Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marko Đurišić

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka

Govori

Hvala.

U članu 2. se definiše da Republika Srbija postaje garant po ovom zakonu za zajam koji se uzima po sporazumu o zajmu i govori se na više mesta o sporazumu o zajmu, a narodni poslanici nisu u mogućnosti da vide taj sporazum.

Ono što smo tražili u raspravi načelnoj od ministra je da se poslanicima dostavi taj sporazum. Ministar Vujović je rekao da ne vidi nikakav problem da dobijemo taj sporazum. Međutim, do dana današnjem mi ga nismo dobili, a nažalost naš amandman, koji doduše ide kasnije, da sporazum bude deo ovog zakona, Vlada nije prihvatila.

Mislimo da mi ovde bi bili neodgovorni ako bi dali garanciju i prihvatili ovaj zakon bez mogućnosti da vidimo sporazum. To što se u obrazloženju zakona navode neki delovi sporazuma za nekoga je možda dovoljno, ali ja mislim za većinu da nije i ne vidim nijedan razlog zašto do kraja makar ove rasprave ne dobijemo taj sporazum, da vidimo sve detalje, one koji su navedeni u obrazloženju, kao i one koji nisu navedeni u obrazloženju. Očigledno je iz ove rasprave prethodna dva, tri dana da nije situacija baš tako sjajna i da upravljanje EPS-om ima ozbiljne probleme.

Slušali smo o tome kako je početa reorganizacija, verovatno posle nekoliko godina boravka visoko-plaćenih konsultanata došli smo do epohalnog rešenja da u EPS umesto 600 direktora imamo sedam. Sada taj podatak očigledno bi trebao sve nas da oduševi i da mi kažemo bravo, ali postavlja se pitanje – posao tih 600 direktora ko danas obavlja, ko su ti ljudi i da li oni imaju znanje za taj posao.

Očigledno je, na osnovu rezultata EPS-a u proizvodnji struje, što je primarna delatnost EPS-a, a EPS je, evo da ponovim, rekao je malopre kolega, u martu mesecu proizvela 22,9% manje električne energije, nego u martu 2016. godine. Znači, očigledno je da su rezultati katastrofalno loši. I ako pratimo tu logiku, mislim da je bolje da vratimo onih 600 direktora, ako će se proizvodnja struje vratiti na nivo iz 2016. godine.

Ova rasprava mora da se vodi u tom kontekstu. Mora da se vodi u kontekstu šta još nije urađeno, a vezano je za poboljšanje zdravlja i ekoloških uslova u Obrenovcu. Imamo kredit odobren od Japanske investicione banke još 2011. godine, potpisan 2013. godine, koji treba da od 200 miliona dolara za odsumporavanje štetnih gasova koji izlaze iz Termoelektrane A. Do danas realizacija tog posla nije krenula, četiri godine pošto je potpisan ugovor.

Koje penale plaća Republika Srbija za ne povučena sredstva, a potpisana? I da li je to pokazatelj brige o zdravlju građana Obrenovca? Šta mi radimo kako bismo ispunili uslove iz evropske Direktive o emisiji štetnih gasova iz velikih kotlova? I da li ćemo, pošto očigledno nećemo ispuniti ta pravila koja smo sami prihvatili da ćemo ispuniti do početka sledeće godine, u narednih pet godina morati da ugasimo tri ili četiri bloka na Termoelektrani? I u kakvoj ćemo poziciji onda bezbednosnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj biti, ako ti blokovi prestanu sa radom 2022. godine?

To su ozbiljne teme, nažalost, ovde danas nema ni ministra energetike i prethodnih dana nismo mogli da dobijemo nijedan odgovor na to pitanje. Slušali smo priče o velikoj reformi, rekonstrukciji, tranziciji koja se radi, ali rezultat te tranzicije je katastrofalan – 14% manje u prvom kvartalu, s tim da je u martu mesecu 22,9% proizvedeno struje manje nego pre godinu dana. Mart nije bio najhladniji mesec. Hladnija je zima bila 2011, 2012. godine nego što je bila ova zima, pa tada nije bilo tih i takvih padova električne energije i iskopavanja uglja. Očigledno je da su nesposobni kadrovi koje je SNS doveo pre svega na rukovodeća mesta u sistemu EPS-a, oni se možda danas ne zovu direktori, nego imaju neko drugo moderno ime, ali očigledno svoj posao ne umeju da rade. Posledice toga su katastrofalne. Hvala.
Pošto nemamo sporazum, onda ne može da pročitamo i da budemo upoznati sa svim detaljima, ali hajde da pogledamo ono što stoji u obrazloženju Vlade. Ako je kolega krenuo da govori o nekim uslovima, mogao je makar da bude dosledan i da ih pročita do kraja. Znači, kamata je 0,8%, ali postoji „front end fi“, kako je rekao ovde ministar. Znači, jednokratna naknada koja se plaća na početku od 0,75%. Pa, postoji i kamata od 0,25%, ako se sredstva ne povuku na vreme. Pošto nemamo sporazum, ne znamo koje je to vreme, koje su to tranše i, s obzirom da imamo očiglednu neefikasnost u realizaciji projekta od strane rukovodstva EPS, da li će se i ta kamata zaračunati.

Ovako kada bi građanin otišao u banku i dali mu ovako definisane uslove kredita, on bi rekao – izvinite, imam zakon, po zakonu vi ste dužni da mi izračunate efektivnu kamatnu stopu. Onda bi građaninu banka izračunala i ovo ne bi bilo 0,8%, nego bi bilo 1,55%, plus ova kaznena zatezna kamata u odnosu na nepovlačenje sredstava. To je prava kamata i to su pravi troškovi. Da imamo sporazum, mogli bi da vidimo i koliko će biti plaćeno za konsultantske usluge. Nešto o tome je govorio i ministar, ali nam nije dao sporazum da vidimo tačno koliko kome plaća ta sredstva. Onda bi, računajući to kao efektivnu kamatnu stopu, ja verujem to naraslo preko 2%. I dalje je to dobro, ali nemojte ovde da govorite stvari do pola, nego recite do kraja i donesite nam sporazum da možemo da vidimo sve, da bi mogli da damo podršku. Sporazum je ministar najavio, rekao je da nema ništa sporno, ali se posle toga izgubio i on, a sporazuma nema.
Žao mi je što nemate isti aršin, pa ako je ministarka govorila duže od dva minuta mogla je i prethodna koleginica da završi rečenicu.

Ministarka je rekla kako nema provizije u ovom poslu. Sada mi možemo da govorimo o terminologiji, ali evo šta piše ovde. „Provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno.“ Provizija. Ministarka, nemojte da se smejete, tako piše ovde. Provizija. Provizija na neiskorišćeni iznos zajma je 0,25% godišnje. Znači, troškovi kamate i provizije na neiskorišćeni iznos zajma biće plaćeni polugodišnje, 30. juna i 30. decembra. Znači, vi ovde ste koristili termin „provizija“.

Ja govorim, da se ne bi mi ovde gađali terminima, znači mi tražimo da vidimo sporazum, da vidimo tačno koliko se šta, kada, kome i za šta plaća. Onda ovde kada diskutujemo, ono što tražim od Vlade, ja sam laik, priznajem, ali znam kao građanin dovoljno da kamata nije samo 0,8%, nego da ima i drugih troškova koje građani, po zakonu, kao građanin kada ode u banku, mora da mu se obračuna i da mu se pokaže kao efektivna kamatna stopa, da bi on znao koliko ukupno plaća više u odnosu na pare koje dobija na ime kredita. To svaki građanin koji ode u banku ima pravo po zakonu da zna.

Mislim da mi ovde kada dajemo garanciju, a to je pitanje jednog broja kolega ovde – zašto država Srbija mora da daje garanciju jednoj firmi koja, kako vi kažete, ima 500 miliona na računu, koja ima, ne znam, imovinu vrednu nekoliko milijardi evra? Zašto država Srbija mora da daje garanciju za ovaj kredit, zašto samo preduzeće ne da garanciju? To su pitanja za ovu raspravu i ona su sva ja mislim na mestu i zaslužuju odgovor pre glasanja o davanju garancije.
Hvala predsedavajući.

Ja ću da ponovim zbog čega smo mi podneli ovaj amandman koji je iste sadržine kao i amandman na prethodni zakon, a kaže se u njemu da je sporazum po osnovu koga se traži da Narodna skupština da garanciju sastavni deo ovog zakona. Još jednom da izrazim svoj protest i nezadovoljstvo zašto poslanici do dana današnjeg, do ovog trenutka nisu mogli da dobiju ovaj sporazum da ga vide.

Mi čujemo onoliko koliko to smatraju ministri koji se ovde menjaju kao na traci. Oni nas upoznaju sa određenim delovima sporazuma, ali samo ono što oni smatraju da treba da nam kažu, a ne sve. Stalno se vrši zamena teza i izbegavanje odgovora na neka pitanja.

Znači, koliki su stvarni troškovi ovog kredita? Stalno se govori o stopi za uzimanje kredita. Kamata je 0,8%. Ja vam stalno ponavljam, naš zakon koji definiše pojam efektivne kamatne stope vezano za kredite koji svaki građanin uzme i tamo se kaže da efektivna kamatna stopa obuhvata sve naknade i provizije koje klijent plaća banci pri odobravanju kredita, sve, pa i ovih 0,75% provizije ili „front et vi“, pa i 0,25% za nepovučena sredstva po dinamici koju mi ne znamo jer sporazum nismo dobili.

Da bi se na sva ova pitanja odgovorilo i da bi izbegli raspravu i skratili je, to bi sve moglo da se uradi da je sporazum dostavljen Skupštini, odnosno da je on postao sastavni deo ovog zakona što smo mi amandmanom tražili.

Kada je reč o EMS, želim da postavim jedno pitanje vezano za ovaj Transbalkanski koridor zbog koga se uzima ovaj kredit – da li je zbog tog transbalkanskog kredita EMS kupila 10% akcija elektro mreže ili kako se to zove, elektroprenosnog sistema Crne Gore? Zašto je ta transakcija plaćena 9% više u odnosu na cenu akcija dan pre i dan posle, pošto je ta kupovina obavljena na berzi? Zašto je kupovano od malih akcionara? Ko stoji iza toga u Crnoj Gori i koji je interes Srbije bio da kupi tih 10% akcija, da plati 13,8 miliona evra? Znači, da pretplati 9%, jer su akcije dan pre vredele 87 centi, plaćenu su 95 centi, a dan posle su vredele 87 centi na berzi. Šta ćemo sa tim što danas te akcije vrede 65 centi, što je izgubljeno skoro 5 miliona evra? To je jedna trećina ovog kredita, izgubljena u jednom poslu koji nikada nije objašnjen. Koji je interes Srbije bio za sve to? Da li je bio interes da dobijemo ovaj kredit, jer su onda sredstva koja ćemo da platimo koliko će nas koštati ovaj kredit mnogostruko veća, ne 7, 8 nego 50%.

To su pitanja koja moramo da dobijemo da bi mogli da podržimo eventualno davanje garancije, a na ta pitanja od ministra nismo čuli ni jednu jedinu reč do sada.
Mislim da ovaj amandman pokazuje da ove izmene zakona nisu tako jednostavne i tako benigne kao što se ovde u prethodna dva dana predstavljalo, da mi imamo jednu jednostavnu situaciju da je zbog poremećaja na međunarodnom tržištu kapitala, negativnih kamata tamo gde držimo sredstva Agencije za osiguranje depozita zbog čisto ekonomskih razloga bolje da kupujemo hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka i da je to sve jednostavno i super i da to rade sve zemlje na svetu i da tu nema nikakvih problema. Očigledno je da je neko sugerisao da takav način upravljanja nije dobar, odnosno ako bi se sva sredstva, tih 380 miliona, koliko tamo postoji, na ovaj način iskoristila da bi to poslalo jednu lošu poruku i značajnije uticalo na domaće tržište hartija od vrednosti.

Onda se ovde stavlja u zakon jedno ograničenje, da samo jedna četvrtina novca može na taj način da se iskoristi, što je vrlo neobično kada čitate ovaj zakon da u zakon stavljate jedno ovakvo ograničenje. Čemu onda upravljački organi te agencije, ako je obrazloženje da je to da bi se ispoštovao osnovni princip diverzifikacije? Znači, neko upravlja ovim fondom u ime Republike Srbije i ovim sredstvima i za to dobija, verujem, pristojne plate. Sada ih mi ovde ograničavamo i učimo ih šta je to osnovni koncept diverzifikacije. Hajde onda zakonom da propišemo sve, koliko sredstava treba da bude u dinarima, koliko sredstava treba da bude u devizama, u kojoj valuti, kod kojih banaka, da sve stavimo u zakon i nam uopšte ne trebaju upravljački organi Agencije. Mislim da ovo govori da ovo nije tako beznačajna promena i ovo što je govorio gospodin Krasić i druge kolege poslanici, da su očigledno drugačije namere predlagača od onih koje su nam ovde predstavljene u prethodna dva dana.

Zato smatram da ovaj amandman, kao i ceo ovaj zakon ne treba da se prihvati. Hvala.
Ovo je još jedan amandman koji dolazi od strane vladajuće većine, na ovaj ili onaj način. Mislim da je suština prihvatanja ovog amandmana mnogo veća od onoga što piše u obrazloženju koje je Vlada navela kao razlog za prihvatanje amandmana.

Naime, po amandmanu koji treba da bude prihvaćen ili je prihvaćen brišu se reči: „dok traju te okolnosti“. Znači, Vlada je predložila ovde da izuzetno, kako počinje ova izmena, u okolnostima poremećaja na tržištu kapitala, znači izuzetno može da se krene sa ovom aktivnošću, ali je na kraju stavila da to mora da se završi dok te okolnosti traju.

Sada ovde imamo prihvatanje amandmana da se taj deo briše, što znači u prevodu, u načinu funkcionisanja ove vlasti prethodnih pet godina, da će to da traje unedogled, ne izuzetno, dok traju okolnosti, nego dokle god predlagač, odnosno u ovom slučaju, ako se usvoji ovakav zakon, dokle god se smatra da je to potrebno, a ne dok traju okolnosti. Da nije samo jezička stvar u pitanju, onda bi se prihvatio verovatno i amandman koji su podnele kolege iz poslaničke grupe LDP i LSV, koje su isto imale samo jednu jezičku izmenu, da se briše ova reč „izuzetno“.

Ponavljam, nije očigledno ovde toliko benigna stvar i toliko jednostavna. Ovde je namera neka druga, namera da se očigledno sve veći problem popunjavanja i nepronalaženja sredstava za smanjenje deficita pronađe i u ovim sredstvima, to je problem. Zato je ovaj zakon loš i mi ga nećemo podržati. Hvala.
Naš amandman, na ovaj stav je da se obriše stav 2. i da zakon ne stupi na snagu, jer smatramo da je zakon loš, odnosno da ova izmena nije valjano obrazložena i da postoje neke skrivene namere. Ja nisam bio ubeđen, ni od strane gospodina Vujovića prošle nedelje, ni danas od gospodina Antića, kao predlagača, da se radi samo o ovome o čemu se priča. Zato nam daju za pravo i ova dva amandmana, koji izgledaju kao da su došli iz Narodne banke, koja nije ni druge institucije, pošto je zakon po hitnom postupku bio u mogućnosti da se upozna sa rešenjima koja se ovde predlažu i o kojima mi raspravljamo i zato smatramo da je loše usvojiti ovakvo rešenje da je trebalo malo još o tome razgovarati, jer kao što smo čuli, ova pojava negativnih kamata, ako tako laički zovemo, nije se desila pre nedelju ili dve dana, nego pre dve i po godine. Ako je trebalo reagovati, sigurno je trebalo reagovati, ali u ovih nekoliko dana, za normalnu zakonsku proceduru i raspravu je nešto što je trebalo.

Ono što je posebno zanimljivo kod ovih amandmana, na član 2. je kada se predlaže da, eto kao računajući da je potrebno da zakon hitno stupi na snagu. U ovom zakonu se to od strane predlagača ne prihvata, pozivajući se na smisao člana 196. stav 4. Ustava. Voleo bih da Vlada ima dosledan stav i da po drugim zakonima, a gotovo pravilo je obrnuto, da zakoni stupaju na snagu narednog dana od dana usvajanja u parlamentu, ne osam dana kako kaže član 196. da to važi za sve zakone. Ako smo danas kao čestitku predsednici, imali ovde pozdrave od strane poslanika i po neki cvet, a mi smo jednom predsedniku suda usvajanjem zakona po hitnom postupku u izmenama roka za stupanje na snagu, produžili radni vek, i da takve stvari se više ne dešavaju. Da ovaj parlament počne da radi poštujući svaki put Ustav i zakon, tako da zakoni ne stupaju na snagu odmah, sledećeg dana po objavljivanju, nego u ovom roku od osam dana.

Ali, pozivam Vladu i predlagača da ovo odbijanje ovog amandmana dobro pročita i zapamti. I svaki put da pročita član 196. Ustava, kada dođe ovde sa nekim predlogom zakona koji treba da stupi na snagu sledećeg dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Hvala.
Dobro je što predlagač, evo sada, vraća se, doduše, na ove članove koje smo već prošli i pokušava da nam objasni kako se vodi računa o sredstvima i kako smo neka sredstva izgubili i kako smo propustili da ostvarimo neku dobit, a sada će se to sve ispraviti. Ali, onda se postavlja pitanje i onda smo trebali u diskusiji da govorimo – a šta smo čekali? Ako su se negativne kamatne stope pojavile početkom 2015. godine, a sada je maj mesec 2017. godine, znači, šta je za te dve i po godine onda rađeno i čija je odgovornost što smo napravili neki gubitak, odnosno što je propuštena prilika da se napravi neka dobit?

Moram da priznam da je prepodnevna rasprava ličila kao da je septembar 2013. godine, kada se rekonstruisala Vlada, u jednoj od mnogih reinkarnacija. Ali, ako vam je to argument, pa šta je onda rađeno dve i po godine? I zašto onda hitan postupak sada, u roku od sedam dana da se zakon usvoji, očigledno bez konsultacija sa Narodnom bankom Srbije? Jel tako? Stižu ovi amandmani koje želite da usvojite.

Znači, niste rekli kompletnu istinu, a sada se hvalite ovde da postoje jasno neki podaci. Zašto ih niste stavili u obrazloženje zakona? Kako ja kao narodni poslanik da znam te podatke? Ovde smo čuli neke podatke od drugih kolega narodnih poslanika, koji ne znam kako su dobili te podatke. Ali, očigledno da svi poslanici nisu ravnopravni. Doduše, to stalno ovde viđamo.

Ako mi nismo mogli da dobijemo, kao i svi poslanici, te brojeve, postoji zakon, njegovo obrazloženje i sve te brojeve za koje tvrdite da postoje, trebali ste da nam date, pa da imamo argumentovanu raspravu. A ne ovako – vi znate.
Upravo je problem sa rokom stupanja zakona na snagu. To što ne postoje jasni kriterijumi kao što je prethodna koleginica govorila, nekad stupi osam dana po usvajanju, odnosno objavljivanju u „Službenom glasniku“, a nekad sledećeg dana. I ono što mi govorimo ovde stalno je da nema jasnog kriterijuma koji su to razlozi. Oni moraju tačno da budu navedeni. Ne možete vi u jednoj rečenici zbog potrebe da zakon hitno stupi na snagu da se ne bi desile negativne posledice tačka. Bez da kažete to koja je to negativna posledica. Bez da navedete razlog zašto se krši Ustav kada zakon stupa na snagu sledećeg dana. Pa, kad govorite o zakonu o sudijama, nije to zbog usvajanja nekih drugih odluka, nego zato što je sudiji Novici Petkoviću, onog dana kad je zakon stupio na snagu isticao mandat po prethodnom zakonu i da je zakon stupio na snagu posle osam dana, kako kaže Ustav, njemu bi prestala funkcija sudije i predsednika suda, ali ste vi trebali njega da nagradite.

Onda kada je u pitanju neki Novica ili Perica ili ne znam ko, onda – sledećeg dana, a kada nema Novice, Perice, onda kažete – osam dana i to je problem, to što ne postoje jasni kriterijumi, što radite po vašem slobodnom nahođenju i zato smo mi protiv ovakvih rešenja. Hvala.
Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili Poslovnik u članu 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde se govorilo o tome da li poslanici nešto znaju ili ne znaju, da li su pročitali ili nisu pročitali i ja nisam u svom izlaganju nikoga uvredio govoreći šta zna ili ne zna, jer to nije tema i to nije način na koji ja smatram da diskusije treba da se vode.

Govorio sam vrlo jasno o postojanju jasnih kriterijuma kada se donose neke odluke. To da Skupština može da donese odluke razne, to smo već viđali. Jedini kriteriju za donošenje odluka u ovoj Skupštini, ja nažalost moram da konstatujem, je zvonce. Ako ima zvonca, glasa se za. Ako nema zvonca, ne glasa se ili se glasa protiv.

Molim vas da ne dozvoljavate poslanicima da vređaju druge poslanike, da govore da ja nešto ne znam ili da nisam pročitao. Ima puno stvar koje ja ne znam. Bogu hvala ne mislim da sam najpametniji, jedini i onaj koji sve zna, kao što to misli predsednik Vlade i njegovi obožavaoci, ali sam spreman da raspravljam o svemu pa i o tome da li postoje opravdani razlozi za stupanje na snagu nekog zakona u roku kraćem od osam dana, kako to kaže Ustav.

Želim u toj raspravi da čujem argument, a ne želim da čujem zvonce.
Povreda Poslovnika gospodine predsedavajući. Pravo na repliku daje se odmah poslaniku koji zatraži kada je spomenut, kada je pogrešno protumačen i slično.

Vi ste imali ovde izlaganje kolege Martinovića, izazvao je nekoliko replika spominjući i gospodina Jovanovića i gospodina Krasića i predsednika moje stranke i svi smo tražili pravo na repliku. Vi ste dali samo gospodinu Jovanoviću a onda ste vratili loptu gospodinu Martinoviću i dali mu naravno da priča protivno poslovničkom ograničenju od dva minuta. Pričao je dva i po minuta.

Molim vas, ne zanima ni koliko je vreme, ni koliko je sati, ni da li ministarka ima nešto da kaže, tu je ceo dan, mogla je da kaže, želimo da završimo ovaj krug replika ovde. Hvala.
Dajte mi pravo na repliku.
Hvala.

Predsednice, prekršili ste član 96. Poslovnika, koji govori o učesnicima u raspravi, koji kaže: „U osnovnom postupku po otvaranju načelnog pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju imaju: predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata koji dobija reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja“.

Na vaš predlog, predsednice, odlukom većine u Skupštini, a suprotno ovom Poslovniku, mi smo objedinili šest tačaka dnevnog reda ove sednice. Jedna od tih šest tačaka je Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS ovaj put i njihov predsednik poslaničke grupe je ovlašćeni, u skladu sa Poslovnikom, predlagač ove tačke dnevnog reda.

Po odluci većine, na vaš predlog, iako to nije po Poslovniku, mi ovde vodimo objedinjeni načelni pretres. Znači, postoji nekoliko ovlašćenih predlagača, to su predstavnici Vlade, dva ministra koja su ovde, to ste vi kao predlagač jedne tačke dnevnog reda, ali i gospodin Ćirić.

Ovo ne bi bio prvi put da se predlagači zakona u objedinjenoj raspravi javljaju i da zloupotrebe i da govore i o drugim tačkama koje su okviru objedinjenog pretresa. To je radio vaš kolega, gospodin Martinović, više puta u ovom sazivu. Svaki put ste ga puštali. Ako hoćete na isti način da se odnosite prema svim poslanicima, molim vas da dat reč, kao ovlašćenog predlagaču gospodinu Ćiriću, da govori kad hoće, koliko hoće, a vi sledeći put razmišljajte kako objedinjujete tačke dnevnog reda na dnevnom redu Narodne skupštine. Hvala.
Hvala.

Evo u nekoliko rečenica da kažem o ovim zakonima i dve garancije koje treba da damo. Mi smo kao Skupština da preuzmemo garanciju.

Mi smo ovde čuli i o tome kako su ovo povoljni krediti i kamate na njih su 0,8%, ali naša intervencija, ministre, vi ste to rekli i u raspravi, da nemate ništa protiv da Narodnoj skupštini, odnosno poslanicima, bude dostavljen sporazum. Naš amandman jeste da kao deo ovog Zakona o garanciji budu i sporazumi potpisani sa bankom, ali mislim da bi bilo fer i prema poslanicima, jer nisu svi možda dole vešti da prave računice, kao što smo doneli zakon da kada građanin ode u banku, banka mora da mu onu efektivnu kamatu stopu objasni i jasno iskaže, da i ovde jasno kažemo kolika je kamatna stopa, jer nije samo 0,8%. Imamo i front-end fee 0,85. Imamo i ovu kamatu 0,25% za nepovlačenje sredstava. Kada bi sve to sračunali, ta kamata bi bila kud i kamo veća 0,8%, kao kad se računa kada vi odete sada u banku da uzmete kredit. Imate jednu kamatnu stopu, po troškovi ovi, pa troškovi oni i na kraju banka mora sve da vam izračuna po efektivnom kamatnom stopom. Mislim da bi takav isti podatak i mi ovde trebali da dobijemo i onda bi videli razliku u priči i raspravi da je minus 0,7% kamata danas kada se zadužujete ili kada držite sredstva deponovana negde u inostranstvu zbog kojih menjamo zakon o Agenciji za osiguranje depozita i kamata pod kojom se zadužujemo. To je nekih 2,5%, ta razlika. To je normalno verovatno ovamo za deponovanje sredstava, ali kada uzimate kredite, takva razlika mora da se pojavi i neko tu mora da zaradi. Treba da govorimo tačno o tome.

O priči kako je važan ovaj kredit za EPS zbog zdravlja građana Obrenovca, ja nemam ništa da dodam, ali postoji još jedan kredit, dogovoren 2011. godine, potpisan 2013. godine, 260 miliona dolara za odsumporavanje. Šta se uradilo sa Japanskom bankom? Šta se uradilo sa tim kreditom? Da li je on krenuo u realizaciju ili plaćamo penale zato što on nije povučen. Šta je sa zdravljem građana Obrenovca zbog svega toga?

Kada pričamo o EMS, postoje razni primeri lošeg poslovanja tog preduzeća u prethodnom periodu. Ja ću da navedem ovde samo jedan. Nikada građanima Srbije nije bilo objašnjeno zašto je EMS kupio 10% akcija Elektro-prenosnog sistema a.d. Crna Gora, zašto je tih 10% akcija plaćano 9% skuplje nego što su bile cene akcija dan pre trgovanja na berzi. Šta ćemo sa tim što su akcije plaćene 95 centi, a danas ovde kada vidite, ta akcija vredi 65 centi. Znači, pet miliona evra je izgubljeno na tom nikad objašnjenom poslu, da EMS kupuje 10% akcija u prenosnoj mreži Crne Gore.
Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, ja ću se pridružiti mojim kolegama poslanicima koji na početku svakog redovnog zasedanja preko 50 predloga zakona pokušavaju da stave na dnevni red, ali, nažalost, očigledno da, pošto dolaze od strane poslanika opozicije, ni jedan od ovih predloga zakona ne može da se nađe na dnevnom redu, da mogu poslanici da predlažu zakone kojima raspravlja, to smo videli na prošloj sednici, ali je očigledno to pravo mogu da koriste samo oni poslanici vladajuće većine.

Porez na dohodak građana je izmena koju predlažemo, koja treba da omogući da se krene sa smanjenjem opterećenja privrede i onih koji stvaraju dodatnu vrednost svojim radom i koji kroz taj rad pre svega pune republički budžet.

O priči da nešto treba da se uradi na smanjenju nametu koje građani, odnosno privreda plaćaju kada isplaćuju plate, govori se neprekidno godinama unazad. Nažalost, za ovih pet godina ove vlade ni jedan jedini korak u smeru tog rasterećenja nije napravljen.

Evo sada ponovo imamo najave optimistične od odlazećeg premijera, da ima prostora da se porez na dohodak građana smanji jedan, dva, tri ili četiri posto, ali da o tom iznosu i procentu smanjenja moramo da dobijemo saglasnost MMF-a do uzdržanijeg stava ministra finansija, sadašnjeg, ne znamo da li će biti budući, da li će biti na toj ili nekoj drugoj funkciji, koji je to smanjenje, koje je najavljivano do kraja ove godine, stavio pod znak pitanja, ali ja verujem da je za vladajuću većinu ovde ipak najvažnije ono što kaže Aleksandar Vučić i pozivam da glasamo za Predlog izmena i dopuna ovog zakona, svi zajedno.

Ovaj predlog se sastoji u tome da se stopa poreza na dohodak građana sa deset smanji na devet. Smatramo da je to mali korak, ali korak u jednom pravcu koji pokazuje nameru Vlade da u nastavku velikih reformi koje sprovodi već pet godina, uradi nešto na dobrobit građana, a to je da smanji porez, da time stvori, to je nekih pet milijardi dinara više novca u privredi, da se tim novcem privrednici, da li će minimalno povećati plate, da li će uložiti nešto, da li će krenuti da razvijaju svoj biznis, to je na njima, ali imaće jedan svež kapital koji će im omogućiti dalji razvoj.