PETAR PETROVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen 2. oktobra 1951. godine u selu Loćike, opština Rekovac. Živi u Jagodini.

Diplomirao je na Pravnom Fakultetu u Kragujevcu (bio je stipendista “Zastave”). Nakon diplomiranja radio je dve godine u “Zastavi”, kasnije u Fabrici kablova u Jagodini. Radio je i kao direktor Direkcije za izgradnju Jagodine.

Politikom je počeo da se bavi kao član Saveza komunista. Savez komunista se 16. jula “pretopio” u SPS iz koga je Petrović izašao 1993. godine. U politiku se vratio na poziv Dragana Markovića Palme i ušao u Stranku srpskog jedinstva. Kao kandidat koalicije predvođene od strane SSJ izabran je za poslanika Narodne skupštine u sazivu od 22. januara 2001. godine.

Februara 2004. godine napušta SSJ, u kojoj je obavljao funkciju potpredsednika, i pridružuje se Draganu Markoviću Palmi u Jedinstvenoj Srbiji. Po drugi put postaje narodni poslanik nakon parlamentarnih izbora 2007. godine kada je JS nastupila u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i dobila dva poslanička mesta. U svom trećem mandatu Petrović je poslanik Jedinstvene Srbije koja je na parlamentarne izbore 2008. godine izašla u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije.

Kao poslanik u sazivu od 2008. bio je član Delegacije u parlamentarnoj skupštini Mediterana i član parlamentarne grupe prijateljstva sa Austrijom.

Petrović je 2008. godine izabran za zamenika gradonačelnika Jagodine, a 2011. godine je dao ostavku kako ne bi istovremeno obavljao dve nespojive funkcije.

U devetom sazivu (2012-2014) obavljao je funkciju zamenika predsednika poslaničkog kluba JS u Narodnoj skupštini, a na mesto narodnog poslanika izabran je i u sledećem mandatu (2014-2016.godine).

Zamenik predsednika Jedinstvene Srbije i član Glavnog odbora Jedinstvene Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 7
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, gospodine minsitre, dame i gospodo iz Ministarstva i Uprave direkcije za vodu Republike Srbije, poslaničkom klubu JS je drago da danas razgovaramo o tri zakona. Dva su neposredno vezana za poljoprivredu, jer od nastanka Jedinstvene Srbije do danas mi smo se uvek zalagali, zalažemo se i zalagaćemo se da se što više sredstava ubaci u poljoprivredu, u srpsko selo, da spasimo Srbiju.
Počeću svoje izlaganje na ovaj način, jer statistika pokazuje da nam je u selu sve manje mladih, na žalost, i starih ljudi, da nam mnoga sela odumiru, da ima, prema mojim podacima, oko 60, 70 mesta koja su samo danas geografski pojam u Republici Srbiji, gde niko ne živi, a živelo je nekada na stotine ljudi. Jedan od razloga jeste i taj što se slabo ulagalo u ta sela, u ta područja, jer se tamo uglavnom živelo od poljoprivredne proizvodnje, od stočarstva, od voćarstva.
Ovo što ste vi, gospodine ministre, rekli u vezi prvog zakona je u stvari prilagođavanje ovog zakona zakonima EU i mogućnost ulaska u program IPARD, kako bi se određena sredstva iz Evrope povukla i omogućila poljoprivrednim proizvođačima u Republici Srbiji da ih koriste. To je vrlo dobro, i to Poslanički klub JS pozdravlja.
Posebno podvlačimo i ukazujemo Ministarstvu da pored velikih proizvođača, koji imaju na stotine i hiljada hektara obradive zemlje, na stotine i hiljade grla stoke, treba više pažnje posvetiti malom poljoprivrednom proizvođaču kojih u Srbiji ima mnogo. Naročito pozdravljam ovo što kažete da treba dati podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima koji žele da ostanu kod svojih roditelja na svojim dedovskim i pradedovskim imanjima, sa mogućnošću da ih prošire, da se bave određenom stočarskom, povrtarskom, voćarskom, vinogradarskom proizvodnjom i da od toga mogu da žive i da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.
Na ovaj način mi ćemo biti u mogućnosti i da povećamo stopu nataliteta u Srbiji i da se ne dešava ono što se godinama unazad dešava. Da nam se Srbija smanjuje, jedan od razloga jeste i taj što nema plača male dece u mnogim selima, jer nema mladih ljudi koji mogu tamo da žive i da žive od svog rada, od svoje poljoprivredne proizvodnje. Zato mislimo, mi iz JS, odnosno poslaničkog kluba, da je dobro što ste, gospodine ministre, vi sa saradnicima iz Ministarstva prepoznali ovaj veliki, rekao bih, akutni problem u Republici Srbiji koji godinama pritiska ovu državu.
U vezi sa tim, samo da vam kažem, bilo bi potrebno da se izvidi mogućnost da se ovim malim, odnosno mladim poljoprivrednim proizvođačima omoguće, da kažem, povoljne kreditne linije za nabavku mehanizacije, jer je poznato da je u Srbiji danas poljoprivredna mehanizacija stara između 15 i 20 godina, ako su moji podaci tačni, da bi mnogi želeli da obnove tu svoju mehanizaciju, ali nisu u mogućnosti da je obnove, jer nemaju sredstava, bankarski krediti su ipak dosta nepovoljni, nema grejs perioda itd, itd. Mislim da bi Ministarstvo tu trebalo da preduzme neke mere.
Ono što je, takođe, važno, gospodine ministre, mada pitanje koliko to Ministarstvo poljoprivrede može samo da uradi, jeste to da poljoprivrednom proizvođaču, naročito malom i srednjem, nije problem da proizvede. NJemu je problem da to plasira i naročito je veliki problem da to naplati. Bez para on ne može da uđe u novu proizvodnju, u novu godinu, ako ima godinu, dve, tri potraživanje od raznoraznih kupaca, nakupaca i ne znam koga, jer je svoje proizvode tamo predao, prodao, a nije naplatio. Tu je problem gde treba da deluju, pored Ministarstva poljoprivrede, i druga ministarstva, da se spreči prevara poljoprivrednih proizvođača, koji su svoj mukotrpan rad, svoj znoj uložili u te svoje proizvode, a nisu mogli, nažalost, da ih naplate.
Ono što posebno želim da kažem, jeste da u Srbiji postoji volja da se proizvede, postoji znanje da se proizvede. Ne bežimo od toga, gospodine ministre, da treba savetnici da predlažu i da savetuju našim poljoprivrednim proizvođačima šta treba iduće godine da rade na svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Ali, pored tih saveta, mnogo je bitnije ovo o čemu sam malopre pričao, da im omogućite da svoj rad naplate i da mogu od tog svog rada da izdržavaju svoju decu, svoje porodice i da planiraju nešto za iduću godinu.
Kada govorimo o, ne bih sad ponavljao ono što su moje uvažene kolege pre mene govorili, da bismo sve to uradili, mi moramo mnogo više da ulažemo u sela u komunalno opremanje sela, u izradu vodovodnih mreža, kanalizacionih mreža, itd. Ali, to je jedan dugoročni proces, i to je sigurno da za godinu dana ne možemo da uradimo.
Međutim, ono što Ministarstvo poljoprivrede, sa Direkcijom za vode i javnim preduzećima „Srbijavode“ i „Vojvodinavode“, može da uradi, a to je da pomogne svim onim mesnim zajednicama, a ja dolazim iz Pomoravlja gde je taj problem vrlo veliki, gde ne postoje kanalizacione mreže, ali zbog otpadnih voda i tih septičkih jama dolazi do zagađenja u mnogim sredinama, bunara, pumpi, itd, odakle se napajaju domaćinstva i kuće pijaćom vodom. Zato ima dosta obolelih, naročito rahitičnih oboljenja u tim sredinama. Tako da bi tu morali da se nađu načini da se svim tim mesnim zajednicama pomogne da izrade kanalizacione mreže, uz malo veću pomoć Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija i da kažem, u širem smislu, i države Srbije. Na taj način, poboljšanjem komunalne opremljenosti tih sela, zadržaćemo ljude da mogu da žive u tim selima itd, itd, da sada ne dužim.
Kada se radi o malim vodovodima u selima, moram da kažem, pošto prilično dobro poznajem tu oblast, kontrolu tih vodovoda vrše zavodi za zaštitu zdravlja i oni tu kontrolu vrše naplaćujući. Bilo bi dobro, kada bi ti zavodi za zaštitu zdravlja to radili o trošku države, da ne naplaćuju tim selima kontrolu te pijaće vode, iz tih malih vodovoda, i na taj način, jeste mala pomoć u finansijskom smislu, ali je to jedan dokaz da država brine o tim malim vodovodima, o tim malim selima, odakle se ljudi snabdevaju, iz svojih individualnih tih vodosnabdevanja, da kažem tako.
Na kraju, par reči bih posvetio i Zakonu o vodama koji, pored ovih tehničkih stvari, odnosno usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini i drugim zakonima, Zakonom o građenju, je morao da dođe do određenih izmena. Ono što je po meni bilo po malo problematično u poslednjih par godina, i više godina u stvari, jeste nadležnost i prelamanje nadležnosti između „Srbijavode“ kao Javnog preduzeća, „Beogradvode“ kao Javnog preduzeća, „Vojvodinavode“ kao Javnog preduzeća, i s druge strane Republička direkcija za vode. Pa je tu ranije dolazilo do mešanja nadležnosti, odnosno, rekao bih, i do nekih nesuglasica u tome ko treba o tome da odlučuje u nekim stvarima.
Dobro je što čujem da će Javno preduzeće „Beogradvode“ biti transformisano u Javno preduzeće „Srbijavode“. Sticajem okolnosti, da će ti radnici koji rade tamo, veći deo, preći da radi u „Srbijavode“ i da će biti jedno preduzeće „Srbijavode“, bar moja saznanja idu dotle da će biti jedno preduzeće, koje će gazdovati svim vodama na teritoriji Republike Srbije.
Kad govorim o vodama i vodotocima. Gospodine ministre, molim vas da samo razmislite o jednom predlogu koji vam u ime JS, odnosno poslaničkog kluba JS dajem. Problem mnogih poplava, da kažem, izliva vodotokova, naročito onih manjih, jeste što u većem delu Srbije su ti vodotokovi suženi. Kako? Jednostavno niko ne vodi računa o tim vodotokovima. Sade se razna drveća, sužava se mogućnost protoka voda i kad dođe do većih padavina, voda negde mora da ide, izliva se u njive, u kuće, itd. Tako da, tu treba da vidite, da li postoji mogućnost, da se ta korita regulišu na jedan način kako bi mogli da prime svu količinu vode koja se u datom trenutku nađe.
Ono što je i pre nekoliko godina bio problem, desio se i ovih dana. Vi ste, čini mi se, gospodine ministre, malopre rekli, ako sam vas dobro čuo i dobro razumeo, da onaj ko je smislio ovo sada što je poslao rešenja za naplatu, da li da kažem doprinosa ili nešto za odvodnjavanje, trebalo bi da bude, najblaže rečeno, na neki način sankcionisan. Molim vas, uzmite tamo slučaj područja gde je ljudima ulazila voda u kuće, poplavljene njive, uništeni prihodi, prinosi, i ti mu danas daš rešenje za odvodnjavanje gde on treba da plati za 2015. i 2016. godinu neki iznos. Šta mislite kako reaguje taj čovek, koji je imao taj problem? Ko je to uradio, ne znam.
S druge strane, jednim amandmanom sam intervenisao na poslednji član Predloga zakona o izmenama Zakona o vodama, kada se predviđa da sada u sledećoj godini, posle stupanja na snagu ovog zakona, ova rešenja donosi javno preduzeće za teritoriju Republike Srbije, a to je „Srbijavode“, za Vojvodinu valjda „Vojvodinavode“. Predložio sam, i molio bih vas da o tome razmislite, da se to odloži, ta primena, za jedno šest meseci. Mislim da ni kadrovski, ni tehnički, ova preduzeća, u ovom trenutku nisu spremna, nisu sposobna, nisu u mogućnosti da urade taj posao u ovako kratkom periodu.
Ono što je takođe bitno, jeste, kada se radi o zaštiti od poplava, da sredstva koja se prikupe na ovaj način ili na druge načine, da se mnogo više distribuiraju, odnosno daju preduzećima koja se staraju o vodama u Republici Srbiji, da bi mogli brže i adekvatnije i na vreme da urade odbrambene nasipe, tamo gde su najkritičnija područja u Republici Srbiji i da nam se ne događa svake godine da se skoro na istim područjima dešavaju poplave od nekih reka, rečica, potoka, itd.
Ne treba braniti samo velike gradove, ne treba braniti samo odbrambene nasipe, praviti ih samo pored velikih reka. Treba uraditi i braniti i ona područja gde se, unazad nekoliko godina, pokazalo da maltene jednom, ili u dve godine, ili jednom u godini dana, ili dva puta čak u godini dana, se dešavaju veliki problemi i izlivi tih potoka, tih reka, tih vodotokova, i onda nastaju velike štete. Pa se pitamo, da li je moguće da svake godine saniramo štetu, a nećemo da predupredimo, da odredimo veća sredstva, da se jednostavno odbranimo od mogućnosti poplava? Dobro, dolazi do toga da u nekim situacijama nije moguće predvideti velike količine padavina u nekom vremenskom periodu. Dešava se to i u mnogo razvijenijim zemljama nego što smo mi, ali bar treba preduprediti ono što je normalno, sa normalnim padavinama, u normalnim okolnostima.
Samo još jednom da kažem. Niko nije mogao da predvidi da će 1999. godine u Jagodini, da Jagodina grad bude poplavljen, kako je bio poplavljen, ali smo iza toga, zbog toga što smo to uradili tamo gde su najkritičnije tačke, morali da uložimo sredstva i posle dve godine, tri kada je bilo opet velikih padavina, nije došlo do izlivanja tih reka, koje jednom u 50 godina dostignu taj svoj nivo.
Otpadne vode, i to ste pomenuli. Mislim da tu treba mnogo više da se povede računa, naročito u gradovima koji imaju problema sa prečišćavanjem otpadnih voda. Oni uopšte nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, pa se otpadne vode distribuiraju, da tako kažem, odnosno, usmeravaju u raznorazne vodotokove, a vi znate kakva je to šteta na životinjski i biljni svet koji se nalazi u tim rekama. Tako da biste tu morali, gospodine ministre sa svojim saradnicima, da iznađete mogućnost i da se nekim programom, za naredni period, pokuša da se to na adekvatan način reši i da se zaštiti, i ekološki, Srbija od nekih zagađenja i nekih drugih stvari koje mogu da se dogode.
I na kraju da zaključim da će poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanju podržati sva tri predložena zakona i unapred vam čestitamo, i želimo da u njegovoj primeni poljopriveda ima koristi, a naročito poljoprivredni proizvođači.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve predloge koji su danas pred nama. Ja o nekim predlozima neću govoriti jer su u pitanju stvari tehničke prirode, kao što je prihvatanje ostavki predsednika Prekršajnog suda u Loznici i predsednika Osnovnog suda u Kruševcu i razrešenje predsednika Privrednog suda u Beogradu zbog izbora na funkciju sudije Apelacionog privrednog suda u Beogradu. Dakle, to je stvar više tehničke prirode i o tome mislim da i nije potrebno trošiti reči.
Kada su u pitanju izbori, odnosno predlozi Visokog saveta sudstva za izbor sudije Osnovnog suda u Ubu i Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu, tzv. trogodišnjaci, odnosno izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, gospodin Tomić je vrlo iscrpno objasnio o kakvim kandidatima se radi. Ja sam i kao predsednik odbora bio prisutan na Visokom savetu sudstva i mogu da kažem ovde da je VSS jednoglasno predložio Narodnoj skupštini da se ovi kandidati izaberu za sudije Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu i Osnovnog suda u Ubu. Radi se o kandidatima koji po svemu zaslužuju da dobiju šansu i da budu izabrani za sudije ova dva pomenuta suda. Bilo je i drugih kandidata, ali se Komisija u razgovorima opredelila da Visokom savetu sudstva predloži ova dva kandidata i ja predlažem da ih mi izaberemo, odnosno da podržimo ovaj predlog Visokog saveta sudstva.
Kada se radi o kandidatima za izbor za Ustavni sud, radi se o dve vrste kandidata, odnosno imamo pred sobom osam kandidata koje je predložio predsednik Republike i mi treba u danu za glasanje da se opredelimo za četiri kandidata. Što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo se opredeliti za one kandidate za koje smatramo da svojim dosadašnjim radom su zaslužili da budu sudije Ustavnog suda. Ovde, kao što sam rekao, ima osam kandidata. Poslanički klub Jedinstvene Srbije može sa zadovoljstvom da konstatuje da ima stvarno dobrih kandidata, kao što su prof. dr Milan Škulić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Miroslav Nikolić, predsednik Apelacionog privrednog suda u Beogradu, Snežana Marković, zamenik republičkog javnog tužioca u Beogradu i drugi kandidati. Nažalost, možemo da izaberemo samo četvoro.
Kada je u pitanju predlaganje 10 kandidata predsedniku Republike, koji treba od tih 10 da izabere pet za sudije Ustavnog suda, ja moram samo jednu opasku u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije da iznesem ovde uopšteno. To je da među 18 kandidata koje imamo ovde na spisku pred sobom, onoliko koliko sam uspeo da pročitam njihove bogate biografije, 14 su iz Beograda. Samo četvoro kandidata su van Beograda, jedan je iz Pančeva, jedan je iz Sevojna, jedan je sa Palića i četvrti, nije ni bitno odakle, ali znam da nije iz Beograda.
Postavljam jedno pitanje u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije svima nama – da li je moguće da je sva pravnička pamet koncentrisana u Beogradu i da od 18 kandidata 14 bude iz Beograda? Ne interesuje mene gde je on rođen, rođen je on pre 50 godina negde, ali je on svoju karijeru gradio u Beogradu i živi u Beogradu. Da li je moguće da u Nišu, koji ima univerzitet, da u Kragujevcu, koji takođe ima univerzitet, da u Užicu, hoću da kažem i u mom Pomoravlju nema kandidata koji su stekli pravo da bar budu kandidati za sudije ustavnog suda? Ne moraju da budu izabrani, valjda su nekim svojim dosadašnjim radom pokazali, dokazali i da su se tamo dokazali u svojoj pravničkoj nauci, pravničkoj struci itd.
Nemam pravo i neću kao poslanik Jedinstvene Srbije da osporavam ni jednog od ovih kandidata, smatram da su svi dobri kandidati, bez obzira što je većina iz Beograda, da njihove bogate biografije pokazuju da su zaslužili da budu kandidati za sudije Ustavnog suda, ali samo postavljam jedno principijelno pitanje. Mi hoćemo da jednostavno i provincija, da tako upotrebim taj izraz, da Srbija ima više kandidata nego što ima Beograd. Beograd je deo Srbije. Nemam ništa protiv Beograda, ali, molim vas, ima mnogo dobrih pravnika, doktora nauka, ljudi koji su se dokazali u drugim gradovima van Beograda. Dajte da od 18 kandidata bude 12 iz unutrašnjosti Srbije, a šest, recimo, iz Beograda.
Ponovo ponavljam, svi ovi kandidati koji su ovde pred nama su dobri kandidati i zaslužuju da budu kandidati, ali postavljam pitanje – zašto nema više kandidata van Beograda? Mislim da su u neku ruku za to krive i poslaničke grupe koje su predlagale kandidate, pa su većinom predlagale kandidate iz Beograda.
Dakle, da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će podržati ove liste, ali ovaj principijelni stav treba da imamo u vidu za sledeće neke izbore, da jednostavno malo razvlastimo Beograd i da jednostavno kažemo da i u Srbiji, u unutrašnjosti Srbije, u Vojvodini ima više kandidata koji zaslužuju da budu bar kandidati za sudije Ustavnog suda.
Da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će se u danu za glasanje opredeliti koje će kandidate podržati da budu izabrani za sudije Ustavnog suda, odnosno da budu kandidati za sudije Ustavnog suda koje će birati predsednik Republike, a ovim drugim, da tako kažem, tehničkim stvarima mislim da ne treba ni diskutovati.
Da zaključim još jednom, mislim da ne treba ubuduće da se dešava da ljudi koji podnose ostavke na mesta predsednika sudova čekaju po šest-sedam meseci da budu razrešeni sa tih funkcija, kao što, recimo, slučaj sudije, predsednika Osnovnog suda u Kruševcu. Hvala lepo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Gospođo predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana o kome smo slušali baš je upravo bio i povod da se javim i zamoljen sam od predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koji danas nije iz opravdanih razloga ovde u mogućnosti da nam se obrati, da kažem nekoliko reči.
Poznato je da smo se mi zalagali uvek da se subvencioniše i domaća proizvodnja i ulaganje u domaću proizvodnju itd, ali ne možemo da prihvatimo amandman iz razloga što bi se poremetili neki odnosi u drugim sferama koje se odnose i gde su troškovi, prihodni troškovi predviđeni u postojećem, predloženom budžetu.
Upravo je to bio razlog da se i predsednik JS gospodin Marković danas obrati otvorenim pismom predsednici Republike Hrvatske gospođi Kolindi Kitarović, sa pitanjima – kako je moguće da se ona izvinjavala u Dubrovniku deci i roditeljima zato što je delila srpske čokoladice toj deci, a nije našla za shodno da se izvini za mnogo drugih proizvoda koji iz Hrvatske ulaze u Srbiju i prodaju se, gde njihovi, da kažem tako, njihovi nosioci određenih fabrika, vlasnici fabrika, na čelu sa Todorićem, koji ima preko 40 objekata u Srbiji, prodaje u tim objektima preko 60% hrvatskih proizvoda u Srbiji? Nije se izvinila gospođa Kitarović ni za postavljanje ustaških znakova u Jasenovcu, gde je stradalo nekoliko stotina hiljada nedužnih građana srpske i drugih nacionalnosti koji su se protivili ustaškom režimu, nije se izvinjavala razbijanju ćiriličnih tabli u Vukovaru, ali joj je dobro kada Todorić i drugi biznismeni iz Hrvatske plasiraju svoju robu u Srbiji, a kad se dele srpske čokoladice u Dubrovniku deci, onda to gospođi Kitarović smeta.
Zato mi iz JS i naš predsednik Marković tražimo od srpske Vlade da malo promeni kurs politike prema privrednicima iz Hrvatske i da se uspostavi neki reciprocitet. Onoliko koliko srpskih proizvoda bude na hrvatskom tržištu, da toliko hrvatskih proizvoda bude na srpskom tržištu i da na taj način uspostavimo neku ravnotežu u razmeni i u proizvodnji između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Zato mi iz JS i gospodin Marković očekujemo da će Vlada u narednom periodu kroz subvencije više subvencionisati naše domaće proizvođače nego neke iz Hrvatske i slične tipa Todorića itd. Iz tog razloga mi ne možemo da prihvatimo ovakav amandman.

Imovinska karta

(Beograd, 17.11.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik predsednika skupštine Grada Skupština grada Jagodine Bez prihoda - RSD 28.05.2012 - 20.05.2016.
Član Visoki savet sudstva Republika Mesečno 15177.00 RSD 01.08.2012 -
Član Visoki savet tužilaca Republika Mesečno 15177.00 RSD 01.08.2012 -
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije Republika - RSD 01.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član nadzornog odbora Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Republika Mesečno 41413.00 RSD 11.12.2014 -
Zamenik predsednika Skupštine Skupština grada Jagodine Bez prihoda - RSD 20.05.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 58500.00 RSD 01.11.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:43