ŽARKO KORAĆ

Socijaldemokratska unija

Rođen je 9. marta 1947. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i psihologiju na Filozofskom fakultetu.

Diplomirao je 1970, a magistrirao 1976. godine na temu “Empirijske i teorijske osnove ekološke psihologije”. Doktorirao je 1983. godine na temu “Razvoj teorija i modela u psihologiji opažanja”.

Radio je kao asistent na matičnom fakultetu, a u isto vreme bio je i član redakcije časopisa „Psihologija“. Osamdesetih godina izrađivao je televizijske emisije za decu Televizije Beograd „(Po)Nedeljnik“, „Putokaz“ i kao i tadašnju jako aktuelnu seriju „Metla bez drške“. Paralelno se bavio i problemima društva, kao aktivan član beogradskog Gradskog odbora Saveza reformskih snaga za Srbiju.

Bio je potpredsednik Građanskog saveza Srbije, ali ga je 1996. godine napustio nakon što je odstupio od kandidature za predsednika stranke.

S grupom istomišljenika 1996. godine osniva Socijaldemokratsku uniju, čiji je bio dugogodišnji predsednik.

Funkciju poslanika Skupštini Srbije obavljao je u periodu od 1993. do 1997. godine. U vreme Vlade Zorana Đinđića, u peiodu od 2001. do 2004. godine obavljao je funkciju potpredsednika Vlade Srbije i bio je zadužen za zdravstvo, kulturu i socijalnu politiku. Posle ubistva premijera bio je predsednik Vlade na dva dana, od 17. do 18. marta 2003. godine. Nalazi se na listi Liberalno-demokratske partije i na funkciji poslanika u Skupštini Srbije od 2003. godine. Narodni poslanik u sazivu 2012-2014.

Oženjen je, ima dvoje dece, sina i ćerku. Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 18
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Doktorandi po starom - pomoć

odgovoreno za 4 meseca i 4 dana i 3 sata

Postovani profesore, Danas se pojavio jedan problem vezan za odbranu doktorata po starom. Iako je do sinoc produzetak studija bio obecan svima, sinoc je u politici izasao tekst http://www.politika.

Doktorat

čeka se odgovor 6 meseci i 23 dana i 21 sat

Poštovani prof.dr Korać , Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 6 meseci i 23 dana i 20 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem.
Pošto sam radio na tom zakonu 2001. i 2002. godine, postoje komercijalne televizije i postoji Javni servis. Ne treba ovoliko šuma da u ovu raspravu unosimo. Razlike u stavovima su u redu, ali ne treba govoriti stvari koje nisu tačne. Znači, postoje komercijalne televizije i postoji Javni servis.
Kako javni servis izgleda u kojoj zemlji evropskoj, o tome možemo raspravljati. On uglavnom nije uspeo u Engleskoj. BBC je javni servis. On se tamo plaća iz poreza koje svaki građanin Engleske krajem godine plaća, iz toga se izdvaja deo.
Ideja Javnog servisa je da se finansira iz javnih prihoda, u tom smislu da ga svaki građanin plaća, jer onda on ne zavisi od države, odnosno od Vlade, to je ideja, da politički bude nezavistan.
Uvažavam primedbe ljudi koji kažu da je preveliki uticaj državne politike. To je rasprava o programu. Komercijalna televizija nema uslove poslovanja kao što ima Javni servis. Komercijalne televizije imaju mnogo više para od reklama, imaju odobrenu mnogo veću minutažu. Javni servis ima manje, jer on ima i druge prihode. NJemu su komercijalne delatnosti samo dopunske.
Ja, koji sam dugo radio u školskom, obrazovnom i dečijem programu, moram sa žaljenjem da kažem da današnja televizija to nema, i to je moje lično žaljenje što Javni servis… Javni servis treba zato da ima program – klasična muzika, obrazovne emisije, školske emisije, dečije. Komercijalne televizije to ne rade, jer se ne isplati.
Prema tome, treba sačuvati Javni servis, ali je sasvim drugo pitanje, legitimno ovde, da li je ta televizija trenutno onakva kakva treba da bude?
Samo još ovo. Kakav god bio Javni servis, on još uvek ima više profesionalaca nego druge televizije. Prema tome, nemojte tako olako pričati o Javnom servisu. Lično mislim da je Srbiji potreban, ali da su neke promene tamo potrebne i to, takođe, mislim. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Hvala.
Samo bih rekao neke činjenice, pošto se ovde vodi jedan tako širok razgovor. Prvo, Evropa, a ovde ima stranaka koje su protiv odlaska, Evrope, legitiman stav u Evropsku uniju, protive se tome. Evropa ne dozvoljava da se finansira iz budžeta. Ako meni ne verujete na reč, izađite na sajtove. Bugarska je to imala jedno kratko vreme, bila je opomenuta. To je jedna dosta idealistička ideja, da svaki građanin bilo time kad plaća porez, bilo na neki drugi način, finansira javni servis.
Da li je to dobro? Da li je to loše? Samo ću navesti jedan primer, Austrija, kad je ušla u EU, imala je samo jednu jedinu državnu televiziju, to je bio ORF, začudo, nije imala privatne televizije. Ona je naterana da promeni zakon. Danas Austrija ima, naravno, mnogo komercijalnih televizija.
Jedna od stvari na putu evropeizacije, odnosno na putu ulaska u Evropsku uniju, koja se gleda je kako izgledaju mediji, kako izgledaju mediji, gleda se i kako izgleda televizija.
Sada nešto kolegama iz opozicije. Razumem gnev u odnosu na informativni program RTS-a, ali molio bih da ne pucate u sopstvenu nogu. Neke komercijalne televizije ne samo da ne prikazuju opoziciju, nego vode kampanju protiv opozicionih stranaka. Budite jako oprezni sa hvaljenjem komercijalnih televizija. Ne kažem sve komercijalne televizije, ali neke najgledanije vode direktno kampanju difamiranja opozicionih stranaka. Prema tome, samo vi ostavite informisanje političko-komercijalnih stanica, pa može i tako da se… ne kažem sve, molim vas, apsolutno ne mislim da su sve komercijalne televizije u Srbiji takve, ali neke od najgledanijih jesu.
Argument koji je istakao ministar ima neku težinu. Program RTS-a jeste gledan. To je poslednje što hoću da kažem. Meni nedostaju, tipično je za naše rasprave da se ne baziraju na činjenicama. Trebao je neko da donese, to je RTS mogao da uradi sa velikom lakoćom, da ovde napravimo jednu analizu – koliko imaju procentualno programa ozbiljne muzike, koliko imaju procentualno obrazovnih emisija, koliko imaju procentualno drugih emisija koje su nekomercijalni programi i koje ne rade komercijalne televizije. Pa da vodimo jedan logičniji razgovor ovde.
Jednu sitnu primedbu, ovo upravo prenosi ta televizija za koju neki predlažu da se, praktično, ukine, doduše, niko nije otvoreno rekao. Evo vam prenosa, ove kamere i ovi ljudi što rade, oni rade na tom RTS-u. Prema tome, RTS upravo prenosi ovo i nas gledaju građani Srbije. Nemojte prelamati preko kolena sudbinu RTS-a. On ima svog smisla. Ono što mi raspravljamo ovde je kako da bude što nezavisniji i finansijski i u smislu programa. To je za jedan ozbiljan razgovor, to nije za prelamanje preko kolena.
Moj stav sam rekao, protiv sam ukidanja javnog servisa, ali vidim mnogo problema. Glavni problem je, pošto nema dovoljno para, počeo je da se komercijalizuje godinama i javni servis. Nažalost, on sad povremeno imaju i emisije koje ne bih nikada očekivao na RTS-u, zato što jednostavno nema novac. Zaposleni su dosta loše plaćeni, kasne im plate i onda oni počinju sami da prave neki komercijalni program, koji zapravo nije ni zamišljen da bude kod njih.
Javni servis, još uvek ovakav kakav je, načet, osakaćen, slabo finansiran, bedne plate zaposlenih, još uvek vrši neku funkciju u našem društvu koju niko drugi niti hoće da vrši, niti će vršiti. Prema tome, treba ga zadržati.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Zahvaljujem.
Mi ćemo, i ja lično podržati ovaj set zakona. Želim da kažem gospođi ministarki da je dobro da su se pojavili ovi zakoni. Pre svega, ovaj zakon je sa izvesnim zakašnjenjem usklađivanje našeg zakonodavstva sa Istambulskom konvencijom. Za one ovde koji imaju neke sumnje, prva zemlja koja je ratifikovala Istambulsku konvenciju je Turska. Znači, evropske zemlje su praktično sve pristale da unesu prvi put jedno sveobuhvatno zakonodavstvo koje sprečava nasilje prema ženama i nasilje u porodici.
Lično mislim da je taj zakon potreban, više nego potreban, ali ja bih samo upozorio i kolege poslanike i koleginice poslanice i javnost da jedan zakon ne može sam po sebi sveobuhvatno da promeni nešto što nažalost postoji. Moram sa velikim žaljenjem da kažem da tog nasilja ima mnogo više nego što čak slute ljudi i da je to nasilje jedno od one vrste nasilja koje ostaje nezabeleženo, odnosno neprijavljeno.
Vi ste videli u nekoliko poslednjih meseci bilo je nekih drastičnih slučajeva ubistava žena i vi ste videli kada su novinari počeli da dublje ulaze u tu priču da uvek tu prethodi nasilje nad tom ženom, koje je ili ignorisao Centar za socijalni rad ili MUP nije dovoljno ozbiljno procenio da se radi o nečem ozbiljnom ili je čak porodica njena smatrala da to nije nešto što zaslužuje da se zakon time pozabavi.
Moram da kažem, statistika pokazuje da to nasilje po pravilu trpe žene koje su nezaposlene i koje nemaju zapravo nikakvu drugu alternativu, ne mogu da se razvedu, ne mogu da odu. Znači, pre svega nezaposlene i manje obrazovane žene, one su pre svega žrtve tog nasilja.
Ali, iako je ovo najkarakterističnije nasilje nama u društvu predstoji da promenimo čitavu kulturu da se to smatra neprihvatljivim u celini u društvu, da je to nešto što će društvo osuditi i nešto što će institucije koje se time bave, to su policija i centri za socijalni rad da shvate mnogo ozbiljnije nego do sada.
Moram da kažem postoji još jedan oblik nasilja koji je u našem društvu skoro opšte prihvaćen, a to je nasilje nad decom. U našem društvu se smatra da su batine osnovno vaspitno sredstvo dece, posebno male dece i nažalost, ima mojih kolega, ja bih rekao pseudostručnjaka koji to čak javno brane. Pitanje kazne u procesu vaspitanja dece je nešto o čemu možemo dugo raspravljati, nije ovo nikakav naučni skup ili simpozijum da bih ja sada iznosio vrlo ozbiljna istraživanja o tome. Dakle, svakako ima puno stručnjaka koji misle da mera kazne u procesu vaspitanja ima svoje mesto, ali ta kazna mora biti potpuno u skladu i mora biti trenutačna i deci mora biti savršeno jasno zbog čega je kažnjen i ne treba da bude fizička.
Dakle, kada govorimo o nasilju u porodici, ne samo pred ženom, nego i drugi deo nasilja u porodici, onda su njegove žrtve ne samo starije osobe, nego su vrlo često žrtve deca. Deca su u posebno teškom položaju jer dete ne može da ode iz porodice. Dete prikrije da je pretučeno, da mu je ruka slomljena zato što ga je neko bacio niz stepenice. Znam slučaj da je majka vrelom peglom peglala dete. Često pedijatri sami moraju se naučiti da pitaju dete kako došlo do toga, jer dete laže, kaže – udario sam se sam, pao sam. Iako su to užasna drastična, fizička zlostavljanja dece, jer dete je bespomoćno i zna da mora da se vrati u istu porodicu iz koje je izašlo. Dete nema nikakvu alternativu kako da se zaštiti jer ono se vraća tim istim roditeljima. Ako društvo ne uradi nešto na ovome, onda ćemo mi imati ili dete koje je u užasno teškim uslovima raste i razvija se kao čovek, što će imati posledice. Ili ćemo stvarati nasilnika koji misli da je nasilje legitimno sredstvo ponašanja u porodici i društvu.
Samo bih upozorio, kada govorimo o porodičnom nasilju, da pored žena, posebno povedemo računa o deci, jer ona čuvena izreka – batina je iz raja izašla, je katastrofa. To nema psihologa ozbiljnog koji će to braniti. Još jednom izjavljujem, stojim iza onoga što sam rekao, fizičko nasilje je nedozvoljeno. Kazna da, ali kazna može biti vrlo različita i kazna mora biti primerena i ne sme nikada biti preterana i ne sme biti odložena i tako dalje.
Znači, ono što ja želim da kažem, ne treba toliki optimizam. Zakon je potreba i trebalo ga je doneti i dobro je da će biti donesen. Znači, da je predložena kazna i urađena, ali cela kultura nasilja. Mi ovde imamo rijaliti šouve u kojima se nasilje prikazuje širokom auditorijumu. Izvinite, ovde se govori o ponižavanju žena na televiziji. Imate najgledanije emisije u kome se žene ponižavaju na način koji je gotovo nezamisliv. Naša radio difuzna agencija koja ima prava da kažnjava emitere, čak da ih isključuje, čak trajno da im uzima dozvolu, mora stati na put tome i ti ljudi koji su u tim telima, koji o tome odlučuju, zaista kako bih rekao ne rade u ovom slučaju svoj posao. Ne mogu oni biti rukovođeni finansijskim interesima vlasnika tih televizija. Dakle, mi imamo situaciju da kada pričamo o nasilju nad ženama, o ponižavanju žena, o zloupotrebi žena, samo pogledajte te najgledanije televizijske emisije, pa ćete videti da se to praktično njima svakodnevno dešava.
Što se tiče zakona o genocidu, podržavam taj zakon, ali je napravljen očigledno jedan kompromis, samo da vam kažem. Ovde se to odnosi na presude domaćih sudova. Kao što znate genocid je najteži mogući oblik zločina. Presude naših sudova mi nemamo, a ovde se pominje samo taj stalni Međunarodni krivični sud koji ima samo jednu takvu presudu, ali se sigurno je to, politička odluka izostavlja sud za zločine na prostoru bivše Jugoslavije Ruande koji kao što znate ima, što se tiče Srebrenice tri presude. Prava je komandatu Drinskog korpusa generalu Krstiću, gde se reč genocid pojavljuje. Tri puta je to ušlo anale pravne nauke.
Mi možemo to negirati, možemo zatvoriti i reći – nas to ne interesuje, ali realnost sveta je da su te presude takve izrečene i da su one u vrlo opširnom obrazloženju tih presuda. Dakle, moja je samo žal, kako bih rekao i žalim što nije učinjen jedan korak nazad da se prihvati da je negiranje te vrste genocida, to smo upravo imali ovde u raspravi u ovoj skupštinskoj sali, takođe bi trebalo zakon da sankcioniše. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 59000.00 RSD 02.09.2013 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:44