Ne.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Juče su mi novinari zamerili da kada govorim, snimatelji uopšte ne hvataju ovaj znak protiv GMO na mojoj kravati, i zato ću sada da držim ovu kravatu ovako.

Istovremeno, želim da pokažem dokument koji govori o izbegavanju konkurencije u Republici Srbiji. Nedavno je Narodna skupština usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Tim zakonom prolongirana je obaveza testiranja mašina, uređaja za primenu pesticida u poljoprivredi na 1. januar 2022. godine. Pitao sam se kako je moguće da se to prolongira kada je EU obezbedila 2,5 miliona evra za obuku kadrova, njihovo licenciranje, za nabavku opreme i za praktično omogućavanje funkcionisanja 31. centra za testiranje tih uređaja?

Pitao sam se, takođe, kako je moguće da konkuriše neko za sredstva IPARD ili za „Global G.A.P.“ kada mora imati dokaze o tome da su mu atestirani uređaji za primenu pesticida?

Tragajući za time, naišao sam na informaciju da postoji ipak firma u Srbiji koja je licencirana za testiranje tih uređaja. Verovali ili ne, to je firma, evo u oglasima, „Tehno kontrol“ iz Novog Sada, koja ispituje u skladu sa evropskim standardom N 13-790, koja vrši kontrolu manometara, koja vrši kontrolu pumpe, kontrolu rasprskivača, kontrolu ravnomernosti rada i raspodele tečnosti na prskalici i prodaju mernih instrumenata.

Zašto smo prolongirali primenu te odredbe zakona samo i jedino za testiranje uređaja za primenu pesticida? Da li tu postoji nečiji interes da se samo jedna firma ostavi na tržištu Srbije koja će to raditi i koja će ubirati ekstra profit da licencirajući uređaje za testiranje pesticida na celoj teritoriji Srbije, svima koji konkurišu za IPARD projekte i svima koji konkurišu za „Global G.A.P.“ standarde.

Takođe, već sam najavio juče da sam u prethodna dva dana, odnosno za vreme vikenda, 9. bio u selu Kumare kod Novog Bečeja, gde sam prisustvovao osnivanju udruženja „Uzgajivača koza Srbije“ i pozdravio sve učesnike, jer je to jedini pravi put da se udruže i da zaštite svoje interese, kako bi mogli da reše brojne probleme, od umatičenja koza kvalitetnih, do povećanja učešća u korišćenju subvencija, odnosno podsticaja umesto skromnih četrdesetak miliona barem na 400 miliona dinara godišnje, koliko im po potencijalu pripada.

U nedelju, 10. bio sam u selu Kutlovo. To je sredokraća između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, a pripada teritoriji grada Kragujevca, gde su se predstavnici seoskih žitelja, pedest i ne znam koliko naselja seoskih na teritoriji Kragujevca, sakupili i formirali udruženje građana „Narodni pokret – volim selo svoje“.

Evo fotografije.

Konačno je došlo vreme da građani sela uzmu stvari u svoje ruke. Oni su formirali to udruženje, sa ciljem da zaštite svoje interese, jer su rekli da su društveno i ekonomski omalovaženi u odnosu na grad Kragujevac, a zauzimaju najveći deo teritorije grada Kragujevca. Očigledno su shvatili da moraju da se oslone "u se i u svoje kljuse" i dobro bi bilo kada bi u Srbiji u svakoj opštini formirali slično udruženje i da oni biraju svoje predstavnike, najbolje domaćine iz sela koji će ih predstavljati u skupštinama opština i gradova, jer je očigledno da su sela zapostavljena.

I najzad, ako hoćemo ravnopravnost, ja podržavam inicijative koje su bile u kontekstu razvoja zadrugarstva i u kontekstu Nacionalnog saveta za razvoj sela, ali, molim vas, od političke deklaracije do praktične primene ima mnogo smetnji.

Zašto, recimo, građanima sela, odnosno selima se ne obezbedi barem 70% investicija za infrastrukturu po jednom stanovniku u odnosu na sredstva za infrastrukturu koja se ulaže za stanovnike gradova? Ili, recimo, zašto se za 10 prigradskih opština na teritoriji grada Beograda ne izdvoji 70% sredstava za infrastrukturu po stanovniku u odnosu na infrastrukturna ulaganja po stanovniku u sedam gradskih opština?

Ne možemo se samo deklarativno zalagati za ravnopravnost žitelja u selima, a praktično ne činiti ništa. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre svega, želeo bih da čestitam Ministarstvu spoljnih poslova i svim drugim državnim organima koji su bili uključeni u aktivnosti ili lobiranje, kako se to kaže češće u ovoj Skupštini, da Gana povuče priznanje tzv. nezavisnog Kosova. Mislim da je to veliki uspeh ove Vlade i nadam se da su malo doprineli i poslanici i predsednica Skupštine prilikom susreta sa delegacijom predsednika Parlamenta Gane.

Drugo, želim da obavestim ovu Skupštinu da su proteklog vikenda u dva seoska naselja održana dva skupa. Najpre, u subotu, 9. novembra, u selu Kumane kod Novog Bečeja osnovano je Udruženje kozara Srbije. To je jedno od retkih nacionalnih udruženja u oblasti poljoprivrede, izuzimajući Savez pčelarskih organizacija Srbije SPOS. Mislim da su poljoprivrednici konačno shvatili da moraju da se samoorganizuju da bi zaštitili svoje interese.

Sutradan, u nedelju, 10. novembra, u selu Kutlovo, na sredokraći između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, inače naselje pripada teritoriji grada Kragujevac, održana je osnivačka skupština Narodnog pokreta „Volim selo svoje“. Poljoprivrednici su shvatili da tuđa ruka svrab ne češe i da moraju da poštuju onu narodnu sentencu – u se i u svoje kljuse, a da bi zaštitili svoje društvene, ekonomske i građanske interese.

To su bile osnovne informacije, a sad dozvolite da se vratim na temu za dopunu dnevnog reda. Mislim da je zaista krajnje vreme, imajući u vidu da ni jedna skupština opštine i grada u Srbije, od 136, nisu poništile jednoglasno donetu Deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima, da i ova Skupština, u skladu sa interesom i izraženom voljom većine lokalnih samouprava, usvoji tekst Deklaracije protiv uvoza, uzgoja, prerade i plasmana genetički modifikovanih organizama u Srbiji.

Ovde se manipuliše vrlo često, a i u javnosti, da postoji Zakon o genetički modifikovanih organizmima. Da, tačno da postoji i on se odnosi na ova pitanja, ali mi imamo i druge intencije koje postoje u ovoj zemlji, da se dozvoli uvoz i promet GMO, kako organizama, tako i genetički modifikovane hrane, kako je to definisano nedavno u Zakonu o bezbednosti hrane.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, hteo bih da iskoristim priliku i da vas podsetim na pokušaj, po ko zna koji put, dnevnog reda koji smo na početku ove sednice imali ponovo, od generala Delića, jer prekoputa u parku, u Pionirskom parku, već tri nedelje protestvuju borci, ratni vojni invalidi, koji su mi juče rekli da su imali priliku da razgovaraju sa vama u prostorijama u Savskoj ulici, ali da su ostali bez zadovoljavajućeg rešenja, odnosno konkretnog predloga.

Bilo bi dobro, s obzirom da ovo pitanje spada u domen vašeg resora, da i zbog njih, a i zbog celokupne javnosti, kažete nešto šta borci, ratni vojni invalidi mogu da očekuju u pogledu poboljšanja njihovog položaja?

Da se vratimo na temu. Penzije su umanjene za oko 800 miliona evra u ukupnom iznosu. Do sada smo imali godišnju socijalnu pomoć pored onog povećanja, o čemu je govorio prethodni govornik, u iznosima od tri do pet hiljada po sistemu potpune identičnosti. Ja sam sve te socijalne pomoći poklanjao drugima, od porodice sa 11 dece, preko humanitarnog fonda crkvene opštine u mom selu, do evo avansno za ovu uplatu pomoć samohranoj majci sa troje dece po zamolnici Udruženja Čačana, da plati električnu energiju, jer kao podstanar će biti isključena i imati problema sa stanodavcem.

Pridružio bih se diskusiji prethodnog govornika i mislim da, imajući u vidu da sam jutros čuo u jutarnjem „Dnevniku“, da je Vlada juče usvojila Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o PIO, koji će u narednom periodu doći ovde na raspravu, da vas zamolim da mi kažete gde su bile javne rasprave i u kom periodu i da li imate listu reprezentativnih organizacija penzionerskih kojima ste dostavili poziv za javnu raspravu, ili su javne rasprave držane samo na Koridoru 10 Novi Sad-Beograd-Niš?

Takođe, ja sam pripadnik one generacije koja je izdvajala i 10% od primanja pre nego što sam otišao u penziju, a izdvajao sam, odnosno umanjena mi je bila penzija do 25% u zavisnosti od visine penzije. Mislim da je to urađeno protivno ustavnom načelu, da svi građani Srbije treba srazmerno svojoj ekonomskoj moći da doprinose budžetu Republike Srbije. Ne vidim razloga zašto vi kao ministar i svi drugi zaposleni u državnoj administraciji nisu izdvajali 20 ili 25%, isto kao penzioneri, za iznose plata srazmerno iznosima penzija? Po čemu su to penzioneri kažnjeni i diskriminisani?

Takođe se pridružujem diskusiji prethodnika da se u kontekstu predstojećeg usvajanja ovog Predloga za izmenu i dopunu Zakona o PIO Fondu obrati pažnja, ako je penzija stečeno imovinsko pravo da li postoji mogućnost s obzirom na budžetsku stabilizaciju da se izvrši povraćaj dela penzija, barem sukcesivno?

Moram da vam kažem da je po drugi put izjavljivanje da su penzioneri sahranjivani u najlon vrećama zaista po

ražavajuće za državu. Ja mislim da nikada ova država nije bila, čak ni tada 2012, 2013. i 2014. godine, u situaciji da je morala da sahranjuje penzionere u plastičnim vrećama, kao što se sahranjuju umrli od zaraznih bolesti. Mislim da penzioneri nisu zarazna bolest i da nije trebalo tako da se postupa.

Sledeće pitanje koje želim da nominujem za raspravu jeste minimalna penzija. Kako je moguće da se isplaćuje iznos penzije ispod minimalne penzije ako je ispunjen uslov od minimalnih 15 godina penzijskog staža za sticanje prava na penziju?

Drugo pitanje, kako je moguće da su diskriminisani poljoprivredni penzioneri koji imaju za 30% manju minimalnu penziju nego što je minimalna penzija penzionisanih lica kod poslodavaca i samostalnih preduzetnika?

Treće pitanje se odnosi na ono pitanje koje sam postavio prvog dana ove rasprave – na ovlašćenja direktora PIO Fonda, vi ste mi rekli da se to odnosi da te odluke donosi Upravi odbor, a ne direktor?

Najzad, ja vas molim da mi objasnite kako Vlada namerava, imajući u vidu predlog koji će biti donet, skoro je razmatran, dužničko ropstvo poljoprivrednih penzionera, imali smo jedan sastanak u republičkoj Vladi… (Isključen mikrofon.)

Hvala lepo.

Gospodine ministre, ne vidim razloga da tako revoltirano odgovarate.

Prvo, ja ne uzbunjujem javnost. Ja sam pažljivo slušao izjavu predstavnika poslaničkog kluba PUPS kada je prethodno na jednoj sednici rekao da su penzioneri sahranjivani u najlon vrećama. Tada sam bio preneražen i nisam uopšte reagovao. Međutim, danas je upravo predstavnik PUPS to ponovio. Dakle, ponavljanjem onoga što je prethodno rečeno od strane drugih poslanika nikako ne mogu da uznemiravam javnost.

Nemojte prema meni da primenjujete jedan kriterijum reakcije, a prema predstavnicima vaše vladajuće većine drugi kriterijum. To mislim da nije u redu i mislim da to javnost vidi.

Nezavisno od toga, ja bih molio da mi objasnite još zašto penzioneri moraju da plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje, za invalidsko razume, i preko 15 godina staža ako im to nikakvog uticaja nema na penzije? Govorim o poljoprivrednim penzionerima i govorim o tome zašto je penzijska osnovica za poljoprivredne penzionere po sistemu uravnilovke. Ista je i za one koji imaju pola ha poljoprivrednog gazdinstva i one koji imaju dve i po hiljade hektara poljoprivredne površine, koliko statistika evidentira kao najveću intervalnu grupu. To je 1:5.000 puta.

Ja bih molio da mi kažete, pošto ministar finansija na prethodnoj sednici nije hteo da saopšti, kojih sto najvećih poreskih dužnika i kolika su njihova dugovanja, utiču na stanje penzionog fonda? Vlada je obavezna preko svog državnog ovlašćenog organa, poreske uprave, da dostavi tu informaciju. Hoćemo da znamo.

Ja nemam ništa protiv diskusija koje su se ovde odnosile na jednu inostranu televiziju i podržao sam to, ali, molim vas, ima li drugih televizija koje ne plaćaju doprinose sa nacionalnom frekvencijom? Ima li firmi koje dobija državne subvencije a ne plaćaju doprinose? Hvala.

Gospodine predsedavajući, mislim da ne treba da dozvoljavate iznošenje neistina. Vama je prethodni govornik dostavio dokument, tako je saopštio juče na zasedanju, u kome možete da vidite da to nisu moja primanja, nego da su to primanja za projekat na kome je radio daleko veći broj učesnika, i iz inostranstva eksperti i naši. Prema tome, od čega su dobili svoje honorare, pogotovo inostrani učesnici koji imaju minimalnu naknadu po norma danu, ako nisu isplaćeni iz toga?

Moja ukupna primanja po osnovu rada na tom projektu, uključujući i putne troškove i sve druge naknade koje su bile, iznosi oko 4.500 evra za taj period od 2010. do 2012. godine, tako da je to apsolutna neistina. Ja ne želim da upotrebljavam pojam koji drugi postoji kao sinonim u srpskom jeziku.

Drugo, ovo je već ne znam koji put da dozvoljavate i vi i prethodni predsedavajući da se omalovažavaju ljudi koji nose nacionalnu nošnju, a niko se nije setio da skrene pažnju učesnicima parade tzv. ponosa, koji su zloupotrebljavali samo srpsku nacionalnu nošnju, a ne nacionalne nošnje i drugih građana i nacionalnosti u Srbiji.

Najzad, kada se radi o prisustvu ili o odsustvu na sednici Odbora za poljoprivredu u Svrljigu, izvinite, molim vas, ja kao nestranački i samostalni poslanik ima pravom da odlučujem kada, gde i kako ću učestvovati na sednicama. Ja mislim da sam jedan od redovnijih prisutnih članova na sednicama Odbora i jedan od aktivnijih kada god se razmatrala bilo koja tačka, a da ne govorim o predlozima.

Ja nisam jedini član Odbora za poljoprivredu koji je bio odsutan sa sednice u Svrljigu. Evo ovde gledam kolegu koji je bio zajedno sa mnom u Moskvi. Zašto ja treba da budem diskriminisan u odnosu na njega? Nemojte tako da se ponašate. Ja sam dovoljno tolerantan. Juče nisam hteo da reagujem da ne bih izazivao još veće replike, ali dosta je više laži i neistina koje se iznose. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Tema je izuzetno značajna i tema je u kontekstu svih mojih višegodišnjih aktivnosti vezanih za zabranu genetički modifikovanih organizama u Srbiji.

S obzirom na to, ja postavljam pitanje. Budući da je rečeno da Zakonom o genetički modifikovanim organizmima je zabranjen uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO u Srbiji i da ja vršim uzbunjivanje naroda, molim vas, 26. avgust 2016. godine, gospodin Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, dao je izjavu "Politici" da se u Srbiji jede genetički modifikovana hrana. Ko laže? Da li lažem ja, što se zalažem za zabranu GMO, u skladu sa Zakonom o GMO ili iznosi neistine potpredsednik Vlade?

Drugo, prilikom izlaganje ekspozea za predsednika Vlade, tadašnji kandidat, Aleksandar Vučić je rekao: "Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvozimo ništa".

Znači, kandidat za predsednika Vlade koji je izabran za predsednika Vlade, a potom na novim izborima za predsednika države, tvrdi da mi svaki dan jedemo GMO hranu.

Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Mislim da Srbija u pogledu GMO hrane nema nikakve šanse. Ona je jedina država u Evropi koja je samo dovoljna u proizvodnji kukuruza i soje kao glavnih komponenti stočne hrane, da izvozimo sve proizvode od mesa, mleka i jaja na evropsko i svetsko tržište sa oznakom bez GMO.

Zašto to mi ne radimo? Kome je u interesu da se uništi srpsko selo i srpska poljoprivreda?

Dalje, liberalizacijom uvoza iz zemalja članica EU, ovo su podaci koji su dobijeni zvanično, dakle, od 2013. do 2017. godine ukupan broj pošiljki hrane i hrane za životinje biljnog, mešovitog porekla koji je uvezen bio je između 43.129 i 61.827 pošiljki. Broj uzoraka koji je uzet je bio između 4.313 i 15.327 po pojedinim godina. Broj rešenja o zabrani izvoza i stavljanja u promet, po Zakonu o bezbednosti hrane, bio je između 79 i 237. Broj uzoraka uzetih, po Zakonu o GMO, za kukuruz, soju, pirinač, uljanu repicu, šećernu repu i njihove proizvode između 2.488 i 4.508. Broj rešenja o zabrani uvoza, po Zakonu o GMO, između nule u 2016. godini i šest u 2017. godini.

Kad pogledamo procenat uzoraka uzetih po Zakonu o GMO u odnosu na ukupan broj pošiljaka to je između 4,3 i 7,2%. Šta je sa onih oko 95% pošiljaka koje uopšte nisu uzorkovane i koje su ušle u Srbiju? Kako građani da budu sigurni da je to zdravstveno bezbedna hrana?

To su samo prehrambeno-bezbedonosni razlozi. Ali, kao što vidite, naše kolege su u ovoj godini izdale knjigu, u Londonu, na engleskom jeziku, čuvena izdavačka kuća za naučne monografije „CEBI“, o GMO hrani i ekonomskom uticaju, koleginica Tatjana Brankov i kolega Koviljko Lovren sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Ako su oni zaslužili da im jedna renomirana izdavačka kuća izda knjigu, bilo bi barem poželjno očekivati da Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije nabavi tu knjigu i pročita šta su naši naučnici tamo predložili.

Srbija gubi milijarde na tome što izvozi 2,2 miliona tona kukuruza u zrnu i što izvozi nekoliko stotina hiljada tona soje koje nisu genetički modifikovane, umesto da preradimo i da zaposlimo naše farme i da zaposlimo naše klanične kapacitete. Kome je u interesu da Srbija ne izvozi kvalitetnu hranu i da se ne hrani naše stanovništvo kvalitetnom hranom?

Hvala.

Da li sada imam duplo vreme, repliku ka ministru i repliku ka gospodinu Martinoviću?

Dva minuta. Onda mi dajte da odgovorim na replike kada sam tražio, a ne sada zbirno.
Dakle, ponovo čitam, mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog, nekada, zato što te priče o GMO hrani, a svaki dan jedemo GMO hranu i nisam ja izjavio, to je izjavio, gospodin Aleksandar Vučić, tadašnji kandidat za predsednika Vlade, zatim predsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije, mislim da je on čovek, koji je imao bolje informacije od mene, da li ima ili nema GMO hrane u Srbiji.
Što se tiče pitanja koja meni upućujete, gospodo ja nisam bio u sastavu nijedne Vlade, nisam bio u sastavu nijednih partija koje su bile na vlasti, prema tome jedina osoba sa kojom ne govorim u ovoj državi, od 2002. godine je doktor Ivana Dulić Marković, koja je upravo bila inicijator da se uvede 50 hiljada tona sojine sačme, od genetički modifikovane soje 2001. godine, kao tzv. američka pomoć. Hvala.

Hvala lepo.

Najpre da komentarišem tvrdnju da ovaj režim nije rasprodavao imovinu u poljoprivredi, nego su to radili prethodni režimi. Koliko mene pamćenje služi, Poljoprivredna korporacija Beograd je najveći poljoprivredni kombinat, ne samo u Srbiji, nego u Evropi.

Prodali ste ga za 105 miliona evra. Ostatak, pošto ste prodali samo imovinu, ostaje otvoreno pitanje kako se može prodavati zemljište koje je u državnoj svojini, što je suprotno Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, odnosno kako je desetine hiljada hektara koje su bile u državnoj svojini, prevedeno u akcionarski kapital i bio predmet prodaje imovine po ceni od oko 4.600 evra po hektaru, kako kažu neki koji su računali. Sada se jedan hektar prodaje po 38.000 evra u istoj godini kada je prodat i najveći deo PKB-a. Svi dugovi PKB-a ostali su na teret države. Nije kupac preuzeo. To je jedno.

Drugo, gospodine Martinoviću, vi ste predsednik poslaničkog kluba najvećeg u Skupštini i vi izglasavate sve zakone. Vi ste svih ovih godina izglasavali Zakon o budžetu, koji je u suprotnosti sa odredbama Zakona o podsticaju o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer ni jedne godine, uključujući i ovu godinu, uključujući rebalans budžeta za 2019. godinu, nema 5%.

Možemo sada da licitiramo da li je 50 milijardi zakinuto poljoprivrednicima, da li je 60, da li je 70 ili 80 milijardi. Hvala.

Hvala lepo.

Nisam osporavao da se povećava agrarni budžet, samo sam tvrdio i pri toj tvrdnji ostajem, što je izuzimajući 2004. godinu, kada je bio 4,94%, bilo karakteristično i za prethodni režim, a i za ovaj režim, to je da nije obezbeđeno minimalnih 5% ukupnih poreskih prihoda.

Drugo, gospodine Martinoviću, nisam bio tu kada ste menjali Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i kada ste umesto 5% za podsticaje u poljoprivredi ruralnom razvoju, izmenili odredbu tog zakona i napisali za budžet Ministarstva.

Prema tome, suma o kojoj se govori 43 milijarde, ili nije bitno koliko je to po rebalansu, to nije suma za podsticaje, to je ukupan razdeo 23 ili 24 kako u kojim godinama je prikazivan, i to se odnosi za Ministarstvo poljoprivrede u celini.

Ja ne osporavam da Ministarstvu moraju da se obezbede troškovi za poslovanje Ministarstva i za plate i za materijalne troškove i za sve ostalo, ali to nigde ni u jednoj državi u svetu nisu podsticaji poljoprivredi i ruralnom razvoju. Kad to izuzmete onda vidite da nedostaje 11 milijarde za poljoprivredu, da bi poljoprivreda dobila minimalnih 5%.

O tome ćemo više govoriti kada bude predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, jer po prvi put ove godine imamo priliku da vidimo sve završne račune i onog režima i ovog režima. Napraviću vam pregled tačan po godinama i onog režima i ovog režima koliko je zakidano.

Pa, ću vam napraviti tačan pregled po godinama i onog režima i ovog režima koliko je zakidano.

Što se tiče mojih stavova vezanih za privatizaciju poljoprivrednih kombinata i za stanje u zadrugarstvu, to je zaista izlišno govoriti. Ukucajte samo ime i prezime na internetu i imate toliko radova iz različitih godina da je neverovatno, uključujući i period pre 2012. godine, svakako.

Drugo, nije tačno da je samo 100 i nešto hiljada hektara izuzeto iz zadruga, zadruge su oštećene za ukupno prema stanju 1960. godine, pa do 2012. godine, to je period između dva potpuna popisa poljoprivrede, jer između toga nijedan potpisani potpis poljoprivrede nismo imali 52 godine, mnogo veći broj hektara.

Ja sam radio u vreme vašeg režima, vi ste mi finansirali posredstvo EU, tu studiju i ta studija je objavljena 2015. godine, nosi naziv "Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji", pa pogledajte podatke. Hvala.

Hvala lepo.

Mislim da bi najbolje bilo da na sajtu Narodne skupštine ili Ministarstva poljoprivrede ili Ministarstva finansija objavite tabelu za sve godine od 2004. godine pa ovamo, koliko su iznosili ukupni poreski prihodi, koliko su iznosila sredstva agrarnog budžeta, odnosno sredstva za podsticaj u poljoprivredi i ruralnom razvoju i koliko su iznosili ukupni prihodi budžeta za te godine, pošto imamo sada i završne račune, zaključno sa 2018. godinom i onda je lako ustanoviti procente.

Drugo, bilo bi dobro da vidimo koliko ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava po godinama, ukupno, koliko od toga imaju prijavljenu proizvodnju biljnu, koliko voćarsku, koliko stočarsku i da vidimo gde su nestala ta gazdinstva silna i zašto.

Ja ću, imate moju studiju koja je objavljena 2015. godine povodom Međunarodne godine poljoprivrednog zemljišta od strane FAO i možete da pročitate tačne cifre o gubitku zemljišta i u periodu 1960. do 2012. godine. Hvala lepo.

Hvala.

Žao mi je što je diskusija otišla u drugom pravcu, ali najpre da kažem da sam ja ponosan što sam bio odbornik Kulturnog veća Skupštine grada Beograda i mislim da je to društveno celishodnije nego učestvovati u rijaliti programu. Ako nije, spreman sam da trpim osudu.

Drugo, kada se radi u zadrugama, u tom periodu nestalo je 40% zadruga prosečno u Srbiji, ali u pojedinim regionima čak i preko 70% zadruga. To imate upravo u strategiji razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Republike Srbije, koja je objavljena, kao i rezultatima istraživanja, kao i tim kojim sam ja rukovodio, objavio je u posebnoj publikaciji kao rezultat istraživanja na bazi anketnog istraživanja, „infild“ kako se to kaže, za 118 zadruga koje su ušle u uzorak za istraživanje.

To je prvo egzaktno istraživanje na terenu koje je obavljeno od 1975. godine pa do danas. Ja nisam sreo još ni jedno egzaktno istraživanje u tom periodu do danas. Hvala.

Hvala lepo.

Poštovani građani, tri i po godine pokušavam da se izborim u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se usvoji deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama.

Iako je preko 7.000 odbornika u 136 skupština opština i gradova u Srbiji ili preko 80% ukupnog broja opština i gradova u centralnoj Srbiji i Vojvodini jednoglasno usvojilo tekst deklaracije protiv GMO, Narodna skupština se oglušila a da nijedna skupština opštine i grad nije do sada poništila tu deklaraciju.

Ako hoćete da se obezbedimo od proizvodnje genetički modifikovane soje dovoljno je da donesete samo jednu odluku da se zabrani uvoz i promet pesticida na bazi glifosata, jer bez toga proizvodnja genetički modifikovane soje nije moguća. Zašto to ne uradimo? Koga mi štitimo? Da li štitimo uvoznike genetički modifikovanog semena? Da li štitimo poljoprivrednike koji proizvode genetički modifikovanu soju?

Da li znate da je u centralnoj provinciji gde je najviše zastupljen uzgoj genetički modifikovane soje u Argentini, Santa Feu, dva do četiri puta veća stopa obolevanja od raka? Da li znate da je medicinski časopis „Vojno-sanitetski glasnik“ Vojnomedicinske akademije u Beogradu objavio nekoliko radova na temu trovanja pesticidima na bazi glifosata sa smrtnim ishodom i koje su to sve posledice?

Da li znate da se glifosat akumulira u tlu i vodi, da nije biorazgradiv, da smanjuje dostupnost biljakama 50% do 70% gvožđa, cinka itd, u zrnu plodova soje i drugih proizvoda?

Prema tome, ne vidim nijedan razlog zašto Narodna skupština ne usvaja deklaraciju protiv uzgoja, prerade, prometa genetički modifikovanih organizama tim pre što sam juče pokazao podatke da oko 95% uvoznih kontigenata pošiljki poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uopšte se ne tretira, odnosno ne kontroliše na prisustvo GMO. To znači da praktično mi uopšte nismo zaštićeni ni u pogledu uvoza, iako postoji zakon koji zabranjuje uvoz, proizvodnju, preradu i promet genetički modifikovanih organizama. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Prvo pitanje koje bih želeo da uputim ministru i njegovim saradnicima jeste – zašto se posle toliko vremena od osnivanja „Pošte Srbije“ ne može u Srbiji poslati telegram na ćirilici, što je suprotno članu 10. Ustava Republike Srbije kojim je regulisano to pitanje i suprotno je tački 15. izjave o pristupanju Republike Srbije EU? Ko to i do kada će biti tolerisan što se ne omogućava korišćenje ustavnog prava? U vreme kad smo Morzeovom azbukom slali telegrame, to je bilo moguće. Danas kada imamo internet i enormno povećanje budžetskih sredstava za odeljenje u Kabinetu predsednice Vlade za informatička poboljšanja to nije moguće.

Drugo pitanje odnosi se na Predlog odluke o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu. Molim vas da mi odgovorite – da li je direktor Republičkog PIO fonda akcionar sa 10%? Zašto Skupština treba da mu da ovlašćenje da on raspolaže slobodnom voljom njegovom, dakle, ne Upravni odbor, nego direktor Republičkog PIO fonda da slobodnom voljom 10% od 668 milijardi dinara može da prebacuje sa jedne na drugu aproprijaciju? Čemu služi Skupština? Zašto mi onda ovo usvajamo? Jesu li izmene i dopune ovoj predloga za 10% budžeta ili nisu ili su manje?

Znači, mi dajemo ovlašćenje direktoru PIO fonda da raspolaže sa većim sredstvima nego što je ukupno povećanje budžetskih sredstava, odnosno ukupnih sredstava, ne budžetskih, nego ukupnih PIO fonda. Pa, gde to ima u svetu? Dajte privatno osnujete taj fond, pa da znamo da smo mi robovi, penzioneri da su robovi kod privatnog vlasnika, itd.

Posle pljačke od 800.000 miliona evra Vlada nam daje ovakav predlog. To vam je tačka 3. na strani 9. Predloga odluke, ako ne znate gde se nalazi. Ja mislim da je krajnje vreme da građani Srbije biraju drugačije poslanike u Skupštini Srbije. Od penzionera je opljačkano 800 miliona evra, navodno srednje bogatim i bogatim, onima koji su imali preko 25.000 što je ispod minimalne potrošačke korpe, 80 milijardi su opljačkani poljoprivrednici, 100.000 poljoprivrednih domaćinstava koja imaju gazdinstvo je ugašeno od 2012. godine do sada. Pitam vas – čemu ovo vodi? Kome treba Srbija bez Srba? Kome mi serviramo Srbiju bez Srba? Ko će je naseliti?

Takođe, mi smo ovaj Predlog odluke dobili po hitnom postupku. Ja sam ga sada našao u kancelariji. Juče ga nisam video u kancelariji. Ne znam kada je dostavljen. Šta ćemo da radimo? Kada treba amandmane da damo, do kada? Lako je vama, vi imate sekretare poslaničkih klubova, imate savetnike, imate službe na raspolaganju itd. Na kraju, imate i zvonce da li treba da glasate ili ne. Mene zvonce ne opominje da li treba da glasam ili ne.

Još jedno pitanje, dozvolite da završim. Jutros sam avansno potrošio najavljenu socijalnu pomoć penzionerima od po 5.000. To sam jutros po zamolnici od Udruženja Čačana u Beogradu uplatio na račun samohrane majke sa troje dece kojoj isključuju struju zbog duga od 33.000 dinara.