NATAŠA MIĆIĆ

Liberalno demokratska partija

Rođena je 8. novembra 1965. godine u Užicu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 1992. do 1998. je radila kao sekretar Opštinskog suda u Užicu, a od 1998. je advokat.

Na izborima u decembru 2000. izabrana je za poslanicu u Narodnoj skupštini. Postala je potpredsednica Skupštine i predsednica Odbora za ustavna pitanja, a nakon ostavke Dragana Maršićanina i predsednica Narodne skupštine. Od 30. 12.2002. bila je v.d. predsednika Republike. Kao v.d. predsednika republike Srbije bila je i članica Vrhovnog Saveta odbrane Srbije i Crne Gore (2002-2004). Za narodnu poslanicu je birana 2000,2003,2007,2008 i 2012.

U prethodnom skupštinskom sazivu bila je članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Francuskom, Španijom i Hrvatskom.

U Građanski savez Srbije je ušla 1996. godine. Bila je potpredsednica (2003) i predsednica (2004-2007) stranke. Nakon ujedinjenja GSS i LDP u aprilu 2007. postala je potpredsednica Liberalno demokratske partije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je, majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 0
  • 20
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 19 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Postavljam pitanje predsedniku Republike i predsednici Vlade, kao i formalno najodgovornijim pojedincima za budućnost ove zemlje. Najjednostavnije rečeno, pitanje glasi – zašto se jedno govori, priča se o modernizaciji, o EU, kao prioritetu, drugo se radi, vodi se jedna retrogradna politika, relativizacija prošlosti, čak rehabilitacija ratnih zločina, a možda se čak i treće misli.

Evo, samo u ovih prethodnih nekoliko dana sve izjave predsednika Republike i predsednice Vlade, zapravo vode ka tome da ukazuju na svetsku nepravdu koja se vodi prema Srbiji i prema Srbima, tu pre svega mislim na izjavu predsednice Vlade kako Haški tribunal nije objektivan, kako nije doprineo pomirenju, kao da Haški tribunal je uopšte pozvan, kao da mu je uloga da zapravo radi pomirenje.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da li možete da radite vaš posao i da gospodina Vojislava Šešelja sprečite, jel ovo slobodna zemlja, jel mogu ovde da se postavljaju pitanja normalno? Molim vas da radite vaš posao i da obratite pažnju šta se dešava u sali.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Dobro, ali pogledajte, ne mogu da govorim zato što on istovremeno sve vreme govori dok ja pričam i još me vređa.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Dakle, nastavljam.
Predsednica Vlade je kritikovala Haški tribunal i rekla je da on nije doprineo pomirenju i da nije objektivan, što ne znam šta znači. Da li znači da hoćemo da izađemo iz UN, pošto je taj sud osnovao Savet bezbednosti UN?
Drugo, koji je kredibilitet predsednice Vlade da kritikuje jedan takav međunarodni sud, a s druge strane naše pravosuđe pokazuje takve slabosti, pa recimo, da slučaj Ovčara, evo već 14 godina nije rešen, između ostalog, zato što nismo mogli da postavimo specijalnog ratnog tužioca za ratne zločine, da ne pominjem Štrpce, da ne pominjem Sjeverin, da ne pominjem zločine u miru. Imamo nerešen već 12, 13 godina zločin ubistva dva mlada vojnika, u miru, usred Beograda na Topčideru. Onda mi dajemo sebi neko pravo, neki kredibilitet da kritikujemo nekog drugog koji je pritom pred gašenjem i ističe mu mandat, mislim na taj Haški tribunal.
Dakle, to ukazivanje kao na neku svetsku nepravdu prema nama, prema Srbiji. Drugo, izjave koje bude lažnu nadu i očekivanja, kao što je recimo, kako je država Surinam opozvala priznanje nezavisnosti Kosova. Mislim, šta se dobija sa tim? Prosto, da li na taj način mi zapravo realizujemo potpisani Briselski sporazum i da li se na taj način doprinosi normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine? Naravno da ne.
Na kraju, predsednik Republike je zaoštrio retoriku, naročito prema zapadu, naročito posle susreta sa gospodinom Brajanom Hojtom Jijem i rekao je da je za oktavu snažnije, da je morao da odgovori za oktavu snažnije, mada se snaga nikad nije merila u oktavama, mislim, recimo, jačina zvuka decibelima npr. Zaista je bila neprimerena reakcija na takvu jednu izjavu, na izjavu Hojt Jija, da nas je upozorio da nije dobro da sedimo na dve stolice, da se to ovde ocenilo kao uvreda, kao pretnja, dočekano je na nož. Apsolutno mislim da to nije bilo, zar nije bilo to prilika da predsednik Republike kaže da je naš prioritet EU.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Postavljam pitanje predsedniku Republike i predsednici Vlade, kao i formalno najodgovornijim pojedincima za budućnost ove zemlje. Najjednostavnije rečeno, pitanje glasi – zašto se jedno govori, priča se o modernizaciji, o EU, kao prioritetu, drugo se radi, vodi se jedna retrogradna politika, relativizacija prošlosti, čak rehabilitacija ratnih zločina, a možda se čak i treće misli.

Evo, samo u ovih prethodnih nekoliko dana sve izjave predsednika Republike i predsednice Vlade, zapravo vode ka tome da ukazuju na svetsku nepravdu koja se vodi prema Srbiji i prema Srbima, tu pre svega mislim na izjavu predsednice Vlade kako Haški tribunal nije objektivan, kako nije doprineo pomirenju, kao da Haški tribunal je uopšte pozvan, kao da mu je uloga da zapravo radi pomirenje.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da li možete da radite vaš posao i da gospodina Vojislava Šešelja sprečite, jel ovo slobodna zemlja, jel mogu ovde da se postavljaju pitanja normalno? Molim vas da radite vaš posao i da obratite pažnju šta se dešava u sali.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanja ću uputiti predsednici Vlade.

Naime, s obzirom na činjenicu da imamo nedovoljan rast BDP kao i podatak Republičkog zavoda za statistiku koji se odnosi na 2015. godinu, a tiče se procenta rizika od siromaštva i on za tu godinu iznosi, vrlo je visok, iznosi 41,3% i da su pri tom najugroženija grupacija od 18 do 24 godine, postavljam pitanje, da li Vlada, da li predsednica Vlade imaju nameru da usvoje strategiju za borbu protiv siromaštva? Napomenula bih da je poslednja takva strategija usvojena još 2002. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića i ona je bila jedna od tri ključna cilja u programu reformi iz 2001. godine. Prva je bila modernizacija države, vladavina prava i borba protiv korupcije. Drugi cilj je bila revitalizacija privrede uz privredne reforme, tržišne reforme i treća borba protiv korupcije.

U međuvremenu od 2002. godine 15 godina su se smenjivale vlade od socijaldemokratskih do narodnjačkih i malo jeste prosto i neobično da neko ko pripada liberalnoj struji postavlja jedno ovakvo pitanje. Mislim da je jako važno i da je potrebno da Vlada pripremi jednu takvu strategiju.

Drugo pitanje, odnosi se na Zakon o poreklu imovine političara, odnosno Zakon o poreklu imovine. Podsetila bih da je prethodni predsednik Vlade obećao u svom ekspozeu da će taj zakon biti pripremljen i upućen Skupštini. U međuvremenu dobili smo i novu predsednicu Vlade, istina ona to pitanje nije otvarala niti pominje. Znači, interesuje me kada će taj zakon doći u skupštinsku proceduru kako bismo izbegli neuverljiva obrazloženja tipa dobijanja novca od tetke iz Kanade za kupovinu stana?

Treće pitanje, takođe upućujem predsednici Vlade, naime, po kom osnovu bivši predsednik Republike, Tomislav Nikolić, koristi rezidenciju u Užičkoj 23. pošto prema Uredbi o nepokretnostima Republike Srbije je predviđeno da se ona može samo koristiti za predsednika Republike aktuelnog? Dakle, to je jedan presedan i to je zaista sramotno, naročito uzimajući u obzir prvo pitanje koja sam postavila, a odnosi se na visok procenat siromašnih ljudi, a pri tom znamo da Tomislav Nikolić nije ugrožen, da poseduje ogroman stan, kao da je i jedan od stanova dobio i za vreme NATO bombardovanja. Dakle, interesuje me da nam objasni, nama poslanicima, a i građani su prilično uznemireni zbog te vesti i neracionalnih trošenja sredstava za rezidenciju koju koristi jedan bivši predsednik.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Prvo pitanje za vas, gospođo predsednice. Naime, zašto je Jovanu Najdenovu, saradniku i portparolu LDP-a, zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu? I u petak je vraćen sa vrata Skupštine i danas mu je takođe zabranjeno. Na taj način se otežava i onemogućava rad jedne poslaničke grupe. Molim vas da mi kažete – koji je osnov za zabranu ulaska saradnika poslaničkih grupa?

Imovinska karta

(Užice, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:19