NATAŠA MIĆIĆ

Liberalno demokratska partija

Rođena je 8. novembra 1965. godine u Užicu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 1992. do 1998. je radila kao sekretar Opštinskog suda u Užicu, a od 1998. je advokat.

Na izborima u decembru 2000. izabrana je za poslanicu u Narodnoj skupštini. Postala je potpredsednica Skupštine i predsednica Odbora za ustavna pitanja, a nakon ostavke Dragana Maršićanina i predsednica Narodne skupštine. Od 30. 12.2002. bila je v.d. predsednika Republike. Kao v.d. predsednika republike Srbije bila je i članica Vrhovnog Saveta odbrane Srbije i Crne Gore (2002-2004). Za narodnu poslanicu je birana 2000,2003,2007,2008 i 2012.

U prethodnom skupštinskom sazivu bila je članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Francuskom, Španijom i Hrvatskom.

U Građanski savez Srbije je ušla 1996. godine. Bila je potpredsednica (2003) i predsednica (2004-2007) stranke. Nakon ujedinjenja GSS i LDP u aprilu 2007. postala je potpredsednica Liberalno demokratske partije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je, majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 0
  • 18
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 15 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 18 dana i 11 sati

PITANJE ZA POSLANIKE LDP: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, gospodine predsedavajući, zaista je postalo simptomatično da mi poslanici provedemo više vremena i ukažemo više pažnje prilikom utvrđivanja dnevnog reda, ne kažem da to nije važno, ali danas smo tome posvetili pet, šest sati vremena, da bismo onda o temi dnevnog reda, o 44 spojene tačke imali ukupno vreme od samo pet sati, plus govori ovlašćenih predstavnika.

Prosto to nije logično i zaista nema veze sa parlamentarizmom. Nadam se ubuduće, da ćete kada dođe do ovakve situacije poslanička većina barem predložiti duplo duže vreme za raspravu. Kad je ovako obiman dnevni red.

A kada se inače na dnevnom redu ove Narodne skupštine nađu tačke koje su veoma važne kao što je pravosuđe, kada mi poslanici koji smo pozvani i izabrani da svojim odlukama ovde uređujemo pravosudni sistem, ili kada smo pak pozvani da učestvujemo u odlučivanju oko izbora nosioca pravosudne funkcije onda najmanje što možemo da uradimo jeste da pokažemo svest, ako je imamo, odnosno neki možda i nemaju, koliko su reforme pravosuđa zapravo do sada ukupno bile slabe i koliko daju slabe rezultate.

Te reforme su prvo spore, onda su nedovoljne, onda često idu pogrešnim putem, a da ne govorim o toj situaciji da je totalno anticivilizacijski da mi političari predstavnici partija, uopšte učestvujemo u odlučivanju o pitanjima izborima nosilaca pravosudnih funkcija. Bilo da se radi o sudijama, bilo da se radi o predsednicima sudova ili o tužiocima. Prosto to jednostavno nema veze što je to potrebno da postignemo zbog akcionog plana, poglavlja 23, kojim usaglašavamo naše pravo sa pravom EU, potrebno je da menjamo Ustav. Prosto, nije civilizovano, da partijski ljudi, naročito partije koje su na vlasti, dobijaju priliku da utiču u izboru nosioca pravosudne funkcije. I tu ponavljamo neku tradiciju, gde su te partije uvek starije, nego institucije. Jer koga će? Uglavnom će da traže informacije od partija i institucija, ali pre svega od partije. Tu trpimo štetu i građani ali i mi opozicione stranke.

Prva tačka dnevnog reda je – Predlog o izmenama i dopunama Zakona o sudijama koji je podneo jedan narodni poslanik i mogu da se složim, da kažem da ne mora uvek Vlada i da je bolje da ponekad se i neki predlozi zakona koji predlažu narodni poslanici stave na dnevni red, ali ne mogu da se složim da je to tako mala izmena da je dovoljno da jedan jedini poslanik, ne razumem zašto to nije barem poslanička grupa ili poslanička većina predložila ili barem grupa narodnih poslanika ili barem predsednik Odbora za pravosuđe, ali prosto je to neverovatno umanjivanje, ali nisu nebitne te promene.

To skraćivanje mandata sa pet godina na četiri godine da bi se dalo na značaju Vrhovnom kasacionom sudu, može da bude sporno, ali ajde da kažemo ne mora, da bi bila bolja frekvencija, po meni je stvarno sporna odredba po kojoj mi ovde poslanici, zakonom dozvoljavamo mogućnost da oni koji su navršili svoj radni vek, mogu da produže da rade sve dok traje funkcija predsednika suda. Pa šta, malo li je u ovoj državi, nemamo dovoljno sudija, tužilaca, advokata, pravnika sa pravosudnim ispitom, pa nisu to neki koji odlaze iz ove zemlje. Imamo toliko školovanog kadra sa iskustvom i zašto bi mi umanjivali šansu nekom drugom da postane predsednik suda koji će možda dok ovaj završi svoj mandat možda neće imati priliku, možda će on završiti svoj radni vek. Na primer, pričam. Zašto bismo umanjivali šansu? Zašto bismo vezivali ruke Visokom savetu sudstva, da bude ograničen u tom pogledu da ako neko hoće da produži i ako je ispunio radni vek da on to može da učini. Potpuno nerazumno, i potpuno neracionalno pogotovo u zemlji koja ima dosta pravnika sa iskustvom i sa položenim pravosudnim ispitom. Ima ih i na birou sa iskustvom. Ne vidim potrebu apsolutno.

Dalje što se tiče izbora tužioca, isto mislim da mi nismo pozvani, niti bi trebalo da me interesuju i biografije niti bi trebalo da me interesuju na koji način se to boduje, zato što to jedino i isključivo može da radi struka. Ne mogu ja da ulazim ni u pitanje kako su ti poeni uopšte, da li je to pravično opredeljeni broj poena, razumete? Dakle, samo struka isključivo struka.

Sada, pogledajte u kakvu smo situaciju sada dovedeni. Jeli i septembru 2015. godine raspisan konkurs za 55 javnotužilačkih funkcija? Mi smo samo jedan delimičan broj od septembra 2015. godine i danas biramo samo još trideset i nešto, mislim 33. Koje je to vreme? Uzmite u obzir da u ovoj zemlji nedostaje svaki peti tužilac je upražnjeno mesto. Jel to tačno? Jel tačno da nam nedostaje 117 tužilaca ili zamenika tužilaca? A onda svaki taj tužilac ima skoro 1.200 predmeta. Jel to tačno? Zašto je došlo do tog uskog grla do zagušenja? Onda kako radi ova država, kako rade državni organi, kako smo dozvolili da toliko ljudi nedostaje na tako važnim funkcijama da bi ovaj pravosudni sistem mogao da funkcioniše? Vrlo prosto, vrlo razumno pitanje. Stvarno tražim jedan minimum objašnjenja, a onda dolazimo na tačku 11. koja je za nas iz Liberalnodemokratske partije veoma značajna, zato što je za nas suočavanje sa prošlošću, a izbor tužioca za ratne zločine, jeste jedan od preduslova da budemo pravednije društvo, da možemo da se pomirimo sa susedima i da uživamo u dobrosusedskim odnosima.

Zašto smo godinu i po dana čekali na izbor tog tužioca za ratne zločine? Zaista neshvatljivo. Evo mi smo dobili u aprilu predlog Vlade, jel tako? Državno veće tužilaca u septembru prošle godine, predložilo je Vladi. Predsednik Vlade jhe rekao da će početkom decembra, podsetila sam se tih izjava, da će biti izabran početkom novembra, da bi onda rekao krajem novembra, da bi onda početkom decembra rekao do nove godine i na kraju evo nas sada sredina maja, znači godinu i po dana mi nemamo tužioca za ratne zločine. Šta ga je sprečavalo? Makar, nam duguje neko obrazloženje. Nisu dovoljne samo dve biografije. Moramo da znamo šta je to. Ispade na kraju da je Narodna skupština bila najefikasnija, jer smo evo zakazali sednicu, našla se na dnevnom redu 11. maja, a Vlada je podnela taj predlog 25. aprila. Ja smatram da je to propust predsednika Vlade. Još jedna od tamnih mrlja u njegovom mandatu. To je za nas veoma važno pitanje. Na kraju krajeva to je političko pitanje, koje takođe utiče na kredibilitet jedne zemlje. Ne možete vi da zahladnite odnos sve sa jednom državom, diplomatske odnose sa jednom državom sa kojom smo uvek imali dobre odnose, mislim na Francusku, neka me ispravi neki istoričar ako grešim, ali mislim da je ovo prvi put da su zahlađeni ti diplomatski odnosi, zato što Francuska država, odnosno francuski sudovi nisu udovoljili našem zahtevu za izručenje Ramuša Haradinaja. To je bio razlog da mi zahladnimo, po prvi put u istoriji diplomatske odnose.

Kakav kredibilitet imamo mi, onda sa pozicije da nam je Francuska isporučila Ramuša Haradinaja, nadležan da podigne optužnicu, bio bi državni tužilac za ratne zločine, koje ova zemlja nema godinu i po dana. Jel to tačno? To je prosto urušavanje ugleda zemlje.

Drugo što se tiče tužioca za ratne zločine, videla sam da je Vlada još prošle godine u februaru usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina. Postavlja se pitanje zašto to nije uradilo i Tužilaštvo za ratne zločine. Prošlo je toliko vremena. Jedna od najnovijih vesti, evo na sajtu, jeste da je 6. aprila ponovo podignuta nova i proširena optužnica za slučaj ratnog zločina u vozu na putu ka Štrpcima prema 20 ljudi.

Taj zločin je izvršen 1993. godine, a mi 2017. godine, evo, 6. aprila nedavno tek ponovo podižemo tu optužnicu. Trebalo bi imati u vidu da zaista jeste, protekom vremena, prošle su 24 godine, dokazi se teže nalaze, neki svedoci nisu ni živi ili nisu u stanju da mogu… Dakle, interes ove zemlje, protivim se svim onim kolegama koji su bili za to da se ovo Tužilaštvo i specijalni sud, ne. Interes ove zemlje je da državni tužilac za ratne zločine i Sud za ratne zločine i dalje postoji, jer je to jedini način da se suočimo sa prošlošću i da zaista postanemo pravednije društvo.

Takođe bih spomenula, a u vezi sa ovim, da godinu i po dana Vlada nije predložila čoveka koji će da bude tužilac za ratne zločine, da je taj DOS, koji se tako često kritikuje i spominje kao nešto najgore što se desilo ovoj zemlji, ja sam, recimo, već tokom prošle sednice pominjala neke zakone gde je DOS podigao standarde koji se danas ne ispunjavaju. Na primer, govorila sam o Zakonu o javnim nabavkama, u pogledu suzbijanja korupcije, da je usvojen za vreme DOS-a, pa o Zakonu o Radiodifuznoj agenciji, da je tada, naravno, poboljšani su, stvoreni su uslovi za bolje ostvarivanje slobode medija. Danas ću da kažem da je ovaj zakon usvojen Zakon o organizovanju i nadležnosti organa za procesuiranje ratnih zločina, zapravo, taj zakon je donet 1. jula 2003. godine i državni tužilac za ratne zločine je izabran u istom mesecu, znači 20. jula 2003. godine, i on je tu dužnost vršio do 31. decembra 2015. godine, od kada nemamo tu instituciju.

Imamo, dakle, vršioca dužnosti, njegovog prvog zamenika koji ga menja, i za kojeg, pravo da vam kažem, nije jasno kada je već čovek tu godinu i po dana, zašto se njemu nije ukazalo poverenje. On jeste predložen, ali očigledno da je tu bio neki problem, da li on nije opravdao zahteve koji su ispred njega bili, ili jeste, prosto smo trebali da dobijemo neko objašnjenje.

Na samom kraju, rekla bih još da bi trebalo da se potrudimo, svako od nas, da na neki način i mapira probleme u pravosuđu, čisto da pokažemo da posedujemo svest da krećemo ka tim izazovima i da će svako na svoj način da pokuša da doprinese da ta situacija u našem pravosudnom sistemu bude bolja. Onda sam ja samo onako iz nekog i ličnog iskustva i mapirala neke probleme koje bi trebalo da ispravljamo u buduće.

Prvi problem jeste ovo o čemu sam govorila, negativna selekcija prilikom izbora sudija. Prosto, ne može to da bude partijska, i ne sme da bude. Tek tada ćemo dobiti i na poboljšanju kvaliteta i na poboljšanju efikasnosti pravosuđa, jer to često dovodi i do nestručnosti. Prosto, ta negativna selekcija dovede i do izbora nekih i nestručnih ljudi.

Drugo, šta je jako pogubno, to je neodgovornost za loš rad. Ne funkcionišu disciplinski organi Visokog saveta sudstva. To je ono što je takođe problem. Retko se kada otvaraju pitanja odgovornosti nosilaca pravosudne funkcije, da ne govorim koliko je zastarelih presuda do sada. Ko odgovara za to, a recimo, odgovorne su sudije. Mislim, poznati su neki slučajevi, npr. slučaj Pahomije ili slučaj prebijenih otporaša u Požarevcu, ima tih slučajeva ko zna koliko. Ne znamo ni koliko ih ima i ko je za to odgovoran.

Dalje, sudije su prilično skoncentrisane na brojke, da završe, jer su preopterećene, da završe što veći broj predmeta, to onda ide na štetu kvaliteta suđenja i pravde uopšte.

Dalje, problem jeste stvarno i loša organizacija sudova, nedostatak prostora i tehničkih sredstava. Neodgovoran odnos prema arhivi, to nikada niko nije spomenuo, a prosto, i to je važno. To je važno za funkcionisanje pravosuđa, za praksu pravosudnu, za izgradnju svih tih institucija. Da ne govorim dalje, dugotrajni sporovi, itd, itd, pa čak i kršenja, čak i donošenje zakona i mera koje se preduzimaju na taj način da na kraju predstavljaju kršenje prava građana, kao što je npr. Zakon o izvršenju i obezbeđenju, gde je Ministarstvo pravde prelaznim odredbama ostavilo na volju sudovima da pojedinačno, znači, imaju diskreciono ovlašćenje da primenjuju ta uputstva, ili ne, da se ponašaju slobodno, što je dovelo do obustave velikog broja. Stotine hiljada predmeta je obustavljeno zato što je to prosto…

Takođe, naravno, problem je i strah sudija da sude u predmetima gde je tužena Republika Srbija i možemo slobodno reći da nezavisnost nije postignuta i da moraju, kako sam već rekla, i sudije i tužioci, da mora da bude vidljivija njihova odgovornost. Njihova odgovornost, verujte, nigde, apsolutno nigde nije vidljiva. I bolje na to bi trebalo da utičemo kao parlament, a ne, recimo, na te puke izbore za koje niti smo pozvani, niti smo sposobni to da vršimo, a i kažem, mogu samo benefit imati partije na vlasti i niko drugi. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Prvo pitanje za vas, gospođo predsednice. Naime, zašto je Jovanu Najdenovu, saradniku i portparolu LDP-a, zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu? I u petak je vraćen sa vrata Skupštine i danas mu je takođe zabranjeno. Na taj način se otežava i onemogućava rad jedne poslaničke grupe. Molim vas da mi kažete – koji je osnov za zabranu ulaska saradnika poslaničkih grupa?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Drugo, generalno se postavlja svrha postavljanja ovih poslaničkih pitanja. Da li je svrha ovi pitanja da mi u interesu građana i ove zemlje otvaramo pitanja i zatražimo odgovore kako bismo inače sprečili eventualne nepravilnosti i zloupotrebe ili je svrha ovih poslaničkih pitanja da ovde simuliramo kontrolnu ulogu parlamenta i demokratije? Evo zašto ovo i kažem.

Naime, 8. decembra, postavila sam dva pitanja. Jedno se odnosilo na trajanje vanredne situacije u gradu Užicu, koja je uvedena još od januara 2014. godine i sa kratkim prekidom traje do dan-danas. Dakle, tri godine traje vanredna situacija u gradu Užicu, što dovodi do mogućnosti neprimenjivanja, odnosno selektivnog primenjivanja Zakona o javnim nabavkama, što naravno otvara mogućnost korupcije. Zakon o javnim nabavkama je vrlo jasan i tačno su određeni slučajevi neprimenjivanja, a to su ugrožavanje zdravlja, bezbednosti ljudi, životne sredine, elementarne nepogode, pa je nemoguće da tri godine takvi razlozi postoje, kako bi se zapravo samo selektivno primenjivao Zakon o javnim nabavkama. To je pitanje za predsednika Vlade. Pomenula bih da je taj Zakon o javnim nabavkama donet u vreme vladavine DOS-a, koji se ovde često napada, a podignut je takav standard koji se evo danas ne ispunjava.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Prvo pitanje za vas, gospođo predsednice. Naime, zašto je Jovanu Najdenovu, saradniku i portparolu LDP-a, zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu? I u petak je vraćen sa vrata Skupštine i danas mu je takođe zabranjeno. Na taj način se otežava i onemogućava rad jedne poslaničke grupe. Molim vas da mi kažete – koji je osnov za zabranu ulaska saradnika poslaničkih grupa?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Drugo, generalno se postavlja svrha postavljanja ovih poslaničkih pitanja. Da li je svrha ovi pitanja da mi u interesu građana i ove zemlje otvaramo pitanja i zatražimo odgovore kako bismo inače sprečili eventualne nepravilnosti i zloupotrebe ili je svrha ovih poslaničkih pitanja da ovde simuliramo kontrolnu ulogu parlamenta i demokratije? Evo zašto ovo i kažem.

Naime, 8. decembra, postavila sam dva pitanja. Jedno se odnosilo na trajanje vanredne situacije u gradu Užicu, koja je uvedena još od januara 2014. godine i sa kratkim prekidom traje do dan-danas. Dakle, tri godine traje vanredna situacija u gradu Užicu, što dovodi do mogućnosti neprimenjivanja, odnosno selektivnog primenjivanja Zakona o javnim nabavkama, što naravno otvara mogućnost korupcije. Zakon o javnim nabavkama je vrlo jasan i tačno su određeni slučajevi neprimenjivanja, a to su ugrožavanje zdravlja, bezbednosti ljudi, životne sredine, elementarne nepogode, pa je nemoguće da tri godine takvi razlozi postoje, kako bi se zapravo samo selektivno primenjivao Zakon o javnim nabavkama. To je pitanje za predsednika Vlade. Pomenula bih da je taj Zakon o javnim nabavkama donet u vreme vladavine DOS-a, koji se ovde često napada, a podignut je takav standard koji se evo danas ne ispunjava.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Još jedno pitanje, vrlo slično, isto sam uputila početkom decembra, pre pet meseci, pitala sam – ko će nadzirati rad medija u predizbornoj kampanji? Pošto nam se desilo prvi put od 2003. godine, kada je donet Zakon o radiodifuziji, koji je takođe donet za vreme DOS-a, da je uveden standard da se nadzire i kontroliše rad medija za vreme predizborne kampanje i 13 godina smo imali te izveštaje za sve izbore koji su do sada održani, lokalne, parlamentarne, predsedničke, a od prošle godine za parlamentarne izbore, a evo i ovaj put za predsedničke izbore mi nemamo mogućnost da imamo uvid u rad medija. To je isto pitanje za predsednika Vlade, koji inače ima vremena da mi odgovori, ima još 35 dana do preuzimanja dužnosti predsednika Republike – da li on smatra da je ovo ukidanje standarda slobode medija i fer izbora dobro? Da li je to evropski standard i da li može da se, evo, predlažem, ukoliko zakon nije dovoljno precizan, Zakon o elektronskim medijima, da Vlada predloži izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, kako bi REM imao ponovo obavezu da radi izveštaje o predizbornim kampanjama, odnosno da kontroliše medije?

Imovinska karta

(Užice, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:19