi na nadležnost Komesarijata za izbeglice i migracije, pa su sad tu navedene cifre od 310 miliona dinara, 50 miliona dinara, za Ministarstvo zdravlja dva miliona dinara, podrška visokom obrazovanju, Univerzitet u Beogradu, gotovo dve milijarde, podrška radu Državnog univerziteta u Novom Pazaru u iznosu od 118 miliona 639 hiljada, itd.

Hoću, takođe, da izrazim veliku zabrinutost, s obzirom na našu stopu nataliteta, na broj stanovnika u Srbiji, na migracije, na odlazak naših mladih ljudi iz ove države. Da li će se bitno menjati demografska slika u Srbiji? Ako iznesem podatak da je ministar unutrašnjih poslova na moje pitanje - koliko je lica zatražilo, izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, gde mi je odgovoreno da je u periodu od 01. jula 2011. do 31. decembra 2016. godine 618.000 stranih državljana izrazilo nameru da će zatražiti azil.To je gotovo 10% od našeg stanovništva.

Sa druge strane, migranti koje mi primamo danas više nisu ratne izbeglice, to su ekonomske izbeglice. Imala sam priliku da se upoznam i sa aktivnostima Svetske trgovinske organizacije koja prati migracije na sever Afrike. Dakle, oni dolaze zbog gladi i zbog loših stanja u njihovim državama, a sve to opet mogu da dokumentujem iz istog dokumenta koji smo dobili od Komesarijata za izbeglice. Kod nas je iz Afganistana 56,65% izbeglica, Irak 16%, Pakistan 12%, Iran 4,77% i Sirija 2,4%.

Na kraju, migrantska kriza nije gotova. Tome u prilog govori i podatak da na dan 31. oktobar 2017. godine u centrima za azil i prihvatnim centrima imamo 3.882 migranta. Evropska unija planira pomoć u vidu dokumenta MADAD 2 projekta i za 2018. godinu. Dakle, MADAD 1 projekat je završen i u okviru njega je ovde poslato, koliko sam razumela, sedam miliona evra.

Međutim, šta je obaveza Srbije u okviru projekta MADAD 2, koji je započet u januaru 2018. godine? Nisam uspela da saznam, jer Ministarstvo za rad i socijalna pitanja izbegava da mi iznese taj tekst. Dakle, pitala sam Odbor za ljudska prava uputili su me na ministarstvo, pitala sam Komesarijat za izbeglice uputili su me na ministarstvo, a ministarstvo mi do dana današnjeg nije dostavilo tekst Projekta MADAD 2 i zbog toga izražavam veliku zabrinutost u to kako će se odraziti usvajanje Zakona o azilu i Zakona o strancima u skladu sa onim Akcionim planom koji je Vlada Srbije već usvojila.

Dogodiće se, nažalost, ponovo, da mi ovde samo fiktivno, na zvono, potvrđujemo ono što je neko drugi na nekom drugom mestu dogovorio i da se ponovo ponižava Narodna skupština i da se naša kontrolna uloga poništava.

Što se tiče zakona o DNK o kojem je danas dosta razgovarano, podsetiću na dr Olivera Stojkovića, profesora genetike na Medicinskom fakultetu, koji je istakao da predlog zakona ne predviđa ni jednu meru koja bi sprečila njegovu zloupotrebu, pri čemu u zakonu nema ni mere da se onaj ko uđe u policijski registar iz njega izbriše ako se dokaže da je nevin.

Takođe se pridružujem i onom što je Poverenik za zaštitu podataka Rodoljub Šabić istakao i mi smo mu svi, savesni narodni poslanici, u tome obećali podršku. Malo je u krajnju ruku diskutabilno da se ministar poziva na sudstvo, da će sudstvo da zaštiti građane u skladu sa ovim zakonom, jer svi vrlo dobro znamo da i sudstvo u ovoj državi nije nezavisno. Ponoviću, usvajanjem ovih zakona bitno se ugrožava bezbednost građana Srbije u svakom mogućem smislu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, pročitaću. Dakle, od 14. novembra 2016. godine mi iznova predlažemo da se formira anketni odbor koji bi utvrdio sve nepravilnosti tokom izbora 2016. godine.

U to vreme i SNS je takođe dala svoj predlog da se anketni odbor formira ali na plenumu nije glasala niti za sopstveni predlog, niti za naš predlog.

Mi od toga nismo odustali i veoma je važno, pogotovo u današnje vreme kada su se izborni procesi u svakom smislu pogoršali po građane Srbije, da se vratimo na taj dan, na tu izbornu noć, kada je Srpski pokret Dveri optužen da je uguran u ovaj parlament.

Mislim da su građani Srbije zaista mogli da uvide razliku u raspravama u ovom sazivu parlamenta u odnosu na prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije i da je sada potpuno jasno zbog čega Dveri nikako nisu smele da uđu u ovaj saziv i zbog čega je bilo potrebno onoliko energije i truda sa naše strane da dokažemo pokušaj krađe i ipak dođemo ovde da predstavljamo građane Srbije i da iznosimo istinu.

Za mene kao ženu je takođe posebno važno da se dokaže da u toj noći nije bilo nikakvog nasilja i da ja nisam u stranci u kojoj su nasilnici. Ovo je stranka koja promoviše porodične vrednosti i, kažem, za nas bi bilo veoma važno da se formiranjem anketnog odbora utvrdi ko je zapravo u ovoj državi jedini pravi nasilnik, a da Dveri napokon dobiju ono što im pripada – čist obraz i da mogu da pred građane Srbije još jednom izađu i ponove da nismo nasilnici, da smo čestiti predstavnici porodične Srbije.

Dakle, predložili smo jednu kompletnu porodičnu deklaraciju koja sadrži sve ono što je neophodno da se država ozbiljno bavi ovim pitanjem.

Kao porodični pokret koji je zbog ovoga i ušao u politiku, logično je da su Dveri prve u podnošenju jedne takve porodične deklaracije, ali, s obzirom da su i ostale kolege političari naveliko počeli da govore o tome da treba povećati stopu nataliteta, da treba sprečiti depopulaciju, ja se iskreno nadam da neće biti licemeri i da će prihvatiti moj predlog da se porodična deklaracija izglasa u ovoj Skupštini ili da ona makar bude predmet rasprave.

Trenutno u Srbiji imamo stopu fertiliteta 1,43%, a za prostu reprodukciju neophodna je stopa od 2,1%. U prethodnoj godini rodilo nam se najmanje beba u poslednjih sto godina, a to se zapravo nadovezalo i na 2016. godinu, gde smo imali isti poražavajući rezultat.

Svi mi u Dverima zapravo smatramo da je naša stopa nataliteta činjenica da praktično nestajemo naš najveći problem. Dakle, ako mi porodicu ne budemo stavili u centar svih drugih političkih dešavanja, sve ostalo što radite je potpuno smešno i besmisleno. Evo, na primer, Demografski savet, koji bi trebalo da pospeši stopu rađanja u Srbiji, zapravo se menja. NJegov sastav se menja iz jednog u drugi saziv Vlade i trenutno imamo slučaj da Demografskim savetom u Srbiji predsedava premijerka Ana Brnabić. Kada uz to dodamo i ministarku Slavicu Đukić Dejanović, koja do sada nije uspela čak ni da se dogovori sa kolegama šta su slogani, jer ona i nema drugo da ponudi porodicama osim slogana, onda zaista uviđamo koliko je važno da se deklaracija o podršci porodici usvoji i da se u ovoj državi napokon ozbiljno pristupi rešavanju ovog ozbiljnog državnog pitanja, zapravo pitanja opstanka srpskog naroda.

Zahvaljujem.

Mi smo svedoci da je na vrat, na nos donet Zakon o sprečavanju diskriminacije i ja pozdravljam takav pokušaj Vlade, ali on je, kao i drugi zakoni doneti po nalogu EU, donet u neskladu sa onim što je realni život u Srbiji.

Pokušala sam da predložim neke ispravke, popravke, da kažem, ovog zakona, jer je moguće da dođe do zloupotreba, a na koji način, evo, reći ću ako navedem na koje se osetljive grupe ovaj zakon odnosi. To su: žene trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi.

Predložila sam da se reč „i drugi“ izbriše ili jednostavno dodatno definiše, kako ne bi bilo kasnije zloupotreba, da se u osetljive grupe uvode i one osobe koje to zapravo realno nisu.

Sa druge strane, ako tužioci mogu sami svojevoljno da odlučuju ko je izvršio diskriminaciju a ko nije i određuju kazne, to će potencijalno ugroziti roditelje u Srbiji, jer se već uveliko nameće sadržaj sa kojim se mnogi roditelji u Srbiji ne slažu.

Dakle, imamo veliki pritisak iz EU da se njihove vrednosti uvode u naše udžbenike i da se maloletnoj deci vrši promocija homoseksualizma. Ja ću vam tu napraviti jednu veoma važnu razliku, da pravim značajnu razliku između vrednosti EU i evropskih vrednosti.

Dveri i te kako podržavaju evropski vrednosti i drže do njih, ali ono što EU promoviše kao svoje vrednosti, prosto nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, po kojem roditelji imaju pravo da svoju decu vaspitavaju u skladu sa sopstvenim moralnim i verskim načelima i imaju pravo da mogu da odluče kakav će biti sadržaj udžbenika, koji se njihovoj deci plasira.

Mi sa sadašnjim zakonodavstvom i sa ovako razularenim ministrima u trenutnoj Vladi, koji mogu da odlučuju o sudbini svakoga od nas, možemo samo da očekujemo zloupotrebu i ništa više.

Ovaj predlog je samo jedan od načina da zaštitimo našu decu i da roditeljima omogućimo da ih podižu u skladu sa svojim sopstvenim načelima. Kažem opet, onako kako …

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje je Tužilaštvu za organizovani kriminal. Molimo vas da nam dostavite obrazloženje da li je i zbog čega donesena naredba o odustajanju od dalje istrage protiv Mlađana Dinkića, koje je pokrenuta krajem 2014. godine, zbog sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, tako što je imovinsku korist od preko 730 miliona dinara pribavio bankama, a ta istraga obustavljena je 26. decembra 2016. godine. Banke kojima je pribavio korist jesu „Nacionalna štedionica“, „Delta Bank“, kasnije „Intesa“ „Komercijalna banka“, „Panonska banka“, takođe kasnije „Intesa“, „Meridijan banka“, kasnije „Credit Agricole bank“, „Agrobanka“, „Kredibanka“, „Novosadska banka“, kasnije „Erste bank“, “Vojvođanska banka“, „MB banka Niš“, „Metals banka“, odnosno kasnije „Razvojna banka Vojvodine“, „Kulska banka“, odnosno kasnije „Razvojna banka Vojvodine“, „Kulska banka“, odnosno kasnije „OTP bank“, „Prva preduzetnička banka“, zatim LHB, pa „NLB bank“.

Dalje, pitanje ministru unutrašnjih poslova – da li su u toku istražni, ili predistražni postupci protiv Mlađana Dinkića, s obzirom da je istraga pokrenuta 2014. godine zbog sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke izvršio produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja je obustavljena i da i dalje nisu razrešene brojne sumnje o tome da li je Dinkić zloupotrebljavao službeni položaj dok je obavljao javne funkcije?

Sledeće pitanje je predsedniku Republike Srbije – da li je Mlađan Dinkić i dalje vaš zamenik u komitetu Vlade za saradnju sa UAE? Kolika je plata na toj funkciji i koji su dosadašnji rezultata rada u komitet? Da li i dalje smatrate da je Mlađan Dinkić počinio krivična dela zbog kojih treba da završi u zatvoru, kao što ste to govorili 2006. godine?

Dalje, pitanje Ministarstvu prosveta. U Predlogu budžeta za 2018. godinu, kod raspodele sredstava za Ministarstvo prosvete, pod razdelom 483, namenjuje se iznos od, gotovo, 195 miliona dinara za novčane kazne i penale po rešenjima sudova. S obzirom da Unija sindikata prosvetnih radnika već nekoliko godina upozorava da se na ovaj način ogroman novac iz budžeta izdvaja za plaćanje nesavesnog vođenja škola od strane rukovodilaca. Molimo vas da nam odgovorite o kakvim kaznama je reč i da li se protiv rukovodilaca škola, koji su odgovorni za to što je škola dobila kaznu, vode disciplinski ili drugi postupci?

Takođe nas zanima kada planirate da ispunite Sporazum o rešavanju spornih pitanja, koji je Vlada Srbije potpisala sa sindikatima prosvetnih radnika još 2015. godine?

Da li Ministarstvo ima u planu da radi na dodatnom povećanju plata nastavnog kadra, budući da ovim budžetom odnos zarada između prvog i sedmog stepena iznosi ispod jedan prema dva, što je u odnosu na druge struke i oblasti, gotovo neuporedivo i vrlo ponižavajuće?

Da li je Ministarstvo prosvete ispoštovalo sve ono što je predviđeno u Sporazumu o prekidu štrajka?

Sledeće pitanje je za Maju Gojković. Kada ćete prihvatiti da na poligrafu sa mnom utvrdimo da nikada niko nije dotakao vas, niti bilo koju drugu ženu i da je izjava o modrici lažna? Ja sam više puta javno pozivala da to utvrdimo na poligrafu.

Drugo pitanje za Maju Gojković kada će sazvati skupštinsku sednicu na temu Kosova i Metohije, da se na tu temu raspravlja ovde gde je mesto, a ne na nekakvom sramnom unutrašnjem dijalogu koji vodi Aleksandar Vučić, kako bi našao obrazloženje za svoju veleizdaju Kosova i Metohije?

Sledeće pitanje je za REM – kolika je mesečna nadoknada koju je „Pink“ dužan da plaća REM, da li je plaća redovno i koliki su to iznosi? Koliko trenutno „Pink“ duguje REM-u?

Sledeće pitanje je da li je u periodu od 2014. godine do 2017. godine vršen inspekcijski nadzor od strane REM-a prema „Pinku“, da li je program emitovan iz Srbije ili sa teritorije Bosne i Hercegovine i kako je „Pink“ tada bio u obavezi? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povredili ste Poslovnik član 108, jer se vi starate o redu na ovoj sednici. Razumem da je vama u interesu da se ova rasprava vodi o nečemu što je nevažno, što je mimo budžeta, jer ste se i sami potvrdili da imamo neke besmislene amandmane i još besmislenije obrazloženje.

Ja vas molim da ne dozvoljavate zloupotrebu povrede Poslovnika u svrhu replike, što se ovde sve vreme dešava, da naterate poslanike, ako već ne poštuju sami sebe, da poštuju građane Srbije i da poštuju ovaj visoki dom i da se vratimo na raspravu o ključnim stvarima za život građana Srbije, za istinsko poboljšanje života u Srbiji, a ne da se daju razni razlozi da sutradan i mene kao narodnog poslanika koji hoće da radi u interesu građana, stavljaju u isti koš sa poslanicima koji se ovako ponašaju. Zahvaljujem.