Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Skoro će osam godina od kada sam dobio zvanje počasnog profesora, Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta. Od tada sam samo četiri puta, ovo je četvrti put da oblačim ovu nošnju, odnosno odoru koju sam dobio tada. Povod je da javno saopštim, da je rektor Univerziteta Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta, Aleksej Semjonovič Ovčinikov, dobio zvanje redovnog člana Ruske akademije nauka, kao najviše naučno zvanje u Ruskoj Federaciji. Radi se o izuzetnom prijatelju i poštovaocu srpskog naroda, koji je više puta bio u Srbiji, zajedno sa delegacijama iz volgogradske oblasti i mislim da njegovo unapređenje zaslužuje da bude i ovde promovisan.

Istovremeno, želeo bih da predložim, po ko zna koji put, Narodnoj skupštini da uvrsti u dnevni red Predlog deklaracije o genetičkim modifikovanim organizmima. Do sada sam čitao pesme, koje su po mojoj molbi napisali Ljubivoje Ršumović i drugi, a sada sam zamolio Milana Ružića, koji je nedavno objavio knjigu „Narod za izdavanje“, čiji su recenzenti Matija Bećković, Emir Kusturica i Miloš Ković, preporučujem da pročitate i on mi je o GMO i „Monsantu“, napisao sledeće: „Dragi gospodine Ševarliću, šaljem vam svoj kratki doprinos, odavno postoji težnja velikih sila da se ostvari plan rasterećenja planete Zemlje.“ U pitanju je smanjenje svetskog stanovništva, sa današnjih sedam i po milijardi, na takozvanu „zlatnu milijardu“. Toj težnji su bili podređeni mnogi zločini, u kojima smo i mi, u Srbiji, služili isključivo, kao žrtve. Američki „Monsanto“ je dve decenije bio barjaktar za postizanje tog plana, a zatim je tu ulogu preuzeo Nemački „Bajer“.

Zašto nam tvorci biogenocidne „zlatne milijarde“ nameću GMO? Zato, jer je lakše, jeftinije i prikrivenije posaditi GMO u zemlju i poslužiti smrt u tanjiru, nego je sejati bombama. Ne znam zašto bismo se svojevoljno se kandidovali za nove žrtve trujući našu decu i polja, dajući tako doprinos biogenocidom rasterećenju planete Zemlja. Uvođenje GMO je tovljenje naroda smrću. Hvala vam što ste glasni u vezi sa ovom temom, jer je previše važna da bi se ovoliko ćutalo. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Ja ću se držati moje teme – poljoprivrede. Želim da kažem da u periodu od 2012. godine do 2018. godine, za šest godina, između popisa poljoprivrede i ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine nestalo je 67 hiljada ili 11% poljoprivrednih gazdinstava. Ta tendencija nije prisutna samo kod porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, nego je i tendencija prisutna kod pravnih lica i preduzetnika, što očito ukazuje da tu postoje problemi u uslovima poslovanja onih subjekata privređivanja u našem realnom sektoru.

Drugo, smanjena je površina poljoprivrednog zemljišta za 385 hiljada ili 583 hektara. Ako to pomnožimo sa cenom realnom prodajnom poljoprivrednog zemljišta, to su vrlo zabrinjavajući podaci, 10% poljoprivrednog zemljišta za šest godina.

Dalje, normalno, deo toga je zauzet za infrastrukturne objekte i to je glavni problem što investitori u infrastrukturne objekte ne obračunavaju cenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta da bi se druge nepoljoprivredne površine rekultivirale i privele poljoprivrednoj nameni.

Kad se radi o stočarstvu, sve vrste stoke, izuzev ovaca, pokazuju tendenciju smanjenja. Posebno je to karakteristično kod živine, gde bi najmanje razloga za tako nešto trebalo da bude, imajući u vidu da imamo sve domaće sirovine koncertovane stočne hrane, kako za nosilje, tako i za brojlere, ali ovde je smanjenje čak oko 14% ili za tri i po miliona komada živine za šest godina.

Najzad, imamo i smanjenje broja članova gazdinstava za 105.688 ili za 7,5% što govori o demografskoj devastaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem, analizirao sam 2018. godinu na bazi završnih računa i tu su rezultati daleko porazniji nego što je situacija sa planiranim budžetskim sredstvima.

Naime, imajući u vidu poreske prihode koji su realno bili veći nego što su planirali, umesto 988.600.000.000 dinara bili su 1.006.879.000 ili su povećani za 1,85%. Međutim, uporedo sa tim nisu po zakonu o podsticaju o poljoprivredi i ruralnom razvoju povećavana sredstva koja su minimalno propisana od 5%, čak ni za ukupan razdeo 24 Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Tako je po usvojenom predlogu budžeta za 2018. godinu nedostajalo, odnosno umanjeno za potrebe podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju 5.320.761.000, a prema ostvarenom prihodu u 2018. godini to smanjenje ili oduzimanje od poljoprivrednika bilo je čak na nivou od preko devet i po milijardi.

Još je daleko tragičnija situacija kada se radi o subvencijama u poljoprivredi. Umesto da bude smanjenje za svega 15, pod znakom navoda, nešto preko 15 milijardi, smanjenje je za preko 18 milijardi.

Ja ću za naredne diskusije na ovu temu, po završnim računima, napraviti analizu za celokupan period, barem od 2012. godine pa na ovamo, i izvršiću određene konsultacije sa nadležnim državnim organima, da proverim sve ove navode, kako bismo videli šta ćemo i kako ćemo i da li treba da poljoprivrednicima obezbedimo povraćaj oduzetih sredstava.

Takođe, iskoristio bih priliku ovde resorno prisutnog ministra, da ukažem da je Republički fond PIO osiguranja, bilo je planirano 185.800.000.000 dinara. Realizovano je svega 172.225.966.664 dinara ili za 13,5 milijardi manje.

Hvala, predsedavajući.

U blizini Pentagona postoji jedna agencija koja se skraćeno naziva DARPA. U njoj radi oko 250 istraživača, budžet joj je oko tri milijarde dolara. Jedna od aktivnosti tih istraživača jesu i genetičke modifikacije vojnika, odnosno ljudi. O tome je dva puta govorio i ambasador Sirije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, tražeći da Zapadna alijansa povuče genetički modifikovane vojnike sa sirijskog ratišta.

Pitam se da li među našim političarima ima genetički modifikovanih ličnosti. Ako nema, pitam se zašto ne podržavaju deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima koju sam podneo ovoj Skupštini još 2017. godine, a koju je jednoglasno podržalo oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova u Srbiji. To je preko četiri petine lokalnih samouprava. Predsednici pojedinih opština i gradova ili gradonačelnici koji su bili u vreme usvajanja te deklaracije, neki od njih danas sede ovde u poslaničkim klupama. I pored toga što su se tada izjasnili i priklonili opštoj jednoglasnoj odluci svojih odbornika, danas ne žele da prihvate deklaraciju koja je identičnog sadržaja kao i ona koja je usvojena u opštinama, za razliku samo od jednog člana koji glasi: „Obavezuje se Narodna skupština Republike Srbije da će prilikom donošenja novog zakona o GMO ili izmena i dopuna postojećeg zakona sprovesti referendum da se građani izjasne da li su za ili protiv genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama“.

Kome smeta izjašnjavanje naroda i ko se boji izjašnjavanja naroda? Kome je u interesu da Srbija postane tržište za uvoz i plasman genetički modifikovanih proizvoda i proizvoda od GMO? Šta će se desiti, ako ne daj Bože, Srbija bude opet u ekonomskoj blokadi, kao 1991, 1995, 1998. i 2000. godine, ako ne budu imali samodovoljnost naše hrane i uništimo našu proizvodnju semena, našu proizvodnju genetski ne modifikovanih proizvoda, a ne zaboravite da Srbija izuzetno dobro zarađuje, zato što je najveći izvoznik soje, koja nije genetički modifikovana, u Evropi i jedna od 10 zemlja najvećih izvoznika kukuruza, koji nije genetički modifikovan.

Zato apelujem na sve vas, zbog vaših naslednika, glasajte za ovu deklaraciju. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Na početku želim da uputim molbu predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću. U parku između Skupštine i Predsedništva Republike, već preko dva meseca protestvuju veterani, učesnici odbrambenih ratova Republike Srbije ili SRJ u prethodnom periodu.

Za ta dva i više meseca više puta sam razgovarao sa resornim ministrom Đorđevićem, koji mi je objasnio neke mogućnosti, ali i nemogućnosti izlaženja u susret, ali i sa generalom Delićem koji je često njih posećivao.

Ne vidim razloga da više od dva meseca učesnici odbrane naše zemlje ne mogu biti udostojeni posete i razgovora sa predsednikom Republike. Ja uvažavam da je predsednik Republike izuzetno zauzet raznim državnim obavezama, ali je sigurno mogao za preko dva meseca naći desetak minuta da, već treći mesec, susede i komšije udostoji jednim prijemom i razgovorom u kome bi mogla da se reše mnoga nerazjašnjena pitanja, bez obzira na predlog zakona koji će uskoro o tom pitanju biti predmet razmatranja ovde u Skupštini Republike Srbije.

Dakle, još jednom apelujem na predsednika Republike da primi učesnike odbrambenih ratova naše zemlje i da porazgovara sa njima. Oni su u subotu imali protestni skup i protestnu šetnju. Ja sam bio na protestnom skupu, nisam bio na protestnoj šetnji, a ni jedno sredstvo informisanja nikakvu informaciju o tome nije donelo.

Takođe, želim da istaknem da su mi prijatelji pomogli da prikupim neke podatke u vezi jedne od tema koja će biti raspravljana na ovoj sednici Skupštine. Prema tim podacima u Australiji u poslednjih 60 godina izlaznost na izborima ne pada ispod 90%, izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima u Belgiji bila je 89,37%, u Boliviji 87,45%, u Argentini 80%, u Grčkoj je samo u godini dužničke krize i ograničene isplate na bankomatima i u bankama štednih uloga izlaznost bila ispod 70%.

Šta je omogućilo ovakvu izlaznost koja je neuporediva sa izlaznošću na izborima kod nas? Pre svega, shvatanje demokratije kao vladavine naroda. Da bi narod mogao da vlada, onda građani, pripadnici jednog naroda, moraju da savladaju svoju stepenicu u tom demokratskom procesu, da iskoriste svoje pravo, ispune obavezu da glasaju na izborima – predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim.

Praksa u svetu i kod nas govori da veliki broj građana ne koristi ovo svoje pravo, a to proizvodi brojne posledice negativne po jednu državu i društvo u celini. Da bi se predupredile te posledice, moj predlog je da pravo glasa, koji je temelj demokratije, postane i zakonska obaveza kao što je to slučaj u navedenim i drugim zemljama. Zato predlažem da Republika Srbija određenom zakonskom regulativom obaveže svoje građane da izađu na izbore i da omogućimo barem dijaspori da glasa elektronski, jer je nemoguće drugačije učestvovati na izboru, i to je jedan od osnovnih razloga zašto imamo izlaznost na izborima, odnosno neizlaznost na izbore sa 40 i više procenata, što je u suštini najveće učešće glasača, odnosno neučešće glasača na izborima.

Postoji više zemalja u svetu, pored ovih koje sam naveo Belgije, Grčke… Luksemburg, takođe, ima obavezu izlaska na izbore, Australija takođe, Argentina, Brazil, Bolivija, Ekvador, Dominikanska Republika, Honduras, Meksiko, Urugvaj, Peru, Kostarika, Paragvaj, Egipat, Kongo, Singapur, Tajland itd. Ista je zakonska obaveza u svim navedenim zemljama, ali se razlikuju sankcije za neizvršavanje obaveza. Australija ima kaznu od nekoliko desetina dolara. U Belgiji ukoliko ne izađete na četiri izborna kruga gubite pravo na glasanje u 10 narednih godina. U Boliviji ukoliko nemate specijalnu karticu da ste glasali na izborima imate onemogućeno podizanje plata u naredna tri meseca od održanih izbora. Grčka nema više zakonski propisanih mera kazni za neizlazak, ali građani koji ne iskoriste svoje biračko pravo mogu se suočiti sa administrativnim preprekama prilikom dobijanja određenih dokumenata, od vozačke dozvole i drugih.

Najvažniji rezultat ovakve izborne politike u svim pomenutim državama jeste velika izlaznost na izborima, a to daje daleko veći legitimitet svim izabranim narodnim poslanicima, nego što je slučaj u zemljama gde ne postoji takva obaveza. Hvala vam na pažnji.

Ne osporavam da je bilo uvažavanja učesnika odbrane zemlje, ali ne vidim razloga zašto preko dva meseca predsednik Republike ne može da primi predstavnike ove grupacije. Ne znam koji su sve njihovi zahtevi. Razgovarao sam sa ministrom, a on mi je rekao da je razgovarao. Ima nekih stvari koje ova država ne može da ispuni, i to mi je objasnio. Ne ulazim u to, ali mislim da nema smisla da ti ljudi dočekuju Novu godinu i Božić pod šatorima u parku između dve najznačajnije državne institucije u Republici Srbiji, a to je sa jedne strane Skupština, a sa druge Predsedništvo Republike.

Predsednik Republike, verujem, može i želi da odvoji desetak minuta da porazgovara uz prethodnu pripremu tog sastanka od strane njegovih saradnika. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svaki društveno koristan rad mora da se plati. To verujem da podržava ogromna većina građana Srbije i posebno srpski domaćini koji žive na selu i gledaju programe RTS i RTV. Zato vas pre svega molim, a to sam više puta isticao, da se oslobode od obaveze plaćanja TV pretplate sva brojila koja nisu u funkciji gledanja televizije, uopšte, a posebno poljoprivrede proizvodnje u stajama i na banderama u funkciji navodnjavanja.

Šta seoski domaćini očekuju od javnog servisa? Očekuju da televizija sa nacionalnom frekvencijom posvete u svojim udarnim programima barem nekoliko minuta za selo, seoski život, njegove uspehe i probleme. Tražim samo tri minuta dnevno za selo. Tri minuta u TV Dnevniku, da naši građani stari i mladi, sadašnji i budući srpski domaćini vide da nacionalna televizija za koju oni plaćaju pretplatu poštuje njih, svoje gledaoce. Tražim od članova Upravnog odbora RTS-a, direktora i urednika najgledanije televizija u Srbiji samo tri minuta za naše selo koje nas sve hrani i koje nas očuvalo u najteža vremena.

Poštovani poslanici, to za mesec dana iznosi 90 minuta. Toliko traje jedna fudbalska utakmica i to bez produžetaka. Da li je tri minuta mnogo za 43% ukupnog stanovništva i 87% teritorije Republike Srbije? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovaj Zakon o agencijama može se dvojako tumačiti. Ukoliko su uslovi da agencije moraju zapošljavati na neodređeno vreme, a ne na određeno, on bi imao svoju funkciju. Ali, ako ostane mogućnost da mogu zapošljavati radnike i na određeno vreme, onda je to konkurencija omladinskim i studentskim zadrugama i praktično će se ući u jedno vrzino kolo iz koga će se vrlo teško izaći.

Ukoliko se dozvoli da ove agencije angažuju radnike i na određeno vreme, oni će biti diskriminisani u odnosu na radnike koji rade na određeno vreme preko Nacionalne službe za zapošljavanje u firmama, jer su u firmama, praktično će imati barem za režijske troškove tih agencija, veća primanja nego što imaju preko agencija.

Najzad, ostaje pitanje ko osniva te agencije? Mi možemo danas da pogledamo u praksi da to osnivaju predstavnici inostranih firmi da bi još na jedan način zahvatili deo profita na ovom tržištu iako su oni registrovani kao praktično naše agencije, jer to zakon tako predviđa i ne pravi razliku za razliku od drugih zemalja. Nisam siguran da tako funkcionišu agencije za zapošljavanje radnika u drugim zemljama.

No, ja bih iskoristio, pošto nemam mogućnost da postavljam pitanja, da se osvrnem na raspravu koja postoji u vezi izbornih uslova i koja se vodi između predstavnika pozicije i opozicije pod patronatom predstavnika EU. I jedni i drugi ne vode računa o jednoj značajnoj izbornoj grupaciji, odnosno učesnicima na izborima koji su prilično diskriminisani iz objektivnih razloga, jer nemaju mogućnosti da glasaju, odnosno vrlo teško su im pristupačna glasačka mesta u inostranstvu. Dakle, radi se o našim građanima koji su u dijaspori, pre svega u velikim zemljama, kao što su SAD, Kanada, Australija, Ruska Federacija i Kina, ali i u drugim zemljama gde je broj naših građana izuzetno veliki, pa zbog toga na jednom ili dva glasačka mesta vrlo teško mogu da realizuju to svoje pravo, ali i obavezu.

Najzad, nisam čuo i zato mislim da treba omogućiti elektronsko glasanje, barem za naše građane koji rade u dijaspori.

Takođe, nisam čuo da se iko od predstavnika pozicije ili opozicije zalagao za neke druge pristupe u izbornom zakonodavstvu, a to je da je izborno pravo istovremeno i obaveza, a da su uslovi i obaveza izlaska na izbore, jer onda bismo imali potpuno drugačiju situaciju, budući da najveći deo građana Srbije, koji imaju pravo glasa, praktično apstinira od izlaska na izbore. Kada bi se propisala i obaveza, kao što je to slučaj u pojedinim drugim zemljama, onda bi možda izborna situacija bila sasvim drugačija. Hvala na pažnji.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući.

Dozvolite najpre da se osvrnem na sinoćni RST-ov Dnevnik u 19.30 časova, koji je saopštio da je usvojen budžet za 2020. godinu bez ijednog glasa protiv. Mislim da to nije tačno i da Javni servis ne bi trebalo tako da informiše, bez obzira što je bilo svega tri glasa protiv.

U kontekstu Javnog servisa, više puta sam govorio i na Odboru za poljoprivredu, a i ovde u plenarnom zasedanju Skupštine, da je Srbija verovatno jedina država u svetu u kojoj stoka, figurativno, plaća TV pretplatu, jer sve štale koje imaju brojilo, čak i ako nema stoke u njima, moraju da plaćaju TV pretplatu. Sva brojila koja se nalaze na banderama i služe kao pogonska energija za pokretanje pumpi za navodnjavanje u povrtnjacima, voćnjacima i drugim obradivim površinama, plaćaju TV pretplatu svih 12 meseci i ako su ta brojila u funkciji, praktično, najviše četiri meseca tokom trajanja vegetacionog perioda u toku godine.

Navodio sam primer zadrugara iz Zadruge „Voćko“ u Tavankutu, koji ima 21 hektar jabuka pod sistemima za navodnjavanje, sedam bunara, sedam pumpi za navodnjavanje na sedam bandera i plaća sedam puta TV pretplatu godišnje, plus za štalu, osam i plus za kuću, devet.

Takođe, u prethodnom periodu sam dva puta razgovarao sa resornim ministrom za socijalna pitanja i juče sam, imajući u vidu da je juče počeo post, svratio u park preko puta Skupštine, da posetim veterane, učesnike ratova, koji protestuju i traže prijem. Oni su imali razgovor sa resornim ministrom. Nisu zadovoljni tim razgovorom. Tražili su prijem kod predsednika Republike kao vrhovnog komandanta.

Ja mislim da nije dobro za Republiku Srbiju da mesecima stoje toliki šatori u parku i skreću pažnju na jedan problem koji bi se verovatno mogao rešiti jednim prijemom i jednim konstruktivnim razgovorom, bez obzira na to što mi je resorni ministar juče rekao da je u toku finalizacija predloga zakona kojim će najveći deo tih pitanja biti rešen i objasnio neka pitanja koja verovatno neće moći da budu rešena.

Slažem se sa prethodnim diskutantnima koji su ukazali da je novi sistem obračuna penzija dobar, što je sistem, ali nije dobar što je takav, jer je ponovo udar na penzionere i oni će biti ponovo značajno oštećeni na zaposlene i na ekonomski položaj drugih socijalno ekonomskih kategorija.

Najzad da kažem da budžet za 2020. godinu, koji je juče usvojen i za koji je ministar poljoprivrede tvrdio da iznosi 5,5% od ukupnih poreskih prihoda, o čemu ga je u prethodnim danima podržavao i ministar finansija, apsolutno je netačan.

Čak i sa ovim dodacima koji su usvojeni po amandmanima, nema 5%, nema 56.605.000.000 u ukupnom razdelu 24, a da ne govorim samo o zbiru pozicija za one pozicije koje spadaju u podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. O tome su na određeni način govorili i pojedini članovi Odbora za poljoprivredu od predsednika opštine Koceljeva, kojeg ne vidim danas ovde prisutnog, pa preko Milije Miletića, pa čak i predsednik Odbora za poljoprivredu je ukazivao da treba povećati taj budžet i on je zaista, prema onom prvom obračunu, ja nisam radio obračun sa amandmanom koji je usvojen, za 4.611.988.000 manji od 5% od ukupnih poreskih prihoda ceo razdeo 24, a za 16 milijardi manji su podsticaji u poljoprivredi od 5%.

Najzad da kažem i sledeće, da je održan sastanak srpskih nacionalnih organizacija iz osam zemalja regiona u Matici srpskoj u Novom Sadu i da je tada iznet podatak da u EU ima oko 1.600.000 naših građana. Pitam vas u susret predstojećim izborima kako mislite da oni glasaju ili ne želite da glasaju? Milion i 600 hiljada građana je zaista značajan segment biračkog tela i ne bi trebalo zapostaviti i ne očekivati da oni samo doprinose svojim sredstvima kada šalju u Srbiju, nego da učestvuju i na drugi način, jer, praktično bi zauzeli veliki broj mesta kao poslanici.

Zahvaljujem.

U periodu od januara 2012. godine do decembra 2016. godine u Srbiji smo organizovali kampanju „Srbija bez GMO“. Rezultat te kampanje je jedinstven u Evropi. Preko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova jednoglasno se izjasnilo za Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO.

Nijedna skupština opštine ili grada do danas nije poništila tu deklaraciju. Na osnovu toga, kao nestranački narodni poslanik 2017. godine sam podneo ovaj predlog krovne deklaracije, koji je potpuno isti tekst. Razlika je samo u jednom članu. Obavezuje se Narodna skupština da će pre razmatranja izmena i dopuna postojećih zakona u kontekstu GMO ili donošenja novih sprovesti narodni referendum da se građani izjasne, jer je osnovno ljudsko pravo, prvo, da ima šta da jede i drugo, da odlučuje šta će on jesti.

Zašto Narodna skupština to ne želi? Nije mi jasno. Evo, ovo je tekst izmenjenog člana 5. Zakona o bezbednosti hrane. Zakon glasi – genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana i hrana za životinje dobije od GMO. Životinje su označene kao posebna podgrupa korisnika, a ljudi nisu označeni. Zašto se stidimo da navedemo da su i ljudi korisnici genetički modifikovane hrane po odredbi člana 5. izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, koji je usvojila ova Narodna skupština? Ovo je i jezički potpuno neprimereno srpskom jeziku, što je potvrđeno u Institutu za jezik SANU. Hvala.

Mogu da koristim i vreme za amandmane.

Mogu li?

Najpre da iznesem primedbu da je trebalo Predlog budžeta raspravljati posle razmatranja završnih računa za prethodne godine, jer bismo onda imali argumente kako su se trošila sredstva i kvalitetnije vodili raspravu o Predlogu budžeta.

Drugo, ni danas neću dobiti odgovor na pitanja koja sam postavljao u prethodnim sednicama. Koji su to 100 najvećih poreskih dužnika u Republici Srbiji? Da li oni koriste podsticaje iz budžeta ili su dobavljači i izvršioci nekih poslova na teret budžeta Republike Srbije, kao partneri države?

Treće, nije mi jasno zašto obećanje koje je dala predsednica Vlade, ministar poljoprivrede, ministar prosvete, da će Poljoprivrednom fakultetu obezbediti gotovo 1.000 hektara zemljišta koje im je dodeljeno još 1950. godina, za ogledno školsko dobro, za ratarsku i stočarsku proizvodnju ni do danas nije realizovano, a radi se o fakultetu koji je proslavio 100 godina rada i razvoja?

Sledeće, nije mi odgovoreno na pitanje da li je potpisan ugovor o readmisiji migranata iz zemalja EU, koji su nepodobni za njih, a bili su prvi put registrovani u Srbiji? Koliki su troškovi migranata sadržani u budžetu za 2020. godinu?

Zatim, nije mi jasno zašto su ovako minorna sredstva predviđena na poziciji zaštita i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, svega 32 miliona dinara, a to je 60% od onoga što ovim budžetom se izdvaja za jednu muzičku manifestaciju koja baš nije u duhu našeg nacionalnog imidža, koja iznosi 50 miliona dinara. Sa 32 miliona dinara podeljenih na 3,5 hektara, dobija se 9,14 dinara po hektaru. Sa tim parama, verujem da ni u kineskoj prodavnici ne možete kupiti čistalicu, za motiku, budak, kramp, ako hoćete da radite ručno neke radove na zaštiti i korišćenju poljoprivrednog zemljišta.

Suštinski, moja primedba na Predlog budžeta jeste u tome što je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđeno da sredstva za podsticaj u poljoprivredi i ruralnom razvoju treba da iznose 5% od ukupnih poreskih prihoda. Pošto su poreski prihodi predviđeni u iznosu od 1.132.100.000 dinara, 5% na taj iznos planiranih treba da bude 56.605.000.000 dinara. Umesto toga subvencije u poljoprivredi i ruralnom razvoju istim tim Predlogom budžeta predviđene su u iznosu od 46.588.753.000 dinara, a to je manje za 16.016.247.000 ili 28,3%, to je istovremeno manje za oko preko 3.200.000.000 dinara nego što je po rebalansu budžeta za 2009. godinu.

Najzad, pošto se istek vremena bliži kraju, napravio sam pregled oduzetih subvencija poljoprivrednicima i selima, znači za poljoprivredu i ruralni razvoj u sedmogodišnjem periodu koji je uobičajen u EU, od 2014. do 2020. godine, on iznosi preko 90.000.000.000 dinara i imajući u vidu ovaj princip da je 5% poreskih prihoda minimalno rezervisano, ili treba da se obezbedi za poljoprivredu i ruralni razvoj. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Takođe bih hteo da zamolim za informaciju šta će biti sa obavezama koje poljoprivrednici duguju po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, a koje su dostigle prema raspoložim informacijama oko dve milijarde evra ili 200 milijardi dinara. Taj iznos je izuzetno veliki i praktično predstavlja jedno dužničko ropstvo poljoprivrednika u ovoj zemlji, koje čak i ako biste im oduzeli celokupnu imovinu kod onih sitnih poljoprivrednih gazdinstava država ne bi mogla da nadoknadi, samo bi stvorila armiju lumpenproletara u ovoj državi ili potencijalnih emigranata iz ove države na druga područja. Ali, ne mogu da se složim sa konstatacijom da je iznos koji je predviđen za podsticaj u poljoprivredi ruralnom razvoju veći nego što je propisano Zakonom o podsticajima poljoprivredi ruralnom razvoju.

Voleo bih da mi vaši stručnjaci, a ja sam na svakoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodo-privredu pitao i državnog sekretara prisutnog iz Ministarstva poljoprivrede i državnog sekretara iz Ministarstva finansija koliko treba da iznosi 5% po odredbama Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju, nikad nisu hteli da odgovore. Ja sam siguran da oni znaju da pomnože ukupne poreske prihode sa 5% i da kažu taj iznos, ali oni namerno neće to da kažu.

Hvala.

Juče je gospođa predsednica Skupštine sedam, osam puta replicirala, odnosno vodila polemiku sa koleginicom sa druge strane. Tada je moglo više od jedne replike. Danas ne vidim razloga zašto ne može. Ako ne može nas troje koji sedimo sa ove desne strane, kao opozicioni poslanici da dobijemo repliku, ne računam SRS, zato što vama daju uvek replike.

(Nemanja Šarović: Ali, onaj je iz obezbeđenja.)

Ne, ne, ne, govorim, nemojte mi oduzimati vreme.

Dakle, mislim da to nije korektno. Tim pre što je ministar rekao jednu stvar da niko ništa ne preduzima za one koji imaju neizmirene obaveze po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

Vaš i moj prijatelj, urednik seoskih novina, posle smrti oca, morao je isplati trista i nešto hiljada dinara duga da bi mogli da završe ostavinsku raspravu. Masa poljoprivrednika koji su navršili 65 godina, kada prime rešenje o penziji, direktor filijale traži da potpiše da mu se uzme jedna trećina penzije, na ime duga.

Prema tome, nije tačno da se ne deluje. Deluje se. Proverite.

Pošto nisam imao priliku malopre da vodim repliku, gospodin ministar je pokazivao nekakav grafikon, verovatno sa učešćem agrarnog budžeta, odnosno sredstava za podsticaj u poljoprivredi i ruralnom razvoju u ukupnim poreskim prihodima, tvrdeći da je to preko 5%.

Gospodine ministre ovde imam vaš odgovor, sa vašim potpisom, iz Ministarstva poljoprivrede gde ste vi potpisali da u 2013. godini učešće podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju iznosi 4,37%, u 2014. godini 4,55%, u 2016. godini 2,87%, u 2017. godini 2,96%. Ako to nije tačno, recite. Ako je tačno, ja vas molim da kažete koliko je iznosilo u 2018. i koliko iznosi u 2019. godini i koliko treba da iznosi sada, uključujući i ovih dodatnih milijardu dinara po usvojenom amandmanu za 2020. godinu? Da li iznosi 5%? Hvala.

Hvala lepo.

Dakle, konačno smo se složili da je bila barem jedna godina kada agrarni budžet ili podsticaji za poljoprivredu i ruralni razvoj nije iznosila 5%. Sada ste rekli da je 2018. godine, ako sam dobro zapisao, iznosila 4,6%.

Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju regulisani su u članu 2. tačka 8. - Podsticaji jesu sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije itd. Nigde ne piše da su podsticaji celokupan razdeo 23 ili 24, zavisi u kojoj godini je kako bilo. Kada je bilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine to je bio razdeo 23, sada je uglavnom razdeo 24. Prema tome, ne mogu sredstva koja su objektivno nužno potrebna za rad Ministarstva poljoprivrede, plate i sve ostalo, da ulaze u podsticaje za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Takođe, merama ruralnog razvoja predviđen je iznos od 800 miliona dinara za preko 4.500 sela. Ne znam kome je više potrebno, da li vašem, izvinite zbog ovoga što ću reći „vašem“, zato što je na teritoriji vašeg grada Sremske Mitrovice, Laćarku koji predstavlja jedno od najnaseljenijih sela u Srbiji sa preko 11 hiljada stanovnika ili onima koja su na izdisaju da opstanu kao sela, ali ako to podelite sa 4.500 sela, tih 800 miliona, to je manje od 178 hiljada ili 1.513 evra. Sa tim iznosom jedno selo, poput Laćarka, ne može ništa praktično da učini, a da ne govorim o nekim drugima gde je to još teže uraditi zbog konfiguracije terena, i rešavati brojne infrastrukturne probleme.

Pri tome, hteo bih nešto drugo da kažem, ovde je bilo za mere ruralnog razvoja, od recimo u 2017. godini, tri milijarde 847 miliona dinara. Šta je razlog da se u narednim godinama smanji na 800 miliona, osam milijardi, pardon. Izvinite, pogrešio sam.