DUBRAVKA FILIPOVSKI

Nestranačka licnost

Rođena je 1967. godine u Novom Pazaru. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine.

U periodu od 1992–1994. godine radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao asistentkinja u grupi za andragogiju na predmetu Istorija pedagogije. U periodu od 1994–2001. godine radila kao vlasnica i direktorka u preduzeću „Dionis“, Beograd. Od 2000. do 2004. godine radila je kao savetnica direktorka u preduzeću „Fil trade“, Beograd.

Članica Nove Srbije postaje 2004.godine, nakon čega je imenovana za portparolku stranke. U novembru 2005, na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu Nove Srbije. Članica je Predsedništva stranke. Obavljala je funkciju pomoćnice predsednika opštine Voždovac.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Novu Srbiju napušta januara 2017. godine, pri čemu postaje samostalna poslanica.

Govori ruski i engleski jezik.

Udata, majka dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • Novi Pazar
  • 27.01.1967.
  • drugo

Statistika

  • 18
  • 0
  • 9
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 9 meseci i 20 dana i 11 sati

PITANJE ZA POSLANIKE NOVE SRBIJE: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem.
Iskoristiću vreme poslaničke grupe da iznesem nekoliko konstatacija i postavim nekoliko pitanja za zakone o kojima na ovoj sednici raspravljamo.
Prvo, kada je reč o Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, imala bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je dokle se stiglo u pripremi ovih zakona, da li će se ovaj rok koji je dat ponovo produžiti, s obzirom na kompleksnost teme koju imamo i treće pitanje je koliko je po vašem mišljenju gospodine ministre, ukoliko imate odgovor na to pitanje, obuhvaćeno radnika u javnom sektoru ovim zakonom?
Takođe, za izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, smatram da su apsolutno tačne konstatacije predlagača da su zloupotrebe na tržištu takve da narušavaju integritet tržišta i da je zaštita integriteta tržišta jedan od najbitnijih elemenata za povećanje efikasnosti samog tržišta i vraćanje poverenja investitora.
Zbog toga je moje pitanje kako zadobiti poverenje investitora, posebno stranih investicionih fondova koji preko svog profesionalnog menadžmenta pažljivo posmatraju situaciju na svetskom tržištu kapitala i disperzuje kapital koji upravlja, procenjujući istovremeno i mogućnosti maksimiziranja profita i bezbednost ulaganja?
Takođe, zanima me šta je država uradila sa stranim poveriocima Agrobanke? Da li imamo, kako strani poverioci najavljuju, arbitražu pred međunarodnim sudom? Narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije svakodnevno dobijaju pitanja od strane poverilaca Agrobanke.
Takođe, smatram da je tržište kapitala u ogromnoj meri postalo globalizovano zahvaljujući informacionim tehnologijama i da najveći deo domaće investicione javnosti radija bira da investira na drugim tržištima, što je upravo omogućeno globalnim umrežavanjem svetskih berzi i načinom da banke nude sve značajnije pristupe u mogućnosti investiranja na svetskom tržištu. Zbog toga je moje pitanje kako motivisati makar domaće ulagače da daju prednost trgovanju i našoj berzi?
Očekivanja predlagača kada je u pitanju ovaj zakon je da će se znatno popraviti situacija unapređivanjem zakonske regulative i da ćemo prve merljive rezultate imati otprilike za tri godine. Moja konstatacija je da je neophodno ponuditi kvalitetan tržišni materijal, inače nećemo imati merljive rezultate i u narednih 30 godina.
Po mom mišljenju i po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe NS, potrebno je ponuditi tri stvari za bolju situaciju na tržištu kapitala u zemlji. Prva je omogućiti izlazak na berzu preostalih javnih preduzeća Srbije, tu pre svega mislim na Telekom i na EPS, zatim neophodni su novi finansijski instrumenti. Pre svega hartije od vrednosti koje emituju jedinice lokalne samouprave. I treća, veoma važna stvar, potrebna je inicijalna javna ponuda. U Srbiji još uvek nije sprovedena ni jedna. Posledica nedostatka toga je što najveći broj domaćih privrednih subjekata nema šansu da dođe do svežih finansijskih sredstava na način na koji se to radi u razvijenim zemljama i konstatacija predlagača ovog zakona je da je finansiranje privrede putem bankarskih kredita apsolutno dominantan model finansiranja u Republici Srbiji, što nikako ne može biti dobro.
Ono što u ovom trenutku nedostaje, a svakako bi bilo neophodno jeste bolja povezanost i saradnja Komisije za hartije od vrednosti, kao regulatora tržišta kapitala sa pravosudnim organima i institucijama. Primedba i iskustva je da naše pravosuđe gledano u celini nema kapacitete potrebne za efikasno postupanje u ovoj specifičnoj oblasti i da sudije pretežno angažuju veštake ekonomske struke kako bi doneli bilo kakvu odluku, čak i kada su u pitanju elementarne stvari.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, moje pitanje je da li u Republici Srbiji postoji strateško opredeljenje kada je u pitanju budućnost tržišta kapitala i Beogradske berze, kao njegovog segmenta, jer bez regulisanja ovog pitanja u EU Srbija sigurno neće biti primljena, uz još jednu konstataciju da će poslanička NS u danu za glasanje podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2016.

Poštovani predsedniče Vlade, uvaženi potpredsednici i ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, planirani budžet za 2017. godinu ispunjava osnovni zadatak fiskalne konsolidacije kroz zadržavanje određenih mera uvedenih u prethodnom periodu, uz selektivno i odmereno popuštanje sa restrikcijama kod penzija i plata u javnom sektoru. Budžet za 2017. godinu je dobro odmeren i planiran i najbolji je u poslednjih nekoliko godina.
Na početku svog izlaganja želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj predlog budžeta.
Znamo da su pojedine mere ekonomski i politički nepopularne, ali se zalažemo za njih, jer su u ovom trenutku u isto vreme i u interesu države, ali i u interesu i onih građana koji ih u ovom trenutku ne podržavaju.
Socijalno-ekonomski savet je dao podršku ovom budžetu. Fiskalni savet je, rekla bih, u poslednjih nekoliko godina imao najmanje primedaba za ovaj budžet. Ekonomisti, i između ostalog ste vi, gospodine Vučiću, i citirali profesora Jovanovića, su više nego ikada istakli da će zbog planiranog BDP između 3% i 4% za narednu godinu građani Srbije osetiti značajniji boljitak i to su veoma važne vesti za građane Srbije.
Na početku svog izlaganja želim da kažem nekoliko činjenica. Budžet za 2017. godinu nam daje jasan prikaz strukture prihoda i rashoda, tako da ukupni prihodi budžeta za 2017. godinu su 1.092 milijarde dinara, a u ukupni rashodi su od 1.161 milijardi dinara. Ukupni rashodi će biti veći za 69,1 milijardu dinara od prihoda, što je najniži budžetski deficit u poslednjih šest decenija i njegova projekcija za sledeću godinu je 1,7%.
Budžet za iduću godinu planiran je i na osnovu prognoze da će rast BDP biti 3%. Vi kažete da će biti na kraju godine i do 4%, a inflacija nekih 2% do 4%.
Zašto sve ovo govorim? Iz dva veoma važna razloga. Prvi je zato što su tri prethodne godine bile posebno teške za građane Srbije. Deficit je u 2014. godini, kada smo imali poplave, iznosio 7,1%. Već u 2015. godini je prepolovljen i na kraju 2015. godine je iznosio 3,5%. Na kraju ove godine on iznosi 2,1%, a za sledeću godinu je planirano 1,7%. Drugi veoma važan razlog je zato što smo trajno smanjenje deficita imali primenjujući i realizujući dve mere. Prva je smanjenje plata i penzija, kao i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, a druga je dobra naplata poreza, koja je konstantna u zadnjih nekoliko godina i tu bih Poresku upravu Srbije pohvalila.
Veoma važan podatak je da u zadnjih nekoliko godina nije bilo ni rebalansa, što znači da je budžet dobro isplaniran, realan i održiv. To je veoma važno, jer u budžetu možete predvideti šta god hoćete, ali ako to i ne sprovedete, onda smo svi u zajedničkom problemu.
Novim budžetom su planirane i veće investicije, što pokazuje razvojnu stranu budžeta. A ono što posebno želim da istaknem je činjenica da se posle nekoliko godina uzastopnog, ali ipak kontrolisanog rasta, prvi put ove godine imamo smanjenje javnog duga. Ono je minimalno, od 0,7%, ali je u ovom trenutku veoma, veoma značajno i daje nadu da će u narednom periodu i narednim godinama biti sve manja.
Zato smatram veoma važnim da Vlada Republike Srbije i kontroliše devizne razlike, s obzirom na rast dolara, koji je plan za smanjenje valutnih razlika otplate javnog duga i na osnovu kojih parametara se oni mogu predvideti. Pored povećanja plata, ovim budžetom je predviđeno smanjenje plata u javnom sektoru sa nekih 8,45% na 8%. Moje pitanje za vas je – koji nam još zakoni nedostaju u smislu boljeg i preciznijeg definisanja pravila indeksizacija plate i kada će u Narodnoj skupštini Republike Srbije doći zakon o platnim razredima?
U predlogu budžeta u kategoriji koja se odnosi na projektne zajmove, koja je postajala i pre, ali se sada prvi put precizira koliko ćemo kojih kredita realizovati u svakoj budžetskoj godini, smatram veoma važnom upravo našu kontrolnu ulogu parlamenta i sa stanovišta kontrolne uloge parlamenta uvode se dve veoma važne stvari u ovom budžetu, to su dopunski elementi transparentnosti i dopunski element obaveze ministara da redovno izveštavaju o realizaciji projekata kako bismo imali jasan pregled između onoga što smo obećali i onoga šta je ostvareno.
Zato je važno da se smanji količina sredstava koja su dogovorena, a nisu povučena i iskorišćena i da mi ovde u parlamentu transparentno znamo koji su razlozi za to. I moj kolega Zoltan je govorio o sivoj ekonomiji.
Istakli ste i vi, gospodine predsedniče Vlade, koji su koraci u narednom periodu za smanjenje sive ekonomije. Rekla bih da je u prethodnoj godini bila pojačana kontrola i ne prijavljivanja radnika, i uopšte u sivoj ekonomiji, ali samo zbog građana Srbije želim da kažem da svaki proizvod koji je plaćan, a nije uzet fiskalni račun, mi na taj način oštećujemo zdravstvo, oštećujemo penzionere, oštećujemo obrazovanje.
Naša velika šansa je poljoprivreda. Ove godine u budžetu je 8,11% više sredstava nego u 2016. godini. Poljoprivrednu proizvodnju treba podsticati kao našu veliku šansu i raspodela subvencija treba da bude bolje kontrolisana, što je takođe jedna od tri osnovne funkcije parlamenta, a ja ću o toj boljoj kontroli subvencija u oblasti poljoprivrede istaći jedan primer iz 2015. godine, a odnosi se na poljoprivrednice.
U 2015. godini smo imali 22 milijarde subvencija za 317 gazdinstava, a od toga su poljoprivrednice dobile samo tri milijarde. Znamo da, prema podacima, 25% žena u Srbiji se bavi organskom proizvodnjom. Dakle, subvencije koje su ovim budžetom za 2017. godinu povećane moramo malo bolje kontrolisati.
Bilo je velikog otpora i kritika zbog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zbog pitanja ko koristi naše najveće prirodne resurse i ko se na tome bogati. Suština cele priče je o poljoprivrednom zemljištu da država ima koristi od svega toga. U prilog tome i podatak koji ste vi, ministre Nedimoviću, nedavno izneli da imamo 27 miliona evra više od zakupa poljoprivrednog zemljišta u ovoj godini.
Na osnovu plana budžeta za ovu godinu, rekla bih da su izazovi i rizici u racionalizaciji javnog sektora, da su rizici u okviru najvećih preduzeća koji zapošljavaju preko 20 hiljada radnika, poput RTB Bora, Azotare. Potpuno je jasno da Vlada Republike Srbije konstantno traži rešenja za ova preduzeća, a ministar Vujović je u svom obrazlaganju budžeta danas rekao, za mene jednu veoma važnu stvar, da je strateška važnost jedno, a održivost je drugo, i o tome treba voditi računa.
Ono što smatram veoma važnim su reforme u oblasti obrazovanja. Moje mišljenje je da rast BDP od 3,5% do 4% u oblasti privrede ne može biti praćen na pravi način bez reforme obrazovanja. Ministar Šarčević je u nekoliko prošlih meseci, rekla bih, rekao koji će biti plan Ministarstva prosvete u ovoj Vladi i mi pratimo plan koji ste izneli u oblasti reforme obrazovanja i zaista verujemo u njega, jer smatramo da će doneti ono što je neophodan zamajac privredi Srbije.
Ono što bih želela da istaknem gospodinu Vujoviću, kao ministru finansija, a što mislim da on u ovom trenutku nije svestan, je da će ostati upamćen po uvođenu rodno odgovornog budžetiranja. Zašto sam rekla da vi u ovom trenutku toga niste svesni? Zato što je implementacija rodno odgovornog budžetiranja do kraja 2020. godine, ali ste bili vrlo svesni da prošle godine zajedno sa nama parlamentarkama, sa nevladinim sektorom, sa međunarodnim misijama uvedemo tako značajnu stvar u Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu. To je toliko snažna poruka, poruka ohrabrenja koja je poslata Srbiji, a odnosi se 51,7% žena koje žive u Srbiji. Verujem da će rodno odgovorno budžetiranje imati rezultate kao što ih ima u državi Austriji, jer je rodno odgovorno budžetiranje u Austriji deo ustava.
Mi za sada pratimo primenu rodno odgovornog budžetiranja. Ima mnogo pozitivnih primera, ministre Vujoviću, u primeni ovog dela Zakona o budžetu, ali i ima mnogo problema. Zato bih volela da nam Ministarstvo finansija daje sve potrebne informacije u vezi toga i da se mi u narednih nekoliko godina veoma aktivno uključimo u njegovu implementaciju.
Na samom kraju svog izlaganja želim da istaknem da mi je posebno drago što Beograd sija lepše nego ikada, što je okićen ranije nego bilo koje druge godine, što nam govori da smo ozbiljna metropola koja privlači turiste i u prilog tome je veliki broj hotela koji se izgrađuje.
Još jednom na kraju svog izlaganja želim da vam postavim još jedno pitanje, a pitanje se odnosi na preduzetništvo i efekte koje ćemo imati u ovoj godini zbog toga što smatram da treba da učimo iz zemalja u okruženju. Možda najsvežiji primer nam je upravo Slovačka koja je i predsedavala EU u ovih šest meseci, 99% okosnice privrede u Slovačkoj čine mala i srednja preduzeća, a 75% ona do devet zaposlenih. Takođe, ohrabruje današnja poseta gospodina Hana Srbiji i njegova izjava da ćemo već sledeće nedelje otvoriti još jedno poglavlje.
Još jednom želim da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa NS podržati predlog budžeta za 2017. godinu.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2016.

Uvažena ministarka, ja i moj kolega Stanojević smo smatrali da zbog preciznosti ovog zakona u članu 18. posle stava 3. treba dodati novi član koji glasi – Rešenje o predlogu dostavlja se nadležnom policijskom službeniku koji je doneo naređenje o izricanju hitne mere, koji ga bez odlaganja uručuje licu kome je hitna mera izrečena. Ako ono odbije prijem rešenja, nadležni policijski službenik sastavlja o tome belešku, čime se smatra da je rešenje uručeno.
Zašto smo podneli ovaj amandman? Smatramo da u Predlogu zakona nije definisano kome i na koji način prvostepeni sud dostavlja rešenje, odnosno kako se prevazilazi situacija u kojoj se učinilac nasilja ne javlja sudu i zbog toga mu nije moguće uručiti rešenje.
Duh ovog zakona je koordinacija svih institucija, odnosno sinhronizovano delovanje suda i nadležnog policijskog službenika, specijalizovanih za postupanje u materiji porodičnog nasilja. Za uručivanje rešenja suda iskorišćena je analogija sa načinom uručenja naređenja iz člana 16. Predloga zakona kao i činjenica da učinilac nasilja svakako ima obavezu da se javi nadležnom policijskom službeniku što se može iskoristiti za uručenje sudskog rešenja.
Vaše obrazloženje je bilo da amandman nije prihvaćen iz istog razloga kao i predlagač amandmana na član 9. i smatrate da su situacije koje uređuje zakon ovim članom 18. u praksi, da su nesporne, da neće izazivati probleme bezrazložno isključujući pri tome analogiju kao način tumačenja prava.
Smatram da je praksa pokazala da je preciznost zakona veoma važna i smatram da ovaj član treba usvojiti.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:04