ČEDOMIR JOVANOVIĆ

Liberalno demokratska partija

Rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu.

Diplomirao je dramaturgiju na katedri za filmski i TV scenario i dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Tokom studiranja radio je kao novinar za nekoliko beogradskih redakcija, agencija, radio i TV stanica.

Bio je jedan od ogranizatora studentskih protesta 1996/97. godine. Osnivač je i predsednik Studentskog političkog kluba.

1998. godine pristupio je Demokratskoj stranci, a njen potpredsednik postao je u oktobru 2001. godine. Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa Izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije.

Na republičkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa Poslaničke grupe DOS, odnosno DOS-Reforma Srbije. Najmlađi je političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Pregovarao je sa bivšim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem prilikom njegovog hapšenja u martu 2001. godine.

U Vladi Republike Srbije, formiranoj nakon smrti dr Zorana Đinđića marta 2003. godine, postaje potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi. Učestvovao je u izradi Akcionog plana i daljoj harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore.

Od osnivanja LDP-a predsednik je stranke.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. Predsednik je Poslaničke grupe LDP u Narodnoj skupštini i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Zamenik je člana Delegacije u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Jedan je od osnivača nevladine organizacije Centar za modernu politiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima četvoro dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 0
  • 20
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 9 dana

PITANJE ZA POSLANIKE LDP: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Gospođo predsednice, zamolio bih vas da, u skladu sa članom 101. Poslovnika pokušate makar da nam omogućite da danas vodimo ozbiljnu raspravu. Dobili smo ekspoze gospođe Brnabić, bilo bi fer da nam omogućite da ga pročitamo pre nego što nam se obratite. Naravno, to zavisi od vas, vi donosite tu odluku, ali biramo Vladu, hajde da budemo makar toliko ozbiljni da vodimo argumentovanu raspravu u toku današnjeg dana. Omogućite nam to.

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, najgore što u jednom društvu može da se desi je zapravo gubitak osećaja za prioritete i nepostojanje bilo kakvog sistema vrednosti. To nije karakteristika samo ovog trenutka u kojem se sada nalazimo. Na žalost, mislim da sam čitav svoj život proveo u Srbiji koja pati od te vrste slabosti. Najmanji problem je bio da je to podrazumevalo neku ličnu cenu koju mi plaćamo. Cenu je platila čitava zemlja.

Pažljivo sam vas slušao. Iza vas nema previše političkog iskustva i sve ono što želim da kažem u ime LDP mislim da ne bi bilo pošteno da svalim vama na kičmu, a sa druge strane bi bilo ponižavajuće i uvredljivo da vas poštedim te politike, jer valjda znate kakva vrsta odgovornosti prati nekog ko je predsednica Vlade.

Kada ste juče saopštili sastav svoje Vlade, moja prva reakcija zapravo je bio komentar da smo u jalovim raspravama o boji toalete i brushalterima na predsedničkoj inauguraciji ili avetima DOS propustili da primetimo koliko smo slabi kao država da formulišemo politiku koja je ovoj zemlji potrebna kako bi mogli da uradimo poslove koji do sada nisu urađeni.

Reći ću vam da vaš kabinet doživljavam kao kabinet koji je posledica brojnih kompromisa i, delimično, izraz nemoći da se izdrže pritisci pod kojima ste se našli.

U oktobru mesecu sam ovde govorio u Parlamentu apelujući na Skupštinu, upravo, zbog onoga što se sada ovde dešava. Tada sam rekao da su komplikovane političke okolnosti u regionu, potpuno promenljivi međunarodni odnosi, nešto o čemu moramo da razmišljamo. Ulazak Crne Gore u NATO, razrešenje makedonske krize, vrlo komplikovani i zategnuti odnosi zapada i Rusije, doveli su vas, gospođo Brnabić, u poziciju da ovde govorite o svemu, osim o najvažnijim političkim pitanjima, a o njima moramo da razgovaramo.

Mene ne interesuje zašto Aleksandar Vulin nije služio vojni rok, ne mislim da je to ključno pitanje za ministra odbrane, toliko žena se nalazilo na toj poziciji u svetu. Mene interesuje nešto drugo. Kakav je politički kontekst u koji vi dovodite svoju Vladu kada Aleksandra Vulina predložite za ministra odbrane, a recimo, mi smatramo da je preduslov mira u regionu dalje integrisanje Srbije u NATO, a on je politički protivnik NATO-a?

Konačno se pojavio na pomoćnoj stolici i ministar koga predlažete kao čoveka koji će se baviti inovacijama u Vladi, mislim na gospodina Popovića. To je čovek koji je prošle godine zagovarao potpuno drugačiju politiku, politici koju je vaša Vlada vodila, tražeći da se podigne zid na granici kako izbeglice kroz Srbiju ne bi mogle da prolaze. Ne postoji narod kao što smo mi. U jednom trenutku su i kralj i Skupština i Vlada, cela zemlja je bila u izbeglištvu. Ako je nešto skinulo ljagu sa nas, onda je to bila reakcija ove države u vreme izbegličke krize.

Puno smo poniženja pretrpeli u prethodnih 30 godina, za mnoge smo sami odgovorni. Reći ću vam da ono što se desilo u poslednjih nekoliko dana doživljavam kao direktno ponižavanje zemlje, i ono je moguće, ne samo zato što nema previše snage u vladajućoj koaliciji, nego i zbog nesposobnosti opozicije da formuliše politiku na onaj način na koji je to, recimo, učinjeno u Crnoj Gori, kada su zajedno pružili otpor svim pritiscima i realizovali neke ključne političke ciljeve koji su toj zemlji osigurali sigurnu, normalnu budućnost, a opet je vezujem, i mi iz LDP za članstvo u EU, za članstvo u NATO paktu, za spremnog da se seku Gordijevi čvorovi 90-ih godina i, ono o čemu ste vi neizostavno potrebni, a to je prevazilaženje užasnih unutrašnjih odnosa.

Mogu da pretpostavim šta ste vi želeli da kažete kada ste rekli da je vaš odgovor na ono što je pratilo vašu kandidaturu ćutanje. Nema ćutanja kada ste predsednica Vlade. Ne možete o tome da ćutite. Ako vi o tome ćutite, kako će se osećati oni koji prolaze kroz ono kroz šta ste prošli vi. Mi smo rekli da naš stav prema vama proizilazi iz politike koju vodite, ne iz vaše ličnosti. Ali, nema ćutanja pred idejom da je neko kandidat za predsednika Vlade, zato što se tako dodvoravamo zapadu. Niti može biti ćutanje pred činjenicom da je neko kandidat za predsednika Vlade, zato što je mediokritet. O tome nemate pravo da ćutite.

Možemo da pričamo o digitalizaciji, nemam ništa protiv toga. O četvrtoj tehnološkoj revoluciji, u zemlji u kojoj je 50% stanovništava tehnički nepismeno, funkcionalno, ali želim da razgovaram o onome o čemu ste vi u ovom trenutku najmanje spremni, a to je politički kurs. Žao mi je, da je 22 miliona glasova Vučić dobio, on taj posao ne bi mogao da uradi. Mi kao Parlament, vi kao neko ko se kandiduje za predsednicu Vlade, treba da kažete šta je cilj ove zemlje, kako mislimo taj cilj da ostvarimo, koliko će to koštati.

Nema puno manevarskog prostora na polju ekonomske politike. Dve hiljade prve godine smo potpisali Zakon o radu kada je napisan 2014. godine, mi smo rekli da je to nužno, da se to mora uraditi. Danas imamo neke rezultate. To treba čuvati. Nije sigurno da će tako ostati zauvek. Šta ćemo sa privatnim sektorom? Nemam ništa protiv stranih investitora, protiv subvencija, podizanja konkurentnosti na takav način, ali mi se ne dopada ta vrsta populizma koju prepoznajem u vašem stavu da vi nećete dozvoliti da se prodaje poljoprivredno zemljište. Najkvalitetnije obrađeno poljoprivredno zemljište u Srbiji je poljoprivredno zemljište kojim upravljaju stranci, strane kompanije, ili oni koji su ovde žigosani kao tajkuni. To su činjenice, to je istina.

Šta će nam ta vrsta populizma? Možemo na neki drugi način da razgovaramo o tome i te rasprave treba da otvorimo i da pokrenemo. Hteo bih da sa vama raščistim, na tom političkom planu, dajte nam argumentaciju, zašto je Aleksandar Vulin kandidat za ministra odbrane. To je ono što je nama potrebno. Da li da bi nastavio da se ponaša kao što se ponašao do sada, jer je onda to direktna provokacija onih sa kojima mi želimo dalje da sarađujemo bolje nego što je to bio slučaj do sada? Zašto je Nenad Popović ministar za inovacije? Da li zbog toga što smo i na takav način poniženi od Moskve, kojoj smo se do sada suprotstavljali, ne otvarajući prostor za njega u izvršnoj vlasti?

Što se tiče onog što možete da očekujete od LDP-a, to je jedna vrsta politike koja u ovoj zemlji nije nikada bila popularna i nije bilo, izgleda, preveliko razumevanje, ali je izdržala test vremena. Devedeset posto Skupštine danas deli naše uverenje i stavove zbog kojih smo mi ovde godinama žigosani. Sutra kada se osvrnete na ovu sednicu u onome što mi govorimo moći ćete da pronađete one odgovore koje do sada vladajuća koalicija nije bila spremna da da.

Na kakav način ulazimo u kosovsku krizu? Mi imamo sporazume koje smo potpisali, koji se ne poštuju, šta će biti vaša politika na tom planu? Šta mislimo da uradimo u Bosni naredne godine? Kakvu ćemo politiku voditi?

Govorite o partnerstvu za mir, da li ulazimo u NATO ili ostajemo ovde, izolovani, kao što je to Kaljingrad, gore na severu? To ima svoje utemeljenje, ne u našoj želji, da menjamo uniformu, nego u činjenici da ovakvi kakvi smo nismo održivi. Ako želimo da budemo ekonomski uspešna zemlja, onda moramo biti integrisani u prostoru u kome postojimo, između ostalog i bezbednosno. Članstvo u NATO-u je jedina garancija, kakvog takvog, mira za našu decu. Dajte da razgovaramo o tome, pa ćemo na kraju zajedno doneti neke odluke. Mi čak tu temu nismo otvorili među nama.

Kako mislite da prevaziđemo međusobne podele? Mislim da ne postoji ni jedna tema na kojoj vlast i opozicija danas mogu da se dogovore i slože. Ne postoji ni jedna rečenica koju Vučić može da izgovori, a da za dobije saglasnost opozicije. I vlast se isto tako ponaša. Vi o tome ne možete da ćutite. Nama nije potreban neki posrednik u međusobnim odnosima, a da li možete kao predsednica Vlade da kažete da ćete rešiti i tražiti podršku i pomoć za rešavanje nekih problema koji ne mogu više da ostaju ovakvi. Pukla nam je kičma pod tom Hercegovačkom ulicom i Savamalom.

Mi se obračunavamo jedni sa drugima pri polaganju zakletve. Pola Skupštine nije bilo ovde dok je predsednik zakletvu polagao. To se nikada nije dešavalo do sada. Ovako dezorjentisani, podeljena zemlja, ona može samo da nestane. Ko nas danas razume? Ne može niko, kada mi sami sebe ne razumemo. To su sve obaveze koje su vaše. To mi ne možemo da uradimo, moraćete vi.

Pažljivo sam slušao, vi ste rekli da imamo šansu, koliko ćemo još imati. Mi smo sve šanse prokockali. Svaku priliku smo propustili. Ako je ovo šansa, dajte, onda recite, šta je to što je u njoj prostor za svakog ko u ovoj zemlji želi šansu da iskoristi?

Ovo nije šansa za monolog, ali možda jeste prilika za zajednički odgovor na neka pitanja, ekonomska, politička, pitanja iz oblasti kulture, sporta.

Na svakom planu nam je glava u pesku. To morate da promenite.

Kakav će biti naš stav o vašem kabinetu? Onakav kakav je bio i o svakom kabinetu pre vas. Sa nama se niste dogovarali oko Vlade. Nismo formulisali zajedničku vladinu politiku i naravno da za to ne možemo da glasamo. Ali nemojte imati dilemu oko naše spremnosti da kao što smo to toliko puta do sada uradili i sutra pomognemo onda kada je pomoć potrebna zbog ove zemlje, pa ako vi odlučite da se branite ćutanjem, kao što sam ja to pogrešno godinama radio, treba da znate da LDP neće ćutati. Ovoj zemlji neće biti prostora ni za kakvu vrstu diskriminacije bez obzira na širinu leđa onoga ko to može da nosi i bez obzira na stranu sa koje ona dolazi, da li iz vlasti ili iz opozicije.

Rekli ste da prošlost ostavimo u prošlosti. Ne možemo da je ostavimo. Ako ne raščistimo sa tim onda će nam se ono vratiti u lice. O tome moramo da govorimo.

Danas Vučić obeležava godišnjicu Vidovdana u Kruševcu. Rekao je da nam niko nije stvorio državu, da smo je sami stvorili. Sami smo je i uništili toliko puta do sada, pre svega mi. I jedini, koliko ja znam, pozitivan Vidovdan, koga mogu da se setim, je onaj od pre 16 godina. Zato što smo uradili na pristojan i civilizovan način nešto što se nikada do tada nije desilo.

Sa idejama sa kojima se došlo do vas ja ne želim da polemišem. Mislim da je potpuno besmisleno postavljati pitanje vašeg autoriteta i činjenice iz čega on proizilazi i iz čega se gradi. On se gradi na političkoj odluci onih koji su dobili izbore da vam daju priliku da radite svoj posao na isti onaj način na koji smo mi to 2001. godine uradili i sa Đelićem i sa Goranom Pitićem i sa Acom Vlahovićem i sa Slobom Milosavljevićem. Pola Vlade su bili ljudi koje smo pozvali da rade taj posao zato što smo smatrali da su oni bolji u tom poslu nego neko drugi. Drugi su radili druge poslove. Ne bih od toga pravio nekakvu posebnu misteriju.

Vaš politički kredibilitet i lični proizilazi iz vaše hrabrosti da kažete ono što pre vas niko nije bio spreman da kaže kao predsednik Vlade. Vi nemate hipoteke koje drugi imaju. Ja sam vrlo dobro znao o čemu govorim u oktobru, između ostalog i ovde, kada se pojavio Vučić i rekao šta će se desiti nakon predsedničkih izbora. Sada plaćamo cenu. Nikolić je pomeren kao uporište jedne politike. Vučić je došao na njegovo mesto. Sada plaćamo cenu kompromisima na koje smo prisiljeni zbog toga što smo slabi i što ne možemo da im se odupremo.

Vlada pre godinu dana nije imala snagu da kaže – rešićemo Kosovo kako moramo da ga rešimo, idemo u NATO jer čuvamo zemlju. Danas smo još slabiji na tom planu, a kada se čuje poziv na dijalog, onda je odgovor – neću da budem saučesnik u konstatovanju kosovske nezavisnosti. Otvorite ključna pitanja onako kako to treba da se uradi i imaćete u nama ozbiljne sagovornike i svakako ne nekoga ko će zbog toga što će vama stići taj račun likovati i svoju šansu tražiti u vašem neuspehu.

Dužni ste da nam kažete motive za te kadrovske rokade koje su u Vladi napravljene. Ne moraju da budu vaše lične, ali Vlada se pravi kroz dogovore. Jasno je da je kandidatura Vulina za ministra odbrane direktna provokacija s obzirom na politički kurs koji on sledi. Ja mislim da njemu ne bi prijalo da ga ja podržavam i obrnuto se podrazumeva. Ali kada ga kandidujete za ministra odbrane, onda valjda znate šta to znači.

Kada gospodina Popovića predložite kao ministra za inovacije, pa ja mislim da je on zaboravio srpski da govori, onda možemo da pretpostavimo šta to znači. Da li to znači da moraju Rusi da imaju nekog svog u Vladi ko će nam reći da napustimo evropske integracije jer je to politika gospodina Popovića i da počnemo pregovore o prisajedinjenju sa Ruskom Federacijom i unijom država koje ona okuplja u svojoj orbiti. Kako ćemo mi onda, gospođo Brnabić, u EU kada nam sedi ministar koji traži da Vlada napusti evropske integracije?

Pošto znam pozadinu svega toga, onda samo mogu da kažem da sam zabrinut, da vam sigurno neću otežavati bez razloga vaš posao, ali da ćemo biti veliki kritičari svakog pokušaja da se dalje nastavi na ovakav način, jer nažalost koliko god vi insistirali na kontinuitetu svet se menja dramatično. Mi smo 30 godina izgubili. Za nas vreme nikada nije bilo resurs.

Držite ekonomski kontinuitet. Branite ono što treba da se radi, ali na drugim planovima mora biti nadoknađeno ono što nije urađeno u prethodnih pet godina.

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Gospođo Brnabić, bilo bi super kada bi to moglo tako da funkcioniše. Jeste vi rekli da je strateško opredeljenje Vlade članstvo u EU. Predlažete ministra koji je protiv toga.

Rekli ste da je definisana politika prema Kosovu, a definicija te politike je kosovizovala Srbiju u toj meri da mi možemo samo u 1389. da odemo, a ne u EU. Ne smatram da je to vaša odgovornost i zato i ne želim da sa vama polemišem o razlozima zbog kojih smo došli u ovu situaciju, ali sada ćete postati predsednica Vlade i preuzimate odgovornost. Bar vi nikom ništa na tom planu ne dugujete.

Kakva vojna neutralnost? To je podvala Tadića i Koštunice iz 2007. godine. Nikada se o tome ovde nije razgovaralo. To je ne postoji nigde u svetu. Mi treba da budemo nezavisna zemlja koja će slobodno donositi svoje odluke u skladu sa svojim interesima. Kada to pokušamo da budemo, onda dobijemo poruke koje su nam poslate i u oktobru prošle godine preko Crne Gore. Zbog čega je Petrušev ovde bio dva dana? Pošto predsednik Vlade o tome ne želi da govori, onda ja poštujem, pa neću ni ja, ali vrlo dobro znam u kom vremenu živimo i zbog toga želim svojoj zemlji da pomognem tako što ću joj reći istinu.

Isto mislim da ne treba da se na ličnom planu obazirate na to što vam svakog dana svale na leđa. Ne bi imali vremena ni za šta drugo, ali razmislite o onima koje nema ko da štiti, a ne mogu da nose to što možete da iznesete vi. Zbog njih ne sme o tome nikada više da se ćuti.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Dobar dan, gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Pitanje za predsednika Vlade, ali i za vladajuću koaliciju, odnosno sve ministre koji je predstavljaju u Vladi Republike Srbije. Juče je Aleksandar Vučić održao predavanje na Fakultetu za bezbednost. Tokom tog predavanja rekao je nešto što ne može, bar što se tiče naše stranke, ostati bez političke reakcije. Naime, aktuelni predsednik Vlade i izabrani predsednik Republike je izjavio pred studentima Fakulteta za bezbednost da bi Srbija imala mnogo manje problema nego što ih trenutno ima kada bi promenila svoj odnos prema NATO-u, ali da tako nešto on u ovom trenutku on ne želi da uradi zbog toga što 75% stanovništva u Srbiji nema pozitivno mišljenje o tom vojnom savezu. Ja bih se složio sa tim procentima i uopšte sa tom izjavom, s tim što ne mogu da prihvatim ono što proizilazi iz nje kao zaključak, a to je zapravo argumentacija za ovako loš odnos naše države prema sopstvenoj budućnosti i sopstvenim interesima i želeo bih da o tome ozbiljno razgovaramo.

Godine 2007. na neozbiljan način ovaj parlament je usvojio Deklaraciju o vojnoj neutralnosti. Neozbiljan ne zbog toga što je većina glasala tako kako je glasala i proglasila tu vojnu neutralnost, nego zbog toga što nije vođena nikakva rasprava ovde u Skupštini, a još više zbog toga što se o tome nije razgovaralo u društvu. Danas je Aleksandar Vučić rekao veliku istinu i kada je govorio o činjenici da bi imali mnogo manje problema u razvoju zemlje i u stabilizaciji prilika u društvu i kada je govorio o otporima toj ideji. Ali zamislite kada bi u svakom trenutku parlament ili vlast u Srbiji vodili računa isključivo o reakciji društva. Siguran sam da je bio mnogo veći procenat onih koji bili protiv smanjenja plata i penzija, recimo, onda kada je ta odluka doneta, da je bio mnogo veći procenat onih koji su se protivili izmenama Zakona o radu.

Da se ne vraćamo sada u našu političku prošlost, uglavnom su svi veliki potezi koji su dramatično menjali odnose u društvu bili praćeni otporom zbog toga što društvo nije razumelo o čemu se tu zapravo radi. Sećam se Zakona o privatizaciji iz 2001. godine. Ne mislim da je bolje prošao ni Zakon o privatizaciji iz 1997. godine, da se po pravilu kada se govori o privatizaciji javnih sistema nailazi na velike otpore sindikata i zaposlenih, a godinu, dve ili tri posle toga kada nedostaje novca za dalji tehnološki razvoj, za takmičenje sa konkurencijom, mi počinjemo da žalimo za onim što smo u prošlosti propustili da uradimo.

Da se ne vraćamo na nacionalna pitanja, na ono što je obeležilo početak 90-ih godina. I dan-danas razglabamo o tome da li nam je neko nudio ulazak u Evropsku ekonomsku zajednicu za mirno rešenje jugoslovenske krize. Da se ne vraćamo na Z-4, da ne pominjemo sada ovde Ahtisarijev plan, dok se borimo za njegove delove i primenu u onome što smo prihvatili u Briselu šest godina pošto smo ovde odbacili Ahtisarijev plan.

Dakle, o NATO-u moramo ozbiljno razgovarati. Mene interesuje kada će predsednik Vlade, izabrani predsednik, tu temu staviti pred nas ovde u parlament, kako bi mogli kao odgovorni ljudi da razgovaramo o onome o čemu se do sada u Skupštini nije razgovaralo. Kakva je perspektiva društva koje je tako duboko izolovano i hermetizovano kao što je to naše u ovom trenutku? Svi naši susedi su ili ušli u NATO ili to pokušavaju da urade. Hajde da ne ulazimo previše u analizu krize u Makedoniji i ono što smo tamo pokušali da uradimo, ali ulazak Crne Gore, formiranje nove vladajuće koalicije u Makedoniji i jače prisustvo NATO-a u regionu. Ono što je pred nama, to je rešavanje krize u Bosni i Hercegovini, ne može biti zanemareno, pre svega imajući u vidu činjenicu da dva od tri naroda koji su temelji te države žele u NATO, tu mislim na Bošnjake i na Hrvate, i činjenicu da su to nekada želeli Srbi, makar oni koje je predstavljao Dodik, u međuvremenu je promenio to svoje mišljenje.

Dakle, stav Vučića da bi zemlja imala mnogo manje problema kada bi se opredelila za saradnju sa NATO-om i ulazak u NATO obavezuje svaku vlast, pa i njegovu, da otvori ozbiljnu raspravu ovde u parlamentu, kako bi mi na sebe preuzeli odgovornost za sprovođenje one politike koja možda danas ne nailazi na razumevanje u društvu, ali će sasvim sigurno otvoriti drugačiju i kvalitetniju perspektivu i osigurati budućnost makar našoj deci, koja će biti drugačija od onog što smo svi zajedno preživeli.

Zamislite na šta bi ličio odnos Grčke i Turske da jedni i drugi nisu u NATO-u. Mi živimo na prostoru na kojem je svaka generacija ratna generacija. I moja i generacija mojih roditelja, njihovih roditelja, samo naša deca rođena posle 2000. imaju tu sreću da sebe mogu opisati kao generaciju koja nije ratna. Mi takvu budućnost moramo osigurati.

Članstvo u NATO-u je najčešća garancija u ovom turbulentnom vremenu, za koje se mi možemo opredeliti. O tome treba ozbiljno razgovarati, uz sve probleme koji tako nešto prate. Ja ne znam ni za jednu zemlju u regionu koja je ušla u NATO bez ozbiljnih unutrašnjih nesporazuma. Ne znam ni za jednu koja je ušla tako što su ljudi glasali na referendumu za to. Ali, hajde da kažemo da će makar otvoriti dijalog u društvu i da ćemo omogućiti zemlji da o tome ozbiljno odlučuje.

Imovinska karta

(Beograd, 13.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:05