DUBRAVKA FILIPOVSKI

Nestranačka licnost

Rođena je 1967. godine u Novom Pazaru. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine.

U periodu od 1992–1994. godine radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao asistentkinja u grupi za andragogiju na predmetu Istorija pedagogije. U periodu od 1994–2001. godine radila kao vlasnica i direktorka u preduzeću „Dionis“, Beograd. Od 2000. do 2004. godine radila je kao savetnica direktorka u preduzeću „Fil trade“, Beograd.

Članica Nove Srbije postaje 2004.godine, nakon čega je imenovana za portparolku stranke. U novembru 2005, na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu Nove Srbije. Članica je Predsedništva stranke. Obavljala je funkciju pomoćnice predsednika opštine Voždovac.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Novu Srbiju napušta januara 2017. godine, pri čemu postaje samostalna poslanica.

Govori ruski i engleski jezik.

Udata, majka dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • Novi Pazar
  • 27.01.1967.
  • drugo

Statistika

  • 26
  • 0
  • 9
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana i 10 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 9 dana

PITANJE ZA POSLANIKE NOVE SRBIJE: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Uvaženi ministre LJajiću i Ružiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani, mi danas raspravljamo o setu zakona koji su važni za depolitizaciju i profesionalizaciju i javne uprave i lokalne samouprave. Ovi zakoni su nesumnjivo važni za dalji progres Srbije, za ekonomsku održivost i napredak. Zbog toga ću ja u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.Kada je reč o Zakonu o državnim službenicima, izmene i dopune ovog zakona smo imali pre tri godine, on predstavlja važan sistemski zakon, a radna grupa je pored novina, važnih za život građana i građanki Srbije, uvidela i nedostatke u funkcionisanju ovog zakona za prethodne tri godine.

Cilj ovog zakona je uvođenje reda u sistem javne uprave. NJime se povećava odgovornost zaposlenih. Cilj je da ujednačimo, da nagradimo one koji vredno rade i da edukujemo one koji slabije rade, da nema frapantnih razlika između onih koji obavljaju isti posao, a imaju različita primanja.Takođe, efikasna lokalna samouprava mora da bude naš standard, zato je važno na koji način upravljamo ljudskim resursima, jer ljudi koji obavljaju posao u lokalnim samoupravama i u javnoj upravi, direktno utiču na živote naših građana.

Lokalna samouprava mora da se transformiše u modernu, sposobnu, ekonomičnu i odgovornu upravu. Iz mogu iskustva u radu lokalne samouprave, smatram veoma važnim da sve lokalne samouprave imaju svoje petogodišnje ili desetogodišnje strategije razvoja. Takođe, moraju da imaju timove koji prate projekte i koji rade na projektima i verujem da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodi računa između ostalih aktivnosti i o tome.Mi moramo da shvatimo da samo dobri i motivisani kadrovi, koji su dobro raspoređeni, postižu efikasnost u radu koji nam je potreban za napredak i širi društveni razvoj. Naravno da je važno da uzmemo iskustva EU, zemalja koje su ova pitanja već rešile. Mislim da je dobro što idemo u ovom pravcu, važno je da podvučemo crtu i da realno sagledamo gde se nalazimo na osnovu identifikovanih nedostataka i pomerimo se još dalje u postizanju planiranih ciljeva.Za ovaj Zakon o državnim službenicima održana je javna rasprava. Prateći javnu raspravu, prihvaćeno je više od 70% primedbi. Moram da priznam da nisam najbolje razumela nedavni protest jednog od sindikata koji je u svom protestu izrazio negodovanje zbog toga što smatraju da ovaj Zakon o državnim službenicima samo uskraćuje prava radnika. Ne vidim način da ovim zakonom može biti suspendovano pravo da svaka javna služba razgovara sa ministrom ili sa predstavnicima ministarstva o osnovici, koeficijentu i svemu što ih interesuje.Zbog građana Srbije, htela sam, ministre Ružiću, vama da postavim dva pitanja jer smatram da bi bilo veoma važno da istaknete kako su utvrđivani kriterijumi za objektivno merenje efikasnosti procesa rada, kao i standardi i jasna merila koja bi se primenjivala prilikom ocenjivanja? Kako se, takođe, vrednuju ocene državnih službenika na položaju kada državnim službenicima prestane rad na položaju? Mislim da je veoma važno da u toku rasprave još jednom potencirate odgovore na ova pitanja koje sam vam postavila.Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, veoma kratko želim da kažem da se njime olakšavaju administrativni postupci i poboljšava pružanje usluga građana. Verujem da je ovaj zakon otprilike način na koji ćemo mi pečat vremenom poslati u prošlost, tamo gde mu je i mesto. Koliko je uopšte važna e-uprava i novi zakon o e-upravi, kao jedan od sistemskih zakona koji očekujemo u ovom visokom domu do kraja ove godine, istaći ću samo na dva primera. To je, upis novorođenčadi još u porodilištima, i od 1. juna do danas, uprava Srbije koristeći e-ZUP, razmenila preko 15 hiljada dokumenata.

Tako da, ovaj set zakona smatram veoma važnim za dalji napredak i progres Srbije. Još jednom, podržaću ih u danu za glasanje.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre, nesumnjivo je da smo mi jedina zemlja koja je došla u ovu situaciju i sebe dovela u ovakvu poziciju pre ulaska u EU.

Članom 63. stav 2. o SSP predviđeno je da Srbija u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji kako bi državljanima članicama EU osigurali isti tretman kao i našim građanima.

Mi danas i juče u raspravi pokušavamo da otklonimo tu grešku. Najvažnija odredba ovog zakona je da nema kupovine zemljišta za strance do 2027. godine, da će ovaj zakon stupiti onda baš kada treba, da postoji opštedruštvena saglasnost o očuvanju nacionalnih interesa, kao i dogovor sa Briselom oko odlaganja stupanja na snagu odredbi SSP. Međutim, ono što je najvažnije za ovaj zakon je kako sprečiti zloupotrebe prilikom pokušaja kupovine zemljišta.

Stranci su kupovali zemlju preko preduzeća koja su registrovana u Srbiji. Kupovinom ovdašnjih firmi koje su prethodno privatizovale kombinate u ruke stranaca je do sada došlo preko 20.000 srpskih oranica. Tako su vlasnici „Agrokora“ mađarskog CBA, irske kompanije „Baltik investmens“ došli do oranica u Srbiji.

Zakon se veoma jasno odnosi na zabranu kupovine zemljišta za strance, ali moje pitanje za vas, gospodine ministre, je kako da sprečimo kupovinu zemljišta građana zemalja u regionu, s obzirom da je poznato da građani Crne Gore kupuju zemlju na Zlatiboru, da Albanci kupuju zemlju na jugu Srbije? Zatim, zamolila bih vas da nam objasnite i član 72. stav 3. po kome neko ko je nasledio zemljište a državljanin je države Srbije i prvi put je registrovao gazdinstvo na svoje ime, mora po ovoj odredbi zakona da čeka 10 godina da bi kupio zemljište.

Nema davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta bez saglasnosti lokalne samouprave i to je u redu, međutim šta uraditi sa našim građanima koji imaju registrovano gazdinstvo, a uskraćena im je mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta u susednoj katastarskoj opštini ako ta opština ne pripada jedini lokalne samouprave gde su ti građani stalno naseljeni. Tu imamo još dva problema. Za posledicu imamo usporavanje procesa uvođenja prosečne veličine porodičnih poljoprivrednih gazdinstava sa svim posledicama za njihovu konkurentnost. Drugi problem, za posledicu imamo zabranu kupovine zemljišta u tradicionalnim vikendaškim područjima jer se potencijalni kupci nikada ne nastanjuju u tim područjima gde se takvo zemljište nalazi. To će povećati površine pod zapuštenim višegodišnjim zasadima u ovim područjima, imajući u vidu da prevashodno naslednici ovo zemljište nude na prodaju.

Druga pitanja koja imam za vas ne odnose se na ovaj zakon, ali su vezana za poljoprivredu uopšte. Prvi problem koji je već dugo prisutan je zdravstveno osiguranje poljoprivrednika u Srbiji. Drugi problem za koji su mi građani Batočine i okoline zamolili da vas pitam – kada će biti izmene i dopune Zakona o sanitarnom nadzoru, s obzirom da se u selima Srbije pije voda iz bunara, a nema sanitarnog nadzora za to? To je ogroman problem i to treba da se reši.

Složićete se sa mnom da su različiti uslovi bavljenja poljoprivredom u Leskovcu, Sjenici, Subotici i Aranđelovcu. Zato nam je potrebna reonizacija poljoprivredne proizvodnje gde će posle država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prihode.

Mislim da imamo još uvek veliki problem sa hektarima zemlje koji se ne koriste. Moj podatak je da je negde preko 400.000 i to je problem kojeg ste, verujem, kao ministarstvo svesni i koji treba rešavati. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Hvala, predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici, mi smo ova dva dana raspravljali o tri veoma važna predloga za funkcionisanje tri nezavisne institucije. Ja sa ovim što je rečeno za ova dva dana mogu da se složim delom, a sa nečim ne. Iskoristiću ovih svojih pet minuta da kažem svoj utisak, da nam je 10 godina i dva mandata trebalo da u pravni sistem uspostavimo temelje institucije Zaštitnika građana.

Sve bi bilo u redu da prethodni Zaštitnik građana Saša Janković nije počeo da koristi svoju funkciju u političke svrhe, pripremajući se i koristeći svoju funkciju za kandidaturu predsednika države. Svi oni koji su danas i juče osporavali kandidaturu Zorana Pašalića za Zaštitnika građana i podršku poslaničke većine tim povodom, želim da im kažem da smo mi 2012. godine u ovom visokom domu imali apsolutni konsenzus svih političkih stranaka i poslaničkih grupa, znači i pozicije i opozicije, i svih nevladinih organizacija i da je on bio jedinstven slučaj u tome što je zloupotrebio funkciju Zaštitnika građana, što je politizovao i što je dozvolio svojim postupanjem da se izgubi sinergija koja je postojala u društvu tim povodom. Ne znam kada ćemo imati takvu situaciju ponovo, ali je više nego jasno da smo je olako izgubili i da smo jedina zemlja u kojoj se Zaštitnik građana sa svoje funkcije kandidovao za predsednika države, koristeći državne resurse za svoju političku karijeru.

Zakon jasno propisuje nadležnosti Zaštitnika građana. Ova institucija mora da bude nezavisna, posao Zaštitnika građana je da prepozna kada su ljudska prava ugrožena i da reaguje zbog toga. Zaštitnik građana mora da bude visoko moralna ličnost, kao i da ima odgovorno i profesionalno postupanje u skladu sa mandatom i nadležnostima koje nosi jedna tako značajna funkcija.

Veoma je važno da budući Zaštitnik građana sarađuje sa parlamentom Srbije, da sarađuje sa nevladinim organizacijama, da bude u kontaktu sa građanima Srbije. Svi oni koji su u svojoj diskusiji na neki način okrivili volju većine za podršku novom Zaštitniku građana, uz odsustvo dijaloga, želim da ih podsetim da su propisima jasno i precizno definisani uslovi i postupak za izbor Zaštitnika građana i da su voljom većine u ovom visokom domu izabrani i uvaženi revizor Sretenović koji ovde sedi i prethodni Zaštitnik građana i poverenica.

Međutim, ovde se radi o nečem drugom. Ovde se radi o jednom besmislenom pokušaju osporavanja legitimiteta većine i legitimiteta većine da predloži kandidata za Zaštitnika građana i što je, po meni, još takođe na neki način nečuveno, osporavanje biografije kandidata Zaštitnika građana koga je predložila većina. Znate, kada nekom ne možete ništa drugo da nađete i da mu osporite bilo šta u njegovoj biografiji, u njegovom minulom radu, onda mu prebrojavate koliko je puta polagao neki ispit, koliko je godina studirao, izvlačeći to na jedan veoma ružan način iz konteksta, ne uzimajući u obzir životne okolnosti zbog toga.

Ono što je nesumnjivo je da kandidata većine za Zaštitnika građana gospodina Pašalića karakteriše bogato radno iskustvo, stručnost i rezultati koje je imao u dosadašnjem radu. Takođe, veoma je važno da ovu instituciju treba ojačati, da je treba depolitizovati i možda najbolje govori šta znači argumentovana i konstruktivna kritika koja postaje pokretač određenih promena je upravo i predlog za predsednika Fiskalnog saveta. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sva ova tri predloga.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:04