NATAŠA MIĆIĆ

Liberalno demokratska partija

Rođena je 8. novembra 1965. godine u Užicu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 1992. do 1998. je radila kao sekretar Opštinskog suda u Užicu, a od 1998. je advokat.

Na izborima u decembru 2000. izabrana je za poslanicu u Narodnoj skupštini. Postala je potpredsednica Skupštine i predsednica Odbora za ustavna pitanja, a nakon ostavke Dragana Maršićanina i predsednica Narodne skupštine. Od 30. 12.2002. bila je v.d. predsednika Republike. Kao v.d. predsednika republike Srbije bila je i članica Vrhovnog Saveta odbrane Srbije i Crne Gore (2002-2004). Za narodnu poslanicu je birana 2000,2003,2007,2008 i 2012.

U prethodnom skupštinskom sazivu bila je članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Francuskom, Španijom i Hrvatskom.

U Građanski savez Srbije je ušla 1996. godine. Bila je potpredsednica (2003) i predsednica (2004-2007) stranke. Nakon ujedinjenja GSS i LDP u aprilu 2007. postala je potpredsednica Liberalno demokratske partije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je, majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 18
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 5 meseci i 23 dana i 3 sata

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 9 meseci i 16 dana i 22 sata

PITANJE ZA POSLANIKE LDP: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je prethodni govornik spomenuo kako je bilo neustavno uvođenje vanrednog stanja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, jer vanredno stanje nije bilo uvedeno na čitavoj teritoriji zemlje, htela bih da kažem kao neko ko je tu odluku doneo, naravno, na na obrazložen predlog Vlade, da vanredno stanje nije bilo uvedeno na delu teritorije Kosova, ili uvaženi poslanik smatra da Kosovo u to vreme 2003. godine nije bilo deo Srbije. Prosto, apsolutno jedna neistina i insinuacija da se kršio Ustav.
Elem, od 11 tačaka dnevnog reda u kojima je objedinjena rasprava, ne umanjujući značaj tačaka koje se tiču izbora sudija koji se prvi put biraju, izbora člana VSS, prestanak dužnosti predsednika sudova i izbor predsednika sudova, svakako najveću pažnju privlači izbor, odnosno rasprava o kandidatima koji su predloženi za sudije Ustavnog suda. Dakle, radi se o listi predsednika Republike, od osam kandidata, od kojih Narodna skupština bira četiri i o listi koju utvrđuje Narodna skupština, od kojih predsednik Republike imenuje pet kandidata.
Najpre, dakle, nadležnost i pozicija, organizacija Ustavnog suda jeste određena Ustavom. To je, dakle, Ustav iz 2006. godine, koji ima brojne nedostatke i mane, na šta smo ukazivali i u vreme njegovog usvajanja, a naročito smo upozoravali na pogrešan način njegovog donošenja. Taj Ustav iz 2006. godine, istina, imao je intenciju da poveća značaj Ustavnog suda tako što će mu proširiti nadležnosti i dodati neke nove. Međutim, to apsolutno nije uspelo, ta intencija nije uspela. Ako ništa drugo, zato što se u članu 167. zapravo kaže da Ustavni sud vrši i druge poslove utvrđene Ustavom i drugim zakonima, što je apsolutno degradacija Ustavnog suda, jer Ustavni sud zapravo ocenjuje ustavnost i zakonitost i štiti ljudska i manjinska prava i slobode samo na osnovu Ustava i ustavnog zakona, a ne i običnih zakona.
Zatim, nije omogućeno Ustavnom sudu da rešava u veću i tada bi bio mnogo efikasniji i ne bi mogao da ima izgovor na toliko primera ćutanja umesto odlučivanja u ustavnim sporovima koji uvek imaju manje ili više politički element. Tako da, recimo, još uvek nije doneta odluka koju je pre osam godina LDP podneo, recimo, za ocenu ustavnosti i zakonitosti prodaje NIS-a, a i mnogi drugi slučajevi.
Ono što takođe nije dobro u Ustavu, i trebalo bi razmišljati o tome kad se bude menjao, jeste da naknadna kontrola jeste utvrđena Ustavnog suda, dakle, zakona, dakle, on kontroliše Narodnu skupštinu i zakone koje donosimo.
Predviđena je i preventivna kontrola koja prosto ne može da se sprovede zato što je kratak rok. Naime, poslanička manjina, dakle, najmanje trećina poslanika može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinog zakona ili neke odredbe, ali Ustavni sud ima kratak rok od samo sedam dana da reši to pitanje i njegova odluka ne zadržava stupanje na snagu zakona koje, recimo, opozicija osporava. Još gore od toga, ukoliko stigne da donese odluku, onda naknadno Ustavni sud ponovo ne može rešavati o tome.
Što se tiče same liste kandidata, trebalo bi spomenuti da je uslov da se biraju istaknuti pravnici sa najmanje 15 godina pravne struke i 40 godina života i da je to, takođe, vrlo arbitrarno određeno u samom Ustavu, tako da nije dovoljno da vas predlože stranke ili predsednik Republike, pošto deset od 15 se biraju, odnosno imenuju, nije dovoljno da vas predlože stranke i da obučete odoru ustavnog sudije. Jako je važno da svaki taj predloženi kandidat ima autoritet, da postoji nesumnjiva ocena, recimo, kad pročitate tu biografiju, da je to neko ko se zaista bavio zaštitom ljudskih i manjinskih prava, da je to neko ko je zaista doneo veliki doprinos u zaštiti zakona u Ustava ove zemlje, preko objavljivanja naučnih radova, knjiga i tako.
Vrlo su raznolike biografije koje su nam ovde predočene. Recimo, sam taj uslov 15 godina pravnog iskustva ne može se, ne želim nikoga da potcenjujem, ali ne možete neke referente koji su pretežni deo svog radnog veka proveli kao referenti za pravne poslove ili u nekim agencijama za promet nepokretnosti ili pravnik u policijskoj upravi, porediti sa nekim kandidatima koji su zaista uložili svoje znanje i koji su radili zaista na podizanju stepena svesti o potrebi poštovanja zakona u ovoj zemlji.
Tako da, može se reći da su faktički da samo dve, tri biografije ispunjavaju ovaj kriterijum, dok su sve ostale biografije nažalost vrlo tanke i ne vidim da te osobe mogu imati kredibilitet da se stave iznad vladajuće partije u situacijama u kojima bi to morale ili trebale, jer bi se očekivalo da urade, a da umesto toga pribegnu ćutanju i izbegavanju…

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Prvo pitanje postavljam Regulatornom telu za elektronske medije i Ministarstvu za kulturu i informisanje. Pitanje glasi – zašto REM nije izradio izveštaj o predizbornoj kampanji parlamentarnih izbora koji su se održali 24. aprila ove godine?
Naime, ovo pitanje je više puta postavljeno kako na Odboru za kulturu i informisanje, tako i ovde u raspravi kada smo diskutovali o izboru novih članova REM-a, a takođe je i NUNS zatražio uvid u izveštaj i dobio je vrlo kratak odgovor, i to nakon naloga Poverenika za javne informacije da jednostavno tog izveštaja nema.
Ovo je jedan opasan presedan, kada uzmemo u obzir činjenicu da otkako je ustanovljena ova obaveza izrade izveštaja i otkako je ustanovljeno ovo kontrolno telo koje vrši nadzor nad radom emitera u predizbornim kampanjama, dakle, otkako je ustanovljena ova obaveza Zakonom iz 2003. godine, svaki put smo imali izveštaj o svim izborima koji su se do sada održali, i lokalnim, i predsedničkim, i parlamentarnim.
Dakle, pitanje glasi – zašto nema izveštaja? Evo, sada se već približavaju i predsednički izbori, a možda će biti i parlamentarni. Da li to znači da će se i sledeća kampanja odvijati bez nadzora, bez kontrole rada emitera? Da li je to zapravo fer kampanja? Da ne govorim o tome da je to kršenje zakona.
Drugo pitanje postavljam ministru finansija, ministarki za lokalnu samoupravu i Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Naime, zbog problema sa vodosnabdevanjem grada Užica, koje je prouzrokovano cijano bakterijama, u decembru 2013. godine, početkom januara 2014. godine u gradu Užicu je uvedena vanredna situacija. Nakon toga, zbog dodatnih problema, pojave nemetoda i algi u pijaćoj vodi, ponovo je uvedena vanredna situacija u julu mesecu 2014. godine, i ona traje do dan danas. Vanredna situacija se koristi kao izgovor kako bi se suspendovao Zakon o javnim nabavkama. Sadašnji i bivši gradonačelnik to pravda, tj. uvođenje vanredne situacije uzima kao izgovor da ne bi primenjivao Zakon o javnim nabavkama i tako se već tri godine zapravo one obavljaju mimo zakona.
Na više puta postavljeno pitanje odbornika LDP-a u Skupštini grada Užica, gradonačelnik je davao različita obrazloženja i objašnjenja zašto se ta vanredna situacija još uvek ne ukida. U početku je pravdao to da je potrebno izabrati neposredno projektanta i izvođača radova. U međuvremenu, odavno je već izabran i projektant i izvođači radova, čak se i otpočelo sa izgradnjom fabrike vode, a vanredna situacija je i dalje na snazi.
Gradonačelnik je čak poslednji put, na upućeno pitanje do kada će vanredna situacija trajati i zašto je ne ukida, koji je razlog zašto je ne ukida, verovali ili ne, rekao da više razloga nema, ali da vanrednu situaciju ne može da ukine da ne bi urekao. Verovali ili ne, to je objašnjenje gradonačelnika.
Dakle, molim pomenute državne organe, Ministarstvo finansija, Ministarstvo lokalne samouprave, kao i Republički komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, da preispitaju i pozovu na odgovornost gradonačelnika koji sprovodi javne nabavke ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.12.2016.

Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani dame i gospodo predstavnici ministarstva, tačno je da je gotovo redovna praksa da se o budžetima raspravlja u zadnji čas, odnosno sa zakašnjenjem i to za nas nije neki problem, naročito što je ministar ponudio dobro obrazloženje, a to da nisu bili gotovi razgovori sa MMF-om, tako da je to za nas prihvatljivo.
Međutim, ono što je neprihvatljivo, jeste da nije podnet završni račun za prethodnu godinu. Ako u ovoj zemlji svaka firma ima obavezu da podnese završni račun, smatram da bi to morala da uvaži i Vlada i da ima tu obavezu. Ovo pominjem i iz razloga što je danas izrečena jedna neistina, da nikad nije podnet završni račun. Dakle, završni račun podnela je Đinđičeva Vlada, prvi i poslednji put, 2002. godine. Ne mogu da verujem da sve sledeće vlade nisu uspele da ispune tu obavezu, da je toliko visoko podigao lestvicu i u tom pogledu.
Da vam ne govorimo o tome, danas ovde isto sede neki poslanici, neki su ministri koji su bili ili deo vladajuće većine ili opozicije, da su i resorni ministri i premijer razgovarali sa poslaničkim grupama i pre podnošenja amandmana kako bi se budžet što bolje pripremio. Tako da, neka vam ovo, nadam se, koristi za ubuduće ili nekoj drugi Vladi, svejedno.
Dobro, najčešće se čulo - budžet je dobar, dobar je budžet i zaista ima stvari za koje mi iz LDP takođe kažemo da jesu dobre. Jeste uvažena realnost. To nije neki ogroman budžet, kada pogledate 10 milijardi evra, da jedan grad Beč ima preko 13 milijardi evra budžet. Znači, nemamo ni neka velika sredstva. Takođe, da su prvi put predviđeni ti projektni zajmovi, da je deficit pao na 1,7%, da je projektovan rast od 3%. Sve je to zaista dobro, a moramo se složiti da je dobro, ako ništa drugo, i zbog toga što poštujemo institucije i ove zemlje, a najkredibilnija institucija za to je Fiskalni savet, a i MMF-a kao međunarodne institucije koja je zapravo i učestvovala u izradi ovog budžeta.
Međutim, naravno da imamo zamerki i da smo očekivali da će ovaj Predlog budžeta biti bolji. U prvom redu očekivali smo da će biti smanjeni porezi i doprinosi na zarade. Naime, premijer je to i spomenuo pre mesec dana da je moguće, i naravno ovi parafiskalni nameti, jer je to način da se taj privatni sektor dodatno ojača, a i da se iskoreni siva ekonomija. Naravno, i da se poveća zaposlenost.
Dalje, spore su i neefikasne te reforme javnih preduzeća. Zaista, i dalje se to jako sporo odvija. Jeste bolja naplata poreska i to jeste pohvalno, ali s druge strane, zaista Poreska uprava i dalje nije moderna i efikasna i na tome bi trebalo raditi.
Spomenula bih jedan podatak koji niko nije spomenuo, a veoma je važan za ekonomiju, a to je da smo po indeksu globalne konkurentnosti devedeseti. Dobra vest je da smo se za četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu popravili. Ali, kada uzmete u obzir da su, recimo, jedna Albanija i jedna Crna Gora uspele da napreduju za 13 mesta i da po tim parametrima, za taj indeks globalne konkurentnosti, a ima 12 parametara, zapravo najveći pad beležimo u tehnološkoj osposobljenosti. Sada moj apel ministru prosvete i celoj Vladi jeste, a već sam o tome i ranije govorila, informatika ne samo za učenike, nego i za profesore, isto važi i za javna preduzeća, obezbediti one evropske kompjuterske dozvole ECDL, kako se zovu, da poradimo na tome, jer je to način da podignemo konkurentnost.
Naravno, na kraju, nikakav budžet, bez obzira koliko dobro projektovan i koliko su dobre želje, ukoliko generalno politika ne bude evropska politika, regionalna saradnja, politička stabilnost, nema ekonomske stabilnosti bez političke i zato ne bi trebalo prečesto i vrlo je opasno otvarati, recimo, pitanja državnih udara i igrati se i na taj način. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Užice, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:19