ĐORĐE KOSANIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 24. oktobra 1967. godine u Kragujevcu.

Profesor je tehničkog obrazovanja.

Politikom je počeo da se bavi 2000. godine. Na početku političke karijere, do 2005. godine, bio je član Gradskog odbora DSS-a u Kragujevcu. Nakon što je istupio iz ove stranke, sa grupom istomišljenika osniva udruženje građana „Prestonica“, posvećeno negovanju tradicije i običaja srpskog naroda. 2006. pristupa Jedinstvenoj Srbiji.

Narodni poslanik u sazivu 2012-2014. godine.

Kosanić je član Izvršnog i Glavnog odbora stranke i od osnivanja predsednik Okružnog odbora za Šumadiju. Nakon izbora 6. maja postao je odbornik u gradskom parlamentu, a poveren mu je i prvi poslanički mandat. Za to vreme zamrzao je svoje radno mesto pomoćnika direktora sportskog centra „Mladost“.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 1 godina i 19 dana i 2 sata

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 20.09.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva zakona. Prvi Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugi Zakon o visokom obrazovanju.

Na samom početku reći ću da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Prvenstveno, mislim da ovim, sa jedne strane rešavamo mnogo nagomilane probleme, da kažem sa jedne strane od 2005. godine, od kada je donet ovaj zakon, a sa druge strane stvaramo dobre uslove da se postavi temelj kvalitetnije obrazovanju u Srbiji.

Da krenemo redom. Ministar je pred nama, imamo jedan celovit i sistematičan zakon koji je prethodno donet, kao što sam rekao 2005. godine. Ovde trebamo biti potpuno iskreni i reći proces visokog i srednjeg obrazovanja je nešto što teče. Dakle, ne treba se zavaravati da donošenjem zakona sve probleme koji su nagomilani smo rešili.

Ovde moram da napomenem i da budem potpuno iskren, i neke vaše kolege su u prethodnom periodu radile dobro posao. Evo, ispred mene je Žarko Obradović, pa moram da pomenem sedam zakona u prošlom periodu, što se tiče udžbenika, čak preko milion učenika je dobilo besplatne udžbenike i pet fakulteta je otvoreno.

Dakle, mislim da i vi idete dobrim putem, da probleme koji su pred vama, koji su nagomilani da rešavate polako. To i vaše iskustvo govori što ste toliko godina u struci.

Kada govorim o pripremi zakona, značajna stvar je reći da se mesecima radi na donošenju ovog zakona, da je praktično, radna grupa bila baš dobro uposlena, ali ono što je meni značajno i verovatno značajno svima jeste javna rasprava. Da li je toga bilo? Bilo je, mislim, sedam javnih rasprava u ova dva zakona. Zadnje je bilo u Nišu, da li tako? Najvažnija stvar je da su učestvovale sve zainteresovane strane, da se donese jedan ovakav zakon i ono što još treba da kažem 22 nadležna tela daju svoje mišljenje.

Još treba reći ovde, da kada govorimo o ovakvom zakonu, sve ove tačke koje su se stavile u zakon nisu našle primenu samo kod nas. Ovakva zakonska rešenja postoje i u susednim zemljama, recimo Nemačkoj, Mađarskoj, pa da ne govorim dalje.

Vraćajući se na sam zakon, reći ću da najpre cilj donošenja zakona je svakako kvalitetno i svima pod jednakim uslovima dozvoljeno obrazovanje i vaspitanje, veća efikasnost i efektivnost sistema obrazovanja i vaspitanja, konkurentnost na tržištu rada, konkurentnost u evropskom sistemu obrazovanja i vaspitanja, izradi nove mreže ustanova.

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da svi ovi problemi o kojima smo pričali ne mogu se rešiti, tj. rešavaju se jedino donošenjem zakona. Jednostavno, oni se, eto, vidite, od 2005. godine, da kažem, gomilaju, a samo donošenjem zakona možemo na pravi način da ih rešimo.

Bitno je, isto smo to juče pričali na Odboru, izvršiti usaglašavanje predmetnog zakona sa strategijom obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Problem koji je prisutan od 2005. godine, tj. od uvođenja Bolonje, to je onih famoznih 48 bodova. Dakle, novi zakon izaći će u susret studentima, jer se spušta granica na 48 bodova, sada je i uvrštena u zakon, za rangiranje i finansiranje na teret budžeta. Smanjenje broja bodova svakako neće stvoriti dodatne troškove, jer, faktički, mi takvo stanje imamo još od 2005. godine. Imali smo, podsetiću samo, i one proteste studenata, kvota od 60 bodova po Bolonji i ovog puta je nedostižna, tako da sada to stavljamo u zakonske okvire, što se tiče finansiranja studenata.

Što se tiče direktora, čuli smo raznorazna mišljenja o tome. Predlogom zakona uvodi se novina u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanova, pa će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, uz obaveznu obuku i licenciranje, imaće proširenu odgovornost, sigurni radno-pravni status, u penziju odlaze sa 65 godina. Dakle, juče smo čuli, pa da samo budemo jasni, direktori neće imati neograničene mandate, već samo jedan mandat od tri godine i moći će taj mandat da produže samo još jednom. Dakle, ograničeno je koliko će oni biti na tom radnom mestu.

Ovde treba potpuno biti iskren, ministre, jedni pričaju ovako, onako, demokratski vid procedure do sada nije dao željene rezultate što se tiče rada. Imali smo raznorazne probleme. Neću da ulazim da li je bilo ovako, onako, ali moram da kažem da rezultat sad da uloga ministra, stav je da bude vidljiva. Tačno se zna ko je odgovoran što se tiče toga.

Ono što je važna stvar, ovo nije, opet kažem, usamljen primer. Ovakav primer imamo i u mnogim evropskim zemljama i to je nešto što dolazi ovog trenutka do nas, da se zna tačno ko i šta radi i kakva je odgovornost direktora te firme. Dakle, mora da bude odgovoran.

Što se tiče informacionih sistema, kroz ovaj sistem se registruju redovni studentski programi zaposlenih studenata, kojima se dodeljuje jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnovu za uvođenje novog sistema finansiranja. Dakle, svaki student će biti praćen. Znaćemo tačno u svakom trenutku sve o studentu kada dođe. Do sada nismo imali takav vid praćenja i to mislim da je dobra stvar koju treba na taj način da prihvatimo.

Ovim sistemom, predlogom, stavlja se osnov za elektronsku dokumentaciju evidencije rada škole. Ovaj zakon predviđa i formiranje saveta poslodavaca u svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se postavila veza visokog obrazovanja i privrede. Dakle, daje se prilika osnivačima, nastavnicima, studentima, da osnivaju firme, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperata iz privrede, kao i predavača van radnog odnosa. Dakle, daje se mogućnost nekome ako, recimo, radi u „Telekomu“, ko ima stručno znanje u toj oblasti, da može da predaje i da bude, da kažem, predavač.

Isto tako, predviđa se i uvođenje kratkog programa studija i studija uz rad, koji omogućava sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.

Jedna važna odredba, po prvi put po slovu zakona ministar može da poništi diplomu po stečenom obrazovanju, i to ne samo po službenoj dužnosti, kada je spornu diplomu izdala neovlašćena organizacija, nego ako je diplomu potpisala osoba koja za to nije ovlašćena.

Ovde je još jedna stavka, da ministar može da poništi nevalidno stečenu diplomu, ali ne bez odobravajućeg mišljenja komisije naučnika i stručnjaka iz različitih oblasti.

Još jedna stvar koja je značajna, ne znam ni da li su ovde pomenuli, to je što se tiče profesora koji sa 65 godina navršavaju i treba da idu u penziju. Juče smo imali na Odboru različita mišljenja što se tiče ove stvari, da li profesor treba da ide ili ne treba da ide posle 65 godina i zašto mu se produžava tih dve pa dve godine do 69 godina.

U odbranu toga moram da kažem jednu važnu stvar. Na mnogim predmetima profesor kada navrši 65 godina nemamo adekvatnu zamenu. Mislim da je ovo dobra stvar sa strane da svakako profesor može da ostane na tom predmetu i da u jednom delu nastava ne trpi.

Isto tako, Predlogom zakona značajno se unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje nacionalnog tela za akreditaciju. Uvode se novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završetka akreditacije. Proširenje je i odgovornost u oblasti zabrana u odnosu na nasilje i diskriminaciju. Isto tako, propisuje se i odgovornost roditelja, a predviđena je i mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja, dok će ustanova imati i pedagošku autonomiju.

Ministre, ne ulazeći više u detalje ovog zakona, moram da kažem da ste dobro povezali teoriju i praksu. Na kraju, vi ste toliko godina u ovoj oblasti. Ali, bitna naznaka za vas i mislim da smo to juče i na Odboru rekli, ovaj zakon će dobiti punu primenu ako privatni interes ne bude dominantan.

Ovo sve govorim zbog ogromnog broja ljudi koji u ovoj oblasti svoj posao rade časno i pošteno i to svoje parče hleba zarađuju na pravi način.

Iz svega rečenog, poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani oficiri Vojske Srbije, poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dve veoma važne odluke - prva o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i druga o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih strana odbrane u multinacionalnim operacijama.
Da kažem na samom početku da će JS u Danu za glasanje podržati pomenute odluke. Zašto? Jer donošenjem ovih odluka omogućava se našim plavim šlemovima učešće prvo u mirovnim operacijama, a sa druge strane, Republika Srbija pokazuje interes i želju da aktivnim učešćem u multinacionalnim operacijama doprinese konkretno očuvanju svetske, evropske, na kraju krajeva i regionalne bezbednosti, poštovanje međunarodnog prava i naravno, očuvanju mira u svetu.
Ministre, imajući u vidu da je danas u svetu aktivan veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, da su praktično ratovi promenili svoju namenu, nekada su trajali do četiri godine, danas traju 12, 13, pa i više godina, na kraju krajeva, ne zna im se ni kada će se završiti, kao što je u Siriji, tako da, mirovne operacije dobijaju sve veći značaj i da kažem, značenje zbog očuvanja mira i bezbednosti u svetu.
Polazeći praktično od 1948. godine, kada je uspostavljena prva misija na Bliskom istoku, pod okriljem UN, danas je u svetu aktivan veliki broj misija. Na četiri kontinenta, vi to niste rekli, ali evo reći ću, praktično 130.000 vojnika, policajaca i civilnih lica iz praktično 120 zemalja.
Kada govorim o Vojsci Srbije, praktično, angažovanjem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, učestvovanjem u ovim multinacionalnim operacijama pokazujemo da potvrda u kontinuitetu u spoljnoj politici, opet kažem, za očuvanje mira i bezbednosti u svetu, a sa druge strane, i potvrda spoljne politike, jer Republika Srbija, učestvovanjem u ovakvim mirovnim operacijama, pokazuje da je sa članicama EU i UN, da kažem, ravnopravan partner.
E, sad, godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane predviđeno je da u multinacionalnim operacijama učestvuje do 700 pripadnika Vojske i 18 pripadnika MUP, opet kažem u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU.
Srpski „plavi šlemovi“ čuvaće mir u 21 mirovnoj operaciji, mahom u Africi, Aziji i Mediteranu, a činiće ih vojni posmatrači, zatim štabni oficiri, medicinari, jedinice ranga voda i čete i timovi za zaštitu brodova. Još jednom da kažem, 21 misija, 14 destinacija sa različitim zadacima i ciljevima.
Gde će to čuvati naši „plavi šlemovi“, da kažem, mir u kojim sve zemljama? Evo, pročitaću: u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Maliju, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu, Kašmiru, u planu su još operacije na Bliskom istoku, Sredozemlju, kao i na Kipru i u Libanu.
Pomenuću neke, mi najviše ljudi imamo u Libanu, tu smo već prisutni nekoliko godina, ako se ne varam, tu je prisutno 177 oficira i vojnika, zatim, u Centroafričkoj Republici, vojna bolnica, mislim da će tu biti prisutno 72 naša pripadnika „plavih šlemova“. Vrlo je značajna misija u Atalanti, 16 pripadnika naših mirovnih snaga, sa ciljem očuvanja zaštite plovila od podataka. Do sada nismo učestvovali u misijama u Maliju, Džamu, Kašmiru, Zapadnoj Sahari, Južnom Sudanu i Sudanu.
U ove zemlje, vi ste to pomenuli, bićemo pozvani ili ćemo učestvovati u ovim misijama na konkretan poziv UN po tzv. stend-baj aranžmanu. Šta to praktično predstavlja? Naši mirovnjaci ili pripadnici srpskih „plavih šlemova“, biće potpuno spremni da, zajedno sa opremom, na poziv konkretno UN, učestvuju u nekoj od ovih mirovnih misija. Naravno, želim da kažem da novinu čini i mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Cilj naših „plavih šlemova“ biće nadgledanje situacije u Severnoj Africi, dakle, kretanje migranata i sprečavanje velikog broja migranata i krijumčarenje ljudi.
E, sada, ministre, želim da kažem ili, bolje da kažem, da pohvalim jednu stvar u prilog. Slušao sam i vaše izjave više puta, da Vojska Srbije veliku pažnju posvećuje učešću žena u srpskim „plavim šlemovima“. Ako se ne varam, trenutno je prisutno 11% žena u našim, negde oko 38 tačnije, rekao bih, i mislim, ministre, da ova važna stvar treba u narednom periodu, učešća žena u našim „plavim šlemovima“, da se unapredi, poveća i u narednim godinama, da se taj broj žena uveliko poveća u „plavim šlemovima“ Republike Srbije.
Malopre smo vas čuli nešto o tome, a ja moram da kažem da su naši „plavi šlemovi“ u mirovnim operacijama praktično u svim zemljama u kojima su bili zbog svoje obučenosti, prepoznati kao izuzetni vojnici i profesionalci u svom poslu, a u prilog tome govori i činjenica da su naši „plavi šlemovi“ u mnogim misijama odlikovani ne samo u jednoj, nego u mnogim misijama. Siguran sam ministre da ćete se složiti sa mnom da je srpski vojnik kroz vreme bio cenjen, poštovan, čak i od svojih protivnika. I celokupna vojna strategija Srbije kao vojničke zemlje uvek je bila bazirana na samoodbrani.
Na samom kraju, reći ću je Srbija kao zemlja koja vodi politiku vojne neutralnosti, saradnje sa istokom i zapadom, Srbija je zemlja koja razvija svoje vojne potencijale i svoju vojnu industriju.
Želim samo još nešto da vam napomenem da nekadašnja Jugoslavija, na vrhuncu svoje moći, na godišnjem nivou izvozila je naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od čak 4,5 milijarde dolara.
Na samom kraju, još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute dve veoma važne odluke o učešću Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona i to, najpre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i naravno, drugi zakon Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje o vazdušnom saobraćaju.
Ministarka, ja ću odmah reći da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje na samom početku biće fokusirano na Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama i moram reći, glasaćemo za ovaj predlog zakona, jer on prvenstveno omogućava da se brže razvija vodni saobraćaj u Republici Srbiji, a sa druge strane i borba protiv sive ekonomije. Ali, evo, sada ću malo opširnije o ovom zakonu.
Šta u suštini donosi ovaj Predlog zakona? Evo, vi ste o tome već malo pričali, dakle najpre Direkciji za vodene puteve, ukida se svojevrstan monopolski položaj za obavljanje pojedinih poslova, tehničkog održavanja na međunarodnim i međudržavnim vodenim putevima.
Dakle, direkcije su sada sredstva koje je dobijala iz državnog budžeta, praktično koristila za održavanje flore, zatim za plate članova posada, kao i za druge poslove, a ovim zakonom koristiće ta finansijska sredstva za poslove koja se nude na tržištu i to pod uslovima, tj kroz javne nabavke.
Ovde je vrlo važno reći da praktično Republika Srbija ovime ostvaruje svoju međunarodnu obavezu, održavanje plovnih puteva, dakle i u cilju nesmetane plovidbe.
Isto tako sa druge strane, šta to donosi još novi zakon? Stvara se zakonska pretpostavka da na više lučkih područja u Srbiji, dakle, stvori se unutarlučka konkurencija. Dakle, pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, poslovala, tj u skladu sa zakonom koji je bio do 2010. godine, moći će da nastave tu delatnost nesmetano ovim zakonom.
Sa druge strane, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja su do sada, da kažem, nesmetano obavljala svoju delatnost pružajući usluge iznajmljivanja, tj. čarterovanja kako jahti, tako i plovila za rekreaciju. Ista nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu.
S druge strane, moram ovde isto da kažem da kada su se iznajmljivala ta plovila nisu koristila posadu.
Dakle, ministarka, s jedne strane ovde imamo da je ugrožena bezbednost ako takva plovila iznajmljujete bez članova posade, a sa druge strane, moramo da mislimo o budžetu Republike Srbije. Takva plovila nisu plaćala porez, a sa druge strane, nisu plaćala ni doprinose po osnovu tih ljudi koji su trebali da obavljaju tu delatnost.
Mislim da se ovim zakonom jasno definiše pod kakvim uslovima ta privredna društva mogu da obavljaju pomenutu delatnost.
Samo, u vezi ovoga želim da kažem još jednu napomenu da zahtev da plovila koja se čartuju za potrebe zabave ili razonode moraju da viju zastavu države, poznaju zakonodavstva, to malopre nismo čuli, i zemalja recimo Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore. Nije ovo usamljen primer.
Isto tako, još želim da napomenem da se ovim zakonom povećava i sigurnost u obavljanju vodenog saobraćaja, a samim tim, vi ste i rekli, sprečava se izvršenje pojedinih krivičnih dela, dakle, krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. To će uticati i na poslovanje domaćih brodarskih privrednih društava i luka koje će biti dužne da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovoreno angažovanje licenciranih lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Ministarka, malopre smo čuli da nije obavljena javna rasprava. Ja mislim, iako niste bili u obavezi da to uradite, moram to da pohvalim, svakako, u Privrednoj komori je obavljena konsultacija sa, da kažem, grupacijom za brodarstvo i grupacijom za luke i pristaništa. Ono što je važno, moram da kažem da je dobro čuti glas zainteresovanih strana, jer mislim da time dobijamo, da zakon dobija na težini, da dobijamo bolje zakone, a to je nama svima cilj.
Na samom kraju, želim da kažem, vezano za ovaj zakon, da ćemo svakako u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje.
Sada bih prešao na drugi predlog zakona, odnosno Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje. Treba reći da praktično ovaj sporazum menja Sporazum iz 1990. godine, kada je potpisan ili kada je stupio na snagu 1991. godine i omogućava avio prevoznicima da unaprede komercijalnu saradnju i prošire svoju mrežu puteva kod-šer aranžamana.
Šta praktično predstavlja ovaj sporazum? Moći ćemo direktnim linijama da, da kažem, dva do tri puta nedeljno imamo direktnu liniju Beograd i glavni grad Južne Koreje. Za putnike ovo znači bolje veze i veći izbor vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Isto tako, treba napomenuti da razdaljina između Seula i Beograda je negde oko 8.300 kilometara. Do sada je za takvo putovanje bilo potrebno negde 20 časova. Ovom direktnom linijom to vreme putovanja biće svedeno na 11 ili 12 sati otprilike.
Vi ste malopre rekli, a evo ja da potvrdim, Srbija ima ovakve vazdušne, to govori o radu Vlade, svakako, sa 87 država. S druge strane, sa Beogradskog aerodroma se leti na 67 destinacija, ako se ne varam, a naš avio prevoznik ide iz Beograda na 40 destinacija, što je zaista podatak za svaku pohvalu.
S druge strane, želim još nešto da vam kažem. Kada govorimo o sporazumima, zaista sam siguran da svaki sporazum potpisan u jednoj oblasti pruža širok spektar mogućnosti da potpišemo sporazume i u drugim oblastima, za dobrobit građana Srbije.
Ovde to prvenstveno kažem, jer je Južna Koreja jedna od najznačajnijih zemalja, sa snažnom privredom, na Azijskom kontintentu. Ima snažnu industriju sa visoko obrazovanim kadrovima, sa najznačajnijim firmama poput „Kie“, „Hjundai“, „Samsung“, „LG“ i ono što je važno, privredna saradnja tj. robna razmena između Srbije i Kojere iz godine u godinu u stalnom je usponu. Kada to kažem, imam podatak iz prethodne godine da je robna razmena između Srbije i Južne Koreje negde ispod 190 miliona dolara. To praktično znači da je iz Koreje u Srbiju došlo nekih 73 miliona dolara, uvozimo najviše automobile i monitore, a iz Srbije u Južnu Koreju 115 miliona dolara, a u pitanju je prehrambena industrija. Kažem da ovde zaista ima prostora za dalju saradnju i u drugim oblastima.
Isto tako, vrednost investicija korejskih firmi koje danas posluju u Srbiji, je dostigla vrednost od negde blizu 13 miliona dolara. To su sve značajni podaci. Ministarka, ja dolazim iz Kragujevca, pa to mogu da vam potvrdim. Blizu Kragujevca je Rača Kragujevačka i tu posluje uspešno Fabrika „Jura“. Oni nisu samo u Kragujevcu, oni su i u Nišu, Leskovcu, i to nije jedina fabrika koja posluje u Srbiji. Naš cilj je da imamo još mnogo fabrika. Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ovaj predlog zakona, tako i Zakon o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:20