MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 8
  • 5
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 7 meseci i 28 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 9 meseci i 29 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, u vašem izlaganju gospodine Ružiću čuli smo da se na Zakon o lokalnim samoupravama čekalo pet godina, da ste Nacrt zakona dostavili predstavnicima gradova i opština, da su se vodile dve javne rasprave, što je svakako za pohvalu. Ono što je bitno i što treba da se naglasi je poruka koju Republika šalje - da vlast na lokalu više uključi građane u proces odlučivanja, ali i da se budžetima planiraju podsticaji za rađanje shodno strategiji Vlade Republike Srbije.

Bitno je da se sve institucije uključe u borbu protiv bele kuge, a samim tim i opštine i gradovi, jer sve aktivnosti na nacionalnom nivou moraju biti praćene aktivnostima na lokalnom nivou i u tom pravcu za ovu godinu je predviđeno 566 miliona dinara, što je pet puta više nego prošle godine kada je za ta sredstva konkurisalo svega 15 opština.

U današnjem izlaganju mog kolege Vujića čuli smo da je ministarstvo tražilo od lokalnih samouprava mišljenje o načinu borbe protiv bele kuge. Ne kažem da adresa nije dobra, ali nikako ne smemo da zaobiđemo i mišljenja majki, a to ne govori kao narodni poslanik već upravo kao majka, jer ste akcenat stavili na podsticaj rađanja trećeg i četvrtog deteta i mislim da vam majke mogu najbolje reći koji su razlozi zbog kojih se odlučuju za ne rađanje trećeg i četvrtog deteta.

Mišljenja lokalnih samouprava jesu bitna, a pogotovo ako dolaze od onih gradova koji o trošku svog budžeta potpomažu i podstiču rađanje dece, a to je grad Jagodina koji je godinama unazad prepoznao da je ključni problem države Srbije mali natalitet i podsticajem iz gradskog budžeta doprineo da Jagodina bude jedan od gradova, ako ne i jedini grad, koji svake godine beleži porast u rađanju dece.

Država je krenula putem decentralizacije, ali je važno da se zadrži kontrola nad zakonitošću rada jedinica lokalne samouprave. Imajući u vidu da je predloženi Zakon o lokalnoj samoupravi dobar, ja ću na kratko izaći iz okvira teme, jer postoji nekoliko važnih problema koje moramo da sagledamo, a ja znam da će Ministarstvo za lokalnu samoupravu sa vama na čelu, gospodine Ružiću, moći da ih reši.

Naime, postoji velika razlika u veličini jedinica lokalne samouprave, kada kažem veličina ne mislim samo na broj stanovnika, već i na površinu opštine i gradova. Tako, na primer, dok u gradskoj opštini Vračar na površini manjoj od tri kvadratna kilometra, prema popisu iz 2011. godine, živi 56 hiljada stanovnika, u gradu Kraljevu na površini od 1.530 kvadratnih kilometara živi samo 125 hiljada ljudi. Dakle, Kraljevo je više od 500 puta veće od Vračara, a ima tek dvostruko više stanovnika.

Jasno vam je da smo u obavezi da na velikom području obrazujemo sve komunalne delatnosti od obezbeđivanja zdrave pijaće vode, iznošenja smeća do gradskog i prigradskog prevoza, a pri tom su izvorni prihodi koji mogu da se prikupe od malobrojnog stanovništva nedovoljni. Iz tog razloga, kao poslanica iz Kraljeva, zalažem se da država pomaže više gradovima i opštinama koje imaju veliku teritoriju a mali broj stanovnika.

Još jedan problem koji postoji je to da je neophodno organizovati još jedan nivo lokalne samouprave. U Srbiji iznad gradova i opština nemamo viši nivo lokalne vlasti, jer okruzi su oblik dekocentracije, a ne decentralizacije vlasti. Zato je neophodno zakonom predvideti kao obavezan čvrsti oblik saradnje između susednih opština i gradova, gde bi oni mogli zajedno da rešavaju probleme koji se ne mogu rešiti u jednoj opštini ili u jednom gradu.

Na primer, Kraljevo je sa opštinama Raškom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom i Paraćinom, uz pomoć francuskih partnera, zajedno radilo na izgradnji regionalne deponije.

Takođe, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština napravljen je Protokol o saradnji sa svim opštinama i gradovima koji se nalaze u slivu Zapadne Morave, kako bi mogli zajedno preventivno da deluju u cilju sprečavanja elementarnih nepogoda.

Mislim da bi uspostavljanjem viših nivoa saradnje susednih opština i gradova doprinelo povećanju broja opština i gradova koji međusobno sarađuju, a u ovom predloženom Zakonu o lokalnoj samoupravi se krenulo u tom pravcu.

U vašem obrazloženju Zakona o lokalnoj samoupravi ističete da će se unaprediti funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave. Upravo su mesne zajednice mesta gde se prepoznaju problemi, gde građani preko svojih zajednica mogu da ukazuju na probleme življenja. Ne kažem da to do sada nije bila praksa u gradovima i opštinama, ali će sada biti obaveza lokalnih samouprava da unaprede mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, što je za JS, kao socijalno odgovornu stranku, jako bitno, i to je dobar pokazatelj da je državi kvalitet života njenih građana najbitniji.

Što se tiče Zakona o matičnim knjigama, mogu da iskoristim priliku da pohvalim gradsku upravu iz grada iz koga dolazim, iz Kraljeva, jer su oni među prvima elektronskim putem povezali mesne kancelarije sa odeljenjima za opštu upravu u okviru gradske uprave, tako da građani na seoskom području mogu da preuzmu izvod iz knjige rođenih, venčanih, umrlih bez dolaska u gradsku upravu. Građani mogu da dobiju ova dokumenta na nekoliko svetskih jezika, tako da nemaju dodatne troškove u plaćanju prevodioca.

Inače, grad Kraljevo vodi matične knjige za šest opština sa područja KiM i sve su unete u centralni sistem, a to znači ako je neko rođen u Kraljevu ili Zvečanu može da uzme izvod u Beogradu.

Ono što stvara problem, a ujedno i za vas molba, gospodine ministre, jeste da su matičnim službama u Kraljevu potrebniji savremeniji računari, jer ovi postojeći ne podržavaju sve aplikacije vašeg ministarstva, a sami ste rekli da je prevođenje matičnih knjiga veliki poduhvat. Mislim da bi pomoć ministarstva u vidu donacija savremenih kompjutera bio podstrek zaposlenima, s obzirom da su među prvima u Srbiji preveli matične knjige u elektronski oblik, da i dalje odgovorno rade na modernizaciji uprave na lokalu.

Što se tiče predloga za izbor guvernera NBS, poslanička grupa JS će podržati predloženog kandidata, gospođu Jorgovanku Tabaković, imajući u vidu da je inflacija u prethodnih pet godina očuvana na prosečnom nivou od 2%, što je u rangu najstabilnijih evropskih država, da je očuvana stabilnost deviznog kursa, da je učešće problematičnih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama spušten na minimum. Verujemo da će gospođa Tabaković u novom mandatu, na čelu NBS, održati kurs pozitivnog poslovanja ove ustanove.

Na samom kraju, poslanička grupa JS će sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice podržati. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2018.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici. Juče, danas raspravljamo o tri seta zakona koji su iz oblasti prosvete i, gospodine Šarčeviću, za nas iz Jedinstvene Srbije je bitno da su oni u skladu sa reformama školstva u Srbiji i da nam donose novi kvalitet u obrazovanju. Zbog toga ću u danu za glasanje imati podršku poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.

Važeći Zakon o udžbenicima je usvojen 2015. godine i tad je bilo raznih kritika na ovaj zakon. Mišljenja sam da je predloženi Zakon o udžbenicima o kojem danas govorim najbolji i najkompletniji u odnosu na prethodna tri donesena zakona.

U pripremi ovog zakona učestvovala je Radna grupa, a ja sam u razgovoru sa predsednikom Saveza slepih i slabovidih iz Kraljeva saznala da ste vi, ministre, pozvali predstavnike Saveza na sastanak, da dostave sva potrebna rešenja koja treba da se ubace u zakon i da ste vi njihove sugestije prihvatili, što je svakako pohvalno za vas i za vaš kabinet.

Upravo ovaj Predlog zakona o udžbenicima donosi nam novine, a to je cena za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reše problem udžbenika predviđen slabovidoj deci koje izdavač zbog malog broja tiraža nije želeo da štampa. Ono što su škole pre radile u nedostatku udžbenika i asesitivne tehnologije je to da su najčešće uvećavale kopije postojećih udžbenika, ali po meni postoji drugi problem u obrazovanju slepe i slabovide dece – nedostatak pedagoških asistenata, koji bi sedeli sa slepom i slabovidom decom i pomagali im u savladavanju gradiva koje je prilagođeno deci bez invaliditeta, a ne njima.

Nama iz JS je važno da svi naši građani, a pogotovo deca imaju jednake uslove za dostojanstven život, a pogotovo za obrazovanje, ali o problemu pedagoških asistenata, da ne bi previše iz teme, ću pričati nekom drugom prilikom.

Predloženi zakon je dobio pozitivne komentare stručne javnosti. Iz Udruženja izdavača udžbenika su ocenili da se ovim zakonom sistemski rešavaju problemi i da je jako dobro što je u izradi zakona učestvovala Radna grupa.

Jedna od najvećih promena koje predloženi zakon donosi jesu kvote od 5% za ulazak udžbenika u škole. Prethodnim zakonom je definisano 5% kao cenzus tako što se rangiraju udžbenici. Ako ne uđu u izbor, ukidaju se i nemaju mogućnost tri godine da konkurišu. To je bila otežavajuća okolnost za velike izdavače, a posebno za brojne male izdavače. Prema novom zakonu udžbenici se biraju na četiri godine.

Meni kao roditelju jednog školarca i jednog budućeg školarca je jako važno i htela bih da pohvalim što se ovim predlogom zakona uvode digitalni udžbenici. Znam da je to jako skupa oblast i da treba puno ulaganja, da treba raditi na obuci zaposlenih, ali to je nešto što mora da se uvede u škole, i to iz više razloga.

Prvi razlog je što nam dece beže iz škole jer im je dosadna. Moramo da decu motivišemo, da način učenja u školama prati modernizaciju, da im predavanja budu zanimljiva, a fokus da bude na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi u školi završi se u školi, tako da domaći zadaci koji bi se radili kući bi bili minimalni, a deca bi imala više vremena za druženje i za vanškolske aktivnosti, npr. sport.

Drugi razlog što je uvođenje digitalnih udžbenika dobro je to što će se smanjiti težina školskih rančeva, a složićete se da su oni preteški, da je prosečna težina negde oko šest, sedam kilograma i zato nam 2/3 đaka ima loše držanje, a čak 90% đaka pati od nekog deformiteta stopala. Pravilo je da đačka torba ne sme da bude teža od 10% težine deteta, ali u praksi je to drugačije.

Treći razlog, a mislim da je on za roditelje i najbitniji, je to što će se uvođenjem digitalnih udžbenika smanjiti troškovi za nekih 15%, što za jedan porodični budžet nije zanemarljiva stavka.

Po prvi put, u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja, svako treće i naredno dete dobiće besplatne udžbenike što je svakako pohvalno, kao i besplatni udžbenici za oko 90 hiljada osnovaca.

Htela bih i samo par rečenica o Predlogu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Ovaj zakon je bitan za približavanje sistema obrazovanja i tržišta rada. Za vaše ministarstvo, gospodine Šarčeviću, nije bio ni malo lak posao napraviti nacrt zakona i znam da se na Nacionalnom okviru radilo u proteklih 10 godina, a uglavnom u okviru projektnih inicijativa. U Radnoj grupi koja je radila na zakonu učestvovala je 21 institucija, i to govori o složenosti problema koji se rešavaju ovim zakonom.

Ovaj zakon obuhvata sve postojeće nivoe i vrste kvalifikacija sticane formalnim i neformalnim obrazovanjem, nezavisno od životnog doba. U praksi, cilj ovog zakona je da povezuje standardne kvalifikacije i standardna zanimanja i da se kroz registar predstave budućim poslodavcima i naravno građanima.

Zbog svega ovog što sam navela, i kao što sam na početku naglasila, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31