ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 5 meseci i 26 dana i 15 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani oficiri Vojske Srbije, poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dve veoma važne odluke - prva o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i druga o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih strana odbrane u multinacionalnim operacijama.
Da kažem na samom početku da će JS u Danu za glasanje podržati pomenute odluke. Zašto? Jer donošenjem ovih odluka omogućava se našim plavim šlemovima učešće prvo u mirovnim operacijama, a sa druge strane, Republika Srbija pokazuje interes i želju da aktivnim učešćem u multinacionalnim operacijama doprinese konkretno očuvanju svetske, evropske, na kraju krajeva i regionalne bezbednosti, poštovanje međunarodnog prava i naravno, očuvanju mira u svetu.
Ministre, imajući u vidu da je danas u svetu aktivan veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, da su praktično ratovi promenili svoju namenu, nekada su trajali do četiri godine, danas traju 12, 13, pa i više godina, na kraju krajeva, ne zna im se ni kada će se završiti, kao što je u Siriji, tako da, mirovne operacije dobijaju sve veći značaj i da kažem, značenje zbog očuvanja mira i bezbednosti u svetu.
Polazeći praktično od 1948. godine, kada je uspostavljena prva misija na Bliskom istoku, pod okriljem UN, danas je u svetu aktivan veliki broj misija. Na četiri kontinenta, vi to niste rekli, ali evo reći ću, praktično 130.000 vojnika, policajaca i civilnih lica iz praktično 120 zemalja.
Kada govorim o Vojsci Srbije, praktično, angažovanjem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učestvovanjem u ovim multinacionalnim operacijama pokazujemo da potvrda u kontinuitetu u spoljnoj politici, opet kažem, za očuvanje mira i bezbednosti u svetu, a sa druge strane, i potvrda spoljne politike, jer Republika Srbija, učestvovanjem u ovakvim mirovnim operacijama, pokazuje da je sa članicama EU i UN, da kažem, ravnopravan partner.
E, sad, godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane predviđeno je da u multinacionalnim operacijama učestvuje do 700 pripadnika Vojske i 18 pripadnika MUP, opet kažem u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU.
Srpski „plavi šlemovi“ čuvaće mir u 21 mirovnoj operaciji, mahom u Africi, Aziji i Mediteranu, a činiće ih vojni posmatrači, zatim štabni oficiri, medicinari, jedinice ranga voda i čete i timovi za zaštitu brodova. Još jednom da kažem, 21 misija, 14 destinacija sa različitim zadacima i ciljevima.
Gde će to čuvati naši „plavi šlemovi“, da kažem, mir u kojim sve zemljama? Evo, pročitaću: u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Maliju, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu, Kašmiru, u planu su još operacije na Bliskom istoku, Sredozemlju, kao i na Kipru i u Libanu.
Pomenuću neke, mi najviše ljudi imamo u Libanu, tu smo već prisutni nekoliko godina, ako se ne varam, tu je prisutno 177 oficira i vojnika, zatim, u Centroafričkoj Republici, vojna bolnica, mislim da će tu biti prisutno 72 naša pripadnika „plavih šlemova“. Vrlo je značajna misija u Atalanti, 16 pripadnika naših mirovnih snaga, sa ciljem očuvanja zaštite plovila od podataka. Do sada nismo učestvovali u misijama u Maliju, Džamu, Kašmiru, Zapadnoj Sahari, Južnom Sudanu i Sudanu.
U ove zemlje, vi ste to pomenuli, bićemo pozvani ili ćemo učestvovati u ovim misijama na konkretan poziv UN po tzv. stend-baj aranžmanu. Šta to praktično predstavlja? Naši mirovnjaci ili pripadnici srpskih „plavih šlemova“, biće potpuno spremni da, zajedno sa opremom, na poziv konkretno UN, učestvuju u nekoj od ovih mirovnih misija. Naravno, želim da kažem da novinu čini i mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Cilj naših „plavih šlemova“ biće nadgledanje situacije u Severnoj Africi, dakle, kretanje migranata i sprečavanje velikog broja migranata i krijumčarenje ljudi.
E, sada, ministre, želim da kažem ili, bolje da kažem, da pohvalim jednu stvar u prilog. Slušao sam i vaše izjave više puta, da Vojska Srbije veliku pažnju posvećuje učešću žena u srpskim „plavim šlemovima“. Ako se ne varam, trenutno je prisutno 11% žena u našim, negde oko 38 tačnije, rekao bih, i mislim, ministre, da ova važna stvar treba u narednom periodu, učešća žena u našim „plavim šlemovima“, da se unapredi, poveća i u narednim godinama, da se taj broj žena uveliko poveća u „plavim šlemovima“ Republike Srbije.
Malopre smo vas čuli nešto o tome, a ja moram da kažem da su naši „plavi šlemovi“ u mirovnim operacijama praktično u svim zemljama u kojima su bili zbog svoje obučenosti, prepoznati kao izuzetni vojnici i profesionalci u svom poslu, a u prilog tome govori i činjenica da su naši „plavi šlemovi“ u mnogim misijama odlikovani ne samo u jednoj, nego u mnogim misijama. Siguran sam ministre da ćete se složiti sa mnom da je srpski vojnik kroz vreme bio cenjen, poštovan, čak i od svojih protivnika. I celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje uvek je bila bazirana na samoodbrani.
Na samom kraju, reći ću je Srbija kao zemlja koja vodi politiku vojne neutralnosti, saradnje sa istokom i zapadom, Srbija je zemlja koja razvija svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.
Želim samo još nešto da vam napomenem da nekadašnja Jugoslavija, na vrhuncu svoje moći, na godišnjem nivou izvozila je naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od čak 4,5 milijarde dolara.
Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve veoma važne odluke o učešću Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona i to, najpre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i naravno, drugi zakon Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje o vazdušnom saobraćaju.
Ministarka, ja ću odmah reći da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i moram reći, glasaćemo za ovaj predlog zakona, jer on prvenstveno omogućava da se brže razvija vodni saobraćaj u Republici Srbiji, a sa druge strane i borba protiv sive ekonomije. Ali, evo, sada ću malo opširnije o ovom zakonu.
Šta u suštini donosi ovaj Predlog zakona? Evo, vi ste o tome već malo pričali, dakle najpre Direkciji za vodene puteve, ukida se svojevrstan monopolski položaj za obavljanje pojedinih poslova, tehničkog održavanja na međunarodnim i međudržavnim vodenim putevima.
Dakle, direkcije su sada sredstva koje je dobijala iz državnog budžeta, praktično koristila za održavanje flore, zatim za plate članova posada, kao i za druge poslove, a ovim zakonom koristiće ta finansijska sredstva za poslove koja se nude na tržištu i to pod uslovima, tj kroz javne nabavke.
Ovde je vrlo važno reći da praktično Republika Srbija ovime ostvaruje svoju međunarodnu obavezu, održavanje plovnih puteva, dakle i u cilju nesmetane plovidbe.
Isto tako sa druge strane, šta to donosi još novi zakon? Stvara se zakonska pretpostavka da na više lučkih područja u Srbiji, dakle, stvori se unutarlučka konkurencija. Dakle, pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, poslovala, tj u skladu sa zakonom koji je bio do 2010. godine, moći će da nastave tu delatnost nesmetano ovim zakonom.
Sa druge strane, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, nesmetano obavljala svoju delatnost pružajući usluge iznajmljivanja, tj. čarterovanja kako jahti, tako i plovila za rekreaciju. Ista nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu.
S druge strane, moram ovde isto da kažem da kada su se iznajmljivala ta plovila nisu koristila posadu.
Dakle, ministarka, s jedne strane ovde imamo da je ugrožena bezbednost ako takva plovila iznajmljujete bez članova posade, a sa druge strane, moramo da mislimo o budžetu Republike Srbije. Takva plovila nisu plaćala porez, a sa druge strane, nisu plaćala ni doprinose po osnovu tih ljudi koji su trebali da obavljaju tu delatnost.
Mislim da se ovim zakonom jasno definiše pod kakvim uslovima ta privredna društva mogu da obavljaju pomenutu delatnost.
Samo, u vezi ovoga želim da kažem još jednu napomenu da zahtev da plovila koja se čartuju za potrebe zabave ili razonode moraju da viju zastavu države, poznaju zakonodavstva, to malopre nismo čuli, i zemalja recimo Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore. Nije ovo usamljen primer.
Isto tako, još želim da napomenem da se ovim zakonom povećava i sigurnost u obavljanju vodenog saobraćaja, a samim tim, vi ste i rekli, sprečava se izvršenje pojedinih krivičnih dela, dakle, krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. To će uticati i na poslovanje domaćih brodarskih privrednih društava i luka koje će biti dužne da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovoreno angažovanje licenciranih lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Ministarka, malopre smo čuli da nije obavljena javna rasprava. Ja mislim, iako niste bili u obavezi da to uradite, moram to da pohvalim, svakako, u Privrednoj komori je obavljena konsultacija sa, da kažem, grupacijom za brodarstvo i grupacijom za luke i pristaništa. Ono što je važno, moram da kažem da je dobro čuti glas zainteresovanih strana, jer mislim da time dobijamo, da zakon dobija na težini, da dobijamo bolje zakone, a to je nama svima cilj.
Na samom kraju, želim da kažem, vezano za ovaj zakon, da ćemo svakako u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje.
Sada bih prešao na drugi predlog zakona, odnosno Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje. Treba reći da praktično ovaj sporazum menja Sporazum iz 1990. godine, kada je potpisan ili kada je stupio na snagu 1991. godine i omogućava avio prevoznicima da unaprede komercijalnu saradnju i prošire svoju mrežu puteva kod-šer aranžamana.
Šta praktično predstavlja ovaj sporazum? Moći ćemo direktnim linijama da, da kažem, dva do tri puta nedeljno imamo direktnu liniju Beograd i glavni grad Južne Koreje. Za putnike ovo znači bolje veze i veći izbor vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Isto tako, treba napomenuti da razdaljina između Seula i Beograda je negde oko 8.300 kilometara. Do sada je za takvo putovanje bilo potrebno negde 20 časova. Ovom direktnom linijom to vreme putovanja biće svedeno na 11 ili 12 sati otprilike.
Vi ste malopre rekli, a evo ja da potvrdim, Srbija ima ovakve vazdušne, to govori o radu Vlade, svakako, sa 87 država. S druge strane, sa Beogradskog aerodroma se leti na 67 destinacija, ako se ne varam, a naš avio prevoznik ide iz Beograda na 40 destinacija, što je zaista podatak za svaku pohvalu.
S druge strane, želim još nešto da vam kažem. Kada govorimo o sporazumima, zaista sam siguran da svaki sporazum potpisan u jednoj oblasti pruža širok spektar mogućnosti da potpišemo sporazume i u drugim oblastima, za dobrobit građana Srbije.
Ovde to prvenstveno kažem, jer je Južna Koreja jedna od najznačajnijih zemalja, sa snažnom privredom, na Azijskom kontintentu. Ima snažnu industriju sa visoko obrazovanim kadrovima, sa najznačajnijim firmama poput „Kie“, „Hjundai“, „Samsung“, „LG“ i ono što je važno, privredna saradnja tj. robna razmena između Srbije i Kojere iz godine u godinu u stalnom je usponu. Kada to kažem, imam podatak iz prethodne godine da je robna razmena između Srbije i Južne Koreje negde ispod 190 miliona dolara. To praktično znači da je iz Koreje u Srbiju došlo nekih 73 miliona dolara, uvozimo najviše automobile i monitore, a iz Srbije u Južnu Koreju 115 miliona dolara, a u pitanju je prehrambena industrija. Kažem da ovde zaista ima prostora za dalju saradnju i u drugim oblastima.
Isto tako, vrednost investicija korejskih firmi koje danas posluju u Srbiji, je dostigla vrednost od negde blizu 13 miliona dolara. To su sve značajni podaci. Ministarka, ja dolazim iz Kragujevca, pa to mogu da vam potvrdim. Blizu Kragujevca je Rača Kragujevačka i tu posluje uspešno Fabrika „Jura“. Oni nisu samo u Kragujevcu, oni su i u Nišu, Leskovcu, i to nije jedina fabrika koja posluje u Srbiji. Naš cilj je da imamo još mnogo fabrika. Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ovaj predlog zakona, tako i Zakon o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane predstavnice Skupštine, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o finansiranju deonice autoputa Ljig – Preljina na Koridoru 11.
Odmah ću reći, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona, sa jedne strane, jer se donošenjem ovakvog zakona omogućava podizanje savremene infrastrukture u Srbiji, a moram sa druge strane da kažem omogućava se da jedan ovako značajan infrastrukturni projekat, složićemo se svi, veliki, zahtevan, dovedemo i da ga završimo na jedna kvalitetan način.
Na samom početku, gospodine ministre, moram da kažem da nije bilo ovog kreditnog aranžmana sa Arzejbedžanom ne bi bilo ni Koridora 11. To moramo potpuno otvoreno da kažemo. Zašto vam to sada kažem? Pa, prvo ni evropska investiciona banaka ni Evropska banka za obnovu i razvoj, a sa druge strane ni Svetska banka, finansiraju samo projekte, vi to dobro znate, finansiraju samo projekte, koje oni kažu da su evropski projekti koji su i od posebnog značaja.
Kod nas je kao takav projekat prepoznat Koridor 10, tako da nije imalo šanse da ovaj važan, veoma važan putni pravac dobijemo kreditni aranžman, ali mi smo našli partnera u Azerbejdžanu. Mislim da ćemo sa njima i ubuduće raditi i na drugim infrastrukturnim projektima.
Govoreći o samom projektu infrastrukturnom za ovu deonicu Ljig – Preljina moram da kažem da je on dug 40,3 kilometara. Imamo 29 metara pratećeg puta. Glavni izvođač je azerbejdžanska firma „Azbirt“, a vrednost samog projekta je 308 miliona evra. Trista miliona je kredit i aranžman sa Azerbejdžanom, a ostatak daje Republika Srbija.
Potpuno otvoreno moramo da kažemo da ovog trenutka je završeno 98% radova. Neću da kažem gospodine Mrkonjiću 100%, ali 98% je završeno i kako bi gospodin Mrkonjić rekao – kada se sve uzme u obzir uradili smo jedan veliki i dobar posao.
Zašto to kažem da smo uradili dobro posao, zahtevan i veliki infrastrukturni projekat? Ako kažem da imamo četiri tunela dužine dva i po kilometara, 66 mostovskih konstrukcija ukupne dužine pet kilometara, usek „Golubac“, pa zatim na autoputu su postavljeni i zidovi za zaštitu od bude na ukupnoj dužini od sedam i po kilometara, regulisani su vodotokovi u dužino od 18 kilometara, pa zatim nadvožnjaci su ukupne površine od 600 hiljada metara kvadratnih. Obavljena je eksproprijacija zemljišta na više od četiri miliona metara kvadratnih.
Završene će i ove dve petlje biti i ako još uzmemo jednu važnu stvar da smo imali dosta nepredviđenih stvari, prvo ako kažemo da smo u 2014 godini imali čak 130 kišnih dana, što je znatno otežalo čitavu situaciju, pa u narednoj godini isto probleme i sam ambasador Azerbejdžana je u jednom trenutku rekao i isto tako predstavnici firme „Azbirt“, koja izvodi radove, da je veoma težak teren, da su se susreli sa mnogo nepredviđenih stvari. Prvo dve poplate, šest klizišta, ali smo, oni kažu, uradili dobar posao.
Isto tako važna stvar za nas iz JS, a mislim i za sve nas ovde je da Vlada RS angažovanjem ovakvih firmi angažuje i naše proizvođače. Sa druge strane, angažujemo naše firme i angažujemo naše ljude. Zašto to sve kažem? Firma „Azbrit“ u ovom trenutku koristi maltene sve materijale iz Srbije.
Sa druge strane, angažovano je više od 100 naših firmi, a ako vam kažem da od ukupnog broja radnika čak 98% radi iz Srbije. Mislim da je to dobar primer kako i u buduće da radimo.
Moram da kažem da u Azerbejdžanu imamo prijatelje, zemlju koja nije priznala tzv. veštačku tvorevinu kosovo. To je veoma važna stvar. Sa druge strane, mi imamo veći izvoz nego uvoz što se tiče Azerbejdžana.
Mislim i zaista sam siguran da je ovo samo početak saradnje sa njima i na drugim još većim infrastrukturnim projektima i zato, dame i gospodo, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenuti Predlog zakona. Hvala puno.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:20