MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 8
  • 5
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 meseci i 21 dan i 1 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Jedinstvena Srbija, odnosno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Iz Ministarstva prosvete imamo četiri predloga zakona i oni, gospodine Šarčeviću, predstavljaju osnov za dalje unapređenje kvaliteta u obrazovanju naše dece.

Iz vašeg dosadašnjeg rada, gospodine ministre, stekla sam utisak da se veliki akcenat stavlja na poboljšanje efikasnosti sistema obrazovanja i to je još jedan od razloga zbog kojeg će Jedinstvena Srbija podržati predložene zakone.

Predlogom zakona o predškolskom vaspitanju, odnosno Predlog zakona o predškolskom vaspitanju ima četiri člana i oni doprinose poboljšanju primene podzakonskih rešenja, a u cilju što kvalitetnijeg predškolskog vaspitanja.

Želim da pohvalim vaše ministarstvo koje je prepoznalo da je rana pismenost važna za dalje školovanje dece, mislim kada govorimo o programu koji se odnosi na predškolce i da je neophodno konstantno unapređenje kvaliteta predškolskih ustanova.

Upravo deca najviše uče u prvim godinama života i učešće u programima predškolskog vaspitanja podstiče ne samo na rano učenje, nego i na to da deca postanu pozitivne osobe, da imaju samopouzdanja, da su sposobnije, a to je čvrst osnov za dalji uspeh u životu.

Podatak da samo 9% dece iz najsiromašnijih porodica i 6% dece koja žive u romskim naseljima pohađa vrtić, za razliku od 82% dece iz bogatih domaćinstava govori da kao društvo moramo raditi na tome da vrtići budu dostupni svoj deci, bez obzira na materijalno stanje porodica iz kojih dolaze. To je za nas iz JS jedan od najvažnijih ciljeva kada govorimo o predškolskom obrazovanju.

Predlogom zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju preciziraju se pojedina zakonska rešenja zakona koji je stupio na snagu novembra 2017. godine, obrazovanje odnosno škola kao institucija treba da bude otvorena za sve učenike, ali se često susrećemo sa problemom inkluzije u redovnom školovanju, odnosno sa problemom da nastavnici u školama nisu dovoljno edukovani da bi se suočili sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Mislim da tu nije u pitanju ni želja ni ljubav tog nastavnika, nego pre svega veština, odnosno način kako prići tom detetu.

Vi kroz Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja pokušavate da rešite i probleme koji se javljaju u nastavi u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i to kroz program doedukacije na Fakultetu za specijalnu edukaciju. Naime, nastavnici bi dobili neophodne veštine i poboljšali bi i metodiku rada u nastavi, što je dobro, ali mislim da je period od četiri godine za sprovođenje doedukacija specijalnim pedagozima i logopedima predugo, jer celokupni studiji traju četiri godine, a njima nedostaje samo metodologija rada. Mislim da je to trošenje i vremena i novca.

Ako hoćemo ozbiljno da govorimo o osnovnom obrazovanju, ne mogu a da se ne osvrnem, po meni, na najveći problem školstva u 21. veku, a to je vršnjačko nasilje. Čak 44% učenika u školama trpi neku vrstu nasilja. Ono što mene kao roditelja zabrinjava je to da se obično dete koje je trpelo nasilje izmešta u drugu školu.

Mislim da to nije dobra poruka, jer tako učimo decu da beže od problema, umesto da pokušavamo da ih rešimo i opet ponavljam i naglašavam da je najbitnija upravo ta saradnja između škole i roditelja, uz podršku svih institucija koje su relevantne za ovakvu vrstu problema.

Pre nekih dva meseca bili smo upoznati sa slučajem vršačkog naselja u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu. Čini mi se da su mediji najveću krivicu svalili na vaspitače, ali treba znati da u konkretnom domu, o kojem govorim, noćni vaspitač na posao dolazi u 20 časova, sa njim su kolege i obezbeđenje do 23 časa, nakon toga, noćni vaspitač je sam do 7 ujutru i njegova je obaveza da ima potpunu kontrolu u noćnoj smeni, a to uprošćeno znači šetnja pored sobe, da opominju u slučaju da ima galame i na bilo kakvu sumnju da se nešto dešava potpunu intervenciju tog vaspitača, koji je sam nasuprot 320 dece smeštenih u domu.

Mislim da zajedničkom saradnjom, gospodine ministre, treba da uobličimo trajno rešenje ovog problema, kojim će se regulisati i celodnevno prisustvo obezbeđenja i to bi bila obaveza, a ne procena nadređenih u domu. Inače, Dom učenika u Kraljevu i dalje je pod pedagoškim nadzorom. Odmah je situacija koja je prerasla u vršnjačko nasilje prijavljena policiji. Tim za odbranu od nasilja je reagovao. Izveštaj je poslat Ministarstvu. I od prvog dana Ministarstvo je uključeno u rešavanju ovog problema, uz punu podršku samog kolektiva doma.

Stalno govorimo o odnosu učenika prema učeniku, a retko pominjemo odnos učenika prema nastavniku. Nažalost, mislim da se autoritet nastavnika negde izgubio i da često nastavnici trpe jedan vid nasilja od strane učenika i u takvim situacijama nastavnik đaka ne može da udalji sa nastave, ruke su mu vezane. U nekim školama postoji interna saradnja između nastavnika i roditelja, kada nastavnik pozove roditelja da dođe po svoje dete. Mislim da je to samo prividno rešenje problema i da taj problem trebamo sistemski rešiti.

Na primer, u Finskoj nastavnik može da zbog povrede učeničkog ponašanja učenika suspenduje sa nastave na određeno vreme. Sa tim u vezi, mislim da i mi treba kroz zakonsku regulativu nastavnicima da omogućimo da u slučaju da ne mogu nesmetano da održavaju nastavu, mogu imati pravo da osim što učenika koji ometa nastavu pošalju kod pedagoga, mogu mu izreći i određenu vrstu sankcija.

Ministre Šarčeviću, u svom uvodnom izlaganju ste rekli da se Ministarstvo trudi da prati dinamiku života i svakodnevnu modernizaciju. Zato ne sumnjam da ćete i u narednom periodu imati kvalitetne i konstruktivne predloge zakona kojima će se nastaviti reforma školstva u Srbiji prateći evropske standarde.

Predlogom Zakona o oružju izlazimo u susret građanima kako bi im dali dodatno vreme da pribave dokumentaciju za legalno posedovanje oružja. Ovim Predlogom zakona MUP je pokazalo koliko je bitno uvesti naoružanje u legalne tokove. Moram da pohvalim i najave izmena Zakona o krivičnom postupku koji dolaze iz Ministarstva pravde i kojima će se pooštriti kaznena politika, što će svakako povećati bezbednost naših građana i smanjiti ilegalno posedovanje oružja.

Inače, Srbija se nalazi na visokoj poziciji po broju ilegalnog oružja. Moram da napomenem da to nije problem samo zadnjih godina, već je to višedecenijski problem, a posledica je ratnih događanja na prostoru bivše Jugoslavije.

Takođe, na dnevnom redu ove sednice imamo i veliki broj međunarodnih sporazuma, što nam govori da Srbija vodi vrlo aktivnu spoljnu politiku. Želim da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića, koji sa celom Vladom i predsednikom Vučićem vrlo aktivno radi na unapređenju položaja Srbije u svetu, o čemu govori sve veći broj zemalja koji povlače priznanje tzv. države Kosovo.

Još jednom, želim da naglasim da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz MUP, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama dolazi kao odgovor na sve izazove koji su nas u vidu elementarnih nepogoda zadesili poslednjih godina, pre svega kada je reč o zemljotresima, poplavama, klizištima i drugim vidovima elementarnih nepogoda.

Kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, mogu slobodno reći da poslednje decenije nije bilo gotovo godine bez neke ekstremne situacije izazvane pre svega prirodnim katastrofama. Evo, upravo sutra 3. novembra navršava se osam godina od kada je Kraljevo pogodio zemljotres koji je nažalost imao i ljudske žrtve, a i manje ili više je oštećeno preko 12 hiljada objekata.

Moram da iskoristim priliku i da napomenem da je dva sata posle zemljotresa stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić i da su upravo policajci i vatrogasci i pripadnici Vojske bili prvi koji su, dok je još postojala opasnost, bili ti koji su pomagali u raščišćavanju ruševina. Takođe i vi, gospodine Mariću, ste bili non-stop u Kraljevu u tim za Kraljevčane teškim danima.

Ono što iz današnje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći da je novembarski zemljotres iz 2010. godine za Kraljevo bilo ono što su majske poplave iz 2014. godine bile za Srbiju, a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicije zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama.

Za Jedinstvenu Srbiju namera predlagača ovog zakona, odnosno MUP, da se akcenat i značaj u mnogome prida lokalu, odnosno lokalnim samoupravama i svim institucijama koje su od značaja za ovu temu je dobar i u mnogome će doprineti da se pravovremeno reaguje na prirodne katastrofe.

Ovaj predlog zakona prati ciljeve Sendai okvira, odnosno da država ima primarnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, ali da tu odgovornost treba da podeli i da uključi lokalnu vlast, privatni sektor i druge institucije.

S druge strane, upravo u akcentu na lokal leži moja bojaznost kada su u pitanju kapaciteti lokalnih samouprava, posebno manjih opština koje nemaju dovoljno niti ljudskih, niti materijalni kapaciteta za realizaciju zakonski propisanih obaveza.

Vi ste i u ovom mogućem problemu našli rešenje i ono se nalazi u članu 29. predloženog zakona, a to je mogućnost lokalnih samouprava za udruživanje i time dostizanje odgovarajućeg nivoa kako kvaliteta, tako i kvantiteta ako pričamo o brojkama i o sredstvima.

Ovom prilikom želim da istaknem da je upravo inicijativa za ovakav vid odgovora na sve izazove izazvane klimatskim promenama i pre svega prirodnim katastrofama došlo od grada Kraljeva, od onog dela gradske uprave koje je nadležno za ove poslove, a koje nosi naziv Odeljenje za poslove civilne zaštite. Upravo je formiranje ovog odeljenja bila namera lokalnih političkih aktera da se sa problemima koje nose katastrofe sa sobom suočava preventivnim merama i aktivnostima, kao i formiranjem civilne zaštite.

Nova zakonska rešenja u smislu uvođenja instituta, poput registra rizika, planova za smanjenje rizika u mnogome će uticati na kvalitet budućih rešenja. Treba voditi računa da podzakonski akti i sve ono što sledi u primeni ovog zakona bude sinhronizovano, ali istovremeno i u funkciji održivog razvoja lokalnih samouprava, kao i Republike Srbije u celini.

Ono što želim da istaknem možda kao nepotpuno zakonsko rešenje je da se lokalne samouprave kažnjavaju ako nešto finansiraju, odnosno ne finansiraju, što se navodi u delu 12 – kaznene odredbe ovog predloga zakona. Kazne su predviđene za sve u sistemu, čak i za poverenike civilne zaštite koje su, složićete se, ipak na kraju veliki entuzijasti i dobrovoljci, odnosno volonteri kada su u pitanju aktivnosti civilne zaštite na lokalu.

Ovo su neke moje sugestije, ali svakako Jedinstvena Srbija želi da pohvali donošenje ovog zakona koji će dalje poslužiti kao kvalitetan alat u cilju adekvatnog odgovora na katastrofe.

Što se tiče Predloga zakona o policiji, po prvi put se izjednačavaju plate, tako da policijski službenik u Kraljevu i u Beogradu će imati iste plate, ljudi se bave istim poslovima, tako da nema potrebe da se jednako i ne tretiraju.

U poslednjih godinu dana primetan je broj uniformisanih policajaca na ulicama grada i u razgovoru sa građanima i sugrađanima, stekla sam utisak da se osećaju bezbednije zbog toga. Policajci su dobili nove uniforme i mislim da nikada se više nije vodilo računa o potrebama i o problemima policajaca, ali ja želim da pomenem i policijske inspektore koji su stub ministarstva i, za razliku od policajaca, oni ne dobijaju uniforme, već od svojih plata odvajaju novac za odela pošto rade u civilu i nadam se da će se u nekom narednom periodu i njima se pomoći u tom smislu.

Poslanička grupa JS podnela je tri amandmana na Predlog zakona o smanjenju katastrofa. Nadam se da će biti usvojeni. Bez obzira na to, poslaničke grupa JS podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će Jedinstvena Srbija podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Gospođo Mihajlović, u vašem jučerašnjem izlaganju mogli smo čuti da se na dnevnom redu nalazi jedan potpuno novi predlog zakona iz oblasti građevinskih proizvoda. Ono što je bitno kod ovog Predloga zakona je da se u njemu uređuje tržište građevinskih proizvoda i podiže se nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, a takođe ostvaruju se i povoljnije cene za investitore usled konkurencije među proizvođačima.

Mislim da će nov zakon doprineti da domaći proizvođači budu konkurentniji na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u ostalim zemljama članicama Evropske unije. Sada kada kažemo da će se primenjivati evropski standardi, to znači da oni kategorišu proizvod, ali da država treba da odredi koji je proizvod kvalitetan, a koji nije za upotrebu.

Nadzor kvaliteta treba da bude ozbiljan i da se zna šta se traži od sertifikata i ja nemam sumnje da će upravo i biti takav i da će inspektori kažnjavati sve one koji ne budu ispoštovali stepen kvaliteta robe propisan zakonom, jer je bezbednost naših građana najbitnija.

Sa druge strane, novi propisi daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade, budu pre svega bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući živote i zdravlje ljudi.

Zemlje u našem okruženju već su donele ovaj zakon, a ja ću kao ilustraciju, koliko je on bitan, izneti podatak da na primer Slovenija, nakon usklađivanja svog zakona sa evropskim standardima, je samo u oblasti proizvodnje betona i betonskih proizvoda u periodu od 2002. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za 7%, a prihod od prodaje proizvoda slovenačkih firmi na teritoriji Evrope porastao je u tom periodu za čak 80%.

Ovaj predlog zakona predstavlja i preduslov za pristup međunarodnom tržištu, ali otvara i pristup tržištu EU. Od oko 500 miliona potrošača ima na tom tržištu, na šta mi iz JS gledamo kao dobru priliku za domaće proizvođače da svoju proizvodnju unaprede za veliko tržište na koje mogu da posluju.

Što se tiče Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je donesen 2015. godine, novina koja je predložena ovim izmenama i dopunama, donosi planove izgradnje samih aerodroma u sladu sa novim standardima.

Prosto ne mogu, kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva, da ne iskoristim priliku, kada već govorim o izgradnji aerodroma, da vas podsetim koliko je bitno, ne samo za Kraljevo, nego i za ceo Raški, Moravički i Šumadijski okrug, da se aerodrom „Morava“ u Lađevcima stavi u funkciju. Ovaj aerodrom pre svega ima ogroman uticaj na poboljšanje ekonomske slike tih okruga, otvara mogućnost da investitori vide taj deo Srbije kao povoljnije mesto za otvaranje fabrika. Na primer, u Kraljevu je počela izgradnja dve velike fabrike, koje će do 2023. godine uposliti 7.500 ljudi i verujem da će im otvaranje ovog aerodroma umnogome olakšati poslovanje.

Ono što je takođe od izuzetne važnosti, ali pre svega hitnosti, je početak izgradnje Moravskom koridora. To je oblast od Pojate do Preljine, gde živi 500 hiljada stanovnika i posluje čak 25 hiljada preduzeća. Možete misliti koliko će i građanima i privrednicima značiti bolja i brža povezanost sa auto-putem, a takođe je jasno da je od krucijalnog značaja za svakog potencijalnog investitora blizina auto-puta i aerodroma, nešto što određuje gde će podići fabriku. Otvaranjem aerodroma i izgradnjom Moravskog koridora bi se zaokružila slika ekonomsko-privrednog napretka tog dela Srbije.

Kada govorim o predlogu zakona o ozakonjenju objekata, treba istaći da će se njima omogućiti mnogo brže i efikasnije uklanjanje nelegalnih objekata, kao i da se onemogući promet, odnosno prodaja objekata koja nemaju konačno rešenje o legalizaciji. Sam problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija i trud i same Vlade i vašeg ministarstva da se ovom problemu stane na put je ogroman. U Srbiji trenutno postoji oko dva miliona nelegalnih objekata i u proces legalizacije uključene su sve službe, ali mislim da prvenstveno treba više da se radi na osvešćivanju građana i apelovanju da što pre uđu u postupak ozakonjenja svojih objekata.

Cilj ovog predloga zakona je da postupak legalizacije bude brži, jednostavniji, efikasniji i što je za građane Srbije najbitnije jeftiniji.

Na samom kraju ću ponoviti, da će JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31