DUBRAVKA FILIPOVSKI

Nestranačka licnost

Rođena je 1967. godine u Novom Pazaru. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine.

U periodu od 1992–1994. godine radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao asistentkinja u grupi za andragogiju na predmetu Istorija pedagogije. U periodu od 1994–2001. godine radila kao vlasnica i direktorka u preduzeću „Dionis“, Beograd. Od 2000. do 2004. godine radila je kao savetnica direktorka u preduzeću „Fil trade“, Beograd.

Članica Nove Srbije postaje 2004.godine, nakon čega je imenovana za portparolku stranke. U novembru 2005, na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu Nove Srbije. Članica je Predsedništva stranke. Obavljala je funkciju pomoćnice predsednika opštine Voždovac.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Novu Srbiju napušta januara 2017. godine, pri čemu postaje samostalna poslanica.

Govori ruski i engleski jezik.

Udata, majka dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • Novi Pazar
  • 27.01.1967.
  • drugo

Statistika

  • 24
  • 0
  • 9
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 14 dana i 22 sata

PITANJE ZA POSLANIKE NOVE SRBIJE: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo o dva seta ekonomskih zakona i dva zajma za EPS i EMS.

Što se tiče ovih ekonomskih zakona, moram da podsetim da smo mi pre dve godine i nešto, odnosno 3. februara 2015. godine usvojili novi Zakon o osiguranju depozita i o Agenciji za osiguranje depozita, i to iz dva osnovna razloga. Prvi je što su Agencija i Fond za osiguranje depozita bili ispražnjeni do poslednjeg dinara, pa je onda stečajem banaka i zaštitom deponenata država morala da interveniše sredstvima iz međunarodne zajednice i to od Svetske banke, Banke za obnovu i razvoj i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Te organizacije su tražile od nas da donesemo zakone koji će urediti i pitanje osiguranja depozita i pitanje rada Agencije, u skladu sa međunarodnim standardima. Mi smo to uradili 3. februara 2015. godine, a danas mi intervenišemo sa ovim izmenama u ova dva zakona zbog negativnih kamatnih stopa u evrozoni. Smatram to jednim korakom napred, korakom u dobrom pravcu, kada mi sami preduzimamo veoma važne korake koji nam pomažu da stabilizujemo naš ekonomski sistem.

Što se tiče zajmova od Nemačke razvojne banke za EPS i za EMS, od ovog zajma očekujemo efikasniji rad EPS-a i EMS-a i očekujemo da proizvodnja bude veća i da imamo određeni napredak u zaštiti životne sredine. Veoma je važno što je reč o zajmu koji ova dva javna preduzeća sama treba da izmire, a što je u stvari država samo garant zbog povoljnih uslova.

Složila bih se sa vama, gospodine Antiću, da EPS prolazi kroz ozbiljnu transformaciju i tranziciju, pored EPS-a kroz tu oblast transformacije prolaze i Železnice Srbije. Verujem da će se proces naših javnih preduzeća koja su već duže vreme u problemu zaokružiti u narednom periodu sa jednim pozitivnim ishodom. Naravno da to nije ni malo lako ni jednostavno.

Mislim da moramo kao država da iskoristimo maksimalno ogroman potencijal koji imamo i u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije. Tu nam pogoduju i mnogi regionalni projekti, a ovaj zajam treba da bude jedan zamajac za izgradnju transbalkanskog koridora, ali i da omogući rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat toga treba da bude kvalitetniji vazduh, sa ciljem da se zaštitimo od zagađenja i naravno uopšte vazduha i zemljišta.

Mislim da je veoma važno da se sva ova četiri zakona u danu za glasanje podrže i da su građani Srbije shvatili kolika je važnost uzimanja povoljnih kredita, odnosno zajmova, a isto tako koliko je važno da i preduzimamo određene korake u smislu zaštite našeg ekonomskog sistema kada su u pitanju negativni trendovi kamata u evrozoni. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministri, poštovani predstavnici pravosudnih institucija, teško je govoriti odmah posle ovakvih činjenica koje je izneo moj uvaženi kolega Linta u vezi stradanja Srba. Međutim, ovakvi podaci i činjenice dokazuju da zločini nikad ne zastarevaju i da je i te kako potrebna institucija javnog tužioca za ratne zločine i dalje u Srbiji, takođe potrebna je i koordinacija ove institucije sa ostalim institucijama za ratne zločine u regionu kako bi se svi zločinci priveli pravdi i kako nijedna žrtva ne bi ostala da neko ko je počinio zločin ne odgovara za to.

Što se tiče ostalih predloga za sudije i javne tužioce, moram da istaknem i za mene je to u ovom trenutku najvažnije. Apsolutno je ispoštovana sva zakonska i ustavna procedura za kandidate za javne tužioce i sudije koje ste nam ovde predali. To je ono što je u ovom trenutku najvažnije.

Ono što je loše i što nije dobro, po mom mišljenju, je činjenica da govornica u ovom parlamentu služi da kada nema dovoljno argumenata da se bilo šta drugo kaže, onda se navode neke paušalne ocene u smislu da nije ispoštovana procedura, da su kandidati predloženi pod pritiskom, da njihov izvor ima političku konotaciju. To nije dobro, jer se na taj način nanosi kompletna šteta našem pravosuđu.

Naravno, to je legitimno i nesporno je da svako od kolega narodnih poslanika ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali je takođe netačna i činjenica da se na bilo koji način ne sprovodi akcioni plan Poglavlja 23. Moram zbog građana Srbije da kažem da u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Odbor za evropske integracije i Odbor za stabilizaciju i pridruživanje apsolutno prati sva poglavlja, da imamo i izveštaje od strane Evropske komisije i skrininge i uopšte nije tačno da se reforme Akcionim planom za Poglavlje 23 ne sprovode. Sve to je i predviđeno našom strategijom za reformu pravosuđa.

Takođe želim da kažem da ako postoji bilo koji argument protiv bilo kog kandidata za sudiju ili javnog tužioca koji je predložen, molim kolege da to javno iznesu, a paušalne ocene da je bilo pritisaka, da nije bilo transparentno, mislim da nisu dobre, jer pre svega urušavaju institucije sudija, institucije tužilaca, uopšte pravosudne institucije.

Od predloženih tužilaca, ako većinom glasova budu izabrani na svoje funkcije, očekujem da posao rade efikasno i kvalitetno, očekujem da u svom radu nemaju ni političkog, ni bilo kog drugog uticaja, očekujem da imaju apsolutnu nezavisnost, naravno, samo ne nezavisnost od zakona, očekujem da ne dolazi do zastarevanja krivičnih postupaka, što urušava ugled pravosuđa, očekujem da niko ne bude privilegovan i očekujem da više nijedna žrtva ne bude počinjena odlukom javnog tužioca da potencijalnog napadača oslobodi.

Vrlo sam pažljivo pratila obuku koju su imali javni tužioci i sudije, sa nestrpljenjem očekujemo primenu Zakona protiv nasilja u porodici i verujem da ćemo ne odmah, ali imati značajne pomake u primeni ovog zakona.

Takođe, smatram da je urađen veliki posao sa predlozima koji su danas pred nama i svakako da imamo prilike da promene Ustava koje su najavljene za kraj 2017. godine i sve ono što je primećeno kao nedostatak promenimo, pre svega, kroz to da damo veća ovlašćenja Državnom veću tužilaca, a da mi u parlamentu samo na neki način izaberemo ono što ste vi predložili.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Gospodine ministre, uvaženi državni sekretari, kolege i koleginice narodni poslanici, posle jučerašnje dobre informacije da je Vlada Republike Srbije odobrila zaposlenje 2.010 medicinskih radnika, mi danas u parlamentu Srbije raspravljamo i o dva veoma važna zakona za medicinski, za zdravstveni sistem Srbije.

Apsolutno sam za uređenje obe ove oblasti i u danu za glasanje podržaću oba ova zakona.

Ono što je važno zbog građana Srbije da u ovoj svojoj kratkoj diskusiji kažem je da u Srbiji 400.000 parova ima probleme u vantelesnoj oplodnji. Ali, ono što je takođe važno reći je da nijedan od tih parova ne čeka u Srbiji za vantelesnu oplodnju, da je Ministarstvo zdravlja pravilnikom povećalo granicu za vantelesnu oplodnju sa 40 na 42 godine, da već od 2006. godine RFZO finansira tri vantelesne oplodnje i da su mnoge opštine i gradovi u Srbiji uključene u sufinansiranje vantelesne oplodnje.

Predlog novog zakona detaljno uređuje celu oblast biomedicinski potpomognute oplodnje i sve postupke i okvire u njoj vezane za postupak dobijanja, obrade, ispitivanja reproduktivnih ćelija, kao i mere nadzora nad radom centara za vantelesnu oplodnju. Važno je istaći i da je u potpunosti usklađen sa zakonima EU i, koliko je meni poznato, u Srbiji ima 18 centara za vantelesnu oplodnju.

Ipak, najvažnija novina ovog zakona je da bi parovi koji uspešno završe postupak vantelesne oplodnje ubuduće mogli da poklone preostale zamrznute embrione koji im više ne trebaju. Poklanjanje embriona prepoznato je kao nešto što je korisno i za društvo i cilj ovog zakona je da se embrioni u stvari ne proizvode da bi se poklanjali, već da bi se poklonili parovima koji imaju velike probleme. Takvim parovima se pruža nova mogućnost kao da su usvojili dete.

Ipak zbog građana Srbije želim da istaknem koliko je ova oblast važna jednim primerom države u regionu koja nema ovu oblast uređenu, kako bi građani Srbije mogli da vide sa kojim se problemima suočavaju parovi, žene u veštačkoj oplodnji. To je nažalost Bosna i Hercegovina. Ja želim da navedem samo jedan primer.

Znači, žena je prošla kroz 10 postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje, od čega je bilo pet inseminacija i pet postupaka vantelesne oplodnje. Iz tela ove žene izvađeno je 65 jajnih ćelija za samo jednu trudnoću. Sedmogodišnji proces lečenja završen je uspešno blizanačkom trudnoćom i rađanjem dva zdrava deteta, ali sve postupke vantelesne oplodnje ovaj bračni par je platio ušteđevinom, kreditima, poklonima. Zatim, u ovoj zemlji ne postoji mogućnost vantelesne oplodnje uz pomoć doniranih ćelija, pa su građani i građanke prinuđeni da vantelesnu oplodnju rade van granica svoje države, što dodatno povećava i cenu lečenja, a da ne govorimo koliko zamrzavanje embriona pozitivno utiče na zdravlje žena i koliko parovi koji ulaze u postupak vantelesne oplodnje su izloženi manjem stresu i imaju veću šansu za uspešnu vantelesnu oplodnju.

Što se tiče ovog drugog zakona, želim da kažem da je 2019. godina rok za njegovu primenu, da ćemo mi ovde u parlamentu veoma pažljivo pratiti faze njegove primene, da imate pozitivna iskustva iz Hrvatske, ali da je u ovom trenutku najvažnije objasniti ljudima da zbog banaka krvi neće ostati bez posla i da se na ovaj način neće smanjiti potencijalni davaoci krvi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:04