GORAN BOGDANOVIĆ

Socijaldemokratska stranka

Rođen je 1963. godine u Raškoj.

Osnovnu školu završio u Lešku, a srednju u Leposaviću. Poljoprivredni fakultet završio je u Beogradu.

Bio je član Demokratske stranke od 2000. do 2014. godine. Obavljao je funkciju predsednika Pokrajinskog odbora DS-a za Kosovo i Metohiju.

Bio je upravnik radne jedinice, a od 1992. do 1996. godine i direktor preduzeća “JUKO“ u Srbici. Od 1996. do 2002. godine bio je republički poljoprivredni inspektor.

Ministar poljoprivrede Kosova i Metohije bio je u periodu od 2002. do 2004. godine. Bio je poslanik na Srpskoj listi u Skupštini Kosova i Metohije od 2004. do 2007. godine. Na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Narodni poslanik i u sazivu 2012-2014. Bio je član je pregovaračkog tima Srbije za Kosovo i Metohiju. Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Mirka Cvetkovića.

U Novu demokratsku stranku (kasnije Socijaldemokratska stranka) prelazi 2014. godine i vraća se u poslaničke klupe. Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dva sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 15
  • 658
  • 28
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 6 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2018.

Hvala.

Poštovani ministre, poštovani pripadnici Vojske, poštovani pripadnici BIA, pred nama su vrlo važni zakoni o kojima danas raspravljamo, pre svega, zakoni iz oblasti Vojske i BIA. Zajednički imenitelj, pre svega Zakona o Vojsci i Zakona o BIA je da se ovi zakoni, tj. dopuna ovih zakona donose, pre svega, da bi se povećale ingerencije i ovlašćenja ministra, odnosno direktora policije.

Sa punim pravom smo u poslednja dva dana slušali najviše o dopuni Zakona o BIA i sa punim pravom je izazvao najviše polemike. Umesto, poštovani narodni poslanici, da mi danas raspravljamo o novom Zakonu o BIA i da ovu oblast uredimo na celovit način, mi se bavimo ovlašćenjima direktora BIA, a ne bavimo se na koji način treba direktor BIA da se bira, kao što se biraju i predstavnici vojnoobaveštajne službe, VBA itd.

Ovde ću, pre svega zbog građana Srbije, jer dosta je bilo polemike koja su ovlašćenja direktora BIA, pročitati ogromna ovlašćenja direktora BIA. Prvo, direktor BIA donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, odlučuje o zasnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem, utvrđuje obrazac kojim se određuje sadržaj upitnika o identifikacionim podacima koji se koriste za bezbednosne provere, utvrđuje postupak, program i način pohađanja stručne obuke, stručnog usavršavanja i polaganja posebnog stručnog ispita, utvrđuje postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika Agencije, određuje koeficijente za obračun plata, uz prethodnu saglasnost Vlade.

Ništa ovo nije neuobičajeno što sam sada pročitao i to važi, mogu slobodno reći, u većini zemalja EU, ali posebno u zemljama u okruženju.

Međutim, nije neuobičajeno da se ovako velika ovlašćenja direktora BIA ne regulišu, pre svega, na zakonom propisani način. Kao što sam malopre rekao, vi imate direktora BIA u zemljama u okruženju, posebno tamo u zemljama gde vlada mnogo veća demokratija nego što je trenutno u Srbiji, gde postoje jasni kriterijumi, a ne da se postavljaju političari.

Ne govorim ja sada konkretno samo o gospodinu Gašiću, govorim o svim prethodnim direktorima BIA i mislim da je to nešto loše. Postoji trend od 2002. godine i mislim da moramo to promeniti. Mi smo u više navrata to pokušavali da uradimo, ali zadnji put je to bilo 2015. godine, mislim da se gospodin Panić seća toga, kada je predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost gde sam ja bio član tog odbora, čak smo i napisali jedan predlog, naravno, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednost koji takođe je napisao predlog zakona o BIA, ali nažalost tj. naprasno je prestala zainteresovanost za takav jedan zakon.

Ne vidim razlog zbog čega i u BIA, kao što je i u VBA, se ne bi se postavljao čovek iz unutrašnjeg sistema za direktora BIA. Znači,čovek koji je radio najmanje, kako piše u zakonu o VBA, devet godina u bezbednosnom sistemu a ne da mi dovodimo političare i da onda sa punim pravom i građani, a i mi poslanici ovde sumnjamo da li taj direktor BIA radi po pravilima vladajuće stranke, da li radi po zahtevima ili intervencijama nekoga spolja ili itd, itd.

Da sve to ne bi bilo, mislim da je neophodno sačiniti jedan novi zakon koji će vrlo jasno i precizno odrediti pravila, ne samo izbor direktora BIA, nego i zamenika direktora BIA. Na isti način po meni treba birati i zamenika direktora BIA. Ne vidim razlog da to isto ili slično ne bude kao, ponavljam u Vojnoj obaveštajnoj i VBA. Prosto to je nešto što postoji u zakonima zemalja u okruženju.

Neću se baviti više ovim pitanjem. Mislim da sam dovoljno rekao i dovoljno je. Ponavljam, posebno pozivam poslanike vladajućih stranaka da podrže ovu inicijativu, da krenemo zajednički da izradimo novi zakon o BIA i da ne bi dolazili u situaciju da sumnjamo u takve stvari.

Rekao sam malopre da je i zakon o vojsci, na neki način, tj. izmene i dopune Zakona o vojsci su donete da bi, pre svega, ministar imao veća ovlašćenja i veće nadležnosti.

Navešću vam samo dva primera. Recimo, u članu 2. Nacrta člana 8. Zakona o vojsci Srbije, u članu 18. uvodi se tačka 8a kojom se precizira nadležnost ministra odbrane da donosi plan istraživanja i razvoja sredstava naoružanja i vojne opreme i uređuje način i postupak istraživanja razvoja proizvodnje, prometa, nabavke i naoružanja vojne opreme za potrebe Vojske Srbije. Za razliku od plana opremanja, ministar plan istraživanja i razvoja ne donosi na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Ne znam zbog čega je to, a svi znamo da mnoge naučno-istraživačke u sastavu Generalštaba, kao što je Vojnogeografski institut i Tehnički opitni centar, itd…

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da, gospodine Đukanoviću, uz svo uvažavanje, takođe, ste me loše shvatili. Uopšte nisam rekao da sada samo vladajuća stranka postavlja političara na čelo BIA. Mislio sam na sve vladajuće stranke od 2002. do današnjeg dana. Upravo iz tog razloga insistiram da se uradi novi zakon o BIA da bi upravo izbegli ovakve stvari. Nisam slučajno rekao, kao što je u VBA ili VOA, da dolaze ljudi iz sistema koji su najmanje devet godina bili u bezbednosni sistem uključeni. Recimo, imate izbor zamenika ministra. Znate, morate da imate bar devet godina rada u državnoj službi, da imate položen državni ispit itd, itd. Ako vi imate trenutno ovolika ovlašćenja direktora BIA, a da nije precizirano na koji način treba da bude izabran taj direktor BIA, mislim da ćete se složiti da je apsolutno neprihvatljivo.

Ponavljam, ne govorim ja sada vama, niti govorim o gospodinu Gašiću, mene lično personalna rešenja ne interesuju. Govorim o principu, o načinu na koji treba da se u budućnosti bira direktor BIA.

Mislim da smo propustili mnoge prilike. Bili smo zajedno članovi Odbora za bezbednost. Sećate se inicijative tadašnjeg predsednika Odbora za bezbednost, gospodina Stojanovića. Da li smo krenuli u tu inicijativu?

Prema tome, ne vidim razlog zbog čega se mi ovde ne bi svi složili da krenemo u izradu novog zakona o BIA koji će biti prihvatljiv za sve, i za vlast, i za opoziciju, a ne da svake godine, svake druge godine, ko god dođe na vlast pokušava neke stvari da menja, a u tom slučaju imate napad.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2017.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je više od tri godine. Setite se svi kada je donošen negde u avgustu mesecu 2014. godine da je tretiran kao jedan od velikih reformskih pomaka što se tiče medija i informisanja.

Nažalost, posle donošenja tih zakona imamo čak i mnogo goru situaciju i iz tog razloga, vodeći se tim činjenicama i analizirajući Zakon o medijima i informisanju, podneo sam predlog za promenu člana 39. stav 1. tačka 8) tako da se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela, osnivačkom kapitalu izdvajanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5% vlasništva.

U praksi postoje, poštovani narodni poslanici, i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača i vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno. Mislim da je to opšte poznato i da tu u stvari postoji ključni razlog kada je donošen zakon 2014. godine, zbog čega nisu svi oni koji imaju manje od 5% udela u medijima, nisu obuhvaćeni ovim zakonom.

Smatram da postojeće rešenje, koje predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija, treba uraditi i iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, vas pozivam da glasate da se ovaj zakon stavi na dnevni red da bi koliko-toliko uredili ne samo medijsku scenu nego da bi uspeli da obezbedimo transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti povećanju poverenja kod građana u medije i smanjiće se mogućnost eventualnih zloupotreba i nedozvoljenih uticaja na medije i preko medija.

Inače, ustavni okvir ili osnov za donošenja ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, a prema kome se Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica.

Imovinska karta

(Lešak, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:23