Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Srđan Nogo

Srđan Nogo

Dveri

Pitanje

Dobar dan.

Hteo bih da postavim neka pitanja za novu mandatarku Anu Brnabić, s obzirom da u svom govoru neću imati dovoljno vremena da ukažem na neke stvari iz njenog ekspozea, a voleo bih da dobijem odgovore.

Naime, mi smo videli u ekspozeu pohvalu od mandatarke Ane Brnabić da je primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju 900.000 izvršnih predmeta rešeno za godinu dana. Hteo bih da postavim pitanje – da li je ona uopšte svesna posledice koju izaziva Zakon o izvršenju i obezbeđenju i koliko u nepovoljan položaj stavlja dužnike taj zakon koji ne garantuje nikakva prava? Naime, tih 900.000 predmeta manje je pre svega nastalo zbog odredbe u zakonu gde su stranke imale jedan vremenski period da se opredele da li će svoja potraživanja naplaćivati putem suda ili preko javnih izvršitelja. Mnogi broj stranaka, to su razni radnici koji su u postupcima privatizacije kada su upropaštavane njihove firme ostali zakinuti za radni staž, za plate, za vrednost akcija, eventualno, preduzeća u kojima su imali akcije, kao pravno neuke stranke nisu iskoristile tu mogućnost i nisu se opredelile kako će izvršavati svoja potraživanja, tako da je na taj način smanjen broj predmeta.

Sa druge strane, ovim zakonom se javnim izvršiteljima bukvalno daje mogućnost da preko noći postanu bogatiji ljudi. Naročito kada su dužnici javna preduzeća. Potrebno je samo poslati jedan mejl i kada pošaljete taj mejl, recimo, ako je dužnik budžet Republike Srbije, prosto Narodna banka izvrši blokadu i lako se naplati. Vi dobijate unapred i predujam troškova i dobijate i nagradu na osnovu naplaćenih potraživanja.

Da li zna mandatarka Ana Brnabić koliko ljudi je isterano i izbačeno iz svojih domova? Svaki dan po nekoliko ljudi bude iseljeno iz svojih domova samo u Beogradu zbog naplate tih potraživanja primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kada se Dveri budu pitale, niko neće moći da ostane bez porodičnog mesta stanovanja zbog bilo kakvih dugova. To nije ni normalno, niti isplativo za državu. Nije normalno sa ljudske strane, nije isplativo za državu, a vi dozvoljavate i tolerišete kriminal, da se stanovi prodaju za 30% od realne vrednosti, čak i manje, da se za lažne i fiktivne dugove ljudima otimaju stanovi i da se bagatelno kupuju, da li od strane kombinacija korumpiranih sudija i izvršitelja, da li banaka. To je jedna mreža koja upropašćava ove građane.

Javni izvršitelji su veliki problem. Ja sam ukazivao i na samo jednu fakturu koju je izvršitelj javni Ranković uputila ka Elektroprivredi, 57 miliona dinara samo jedna faktura od pre dve godine prema Elektroprivredi Srbije. Da li vi znate koliko ti ljudi zarađuju? Stotine hiljada evra. Naravno, oni daju deo za stranku, deo za onog ko ga je postavio na mesto izvršitelja. Mislim da je skandal da se vi u svom ekspozeu hvalite Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Drugo pitanje tiče se nečega što je jako zanimalo poslanike ova dva dana, vidim da su i jutros postavljena pitanja, a tiče se poslovanja firme vašeg brata. Zanimljivo je da ste vi Direkciju za elektronsko poslovanje ugasili, mandatarka Ana Brnabić je ugasila, pitam nju, Direkciju za elektronsko poslovanje i verovatno će je prevesti pod kabinet predsednika Vlade. Videli smo iz ekspozea da je to, u stvari, glavni fokus njenog delovanja.

Hteo bih da ukažem da je zaista nelogično i, u najmanju ruku, nemoralno da uopšte učestvuje na tenderu firma brata ministarke Brnabić, sadašnje mandatarke, dok je ona na čelu te ustanove. Želeo bih da je pitam da li će to biti praksa, dok ona bude predsednik Vlade, da njen brat učestvuje na tenderima kod države, gde ona direktno odlučuje o njegovoj sudbini? Kako on učestvuje na tenderima? On je do sad, moram da priznam, nije imao nameru da dobija poslove, nego ta firma Asseco je služila da bude „zec“,odnosno da namerno daje višestruko uvećane ponude, da bi drugi ponuđač, koji treba da dobije posao, realno ga i dobio.

Hteo bih samo da ilustrujem jednim primerom, da čim je stupila na dužnost, evo već dan pošto je postala ministarka, znači, to je praksa koja je postojala očito i pre i nje, 12.08.2016. godine, unapređenje portala „api“ za plaćanje karticama e-uprave, kao softverske infrastrukture i elektronske uprave, posao dobija S&T Srbija za nekih sedam miliona sa PDV-om, a firma Asseco za taj isti posao daje ponudu od 37 miliona. Znači, očigledno ima ulogu „zeca“ i radi u dogovoru sa drugim ponuđačem koji treba da dobije posao.

Sama mandatarka će shvatiti, verovatno, kada bude prestajala sa svojom funkcijom, što će biti vrlo brzo, zašto i kako su osmislili tu igru i zašto je specifična uloga njenog brata, ali tad će za nju biti već kasno.
Prvo pitanje imam za specijalnog tužioca za organizovani kriminal – da li je Tužilaštvo za organizovani kriminal ikada, u sklopu operacije „Balkanski ratnik“ i procesa koji se vodi protiv klana Darka Šarića, obavilo informativne razgovore i saslušavalo ili preduzimalo neke istražne radnje protiv Nenada Kovača zvanog Neša Roming, Save Terzića koji je vlasnik „BUS plusa“ i vlasnik, zajedno sa Željkom Mitrovićem, aplikacije „Globatel“, koja se agresivno reklamira kod njih na Pink televiziji? Da li su ikada obavljeni razgovori sa LJubišom Jovanovićem iz AIK banke, Slobom Racićem iz AIK banke, Dušanom Jovanovićem iz „Pireus banke“, Bojanom Kordićem iz „Komercijalne banke“, Đorđem Stojšićem iz „Hipo“ banke, Igorom Laušom iz NLB banke i Srđanom Petrovićem iz „Metals banke“ odnosno kasnije „Razvojne banke Vojvodine“? To su sve visoki direktori i funkcioneri pomenutih banaka. Da li ste ikada obavljali neke istražne radnje prema tim licima?

Drugo pitanje koje bih želeo da postavim tiče se ponovo pomenutog tužioca, ali i direktora BIA, ko god bude u tom trenutku na funkciji kada se bude odgovaralo – da li će preduzeti nešto povodom činjenice da se dokazni materijali koje su nadležne službe bezbednosti pribavljale sa ciljem da se procesuiraju učinioci krivičnih dela konačno upotrebe za tu namenu, a ne da stoje u nekim fijokama i da služe za međusobna ucenjivanja između političara?

Treće pitanje tiče se predsednika Vlade i budućeg predsednika Srbije, s obzirom da on može da daje predlog za izbor guvernera Narodne banke, a takođe i za nadležno tužilaštvo u Srbiji, Republičko javno tužilaštvo, a takođe i Jorgovanka Tabaković, kao aktuelni guverner Narodne banke – da li su banke u Srbiji izuzete iz zakona Srbije? Da li su one zaštićene od bilo kakvih krivičnih dela? Jer, zaista, mi imamo jednu paradoksalnu situaciju – banke mogu da otimaju stanove građanima, mogu da otimaju čitave firme, rade sa kreditima šta im je volja, koriste privatne izvršitelje i državne organe kao sopstvene uterivače dugova i to im se toleriše. Upropastili su mnoge ljude, bilo da su im oteli imovinu, bilo da su stotine hiljada ljudi ostavili bez posla. Sa druge strane, bankama se dozvoljava da čine različita krivična dela.

Malopre pomenutih sedam lica, njihove razgovore su nadležne službe bezbednosti prisluškivale 2009. godine u operaciji „Balkanski ratnik“ i sva ta lica su učestvovala u pranju narko novca, to se vidi iz tih prisluškivanih razgovora. Nijedno od ovih lica nije procesuirano. Da li zaista nadležni državni organi ili bilo ko u ovoj zemlji može da pomisli da se novac pere sam od sebe, da neki Darko Šarić ili Zoran Ćopić Ćopa dođu, stave novac u veš mašinu i tako peru pare? Ili je potrebno saučesništvo određenih lica, pre svega iz bankarskog sektora i državnih organa, da bi se taj novac oprao i ušao u legalne tokove?

Citiraću neke od razgovora koje je Zoran Ćopić Ćopa, kao glavni perač novca, obavljao sa pomenutom gospodom: 13. 04. 2009. godine u 12,32 časova, broj dokumenta 5360 broj dokumenta – Zoran Ćopić i Dušan Jovanović iz Pireusa oko firme „DTM Relations“, to je firma kojoj se upravo sudi, odnosno sudi se Branku Lazareviću, tadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića, firma koja je služila za preuzimanje „Mitros Srema“; ista lica razgovaraju i 27. 05. 2009. godine, broj dokumenta 5451 u sudskim spisima, a vezano je za garancije oko firme „Mega tabak“ zbog koje je Ćopić osuđen i hotela „Prezident patria“, i tu pominju opet firmu DTM i eksplicitno kažu da je firma „Certus“ preuzela aparate a klan Šarić je preuzeo samu firmu da bi kupio „Mitros Srem“. Takođe, i sa Bojanom Kordićem, 2. 04. 2009. godine, broj 5303, čovek je direktor u „Komercijalnoj banci“. HIPO banka, Đorđe Stojšić i Zoran Ćopić, 26. 5. 2009. godine vode razgovor u 13,41 časova, broj 5444, 5445 firma IPOK iz Zrenjanina – dve milijarde smo imali prometa, sigurno možemo da preuzmemo firmu. Takođe, „Hipo banka“, razgovor koji se tiče Vršačkih vinograda, gde se Ćopić žali kako ima firmu i ima na lageru 10-15 miliona evra, pa ne znaju šta da rade. AIK banka, 5330, razgovor sa LJubišom Jovanovićem, dogovaraju se da mu odblokira firmu u petak, pa da je ponovo blokira za 5-6 miliona u ponedeljak, jer mu treba samo da zatvori neki posao, a novac će leći. Ili, broj 5300 sa Slobom Racićem iz iste banke, AIK banke – morate da završite ovaj milion i po u Vršačkim vinogradima, jer imate najmanje 10 miliona evra vina. A šta kaže Sloba Racić? Čuo se sa Bogdanom Rodićem i kaže – ne možemo više da petljamo, malo smo se preigrali, prodajemo akcije „Merkatora“. Mi smo dužni radnicima IPOK-a i ostalih firmi da se ovo reši.
Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića, i vi predsedavajuća, pošto odgovarate danas u njegovo ime, možete i da date odgovor, ali naravno, i od njega očekujem da odgovori na ovo pitanje, pogotovo zato što od decembra meseca odbija da se izjasni na uporna i konstantna pitanja Dveri – u kakvom je poslovnom odnosu sa Nenadom Kovačom, zvanim Neša roming ili Neša samsung? Mi smo to pitanje više puta postavljali, a pogotovo aktuelizovali pre dva meseca, kada smo objavili snimke prisluškivanih razgovora i transkripte istih tih razgovora, koji su klasifikovani kao državna tajna, a prikupljeni su operaciji „Balkanski ratnik – istraživanja narko klana Darka Šarića“.

Ovde imam transkripte označene kao državna tajna, a tiču se razgovora između Zorana Ćopića zvanog Ćopa, koji je pravosnažno osuđene za pranje novca narko klana Darka Šarića i u Srbiji i u BiH i koji je on obavljao 18.2.2009. godine u 11,40 časova sa Nenadom Kovačom i istog dana u 11,16 časova sa Savom Terzićem.

Gospodin Nenad Kovač je kum Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Šta više, oni imaju zajedničke firme, nekoliko zajedničkih firmi, između ostalog i firmu „Eko enerdži grup“, gde je Nikola Petrović bio direktor pre nego što je postao direktor „Elektromreže Srbije“. Kada je postao direktor „Elektromreže Srbije“, prvi posao koji je Elektromreža uradila jeste investicija da se priključi privatnoj mini hidroelektrani „Eko enerdži grupe“ na mrežu „Elektromreža Srbije“, a sada kada je napustio Elektromrežu, ponovo se vratio na mesto direktora „Eko enerdži grupe“.

Da li je Nenad Kovač, nekadašnji bliski saradnik pokojnog Mikija Rakića, Borisa Tadića i Dragana Đilasa i finansijer DS finansirao dugove dnevnog lista „Pravda“ u iznosu od više miliona evra i na taj način uspostavio saradnju između Aleksandra Vučića i kabineta Borisa Tadića i kumovao kasnije osnivanju SNS?

Zašto Aleksandar Vučić odbija da se izjasni na ova pitanja, i na još jedno konkretno pitanje – da li on autoritetom i političkom moći koju ima kao predsednik Vlade utiče da poslovi svoga kuma Nikole Petrovića i njegovog kuma Nenada Kovača se odvijaju nesmetano i da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja?

Ja bih podsetio i da je advokat firme „Eko enerdži grup“ i tandema Petrović – Kovač sadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević. Takođe, kum Nenada Kovača je i predsednik Prvog osnovnog tužilaštva gospodin LJubivoje Đorđević i svi oni zajedno u više sudskih postupaka pokrivaju privatne interese gospodina Kovača, zvanog Neša roming, koji je umešan u pranje narko para Darka Šarića. To ovi transkripti potvrđuju.

Naime, 18.2.2009. godine iz tih razgovora vidi se da su ta lica kupila sve aparate za elektronske dopune od firme „Ditiem rilejšns“, koja je bila u vlasništvu šefa kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, Branka Lazarevića, kome se sada upravo sudi u Specijalnom sudu i gde se prisluškivani transkripti izuzimaju iz dokaznih spisa. Ćopić, koji je, ponavljam, osuđen zato što je upropaštavao firme perući novac za Darka Šarića, se raspituje oko kupovine te firme, da bi oni mogli na osnovu nje da kupe firmu „Mitrosrem“.

Mi smo objavili preko 60 snimaka razgovora gde Zoran Ćopić – Ćopa razgovara sa raznim tzv. biznismenima, sa sudijama, sa mnogim bankarima, gde se vidi da se peru pare od narkotika, da je celokupna privatizacija u Srbiji u najvećem bila upravo pranje novca zarađenog na trgovini kokainom.

Još uvek, dva meseca, ni jedan zvanični državni organ nije reagovao. Niko nas nije pozvao da nas pita kako objavljujemo državne tajne, niko neće da odgovori kako je moguće da se sudi Šariću, Jestroviću i Ćopiću, a ne sudi se Kovaču, Terziću i brojnim bankarima i privrednicima kao što je Bogdan Rodić, kao što su direktori raznih banaka, Kordić iz Komercijalne, Jovanović iz AIK, Jovanović iz Pireusa itd. To je pravo pitanje i prava afera.

Da li Busplus sistem služi za pranje novca od kokaina? Godine 2014. ovde je jedini jedan poslanik SNS rekao da je to bilo u medijima, 2014. godine SNS, znači, je poslala, evo ga ovde snimak, to je bilo 8. marta 2014. godine u 14 časova, 27 minuta i 10 sekundi, fotografisali ste i poslali ste svim medijima CD-ove, gde ste slali i određene transkripte, ali ste nameštali transkripte da kod Save Terzića, koji je lice koje upravlja Busplusom, bude izostavljen deo razgovora gde se pominje Nenad Kovač. Zašto? Da bi se sakrio kum Vučićevog kuma. Da li je SNS … (Isključen mikrofon.)