MARIJA JEVĐIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođena je 1981. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je ekonomistkinja.

Trenutno obavlja funkciju zamenice direktora JP “SC Ibar” Kraljevo.

Nakon izbora 2014. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 8
  • 5
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 8 dana i 13 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 17 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz MUP, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama dolazi kao odgovor na sve izazove koji su nas u vidu elementarnih nepogoda zadesili poslednjih godina, pre svega kada je reč o zemljotresima, poplavama, klizištima i drugim vidovima elementarnih nepogoda.

Kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, mogu slobodno reći da poslednje decenije nije bilo gotovo godine bez neke ekstremne situacije izazvane pre svega prirodnim katastrofama. Evo, upravo sutra 3. novembra navršava se osam godina od kada je Kraljevo pogodio zemljotres koji je nažalost imao i ljudske žrtve, a i manje ili više je oštećeno preko 12 hiljada objekata.

Moram da iskoristim priliku i da napomenem da je dva sata posle zemljotresa stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić i da su upravo policajci i vatrogasci i pripadnici Vojske bili prvi koji su, dok je još postojala opasnost, bili ti koji su pomagali u raščišćavanju ruševina. Takođe i vi, gospodine Mariću, ste bili non-stop u Kraljevu u tim za Kraljevčane teškim danima.

Ono što iz današnje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći da je novembarski zemljotres iz 2010. godine za Kraljevo bilo ono što su majske poplave iz 2014. godine bile za Srbiju, a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicije zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama.

Za Jedinstvenu Srbiju namera predlagača ovog zakona, odnosno MUP, da se akcenat i značaj u mnogome prida lokalu, odnosno lokalnim samoupravama i svim institucijama koje su od značaja za ovu temu je dobar i u mnogome će doprineti da se pravovremeno reaguje na prirodne katastrofe.

Ovaj predlog zakona prati ciljeve Sendai okvira, odnosno da država ima primarnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, ali da tu odgovornost treba da podeli i da uključi lokalnu vlast, privatni sektor i druge institucije.

S druge strane, upravo u akcentu na lokal leži moja bojaznost kada su u pitanju kapaciteti lokalnih samouprava, posebno manjih opština koje nemaju dovoljno niti ljudskih, niti materijalni kapaciteta za realizaciju zakonski propisanih obaveza.

Vi ste i u ovom mogućem problemu našli rešenje i ono se nalazi u članu 29. predloženog zakona, a to je mogućnost lokalnih samouprava za udruživanje i time dostizanje odgovarajućeg nivoa kako kvaliteta, tako i kvantiteta ako pričamo o brojkama i o sredstvima.

Ovom prilikom želim da istaknem da je upravo inicijativa za ovakav vid odgovora na sve izazove izazvane klimatskim promenama i pre svega prirodnim katastrofama došlo od grada Kraljeva, od onog dela gradske uprave koje je nadležno za ove poslove, a koje nosi naziv Odeljenje za poslove civilne zaštite. Upravo je formiranje ovog odeljenja bila namera lokalnih političkih aktera da se sa problemima koje nose katastrofe sa sobom suočava preventivnim merama i aktivnostima, kao i formiranjem civilne zaštite.

Nova zakonska rešenja u smislu uvođenja instituta, poput registra rizika, planova za smanjenje rizika u mnogome će uticati na kvalitet budućih rešenja. Treba voditi računa da podzakonski akti i sve ono što sledi u primeni ovog zakona bude sinhronizovano, ali istovremeno i u funkciji održivog razvoja lokalnih samouprava, kao i Republike Srbije u celini.

Ono što želim da istaknem možda kao nepotpuno zakonsko rešenje je da se lokalne samouprave kažnjavaju ako nešto finansiraju, odnosno ne finansiraju, što se navodi u delu 12 – kaznene odredbe ovog predloga zakona. Kazne su predviđene za sve u sistemu, čak i za poverenike civilne zaštite koje su, složićete se, ipak na kraju veliki entuzijasti i dobrovoljci, odnosno volonteri kada su u pitanju aktivnosti civilne zaštite na lokalu.

Ovo su neke moje sugestije, ali svakako Jedinstvena Srbija želi da pohvali donošenje ovog zakona koji će dalje poslužiti kao kvalitetan alat u cilju adekvatnog odgovora na katastrofe.

Što se tiče Predloga zakona o policiji, po prvi put se izjednačavaju plate, tako da policijski službenik u Kraljevu i u Beogradu će imati iste plate, ljudi se bave istim poslovima, tako da nema potrebe da se jednako i ne tretiraju.

U poslednjih godinu dana primetan je broj uniformisanih policajaca na ulicama grada i u razgovoru sa građanima i sugrađanima, stekla sam utisak da se osećaju bezbednije zbog toga. Policajci su dobili nove uniforme i mislim da nikada se više nije vodilo računa o potrebama i o problemima policajaca, ali ja želim da pomenem i policijske inspektore koji su stub ministarstva i, za razliku od policajaca, oni ne dobijaju uniforme, već od svojih plata odvajaju novac za odela pošto rade u civilu i nadam se da će se u nekom narednom periodu i njima se pomoći u tom smislu.

Poslanička grupa JS podnela je tri amandmana na Predlog zakona o smanjenju katastrofa. Nadam se da će biti usvojeni. Bez obzira na to, poslaničke grupa JS podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će Jedinstvena Srbija podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Gospođo Mihajlović, u vašem jučerašnjem izlaganju mogli smo čuti da se na dnevnom redu nalazi jedan potpuno novi predlog zakona iz oblasti građevinskih proizvoda. Ono što je bitno kod ovog Predloga zakona je da se u njemu uređuje tržište građevinskih proizvoda i podiže se nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, a takođe ostvaruju se i povoljnije cene za investitore usled konkurencije među proizvođačima.

Mislim da će nov zakon doprineti da domaći proizvođači budu konkurentniji na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u ostalim zemljama članicama Evropske unije. Sada kada kažemo da će se primenjivati evropski standardi, to znači da oni kategorišu proizvod, ali da država treba da odredi koji je proizvod kvalitetan, a koji nije za upotrebu.

Nadzor kvaliteta treba da bude ozbiljan i da se zna šta se traži od sertifikata i ja nemam sumnje da će upravo i biti takav i da će inspektori kažnjavati sve one koji ne budu ispoštovali stepen kvaliteta robe propisan zakonom, jer je bezbednost naših građana najbitnija.

Sa druge strane, novi propisi daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade, budu pre svega bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući živote i zdravlje ljudi.

Zemlje u našem okruženju već su donele ovaj zakon, a ja ću kao ilustraciju, koliko je on bitan, izneti podatak da na primer Slovenija, nakon usklađivanja svog zakona sa evropskim standardima, je samo u oblasti proizvodnje betona i betonskih proizvoda u periodu od 2002. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za 7%, a prihod od prodaje proizvoda slovenačkih firmi na teritoriji Evrope porastao je u tom periodu za čak 80%.

Ovaj predlog zakona predstavlja i preduslov za pristup međunarodnom tržištu, ali otvara i pristup tržištu EU. Od oko 500 miliona potrošača ima na tom tržištu, na šta mi iz JS gledamo kao dobru priliku za domaće proizvođače da svoju proizvodnju unaprede za veliko tržište na koje mogu da posluju.

Što se tiče Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je donesen 2015. godine, novina koja je predložena ovim izmenama i dopunama, donosi planove izgradnje samih aerodroma u sladu sa novim standardima.

Prosto ne mogu, kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva, da ne iskoristim priliku, kada već govorim o izgradnji aerodroma, da vas podsetim koliko je bitno, ne samo za Kraljevo, nego i za ceo Raški, Moravički i Šumadijski okrug, da se aerodrom „Morava“ u Lađevcima stavi u funkciju. Ovaj aerodrom pre svega ima ogroman uticaj na poboljšanje ekonomske slike tih okruga, otvara mogućnost da investitori vide taj deo Srbije kao povoljnije mesto za otvaranje fabrika. Na primer, u Kraljevu je počela izgradnja dve velike fabrike, koje će do 2023. godine uposliti 7.500 ljudi i verujem da će im otvaranje ovog aerodroma umnogome olakšati poslovanje.

Ono što je takođe od izuzetne važnosti, ali pre svega hitnosti, je početak izgradnje Moravskom koridora. To je oblast od Pojate do Preljine, gde živi 500 hiljada stanovnika i posluje čak 25 hiljada preduzeća. Možete misliti koliko će i građanima i privrednicima značiti bolja i brža povezanost sa auto-putem, a takođe je jasno da je od krucijalnog značaja za svakog potencijalnog investitora blizina auto-puta i aerodroma, nešto što određuje gde će podići fabriku. Otvaranjem aerodroma i izgradnjom Moravskog koridora bi se zaokružila slika ekonomsko-privrednog napretka tog dela Srbije.

Kada govorim o predlogu zakona o ozakonjenju objekata, treba istaći da će se njima omogućiti mnogo brže i efikasnije uklanjanje nelegalnih objekata, kao i da se onemogući promet, odnosno prodaja objekata koja nemaju konačno rešenje o legalizaciji. Sam problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija i trud i same Vlade i vašeg ministarstva da se ovom problemu stane na put je ogroman. U Srbiji trenutno postoji oko dva miliona nelegalnih objekata i u proces legalizacije uključene su sve službe, ali mislim da prvenstveno treba više da se radi na osvešćivanju građana i apelovanju da što pre uđu u postupak ozakonjenja svojih objekata.

Cilj ovog predloga zakona je da postupak legalizacije bude brži, jednostavniji, efikasniji i što je za građane Srbije najbitnije jeftiniji.

Na samom kraju ću ponoviti, da će JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko predloga zakona i sporazuma i njih će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati.

Što se tiče Predloga zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, svesni smo da je 2014. godine Srbija bila pred bankrotom i da je donošenje Zakona o privremenom smanjenju penzija bila ne politička, već ekonomska odluka i time se omogućilo da penzije i plate i dalje budu isplaćivane. Treba zahvaliti penzionerima koji su pomogli da se zemlja finansijski konsoliduje.

Što se tiče penzionera, znate i sami, ministre Đorđeviću, da oni ne koriste penzije samo za sebe, već da pomažu i decu i unuke i to je trend ne samo zadnjih par godina, već zadnjih decenija. Upravo iz tog razloga je veoma važno da svi zajedno o ovoj kategoriji našeg stanovništva brinemo na bolji način.

Mnoge lokalne samouprave brinu o svojim penzionerima koristeći sredstva iz svojih budžeta, ne očekujući da samo država pomaže bolji život penzionera. Tako je npr. u Kraljevu pre nekoliko dana održan sastanak čelnika grada i udruženja penzionera i sve u cilju da se poboljša položaj penzionera. Upućen je poziv trgovinskim lancima da se daje popust penzionerima. U dogovoru sa kraljevačkim pozorištem priređivaće se besplatne predstave za penzionere, a sve u cilju da se najstarijima omoguće kvalitetniji i sadržajniji penzionerski dani. U Jagodini penzioneri ne plaćaju prevoz, omogućuje im se redovna poseta lekarima, organizuju se razni izleti, sve o trošku lokalnog budžeta. To nam govori da i druge lokalne samouprave mogu da daju doprinos i da poboljšaju položaj penzionera u svojim gradovima.

Cilj reformi treba da bude stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema koji će omogućiti zasluženi socijalni položaj penzionera.

Najbitniji, odnosno ključni faktor koji garantuje stabilan penzioni fond je razvoj zemlje, nove investicije, nova zapošljavanja, čime se popravlja odnos između radnika, odnosno osiguranika i broja penzionera, s obzirom da sadašnji zaposleni finansiraju penzije. Zato i jeste jedan od glavnih ciljeva Vlade smanjenje nezaposlenosti i ona po poslednjim podacima u Srbiji iznosi ispod 12%, negde oko 11,9% i najmanja je u regionu i, čisto poređenje radi, pre pet godina iznosila je između 25% i 26%.

Pored borbe za svako novo radno mesto, moramo se i boriti da nam mladi ne odlaze iz zemlje, jer je naša demografska slika jako loša. Ne smemo imati problem kao zemlje u okruženju koje su imale ogroman odliv mladih i da u trenutku kada je ekonomija stala na noge nisu imali ko da im radi.

Zatim, pojačavanje konkurencije među poslodavcima i ulaganje u prekvalifikacije kako bi radnici u Srbiji mogli da prate svetske trendove, a opet sa druge strane investitori bi znali da ovde imaju kvalifikovanu radnu snagu pogotovo kada govorimo o IT poslovima. Time bi pratili i bili pripremljeni za tehnološku revoluciju, jer postoji bojaznost da će se zbog razvoja tehnologije, mašine zameniti radnu snagu, što bi se onda odrazilo i na sam penzioni sistem.

Kada već govorimo o prekvalifikaciji radnika, moram da spomenem da će u Kraljevu turska kompanija koja se bavi tekstilnom industrijom u naredne tri godine zaposliti oko 2.500 radnika koji moraju da poznaju rad na šivaćoj mašini, tako da već od 1. oktobra kreće prekvalifikacija radnika koji su na zavodu, a u grupi od 100 žena koje su već odabrane, čak 30% su žene preko 30 godina starosti. Zbog toga je bitno raditi na blagovremenoj prekvalifikaciji.

Ono što treba naglasiti kao rezultat reformi je da je ukupan udeo doprinosa u ukupnim prihodima fonda, na primer, 2012. godine bio 51,8%, dok su dotacije iznosile 48,2%. U 2018. godine dotacije bi mogle biti ispod 30%, zahvaljujući povećanju zaposlenih i boljoj naplati doprinosa.

Kao što sam na početku rekla, ministre Đorđeviću, poslanička grupa JS će glasati za predloženi zakon, ali kao poslanica koja dolazi iz socijalne odgovorne partije, moram da se osvrnem na problem oko 250 hiljada starih koji nemaju penziju. Statistika pokazuje da su žene posebno pogođene nemaštinom, jer od ukupnog broja starih bez ikakvog primanja čak 80% čine žene. Znam da sistem PIO počiva na principu među generacijske solidarnosti, odnosno da sadašnji zaposleni i zarada na ime doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje obezbeđuje penzije današnjim penzionerima.

U okviru našeg sistema socijalne zaštite postoji materijalno obezbeđenje porodice za starije od 60 godina koji su socijalno ugroženi. Da li je ova mera dovoljna za zaštitu starih lica? Treba da bude predmet analize, i ako se pokaže kao nedovoljna, kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, a u skladu sa mogućnostima, omogućiti da takva lica dostojanstveno prožive treće doba. Ne smemo zaboraviti da su ovakva lica upravo u godinama kada su bila na vrhuncu radne snage prolazila kroz težak period tranzicije, a kada su se ponovo stvorili uslovi za rad, poslodavci ih više nisu hteli angažovati zbog godina starosti.

Sigurna sam da je ovo problem koji vi, ministre Đorđeviću, kroz vaše Ministarstvo pokušavate na najbolji način da rešite. Imate primer Makedonije koja će 2020. godine uvesti socijalne penzije, a jedan od uslova je da se zadnjih 20 godina živelo u toj zemlji. Takođe, Hrvatska je na korak od uvođenja ovakvih penzija.

Što se tiče predloga o visokom obrazovanju, stigao je oktobar, a sa oktobrom se opet otvara pitanje starih studenata. Za nas iz JS ništa nije sporno. Studentima se pruža još jedna prilika da završe studije po programu po kome su i upisani. Na taj način oni neće biti finansijski opterećeni prelaskom na novi nastavni program. Ohrabrujući je podatak da je veliki broj studenata uspeo da tokom prethodnih produžetaka završi fakultet. Mislim da ih je na početku bilo oko 24 hiljade, a sada govorimo o oko 4.000 studenata.

Izmena Zakona o visokom obrazovanju predviđa i priznavanje osporenih doktorata na fakultetima koji u momentu izdavanja diploma nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija. Komisija za akreditaciju osporila je 103 diplome na 22 privatna fakulteta i mislim da nije sporan kvalitet i rad samih studenata, već ne ažurnost i manjkavost tih fakulteta. Time bi se ispravila nepravda prema studentima koji nisu krivi, jer prosto nisu znali da fakulteti nemaju potrebnu dokumentaciju i sami ste rekli, ministre, da bi se izbegle mnogobrojne tužbe.

Paradoks je, ministre Šarčeviću, da je bivši saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, odnosno njegovo telo, Komisija za akreditaciju, u dva navrata akreditovala fakultete kojima se sada osporavaju pomenute doktorske diplome.

Možda ću na trenutak izaći iz teme visokog obrazovanja, ali svakako neću izaći iz teme obrazovanja, a pogotovo ne iz teme koja životno interesuje građane čiji smo mi predstavnici, a u konkretnom slučaju moje Kraljevčane.

Upoznati ste sa problemom, ministre, koji je ovih dana aktuelan, a u vezi je sa vršnjačkim nasiljem u jednoj osnovnoj školi u Kraljevu. Vaše Ministarstvo, a i vi sami ste bili u pat poziciji. Sa jedne strane imate učenika koji ima pravo na redovno školovanje, ne samo pravo, nego i obavezu, jer je osnovno obrazovanje obavezno. Sa druge strane, imate grupu učenika koji se osećaju ugroženim od njegove strane i roditelje koji su zabrinuti za bezbednost svoje dece. Hvala što ste učestvovali u rešavanju ovog problema tako da obe strane budu zadovoljene. Pokazali ste da je država zainteresovana za rešavanje problema vršnjačkog nasilja koje postoji godinama unazad, ali je u poslednje vreme postalo vidljivije, o njemu se govori, ukazuje se na problem, što je dobro, jer je to put za rešavanje. Problem može da se reši ako se uključe institucije, škola, roditelji, pa i sama deca.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova, jer su mnogi međunarodni ugovori, koji su danas na dnevnom redu, rezultat velikog angažovanja i rada, kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i ozbiljnog i predanog rada Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa ministrom Dačićem.

Mislim da su svi građani Srbije, ako ne svi, onda većina, sa velikom pažnjom i interesovanjem pratili posetu predsednika Republici Kini i nadam se da će se uskoro u Skupštini na dnevnom redu naći sporazumi koji su tamo dogovoreni. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kraljeva Grad Mesečno 11106.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Grad Kraljevo (Mandatsko administrativna komisija) Grad Po zasedanju 2047.00 RSD 10.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31