ČEDOMIR JOVANOVIĆ

Liberalno demokratska partija

Rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu.

Diplomirao je dramaturgiju na katedri za filmski i TV scenario i dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Tokom studiranja radio je kao novinar za nekoliko beogradskih redakcija, agencija, radio i TV stanica.

Bio je jedan od ogranizatora studentskih protesta 1996/97. godine. Osnivač je i predsednik Studentskog političkog kluba.

1998. godine pristupio je Demokratskoj stranci, a njen potpredsednik postao je u oktobru 2001. godine. Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa Izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije.

Na republičkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa Poslaničke grupe DOS, odnosno DOS-Reforma Srbije. Najmlađi je političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Pregovarao je sa bivšim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem prilikom njegovog hapšenja u martu 2001. godine.

U Vladi Republike Srbije, formiranoj nakon smrti dr Zorana Đinđića marta 2003. godine, postaje potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi. Učestvovao je u izradi Akcionog plana i daljoj harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore.

Od osnivanja LDP-a predsednik je stranke.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. Predsednik je Poslaničke grupe LDP u Narodnoj skupštini i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Zamenik je člana Delegacije u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Jedan je od osnivača nevladine organizacije Centar za modernu politiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima četvoro dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • 18
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 15 dana i 17 sati

PITANJE ZA POSLANIKE LDP: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Gospodine ministre, vrlo loša odluka.
Vi niste odgovornosti za taj neverovatni položaj u kome se našao RTS, ali ovaj amandman samo podržava politikanstvo koje je ugušilo zemlju. Znači, mi ovde otvoreno treba da govorimo o činjenicama. Budžet RTS je 80 miliona evra, planiranih. Država daje 35 miliona, 25 miliona stiže od pretplate, ostalo su prihodi RTS. Zašto je RTS sada u takvom položaju da ga jedni linčuju, opisujući ga kao televiziju žutog Vujketa, a drugi ovde iz opozicije navode primere kojima se tako nešto demantuje.
Nije RTS to tražio, znači, sada se plaća cena Vučićeve odluke iz 2012. godine i obećanje koje je bilo neodrživo, da će se tek ukinuti televizijska pretplata. Kolika je ona danas, 150 dinara. Da je televizijska pretplata 300 dinara, a do 800 je bila opcija o kojoj je govorio RTS, RTS bi finansirali građani zemlje i onda bi mi imali pravo da postavimo neka pitanja koja se ovde postavljaju.
S obzirom da vi održavate ovakav odnos, znači, vi ste propisali kolika će biti pretplata, ne RTS, onda sada iz budžeta treba da se dodaje novac. Tačka na politikanstvo. Ako želimo da imamo dobar nacionalni servis, to košta. U ovom trenutku 80 miliona evra. Okvirno. Tih 80 miliona evra, uslovno, u projekcijama, može da se dobije kroz pretplatu ili može da se da iz budžeta, kao što se to radi u Engleskoj, onda i mi treba da budemo Englezi.
Nisam sigura da imamo sposobnost za tako nešto i tačno je, ako Vlada plaća RTS, što je rekao Žarko Korać, iz toga indirektno proizilazi i Vladino pravo da utiče na njegovu uređivačku politiku. Neodrživo je sa stanovišta moderne demokratije da mi u parlamentu raspravljamo o informativnom programu, ali s obzirom da održavate ovakvo stanje i naredne dve godine, onda se stvaraju pretpostavke za nešto tako.
Lično, nisam sklon tom linčovanju. Izabrali smo vrlo komplikovan model, pa sada to nije ni Vladina televizija, slažem se, neka bude vaša, finansirajte je 100%, preuzmite odgovornost. Kada kažem vaša, mislim Vladina. Neka Vlada postavi glavnog urednika ako mislimo da tako možemo da funkcionišemo.
Ako želimo nekim drugim putem da idemo, kojim smo ranije krenuli, onda dajte da kažemo nije RTS sam sebe doveo u ovaj položaj, nego je to posledica odluke koja je doneta nakon nekih predizbornih obećanja. Ukinućemo pretplatu – to smo svi uvek govorili pa smo se dovijali, naplaćivali pretplatu preko brojila, pa ako neko ima dva brojila u kući, onda ne znaš šta da radiš, plaćaš oba, pa nećeš da plaćaš, itd. Znači, sa tom demagogijom moramo da raskrstimo. Dobra televizija košta. Nacionalni servis je potreban, on ima vrlo jasne projekte samofinansiranja pod uslovom da mu tako nešto omogućimo. Ovaj amandman samo održava loše stanje. Neće tu biti koristi od toga.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Hvala vam gospođo predsednice.
Gospodine ministre, ovde se sad mi ne sudimo o dobrim namerama. Vi ste u pravu kada kažete, u redu ovo je rešenje, kojim mi pokušavamo da saniramo postojeću situaciju, ali ovo nije održivo. Mi smo političari, mi moramo da donosimo efikasne odluke. Ovim se samo prolongira ta odluka. Dva principa postoje. Jedan je pare iz budžeta, Vlada postavlja predsednika i Upravni odbor, a taj predsednik i Upravni odbor biraju generalnog direktora, to je model BBC.
Drugi je model finansiranja kroz pretplatu i kroz sistem nezavisnih institucija se dolazi do rukovodstva javnog servisa. Treći put ne postoji. Ovim rešenjem, tačno je, ali to opet nije izbor RTS, to je naša procena. RTS iz takse u ovom trenutku od 150 dinara planira za narednu godinu 40 miliona evra, gotovo 25 iz budžeta i 20 miliona svojih prihoda. Možda ste pogrešili kada ste procenili da ljudi neće da plate 300 dinara pretplatu, da bi onda dobili apsolutno javni servis za koji znaju da na njega vlast ne može da utiče čak i kada vlast to ne želim. Da sam ja danas vlast, ja bih se opredelio za finansiranje iz budžeta i preuzeo odgovornost, ali onda to ne bio javni servis, nezavisna institucija nego bi bila vladina kredibilna institucija.
To su dve paralelne vrednosti o kojima možemo da razgovaramo. Ovim se samo odložila odluka. Činjenica je da je ovde svako nezadovoljan informativnim programom RTS, može da se dođe do onog čuvenog zaključka, da tu ipak postoji neka ravnoteža. Ipak bi ljude koji vode taj servis sklonio iz ove situaciji, oni na nju nisu uticali osim što su rekli da ne mogu da funkcionišu bez 80 miliona evra budžeta, a u ovom trenutku to je više od dva puta manje od budžeta HRT i 50% manje od budžeta, recimo, slovenačke televizije. Tako da znamo ko je, a tu su troškovi manje ili više ako izdvojimo plate fiksni, oprema, međunarodna prava i tako dalje. Znači, to što radi RTS u ovim okolnostima ipak zaslužuje respekt ovde u parlamentu. Ne govorim o uređivačkom programu, prosto o preživljavanju.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Gospođo predsednice, nema potrebe da me štitite od kritike. Parlament za to služi. Da li je uvredljiva ili ne? Pa, to je karakteristika onoga ko se takvom kritikom služi.
Ja sam razumeo da ovde niko ne osporava značaj uloge nezavisnog medijskog servisa. Samo ukazujem na problem koji se prolongira, a rešenja nema. Bojim se da ćemo doći u situaciju u koju smo doveli sve medije koji su lokalni. Ad hok smo primenili pravilo da opština, odnosno grad ne mogu da budu osnivači lokalnog medija, izdali smo ih na tržište i tako ubili medijske kuće sa tradicijom od po 60, 70 godina, u čitavoj Srbiji. Za to je parlament odgovoran, ne građani, ne zaposleni u lokalnim medijskim kućama, nego ovaj parlament koji je usvojio jedno loše rešenje.
Isto se sada dešava sa RTS-om. Ne sumnjam u dobre namere. Čak mi se i dopada situacija u kojoj postoji tako velika saglasnost između navodno političara koji se nalaze na potpuno suprotstavljenim pozicijama.
Žuti, bujke i ja, frustrirani u istoj meri u kojoj nekoga drugog frustrira program koji ovde pominju predstavnici opozicije, citirajući neke navode koji su karakteristični za komercijalne televizije. Nema potrebe, ne osećam se uvređenim, baš mi je zadovoljstvo što je očigledna razlika izražena između mene i gospodina iz Dveri.

Imovinska karta

(Beograd, 13.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:05