MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministri sa saradnicima i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu su rezultat temeljnog rada resornih ministarstava na daljem unapređenju i podizanju kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, i upravo kao takvi će imati podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje.

Što se tiče Predloga zakona o Nacionalnoj akademiji, iz vašeg jučerašnjeg obraćanja, gospodine Ružiću, stekao se utisak da vaše ministarstvo stavlja akcenat na uvođenje reda u administraciji i obezbeđenje što boljeg učinka javne uprave i to je svakako dobar signal svim lokalnim samoupravama da moraju da funkcionišu na isti način, u istim rokovima i u istim zakonskim osnovama. Upravo će osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu to i omogućiti.

Postoje zaposleni u lokalnim samoupravama koji ne sagledavaju značaj svoje uloge i svog angažovanja na radnom mestu, što zbog indolentnosti, nezainteresovanosti, a često i zbog nedovoljnog znanja, a da pri tom imaju istu ili ravnopravnu naknadu sa onima koji daju svoj maksimum.

Ovim Predlogom zakona takvi zaposleni će se uputiti na stručno usavršavanje i edukaciju i istovremeno će se napraviti razlika između rada i nerada. Kao krovna obrazovna institucija Nacionalna akademija za javnu upravu će imati ključnu ulogu u planiranju i izboru kadrova, sistemu nagrađivanja kao i efikasnosti u profesionalnom pružanju usluga građanima.

Cilj Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je efikasan sistem javne uprave, i zato su potrebni javni obučeni državni službenici. Verujem da će, i smatram da će Predlog ovog zakona upravo doprineti ostvarenju tog cilja.

Ministarstvo za lokalnu samoupravu je na dobrom putu da transformiše lokalne samouprave u moderne, ekonomične i odgovorne. Ipak, postoji veliki problem, broj problema u radu lokalnih samouprava zbog nedovoljne obučenosti i usklađenosti zaposlenih sa savremenim metodama poslovanja koje donosi svakodnevna modernizacija, ali Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu doprinosi njihovoj edukaciji a samim tim i smanjenju troškova koji bi dodatno opteretili lokalni budžet.

Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu je usko povezan sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima koji će omogućiti njegovu implementaciju i definiše sam program i rad Nacionalne akademije.

U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, član 97ž odnosi se na predavače na Nacionalnoj akademiji i svako se vodilo, i vodi će se računa da ti predavači budu afirmisani i stručni, ali sam ja mišljenja, gospodine Ružiću, da bi kao predavače mogli i uključiti i zaposlene u lokalnim samoupravama koji su se dokazali na svojim radnim mestima jer su upravo oni najbolji poznavaoci problema u radu javnih uprava.

Poslanici poslaničke grupe Jedinstvena Srbije su podneli jedan amandman na član 2. Predloga zakona kojim se menja član 97v stav 1. a koji se odnosi na program obuke rukovodioca. Mišljenja smo da rečenicom – da na obuku idu i oni koji se pripremaju da budu rukovodioci, ostavlja se prostor za favorizovanje određenog dela državnih službenika jer oni ne mogu unapred znati da će biti postavljeni na rukovodeća radna mesta. Više o amandmanu ću pričati u danu kada budemo o Zakonu raspravljali u pojedinostima.

Zakon o informacionoj bezbednosti nam donosi izmenu jednog člana ali ja želim da iskoristim ovu priliku i da skrenem pažnju na to koliko je informaciona bezbednost jedne zemlje bitna, pogotovo u današnjem globalno izazovnom vremenu. Izazovnom, pre svega, u smislu bezbednosti, a informaciona bezbednost je duboko prožeta sa svim terorističkim napadima. Svedoci smo da su takvi napadi, maltene, svakodnevni. Evo, pre neki dan je, i u Americi se desio jedan takav gde je smrtno stradalo više od 50 ljudi. Na sreću u Srbiji još uvek nemamo taj vid nasilja, ali svakako da nas brine bezbednost u regionu i u svetu, jer rizik uvek postoji i mi prosto moramo biti spremni.

Srbija ima Strategiju razvoja informacione bezbednosti i time je potvrđena spremnost države da se suoči sa globalnim izazovom zaštite podataka. Za mene kao narodnu poslanicu, ali pre svega, kao roditelja je jako bitno što je strateški planirano pružanje saveta i prijava u vezi sa bezbednošću dece na internetu. Ovoj temi treba podići svest pre svega roditeljima i samoj deci, ali uključiti što više škola i nastavnog osoblja edukacijom kroz različite školske programe.

Predlog zakona o elektronskim dokumentima i poslovanju je osnova za uspostavljanje moderne e-uprava u Republici Srbiji koja će građanima i privredi omogućiti brže i efikasnije usluge. Efikasnost ovog predloga zakona ogledaće se u uštedi vremena, smanjenju troškova poslovanja, isključenju odlazaka na šaltere. U našoj zemlji upotreba elektronskih dokumenata još uvek izaziva nepoverenje kod većine stanovništva i svi dalje više veruju papirnim dokumentima, stoga moramo raditi na podizanju svesti kako građana tako i službenika.

Kao što sam i na samom početku rekla, upravo su ovi predlozi zakona rezultat modernizacije i unapređenje rada počev od državnih službenika, lokalnih samouprava, pa do samim ministarstava i u danu za glasanje imaće podršku poslaničke grupe JS. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice.
Predloženi zakon o stanovanju i održavanju zgrada je privukao veliku pažnju javnosti, što i zaslužuje, jer će se njime konačno uvesti red u zgradama, definisati obaveze stanara, a takođe će se i utvrditi i održivi način stanovanja, a sve u cilju da se građanima omogući kvalitetniji život u stambenim jedinicama.
Zakonom se ne predviđaju dodatni troškovi, a jedna od glavnih novina je uvođenje obaveza da svaka zgrada formira skupštinu stanara koja bira upravnika zgrade, s tim da je ostavljena mogućnost stanarima da se dogovore i da tog upravnika izaberu između sebe. U slučaju da se ne dogovore, mogu da angažuju profesionalnog upravnika van zgrade, što vidim i kao šansu za lokalne stambene agencije da na taj način prošire svoju delatnost i ponude zgradama usluge profesionalnih upravnika.
Često je nemoguće napraviti dogovor među stanarima i kao epilog toga imamo ruinirane zgrade koje niko ne održava, oštećene fasade, a i vi ste, poštovana ministarko, u svom izlaganju napomenuli da postoje slučajevi gde su takve zgrade bile opasnost po treće lice. Upravo ovim zakonom imaćemo odgovorno lice koje će brinuti da takvih slučajeva više ne bude, a sa druge strane institucije će znati sa kim treba da razgovaraju ukoliko se nešto tako i dogodi.
Na primer, u Kraljevu ima oko 550 registrovanih ulaza, od toga 115 potpisanih ugovora sa lokalnom stambenom agencijom, a svega njih 15 je aktivno. To je upravo realna slika odnosa stanara prema zgradama u kojima žive.
Mislim da život u stanu podrazumeva iste obaveze, u smislu održavanja, kao i život u porodičnoj kući. Zamislite da porodica koja živi u kući dozvoli da joj krov prokišnjava, da joj fasada oronula, da je dvorište zapušteno i da sačeka da neko iz komšiluka dođe i da sav taj posao obavi umesto njih. Tako ne ide. Stanari bi trebalo da postanu svesni svojih obaveza prema zgrada u kojima žive. Ukoliko nisu u stanju da se dogovore da zajedno brinu o funkcionalnosti zgrade, ovim zakonom imaju mogućnost da angažuju stručno lice, u ovom slučaju licenciranog upravnika koji će se brinuti o tome.
Mora da postoji spona između građana, lokalne samouprave i lokalne stambene agencije. Građani treba da budu inicijatori, a lokalna samouprava treba da nađe način da preko stambenih agencija unapredi život u stambenim jedinicama. Ideja koja postoji u nekim gradovima je da lokalne samouprave predvide svojim budžetom fond kojim bi se građani subvencionisali ili kreditirali radi održavanja fasade, ili ulagali u energetsku efikasnost svojih zgrada. Naravno da bi svakako bile bolje subvencije, jer bi se na taj način građani podstakli da vode brigu o svojim zgradama koje nisu, u krajnjem slučaju, ni samo njihov problem i briga, već i briga lokalne samouprave.
Takođe se konačno ovim zakonom, posle 70 godina, rešava pitanje zaštićenih stanara koji su ostali da žive u stanovima i nakon što su denacionalizacijom oni vraćeni vlasnicima, a takvih je vlasnika u Srbiji trenutno oko 1.500. Ovim zakonom bi stanovi bili vraćeni pravim vlasnicima, a zaštićeni stanari bi bili preseljeni u stanove u javnoj svojini i imali bi mogućnost otkupa tih stanova.
Stavljam akcenat na to da ovaj zakon ima opšti interes konačno uvođenje reda i kao takav svakako će imati podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje.
Što se tiče Predloga zakona o upravljanju aerodromima, predviđeno je da upravljanje aerodromima postane delatnost od opšteg interesa i mogućnost davanja aerodroma u koncesiju kako bi se obezbedio novac za njihov razvoj i efikasnije komercijalno korišćenje. Za nas iz poslaničke grupe JS svaki aerodrom je bitan, tako da je osnivanje Privrednog društva „Aerodromi Srbije“ svakako dobro, iz razloga što bi se uticalo na bezbednost letenja, ali bi se i omogućilo da se neki aerodromi koji nisu u funkciji konačno osposobe.
To je slučaj i sa Aerodromom „Morava“ u Kraljevu. Ja kao Kraljevčanka verujem da će uskoro Aerodrom „Morava“ biti u funkciji za civilne letove. Znam da je Vlada Republike Srbije, a i vaše Ministarstvo prepoznalo potencijal ovog aerodroma i koliko je njegovo funkcionisanje bitno za ekonomski i privredni razvoj celog Raškog okruga.
Treba istaći podatak da u slučaju da Aerodrom „Nikola Tesla“ bude privatizovan koncesijom na 25 do 30 godina, budžet Srbije bi po tom osnovu imao prihod od 550 do 600 miliona evra, što svakako nije zanemarljiva suma. I ovaj Predlog zakona će imati punu podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo šest Predloga zakona. Ja ću o svakom reći po nešto, ali ću akcenat staviti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, odnosno o njegovoj važnosti za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Grad Kraljevo.
Ovaj zajam se odnosi na projekat urbane generacije Dositejeve ulice u Kraljevu, a sprovodi se u cilju otklanjanja posledica zemljotresa koji je 2010. godine pogodio Kraljevo i centralne delove Srbije i stanje i struktura objekata koji se nalaze u tom naselju. Najveći deo tih objekata je pravljen za stanovanje radnika koji su radili u „Fabrici vagona“ i „Magnohromu“, a predviđeni su za samce, ali su se kasnije tu stvarale porodice koje i dan danas tu žive.
Inače, u zemljotresu koji je pogodio Kraljevo 2010. godine, pored nažalost ljudskih života oštećeno je oko 24.000 objekata, izgrađeno je oko 500 novih kuća, a na desetine stambenih objekata je potpuno rekonstruisano.
Prva zamisao je bila da se projekat realizuje sa nešto manje od 30 miliona evra, odnosno 650 stanova, međutim kasnije se došlo do sadašnjeg projekta koji je koncipiran na oko 13,5 miliona evra, odnosno 366 stanova smeštenih u četiri nove osmospratne zgrade u stambenom naselju Pic mala u Dositejevoj ulici.
Naime, iznos od 13,5 miliona evra bio bi podeljen 60% i učešća države, odnosno država bi uzela zajam od osam miliona evra, a grad Kraljevo bi kroz izradu infrastrukture uložio oko pet miliona evra, odnosno 40%.
Država se zadužuje, realizuje projekat preko Ministarstva za građevinu i infrastrukturu i preko grada Kraljeva koji je imenovao projektnu jedinicu za upravljanje projektom i projektnu komisiju.
Grad Kraljevo izvršio je eksproprijaciju kompletnog zemljišta, uradio planske akte, urađen je projekat za celo naselje, izvršeno ispitivanje zemljišta, dobijena je dozvola za gradnju infrastrukture na zemljištu budućeg naselja i time su stvoreni uslovi za gradnju prve faze. Mislim da je od kraja 2013. godine kada je urađena studija izvodljivosti, pa do današnjeg dana kada o ovom sporazumu i raspravljamo u ovom visokom domu, najzahtevniji proces bio prikupiti potrebnu saglasnost svih vlasnika stanova, odnosno saglasnost 366 porodica koje su trebale da se dogovore i saglase oko ovog projekta, odnosno saglasiti želje stanara i mogućnosti ovog projekta.
Potpisan je najveći broj predugovora, a sve na osnovu vanredne dokumentacije, s obzirom da je bilo stanova koji nisu imali dokumentaciju koju treba da poseduju vlasnici, a i činjenica je da su zakoni, standardi menjani više puta od momenta izgradnje.
Grad je tu izašao u susret vlasnicima i pomogao im da prikupe svu potrebnu dokumentaciju. Stanovi se menjaju kvadrat za kvadrat, s tim da sam već napomenula da su stanovi bili nefunkcionalni i da su većinom bili veličine 12 metara kvadratnih, a s obzirom da po novom zakonu stambene jedinice ne mogu biti manje od 27 metara kvadratnih, mnogim porodicama će ovo biti mogućnost da prošire životne prostore. Razliku kvadrata će moći da zakupe ili otkupe po povoljnim cenama. Opet je dobro što sredstva dobijena tim putem Grad Kraljevo će upotrebiti za izgradnju novih stambenih jedinica za socijalno stanovanje.
Mogu konstatovati da je Grad Kraljevo u najvećem procentu u saradnji sa resornim ministarstvima, posebno sa Ministarstvom za građevinu i infrastrukturu odoleo izazovima i stvorio uslove da se sporazum danas nađe na dnevnom redu i da se nadam se ratifikuje, što je svakako preka potreba građana Dositejeve ulice.
Realizaciju ovog projekta građani Kraljeva vide i kao šansu za aktiviranje građevinske operative koja je bila jedna od najboljih u bivšoj Jugoslaviji, ali i privatnih firmi koje su napravile imidž u ovoj oblasti, u poslednje vreme.
Izaći ću iz teme, moram pomenuti da je Kraljevo u jednom trenutku primilo oko 30.000 interno raseljenih lica, od kojih je 20.000 ostalo u Kraljevu. Razlog njihovog dolaska je svakako strašan, jer su prognani sa svojih ognjišta, u Kraljevu su dobro došli, ali možete zamisliti koji je to bio udar na postojeću infrastrukturu u Kraljevu, koje je u tom momentu imalo oko 80.000 stanovnika.
Mislim da zbog toga Kraljevo zaslužuje podršku, kao i građani Dositejeve ulice i verujem u podršku svih kolega, jer bi ratifikacijom sporazuma omogućili građanima Dositejeve bolje standarde u smislu stanovanja, ali i šansu gradu da stvori nove vrednosti realizacijom ovog projekta. Zahvalnost svakako Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima, jer su prepoznali potrebe Kraljeva i stanovnika Dositejeve ulice.
Želim da iskoristim ovu priliku i da podsetim da je neophodno da što pre stavimo u funkciju aerodrom Morava, što bi bio veliki potencijal za Kraljevo, a i gradove u okruženju. Time bi privukli nove investitore i stvorili povoljne uslove za otvaranje novih radnih mesta, koja su neophodna u tom delu Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, za budžetsku podršku, od ministra Vujovića smo čuli da ovaj kredit neće uticati na rast javnog duga, da će biti namenjen za budžetsku podršku, odnosno da ćemo njime finansirati ili postojeće obaveze po dospelim kreditima ili samo plaćati kamate ili kombinovati.
Kredit je na 10 godina, sa pet godina grejs periodom i petogodišnjim rokom otplate po kamatnoj stopi od 2,25%. U slučaju da, a nadam se da ćemo ratifikovati ovaj sporazum, kredit će nam biti na raspolaganju u decembru 2016. godine ili u januaru 2017. godine.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora „Apeks“, zajma za mala i srednja preduzeća, treba reći da je to jedan od najboljih vidova kreditiranja. Na taj način se stvaraju uslovi za rast kreditne ponude malih i srednjih preduzeća i obezbeđuju povoljni izvori za finansiranje njihovih projekata. Veoma je važno napomenuti da je novina ove kreditne linije inicijativa pod nazivom „Poslovi za mlade zapadnog Balkana“ kojom Evropska investiciona banka želi da podrži mala i srednja preduzeća koja promovišu zapošljavanje mladih.
Na kraju svoj izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa JS podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31