DRAGAN JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 5. marta 1972. godine u Aranđelovcu. Živi u Blaznavi.

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, smer Industrijski menadžment.

Bio je direktor kampanje Velimira Ilića na predsedničkim izborima 2003. godine. Od 2003. do 2005. godine obavljao je funkciju Generalnog sekretara stranke.

Potpredsednik je Nove Srbije u dva mandata.

Biran je za predsednika opštine Topola na lokalnim izborima 2004. (u prvom krugu, na direktnim izborima), 2008. i 2012. godine. Takođe je izabran za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2008, ali je ubrzo nakon konstituisanja dao ostavku (jula 2008) i na njegovo mesto došao je Velimir Ilić. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Iz Nove Srbije je isključen 26. januara 2017. godine, i postaje samostalni poslanik.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Topola
  • Aranđelovac
  • 05.03.1972.
  • inženjer

Statistika

  • 11
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 15 dana i 18 sati

PITANJE ZA POSLANIKE NOVE SRBIJE: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Uvažena predsednice, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, i sam lično, i Poslanička grupa kojoj pripadam Nova Srbija je potpuno saglasna sa obrazloženjem predlagača o hitnosti donošenja ovih izmena i dopuna, pre svega, zakona do 1. januara 2017. godine i mi ćemo u Danu za glasanje podržati ove predloge.
Ono što bih hteo lično da se osvrnem na par stvari vezano kod samih predloga, a evo moram da kažem, sada sam malo i povučen i diskusijom mog prethodnika, jesu određena pomeranja rokova, pre svega, kod stvari koje je trebala lokalna samouprava da uradi, a to su, malo pre smo čuli, izmene i dopune Zakona o javnoj svojini.
Ovde je ministarka za lokalnu samoupravu i hteo bih odmah da se osvrnem i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji se dobrim delom odnosi na lokalne samouprave.
Imali smo prilike prethodnih dana i meseci da čujemo i od premijera Vučića da, nešto što smo očekivali u 2016. godini, a to je Zakon o platnim razredima, da se on neće doneti u 2016. godini. Želeo bih od vas, a mislim i da građani Srbije očekuju realno date rokove, kada ćemo na jedan jedinstven način moći da uredimo plate u javnom sektoru. Tu ne mislim sada samo na lokalne samouprave, na opštine i gradove, već mislim i na javna preduzeća i na plate zaposlenih u resornim ministarstvima. Ovo mislim da je veoma značajan podatak za sve ljude koji su zaposleni, a takvih ima više stotina hiljada, jer mislim da ono što smo govorili, a to je da za jednaki rad koji dajete, bez obzira da li ste vi na nekom šalteru u opštini u Beogradu ili Vlasotincu, ili Trgovištu ili ne znam gde, mislim da treba da se dobiju jednake zarade.
Prosečne plate u Beogradu, životni standard i sve ostalo, da li može da se meri sa nekom manjom opštinom iz unutrašnjosti je drugo pitanje, ali Ministarstvo mora na jasan način da izađe sa predlogom rešenja plata u javnom sektoru i da se to pitanje jednom skine sa dnevnog reda.
Ovde je moja koleginica Aleksandar Tomić, malopre rekla, kad se tiče produženja rokova, upis i kolega Nedimović, ministar, je o tome govorio, upis javne svojine, gde određene lokalne samouprave kasne, a rekao bih da ovde u ovom trenutku nisu u pitanju lokalne samouprave već javna preduzeća, ali i za jedan broj lokalnih samouprava moram da kažem, određena olakšanja, ne želim da izigravam advokata ovde opština, ali suština je da mi već u zadnje dve godine imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Imamo stvarno manjak ljudi koji sve te poslove mogu da urade, i to jeste jedna otežavajuća okolnost.
Sa druge strane, mi imamo dosta opština u Srbiji, a i ja dolazim iz jedne takve, iz Topole, gde ste imali po različitim osnovama, posle 1945. godine stvarno jednu divljačku nacionalizaciju i gde sada jasno popisati šta je čije, veoma problematično. Naročito kada još nemamo, a to će već u januaru mesecu 2017. godine, za nekih 10-15 dana stupiti na snagu nov zakon o zadrugama, koji će jasno definisati na lokalnom nivou šta je zadružna imovina, a šta će ustvari biti nešto što će biti potencijalno javna svojina, a to je sada veliki kamen spoticanja u svakoj lokalnoj samoupravi.
Sa druge strane, mi imamo još jedno kašnjenje koje se tiče lokalnih samouprava i to nije direktno na dnevnom redu, ali ovde se govori o smanjenom kapacitetu samih lokalnih samouprava, a tiče se prenosa podataka iz crkvenih knjiga u matične knjige u svakoj lokalnoj samoupravi. Tu, takođe, sa tim kasnimo.
Zamolio bih, pre svega, resornu ministarku da se tu i pomogne lokalnim samoupravama. Imamo, doduše, jedan stvarno nakaradni zakon koji su donele neke od prethodnih Vlada, a to je da taj posao mogu da rade samo matičari u lokalnim samoupravama. To je veliki problem, jer zakon je propisao da ti matičari imaju završene Pravne fakultet i oni stari koji su se zatekli, ti stari su, nažalost, pri kraju radnog veka i više su na bolovanju nego što rade, i onda taj posao bukvalno nema ovako ko može da uradi.
Samo bih da kažem još par rečenica i oko drugog i trećeg predloga izmene i dopune Zakona o medijskim javnim servisima. Naravno, i u kasnijoj raspravi, verovatno će i druge kolege poslanici dosta o tome govoriti. Mogu još jednom da kažem, i u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe koju ovde zastupam, Nove Srbije, da podržim ove izmene. Privremeno finansiranje medijskih javnih servisa, RTS i RTV će biti do 1. januara 2018. godine, obezbeđeno finansiranje. Koleginica je maločas rekla da je to četiri milijarde iz budžeta Republike Srbije u 2017. godini. To ništa nije sporno, plus građani će plaćati tih 150 dinara preko taksi na svako električno brojilo u Srbiji. Govorimo sada konkretno o četiri milijarde iz republičkog budžeta, to vam je negde oko 32 miliona evra, ako bismo sada preveli u evropsku valutu. I to ništa nije sporno.
Ono što bih, pre svega, upitao, a ovde bi i da pozdravim, evo verovatno je prvi put ovde, i novog državnog sekretara za informisanje, gospodina Brajovića, i da se prosto nadam da će njegov dolazak u Ministarstvo doprineti da, pre svega, RTS, kao medijski javni servis bude puno bolji. A kad kažem puno bolji, sećam se iz svojih dečačkih dana, i školskog programa, i obrazovnog programa, koji je bio puno bolji nego što je to danas, ne znam da li je tada RTB imala puno više novca nego što ga ima danas, ali mi smo ovde, i moje kolege iz Nove Srbije, postavili više puta i poslanička pitanja vezana za visinu plata zaposlenih urednika u javnom servisu, i to verujte mi, skoro nikada nismo ni dobili. To je nešto što interesuje građane Republike Srbije, na koji način se tačno troše ovi veliki novci koje izdvajamo iz budžeta, na javne servise i u Beogradu i u Novom Sadu.
Voleli bismo da onda znamo, razumem velike komercijalne televizije i reklamni program, ali vi sada imate bukvalno i kada je drugi Dnevnik RTS, da imate presecanje sa reklamnim programom, koliko to košta i da li će se ovi novci upotrebiti da se promovišu kulturne, istorijske vrednosti Srbije, da se pomažu sve manifestacije u Republici Srbiji, a nažalost, ne da imamo samo izobilje repriznog programa i moram da kažem, nekada uveče i u udarnim terminima, nasilne filmove koje gledaju deca. To je nešto što stvarno ne priliči nečemu što mi želimo da bude, a to je nacionalni javni servis.
Sa druge strane, apsolutno podržavam da on ima siguran izvor finansiranja i zbog toga će i Nova Srbija, u Danu za glasanje, ove odredbe izmena Zakona o medijskom javnom servisu i podržati, uz sve ove primedbe koje sam izneo. Raduje se dolazak nekog ko je toliko dugo godina radio na RTS-u, odnosno na Televiziji Beograd, kao nekoga iz kuće ko će znati dosta stvari u tom servisu da uredi.
Ono što sam hteo još da kažem, u ovom uvodnom delu, koliko mi bude vreme dozvoljavalo. To je, već smo pomenuli, i kolege koje su govorile pre mene, obaveze države koje imamo na osnovu stare devizne štednje, vezane za presudu Suda za ljudska prava iz Strazbura iz 2014. godine, iznose tog starog duga koji je nastao tamo do aprila meseca 1992. godine, je negde koliko sam našao ovde u podacima, do 310 miliona evra. Zbog građana Republike Srbije, treba da znaju da se to odnosi na građane iz bivših republika SFRJ, koji su imali deviznu štednju u ispostavama banaka koje su imale središte, imaju ih i danas, u Republici Srbiji. Ova presuda koju sam pominjao iz Strazbura iz 2014. godine, odnosi se na Republiku Srbiju i Republiku Sloveniju. Ali nažalost, kolega je, koji je govorio pre mene pominjao stari režim koji je bio 1992. godine kada su nastali problemi stare devizne štednje, ali nije pomenuo nešto što je pre svega Mlađan Dinkić i njegova tadašnja Vlada radili, a to je da nisu obuhvatili kada su rešavali problem stare devizne štednje, nisu obuhvatili čak ni naše građane određene sa Kosova i Metohije, Crne Gore.
To je ono što mi sada moramo da platimo i što je koleginica Tomić već iznela, bolje da to uradimo danas, nego da to radimo za godinu ili dve, ali tada će nas mnogo više i mnogo skuplje koštati.
Hteo bih, naravno, i u ovom delu da pomenem, već su kolege iznele, zaduživanje za, pre svega, deonicu autoputa Surčin-Obrenovac. Za nas iz Nove Srbije je veoma bitna stvar, jer smo već u proteklih više od deceniju stalno potencirali izgradnju autoputa kroz Šumadiju, odnosno koridor ka zapadnoj Srbiji. Sada nam je zadovoljstvo da kažemo da će, evo već nadamo se, negde do kraja 2018. godine biti kompletno završena trasa od Beograda, odnosno od Obrenovca, odnosno Surčina ka Obrenovcu, pa dalje dole ka LJigu i do Čačka.
Dve stvari, mada ovde nažalost nema predstavnika Ministarstva saobraćaja, odnosno Ministarstva za infrastrukturu, ali zbog građana Srbije bih voleo da čujem da li će ovakav aranžman bilo sa kineskom bankom, bilo sa nekom drugom bankom, biti uskoro pred narodnim poslanicima vezano za deonicu od Čačka ka Požegi? To je nešto što mi isto željni iščekujemo i svi građani koji žive u zapadnoj Srbiji, a to je da se što pre krene sa deonicom i od Čačka ka Požegi i dalje od Požege ka Pešteru ili ka Zlatiboru, sad zavisno koja će se trasa tačno utvrditi, ali bi to bilo dobro da se uradi što pre.
Zbog javnosti koja prati ovaj prenos, moram da kažem da su uslovi zaduživanja koje smo dobili od Kineza, a vezano za ovu veoma zahtevnu deonicu od Surčina do Obrenovca, jel tu građani dobro znaju da imamo ona velika klizišta, Umka, i nešto što decenijama nije moglo da se reši, da su veoma povoljni. Mi smo dobili kredit od nekih 198 miliona dolara da 20 godina, odnosno 240 meseci sa kamatom od 2,5% koja je u ovom trenutku najpovoljnija na tržištu.
To je nešto što ćemo mi uvek pozdraviti. Jer, ako pravimo nekakvu novu vrednosti, ako pravimo puteve onda apsolutno ima smisla da se država zaduži da bi se 1% na adekvatan način odradio. Zbog toga ćemo naravno podržati i zajmove od Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se dve deonice na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada i Leskovca.
Na samom kraju, nešto što me izuzetno i lično interesuje, jer prethodnih, bogami dana i meseci, u ovom parlamentu smo slušali dosta toga i lošeg i ja to prosto moram da naglasim, o radu nezavisnih tela koje smo mi ovde, ili mi ili neko iz prethodnih plenuma izglasao, moram sada da kažem da su ovde ispred nas i kandidati za izbor Saveta Komisije za jačanje konkurentnosti.
Zbog javnosti Srbije, uopšte ne znam koliko je ova Komisija koja je veoma značajna, a imamo čitavo jedno poglavlje, poglavlje 8 kod pristupnih pregovora sa EU, koje govori o konkurenciji, koliko je uopšte ova Komisija poznata, a koliko je ona bitna i značajna za sve nas građane Republike Srbije, jer ona treba da stvori takve uslove na tržištu da mi kada uđemo i u veleprodaju i u maloprodaju, da dobijemo određene proizvode po najnižoj ceni, da nemamo dogovorene kartele, da nemamo monopole na samom tržištu, jer ti karteli, ti monopoli imaju naravno za posledicu veliko i enormno dizanje cena.
Zbog toga bih ja nešto više rekao o samoj Komisiji za zaštitu konkurencije čiji se jedan član danas, odnosno bira na ovoj sednici, a biće izabran u danu za glasanje. Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2015. godine stvoreni su uslovi za izbor prvog saziva Komisije i ona je izabrana u aprilu 2006. godine. Kasnije su doneti podzakonski akti. Naravno, Komisija kada je izabrana bila je, hajde da kažemo, u smanjenom kapacitetu jer je imala samo 15 zaposlenih. Ali, ono što je bitno, da je u ovom trenutku treći saziv Komisije, koju predvodi uvažen prof. Miloje Obradović, i koja se stvarno uhvatila u koštac sa velikim problemima koje je zatekla na srpskom tržištu.
Moram i zbog građana Republike Srbije da podsetim da je Komisija prvi put 2011. godine koristila svoje zakonsko ovlašćenje da samostalno izriče sankcije za učinjene povrede konkurencije, odnosno mere zaštite konkurencije. Ukupan iznos određen te godine, koji je kasnije i naplaćen u budžet Republike Srbije, iznosio je 350 miliona dinara. Komisija za zaštitu konkurencije prvi put, to moram da kažem, u istoriji Srbije posle 1945. godine, kaznila i jedno javno preduzeće, to su pogrebne usluge za monopol na tržištu. Po tome je naravno prepoznatljiva.
Ono što bih voleo da iskoristim u ovoj mojoj diskusiji jeste da ohrabrim Komisiju da pre svega vodi računa i da ulazi u maloprodajne mreže, jer će samo na takav način moći da pomogne svakom građaninu da te robe i usluge plaća po što nižoj ceni.
Naravno, zbog javnosti treba nešto da kažemo o predloženim kandidatima. Nova Srbija će u danu za glasanje podržati kandidata uvaženog pravnika Čedomira Radojčića. To je čovek koji je bio i u prvom sazivu Saveta za jačanje konkurencije i borbe protiv monopola i 2005. godine. On je iskusan pravnik koji ima 32 godine radnog iskustva, radio je i u privredi i u lokalnim samoupravama. Bio je sekretar Skupštine opštine Stari grad, a radio je i više od 10 godina u preduzeću „Ivan Milutinović“ i poseduje iskustvo, poseduje znanje da može da doprinese uspešnijem radu same konkurencije.
Još jednom da ponovim da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati izmene i dopune predloženog zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je set veoma bitnih zakona. Ja bih se koliko mi bude vreme dozvolilo osvrnuo, pre svega, na Zakon o izmenama Zakona o privatnom i javnom partnerstvu. To smatram da je jedan zakon od izuzetnog značaja za sve građane Republike Srbije. Pre svega ste u uvodnoj reči već pomenuli da je do sada potpisano 17 ugovora o privatno-javnom partnerstvu na nivou Srbije, a ja moram reći da sam u opštini, koju vodim, u Topoli, sam nosilac pet takvih ugovora i po tome smo najbolja lokalna samouprava, ubedljivo u Srbiji.
Zbog toga hoću da kažem, pre svega, da ohrabrim i druge lokalne samouprave, a i zbog građana Republike Srbije, da kažem da su projekti privatno-javnog partnerstva jedna ogromna neiskorišćena šansa, jer na takav način možete da rešite gomilu problema, od prevoza, odnošenja smeća. Mi smo prvi u Srbiji kao lokalna samouprava uradili projekat privatno-javnog partnerstva za odvoženje smeća sa seoskog područja i zbog toga smo zvanično u 2016. godini proglašeni za najčistiju opštinu u Srbiji, javna rasveta i sve ostalo.
Šta je ono što je u stvari, u suštini, možda i problem i zbog čega je do sada postojala i odbojnost kod lokalnih samouprava vezano za projekte privatno-javnog partnerstva, jeste par stvar. Pre svega mislim, još uvek mala informisanost samih, kako građana tako i lokalnih samouprava i određene edukacije bi bile potrebne da prosto to jače zaživi u samoj Srbiji.
Zatim, moram da kažem, malo je komplikovana i procedura. Ovde je, i meni je drago da mogu da pozdravim uvaženu gospođicu Andrijanu, ili gospođu, koja je sekretar Komisije za davanje saglasnosti na privatno-javno partnerstvo Vlade RS, ali ona je najbolji svedok koliko nekada imamo i muke i problema da dobijemo saglasnost.
Meni su trenutno u proceduri još dva projekta, jedan je za recikliranje otpada, drugi je projekat koji smatram da je izuzetno bitan, a to je za održavanje grobalja na seoskom području, jer nažalost, mi smo kao narod po malo i nemarni i veoma malo radimo, gde su javno komunalna preduzeća u gradovima i varošima tu se i groblja i održavaju na bolji način ili lošiji način, ali na primer, na seoskom području, situacija širom Srbije je u veoma lošem stanju. To je ostavljeno mesnim zajednicama da se snalaze kako znaju i umeju, a oni se nažalost najčešće snalaze veoma loše.
Ono što sam hteo da kažem, šta je dodatni problem. Kada se ugovori potpisuju i u starom zakonu je stajalo da će se ti ugovori dostavljati Ministarstvu privrede i trebalo bi ti ugovori da se javno objavljuju na sajtu Agencije za privredne registre. To bi bilo dobro. Niko od nas ko je već radio dosta tih ugovora, ne beži da prosto i neki drugi koji su to radili, da vidimo različita iskustva i da pogledamo na koji način su određene lokalne samouprave rešavale pojedine probleme i tom razmenom iskustava bi se moglo toga dosta dobrog doprineti.
Zbog toga bi vas zamolio gospođo ministre, da jednostavno zaživi centralni registar svih ugovora o privatno-javnom partnerstvu. Ako to zaživi i zaživi jasna edukacija, tek će tada taj zakon dati prave rezultate.
Ono što bih još, pre svega, pozvao, a to sam i rekao, nadležne u resornom Ministarstvu koji daju državnom sekretaru komisiju za davanje saglasnosti na privatno-javna partnerstva da se tu malo efikasnije i ažurnije radi i to bi bilo bolje za sve nas iz lokalnih samouprava. I naravno, da sama ideja bude jasnija, šta je to što hoćemo i što možemo, koje je to javno dobro da dajemo privatnom partneru ili koncesionaru.
Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati ove izmene zakona kako o privatno-javnom partnerstvu, tako i izmene zakona o koncesijama, ali ono što bih ja sada, naravno kao i većina poslanika koja će govoriti posle mene, a to je, vezao se za zakon o stanovanju koji je izazvao dosta reakcija i u javnosti Srbije, a moram da kažem i kod nas, narodnih poslanika, ja sam i zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos, hteo da izvučem nekih desetak stvari koje su bitne i koje možemo zajedno i kasnije da komentarišemo, šta donosi novi zakon o stanovanju. Vi ste već opomenuli malo čas, kada ste govorili o zakonu, upravnike zgrada. Mi smo do sada imali predsednike skupštine stanara. Nažalost, većina zgrada u Srbiji te skupštine nije ni imala.
Mi imamo lošu praksu lokalnih samouprava, devedesetih godina su ljudi dobijali za par stotina maraka stanove, zgrade su postale privatne, a kada treba da se da neki dinar da se te zgrade, i naročito zajedničke prostorije, liftovi, stepenište održavaju, mi svi tu imamo strašnih problema i onda isti ti ljudi dolaze u opštine i kažu – ajde vi nama sada pomozite, dajte neki dinar. Tačno je da je nekada u lokalnim samoupravama postojao SIZ ili fond ili kako se već zvao, solidarne stambene izgradnje čija su sredstva korišćena za održavanje zgrada, ali toga više nema.
Ono što ste već napomenuli, upravnika zgrada koji će birati stanari između sebe po proceduri kao što je birano ranije i predsednik skupštine stanara, upravnika koga izaberu sami stanari neće biti plaćen, ali imamo sada to, kako sam ja nazvao prinudni upravnik, ukoliko stanari ne mogu da se dogovore između sebe, tu je lokalna samouprava. Ona će imenovati tog prinudnog upravnika i to kaže – angažovati profesionalnog upravnika sa liste koji će voditi Privredna komora Srbije. Njega će plaćati stanari dok ne izaberu među sobom upravnika, što ga pre izaberu manje će plaćati. Inače to plaćanje će biti po stanu od 200 do 350 dinara.
Sada, mene uvažena gospođo ministar interesuje kada kažemo do 200 do 350 dinar, kvadratura, to sve razumem, ali sami kriterijumi na koji način će biti za pojedine stanove određivano koliki će biti iznos plaćana naknade na mesečnom nivou? To je nešto što bih voleo da čujem podrobnije od vas.
Interesuje me takođe i na koji način će biti samo određivanje i kakva će biti procedura polaganja i za koji vremenski period ćemo mi u Srbiji imati te ljude koji će biti sutra ti tzv. prinudni upravnici? Koliko će vremena proći, da li će to biti u prvoj polovini 2017. godine, do kraja 2017. godine? Voleo bih da čujem kolika će biti njihova neto plata na mesečnom nivou? To će zavisiti naravno od broja ne znam, stanova, koliko ko bude imao sreće da dobije koliko veliku zgradu ili koliko ima firmi u toj zgradi, ali da li Ministarstvo ima procene koliko će to sve skupa da iznosi?
Ono što je novina to je da je upravnik zgrade nešto što bi mi danas popularno rekli menadžer. Upravnici zgrada će imati sličnu funkciju kao dosadašnji predsednici skupštine stanara, to sam već i rekao. Ono što je bitno je da je upravnik taj koji treba da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju, ukoliko je potrebno da vodi računa o olucima, o samim drugim delovima, bilo da li je u pitanju krov, lift ili sve ono što sam već napomenuo, odnosno da zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima.
Sada jedno pitanje, to kada kaže da treba da zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima, naravno to znači da će prikupljati i novac za sve te zajedničke stvari koje treba popraviti, održavati, servisirati, pa kako smo mi onako dosta nemarni, a svi mi koji imamo neke stanove u nekim zgradama to dosta znamo, pitanje je ko nadzire i ko kontroliše rad ovog prinudnog upravnika, jer je očigledno iz svega ovog što govorim, da će on raspolagati određenim novcem. Pitanje je ko će to nadzirati, da li on ima obavezu da sprovodi nekakvu javnu nabavku, npr. ako je popravka krova na jednoj zgradi to iziskuje značajna materijalna sredstva. Ako u zgradi imate firme u zakupu, plus privatni stanari sakupi se određena količina novca i vi onda trebate sa tim da raspolažete. Da li obavezuje prinudnog upravnika Zakon o javnim nabavkama?
Zatim, dalje, podaci o podstanarima. To je isto interesantno. Ovaj zakon nalaže da će upravnici ili da kažem ovi prinudni upravnici vršiti precizan pregled da li postoje podstanari u zgrada ili ne postoje. Ako postoje da li njihove gazde, odnosno davaoci stana plaćaju porez na zakup, kakvi su ugovori, koje su visine?
Ono što bih pitao jeste jedna nedoumica koja se javlja u javnosti, a to je da imamo veliki broj stanova, naročito u Beogradu gde imate ljude koji su u inostranstvu ili ne žive u Beogradu, a dali su rođacima, prijateljima ili nekome, nebitno, tzv. čuvanje stana. Svi mi koji smo i studirali i u srednjoj školi obijali pragove različitih gazda bojimo se da će ovaj zakon sa 20% poreza biti udar finansijski na studentariju, kako ja to kažem, na učenike. Voleo bih da mi kažete na koji način će se izvršiti selekcija ko je stanar, a ko je rođak ili čuvar nekog stana? Da li će se tu praviti bilo kakva selekcija?
Zatim, šta će se dešavati, ko će procenjivati, da li će to biti lokalne poreske uprave, visinu ugovora za zakup stana? Jer, pazite, ako je jedan prosečan zakup stana za studenta 150 evra u Beogradu, a to je zakup stana od 40 do 50 kvadrata, da li će neko ko iznajmljuje stan od 100 ili 150 kvadrata moći fiktivno da upiše da to iznajmljuje za 150 evra i ko će biti taj koji će sve te procene vršiti i ko će moći da natera nekoga da kaže da li je to stvarna cena i kakve su kazne?
Pošto sam u onoj kaznenoj politici gledao da će kazne za neplaćanje održavanja zgrade iznositi od 5.000 do 50.000 dinara, to je interesantno i to potpuno podržavam, ali suština je da nigde nisam mogao da pročitam kolika će biti kazna za lažno davanje informacija oko samih zakupa stanova, ko je u tim stanovima i šta se oko toga dešava.
Ono što je takođe interesantno jeste to da će stanari odgovarati za štetu. Eto, to je jedna novina koju građani Srbije treba da znaju. Mnoge zgrade trenutno nemaju ni skupštinu stanara, a kamoli predsednika, pa je to interesantno sada kada budu izabrani, ili će biti upravnici ili ti prinudni upravnici, oni će biti, naravno, odgovorni za održavanje zgrade, ali je samo pitanje sada podstanara na koji način će oni imati same obaveze oko održavanja zgrada i svega ostalog. Zatim, kaže – zgrade ne smeju da ugrožavaju treća lica niti imovinu trećih lica, a ukoliko dođe do štete nastale neadekvatnim održavanjem zgrade odgovaraju svi stanari. Samo bih voleo da čujem komentar i od vas na ove konstatacije.
Ono što mi je takođe zaparalo uši, pa bih isto molio određeno objašnjenje, tiče se toga da ukoliko neko od stanara ne bude želeo da plaća naknadu za održavanje zgrade, upravnik će imati pravo da dokaze o neplaćenoj naknadi podnese privatnim izvršiteljima. Ako je to izbačeno, to je odlična stvar.
Ono što bih pohvalio posebno u ovom zakonu, to je da više neće biti zaštićenih stanara. To je nešto što je veoma pohvalno. Dolazim iz Šumadije gde je nažalost posle 1945. godine bila divljačka nacionalizacija. Mnogi ljudi igrom slučaja su došli u stanove koji su nacionalizacijom oduzeti od bivših vlasnika. Prošao je proces restitucije i bivšim vlasnicima, ili njihovim naslednicima, trebaju da se vrate stanovi ili određene čitave zgrade, gde sada žive ljudi i neće da izađu iz tih stanova i zgrada.
Ovaj zakon na jasan način treba da reši šta treba da uradi grad, odnosno opština, lokalna samouprava, na koji način njih treba raseliti. Naravno, ne možete te ljude ostaviti na ulici, ti ljudi moraju da dobiju adekvatno stambeno rešenje, ali to stambeno rešenje ne može biti u najatraktivnijim zonama kao što je to sada, već jednostavno tamo gde postoji mogućnost socijalnog stanovanja i mogućnost da se tu na adekvatan način reši pitanje tih ljudi. Nije njihova krivica, imate tu i naslednika i sve ostalo, ali ne možete ni oni koji su dobili rešenje o restituciji da trpe zbog toga što neko sada kaže – ja sam zaštićen stanar, ja tamo živim 30-40 godina, živeli su moji roditelji, pa neka žive i moji unuci. To prosto tako ne može.
Ono što je interesantna stvar, to je registar o samim zgradama. Jedinstvenu evidenciju podataka o stambenim zajednicama vodiće Agencija za privredne registre i biće javno dostupna na internet stranici Agencije. Rok za formiranje registra svih stambenih zgrada u Srbiji je 12 meseci.
E sad, ja bih to malo vezao za onu prethodnu temu, kad sam rekao o centralnom registru ugovora, o Zakonu o privatnom javnom partnerstvu. Mi smo imali u prethodnom zakonu jasno definisane rokove, ali ti rokovi, nažalost, nisu zaživeli, pa bih ja prosto i u ovoj načelnoj raspravi pomenuo ovu temu kao veoma, veoma bitnu, da bi mogli svi skupa jasno da gledamo, jer sve ovo o čemu sam pričao dovešće do malih
nedoumica, pre svega za one ljude koji i danas plaćaju i kojima je interes da žive u zgradama gde ima reda i neće biti problema, ali uvek će imati onih koji će sve živo kritikovati.
Ono što sam hteo samo da vas pitam, ako vi možda ne možete da mi odgovorite, može neko od saradnika, tiče se plaćanja kod stanarina, odnosno plaćanja poreza na imovinu za stanove. Vi imate u svim lokalnim samoupravama u Srbiji punu cenu, odnosno na punu cenu poreza na imovinu umanjenje od nekih 50% ako vlasnik stana na toj adresi živi gde plaća i imovinu svoju. Ako se ne vodi na toj adresi, on to umanjenje nema. Ja sada pitam, ako imate ugovor o davanju tog stana u zakup i taj zakupac plaća porez, da li će automatski ovom vlasniku stana biti poreska osnovica umanjena za 50% kao da živi on tu? Jer, pazite, ako imate ugovor o zakupu stana, plaćate porez, taj stanar plaća sve obaveze i oko održavanja zgrada, zajedničkih prostora i sve ostalo, onda je logično da ti ljudi imaju sutra umanjenje kao vlasnici stanova od 50%, kao što imaju i na one stanove gde im se vodi u ličnoj karti i gde to na veoma lak način mogu dokazati.
Ono što je važno jeste da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati ovaj set zakona i nadam se da će ovo ipak na jedan pravi i adekvatan način zaživeti. Hvala puno.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Zahvaljujem se, gospođo ministre, na adekvatnim odgovorima. Samo sam hteo da pojasnim kada sam pomenuo privatne izvršitelje, pošto sam pomenuo jasno kaznenu politiku koju imate za neodržavanje zgrada, potpuno je realno i u životu će to tako biti, da će se ili ti profesionalni upravnici ili upravnice koje izaberu sami stanari preko svog regularnog zbora, odnosno skupštine stanara, obraćati privatnim izvršiocima. Ako ste me pogrešno razumeli, da se u zakonu pominju privatni izvršitelji. Naravno da se ne pominju, ali prosto mislim da će nas život dovesti do toga da će oni u ovakvim situacijama imati svoju ulogu. Eto, samo u tom delu sam pomenuo privatne izvršitelje. Hvala puno.

Imovinska karta

(Topola, 10.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik skupštine opštine Opština Topola Opština Mesečno 90181.00 RSD 03.09.2014 - 10.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 35000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Predsednik skupštine opštine Opština Topola Opština Mesečno 90181.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 35000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:01