Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marko Đurišić

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka

Govori

Ne možemo sada da pređemo, zato što ste vi zakazali juče za 10.00 sati glasanje, a za 14.00 sati nastavak sednice. I kada počne sednica u 14.00 sati, onda možete da primenite član 287. i da postavimo pitanja.
Imali smo ovde problem i tumačenje da kada je zakazan Dan za glasanje, nema postavljanja pitanja, nema veze da li je utorak ili četvrtak. Vi sada pravite presedan za jedno pitanje za koje smo se složili, uz proteste određenih poslaničkih grupa, da ne može. I ako ste vi već zakazali nastavak sednice za 14.00 sati, ne možete sada da ga zakažete za 10.00 sati.
Ali, ne možete da nastavite ako ste nastavak rada već zakazali za 14.00 sati. Možete da odložite za neki trenutak. Ima član Poslovnika koji govori o odlaganju početka sednice.
Ali ne možete da odložite za ranije.
Poslanici su obavešteni da je u 14.00 nastavak, da nastavljamo sa radom i da će tada biti pitanja. To ste vi rekli. Stoji u stenogramu.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, iskoristiću ovu priliku da postavim pitanje prvo ministru Stefanoviću, vezano za progon ljudi u Topoli, odborničke grupe „Novi ljudi-Bolja Topola“ . Naime, juče je jedan od članova i odbornik u SO Topola napadnut, pretučen i to, nažalost, nije prvi put. U opštini Topola se već duže vreme sprovodi teror nad svakim opozicionim delovanjem i to je juče dobilo novi oblik fizičkog nasilja napadom na jednog odbornika. Očekujem u roku od 15 dana odgovor od ministra Stefanovića koje je mere preduzela policija i dokle se stiglo u istrazi i da li je ovo što se dešava u Topoli samo jedan od primera koji nas čeka u budućnosti ili će ova država uraditi nešto da se zaustavi progon nad političkim protivnicima?
Sledeće pitanje je vezano za stanje u pravosuđu i tzv. borbu protiv kriminala i korupcije. Tu postavljam pitanje predsedniku Vlade i ministarki Kuburović, šta će država da preduzme kako se ne bi ponovo desilo, kao što smo mogli iz medija da saznamo pre neki dan, da osoba koja ima egzotični naziv Mali Ugar, optužen za ubistvo, u stvari za nekoliko ubistava, posle dve godine bekstva konačno priveden pravdi pre godinu dana, a onda pušten da se brani sa slobode, jer kako kaže u objašnjenju portparol suda, da sud uvek teži da zameni težu meru onom lakšom zakonskom merom, pa je eto našla za shodno da optuženog za najteža krivična dela, za ubistvo, sa debelim dosijeom, jer su već neka ubistva toj osobi i dokazana, pusti na slobodu.
Da li građani Srbije treba da budu zabrinuti što takve osobe šetaju slobodno među nama i da li država će nešto preduzeti kako bi zaustavila to, kako bi se sredilo stanje u pravosuđu, a ne da nam se ponavlja iz slučaja u slučaj da imamo protiv svih, da tako kažem, omiljenih kriminalaca Aleksandra Vučića, zastarevanje slučajeva, oslobađajuće presude i da Srbija ponovo postaje sigurna kuća za brojne kriminalce koji ovde danas dolaze i slobodno mogu da šetaju, ali, nažalost, i da nastave da se bave kriminalom, pa imamo sve veći broj najtežih krivičnih dela i sve veću ugroženost građana?
Ove stvari mislim da zahtevaju odgovor države. Odgovor države svakako ne mogu da budu akcije kao što je recimo, akcija „Rezač“. Ona je zanimljiva, jer pre godinu dana u velikoj akciji, kako je tada ministar policije objašnjavao, na televiziji se pojavljivao gotovo neprekidno 48 sati na svim mogućim medijima, i radio ono što danas kaže da nije posao ministra policije, da vodi istrage, a on je tada izlazio i objašnjavao građanima Srbije kako je uhapšeno 80 ljudi koji su krivi za ne znam koliko raznih krivičnih dela i za ne znam koliku materijalnu štetu da su naneli državi. Danas, godinu dana tačno posle, ni jedna jedina optužnica protiv 80 ljudi nije podignuta, ni jedna jedina.
Postavljam pitanje da li je to borba protiv kriminala i korupcije? Šta građani mogu da očekuju ako tako s jedne strane imamo spektakularna tzv. hapšenja i borbu protiv kriminala i korupcije koje nemaju nikakav epilog na sudu, a sa druge strane da se optuženi protiv kojih se vodi krivični postupak pred sudovima za najteža krivična dela puštaju da se brane sa slobode? Šta građani treba da očekuju?
Iskoristio bih ovu priliku na kraju da postavim ministru policije pitanje da li je, pošto je rekao da policija još uvek vodi predkrivični postupak, da li je policija saslušala u svojstvu građanina gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Vlade, koji je 8. juna rekao da su za rušenje u Savamali, odgovorni pojedinci iz vrha gradske vlasti? Znači, prošlo je više od sedam meseci od tog trenutka i da li je on saslušan da kaže koji su to pojedinci iz vrha gradske vlasti koji su organizovali rušenje u Savamali? Hvala.
Hvala, predsednice.
Poštovani ministre, ovaj prvi zakon je Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i ono što je suština ovog zakona i naredna tri, koja treba da diskutujemo, je pomeranje roka, roka posla donošenja drugih zakona koji bi trebali da obezbede sprovođenje ovog zakona konkretno, a u suštini da dovedu do boljeg života građana Srbije.
Umesto da dobijem odgovor zašto nije urađen ovaj posao u roku, koji je sama Vlada odredila, gotovo ista ova Vlada, u manje više istom sastavu, u februaru mesecu ove godine, mi smo danas dobili Predlog zakona o tri tačke koje govore o odlaganju za šest meseci, odnosno godinu dana.
Sada, konkretno, ovo je Zakon o platama u javnom sektoru, koji je, kada je donošen ovde, ministarka Kori Udovički, naravno, hvalila, pošto je ona bila predlagač tog zakona, objašnjavajući kako iza tog zakona stoji veliki dvogodišnji rad, prebrojavanje zaposlenih u javnoj upravi, koji će konačno da uvede red u javnom sektoru. Naravno, gle čuda, od tog obećanja i od toga nema ništa. Došao je dan kada treba zakon da krene sa primenom, kako je bilo predviđeno 1. januar 2017. godine i sada Vlada, gotovo ista, doduše, nadležna ministarka, u ovom slučaju je druga, dolazi i kaže –izvinite, treba nam još godinu dana, a ni jedne jedine reči zašto to nije moglo da se uradi u ovih prethodnih 10 meseci. Koji je to problem bio? Ako se dve godine radilo na zakonu, kao što je rečeno u februaru mesecu, šta je bio problem da se do kraja ove godine usvoje potrebni zakoni i krene sa primenom tog, inače lošeg zakona?
Naravno, umesto da dobijemo te odgovore, nastavlja se sa kampanjom iz Vlade, sa praznim pričama i obećanjima. Sada je hit, koji je ministarka imala, vezano na temu zaposlenih u javnom sektoru, kako će taj broj biti u toku 2017. godine smanjen za 5.000. To, građani moraju da znaju, ne znači da će 5.000 ljudi manje raditi u javnom sektoru, zato što prirodnim odlivom od nekih preko 700.000, koliko je prethodna ministarka, posle dve godine brojanja, uspela da izbroji u javnom sektoru, preko 15.000 ljudi godišnje, kako se to kaže, prirodnim odlivom prestaje da bude zaposleno. Znači, umesto 15.000 koji će otići u penziju, da prevedem na običan jezik, 10.000 novih će biti zaposleno u 2017. godini, novih isključivo kadrova SNS, partijskih ljudi, nažalost, najčešće nesposobnih za svoj posao i zato imamo sve neefikasniji rad uprave, sve neefikasniji rad javnog sektora, sve neefikasniji rad javnih preduzeća, gde neznanje, recimo, samo u „Elektroprivredi Srbije“ dnevno ovih dana košta građane preko milion i po evra, jer Srbija mora da uvozi struju. Građani treba da znaju da Srbija danas uvozi struju zato što ne može da se iskopa dovoljno uglja na Kolubari da bi mogle da rade termoelektrane u punom kapacitetu.
To su sve činjenice. I mi umesto da raspravljamo o tim stvarima vezane za život građana, imamo ovaj rok. Baš me zanima da li ćemo makar u ovoj načelnoj raspravi dobiti od ministarke, ministara, ko god bude ovde prisutan, odgovor na to zašto posao koji je Vlada preuzela na sebe nije odrađen, koji su to razlozi da se danas traži rok od još godinu dana.
Mi smo predložili da se ovaj član zakona briše, da se Vlada suoči sa posledicama svog nerada, a najbolje suočavanje biće izbori, gde sam siguran da će ova Vlada otići u prošlost. Hvala.
Kada je donošen ovaj Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, mi smo ukazivali na propuste u tom zakonu i predlažemo već neko vreme izmene i dopune tog zakona. Naravno, poslanička većina to nije usvojila i u ovom predlogu zakona koji je došao iz Vlade nema tih izmena. To su izmene koje govore o tome da se drugačije definiše javni sektor, odnosno da u to uđu i zaposleni u javnim preduzećima čiji je osnivač Vlada, AP, lokalne samouprave, kao i da se promene one odredbe koje umanjuju prava zaposlenih. Ništa od toga u ovom predlogu Vlade nema.
Jedino što je Vlada promenila, to je da u prelaznim i završnim odredbama rokove koje je sama odredila, ponavljam, kada je zakon donošen, sada produžava za vreme koje je više nego duplo duže od vremena koje je sama odredila u februaru mesecu ove godine, bez i jedne reči objašnjenja zašto to nije urađeno i zašto treba sad toliko mnogo vremena, toliko više u odnosu na prvi predlog. Možda je u stvari suština zašto mi ovo odlažemo u sledećem.
Ja sam, naime, sada ovde čitao izlaganje prethodne ministarke, koja je obrazlagala ovaj zakon u februaru mesecu. Ona je, između ostalog, rekla kako se ovim zakonom uređuje zadržavanje zatečene plate uz određivanje načina postepenog usaglašavanja zatečene zarade sa visinom buduće plate prema novom sistemu, naravno u skladu sa budžetom, a to treba da počne da se dešava 2017. godini. Kao što govori kako će ovaj zakon omogućiti kada se donesu prateći zakoni i nagrađivanje zaposlenih i vrednovanje njihovog rada. I svega toga nema! Sve se to odlaže sad za još godinu dana.
To pokazuje pravu sliku politike Vlade Republike Srbije. Nikakvih reformi suštinskih nema. Mi donosimo zakone koji se ne sprovode, zato što ili su loše napisani, ili podrazumevaju donošenje nekih podzakonskih dokumenata ili drugih zakona koji se ne donesu u određenom periodu. Najbolja slika toga su ova zasedanja na kraju svake kalendarske godine. Tada imamo brdo zakona kojima se pomeraju rokovi. Onda se to sve spoji kao sada u jednu raspravu, gde vi jednostavno ne možete da ukažete na sve ono loše što Vlada nije uradila u prethodnih godinu dana, i pored svih velikih obećanja, velikih reči, velike borbe za reformu, za unapređenje javne uprave, i lažne slike o navodnom smanjenju broja zaposlenih.
Ja sam postavio pitanje i nisam dobio odgovor kod rasprave o budžetu. Vi govorite o smanjenju broja zaposlenih, a smanjene su i plate, pa kako je onda moguće da se za 2017. godinu iz budžeta odvaja 20 milijardi dinara više za plate zaposlenih nego što je bilo u budžetu za 2012. godinu? Tada je bilo 202 milijardi predviđeno za zaposlene u budžetu za 2012. godinu, a sada se predviđa 20 milijardi više, 222 milijarde. Kako je moguće sa manjim brojem zaposlenih i smanjenim platama da mi imamo 10% više u budžetu para za plate zaposlenih? Na to nisam dobio odgovor.
Vi ste spominjali, tj. ministar mi je tada odgovarao poređenjem sa 2014. godinom. Ja pitam sa 2012. godinom, da li tu postoji kontinuitet? Vi uzmete neku tačku u vremenu koja vama odgovara u ovih pet godina i onda se merite na nju, a građani treba da znaju i da vas mere prema onome što radite u poslednje četiri i po godine, a to je loše po građane Srbije. Siguran sam da će se ovim izborima koji dolaze to promeniti.
Pa, ovaj član 3. na koji smo mi dali amandman da se obriše, je izmenjen. Znači, ni Vlada sama nije uspela da napiše dobar zakon od tri člana, gde pomera rokove u onda u poslednjem članu – stupanje na snagu, setila se Vlada da ne može da stigne u zakonskom roku od osam dana da se proglasi ovaj zakon, pošto će biti usvojen manje od osam dana do nove godine, a treba da počne da važi pre nove godine, kako ne bi krenuo da važi zakon od 1. januara 2017. godine, kako je Vlada donela u zakonu koji je usvojen ovde u februaru mesecu.
Onda se ovde prihvata amandman poslanika koji je sasvim sigurno dobio tu inspiraciju od strane Vlade da se izmeni i popravi propust Vlade i da taj zakon stupi na snagu narednog dana, odnosno od dana objavljivanja u „Službenom Glasniku“. To govori ponovo još jednom o svoj konfuziji i nesposobnosti ove Vlade.
Dakle, znalo se kada je donet ovaj zakon, da ne citiram šta je sve ministarka Udovički govorila, kako će sada, ne znam šta sve da se uradi i taj rok od 10 meseci, ono što je najvažnije da će donošenjem ovog zakona čije sada odlaganje Vlada pomera za još godinu dana, biti omogućeno nagrađivanje i ocenjivanje zaposlenih u javnom sektoru.
Sada toga nema, nastavlja se uravnilovka. Nastaviće se sa partijskim zapošljavanjem, jer idu još jedni izbori, pa treba kupiti nekoliko hiljada glasova. To je poenta ovog zakona.
Zato smatramo da ovaj zakon ne treba da se donese ni u jednom članu od tri člana koliko je ova Vlada uspela da stavi u predlog zakona.
Hvala, predsednice.
Mi smo podneli amandman da umesto rokova koji govore o određenim datumima, vidimo da je i Vlada odustala od svog predloga, od godinu dana otišla je na dve godine, nije prihvatila predlog na četiri godine, znači, nalazimo se u jednoj pijaci, stavimo reči: „do prestanka razloga za delimično finansiranje iz budžeta Republike Srbije za obavljanje osnovne delatnosti“. Zato što je to suština o kojoj treba da razgovaramo. I o tome se, čini mi se, vodi rasprava u prethodna dva sata.
Znači, ovaj član koji se menja sada, koji je prvo trebalo da važi godinu dana, sada će, izgleda, da važi još dve godine i suštinski odustaje od uvedenog proklamovanog Javnog servisa Srbije koji je nezavistan u odnosu na Vladu i na izvršnu vlast i treba da se finansira isključivo od pretplate koju plaćaju svi građani Srbije. To je suština zakona.
I nije istina, ja se ne slažem sa argumentima koji kažu – rukovodstvo RTS-a nema veze sa tim. Imalo je godinu i po dana, od jula meseca 2014. godine, kada je zakon usvojen, do početka ove godine, da se pripremi za uvođenje pretplate, da smisli način, da napravi kampanju zbog čega građani treba da im veruju i plaćaju pretplatu. Ono ništa od toga nije uradilo. I onda je došla Vlada i napravila jedno solomonsko rešenje. Tada je rečeno – evo, godinu dana plaćaćete pretplatu samo 150 dinara, ostatak para daćemo iz budžeta.
Prošlo je godinu dana. Opet se ništa nije uradilo i opet smo na istoj tački – kako ćemo dalje. I pošto niko nema rešenje, niko ništa nije uradio, mi sad to produžavamo, prvo, predlogom Vlade originalno za godinu, a sada za još dve godine, bez priče kako ćemo da izađemo iz ovoga, da li ćemo javni servis da napravimo onako kako treba, ako treba da postoji javni servis, nezavistan od izvršne vlasti, ili ćemo da napravimo državnu televiziju koja će se plaćati iz budžeta i koja će direktno odgovarati Vladi.
Ali ne, Vlada nastavlja i prolongira ovo stanje, zato što joj očigledno politički odgovara. Jer, mi ovde vodimo diskusiju – nezadovoljni smo mi iz opozicije jer, naravno, niko nikad ne može da se pojavi u informativnom programu RTS-a, ni u redovnim informativnim emisijama, dnevnik i ostale emisije, ni u ovim drugim emisijama koje bi trebalo da razvijaju politički dijalog. A s druge strane, predstavnici SNS-a su nezadovoljni, jer Vučić se nije ni u jednom dnevniku za ove četiri i po godine pojavio u prvih 10 minuta nego u drugih 10 minuta. Jednom od 1.500 dana i to navode kao primer kako RTS ne izveštava kako treba i treba da bude državna televizija.
Mi nemamo taj dijalog. Imali smo, a kada je usvajan zakon i medijska strategija i tu su bile, nažalost nije taj ministar koji je tada bio, puna usta velikih reči, a sada je ministar provukao, meni je to bilo jako interesantno, da ćemo usvajati novu medijsku strategiju uskoro. Znači, sve ono što je onaj prethodnik najavljivao kao najbolje rešenje, dugoročno, kako će to da popravi medijsku scenu Srbije, kako će to da spreči cenzuru i autocenzuru – ne, ne valja, što smo i ukazivali da ne valja.
Sada ćemo imati nešto novo. Kada? Ne znamo. Očigledno je ministar našao ovde i vladajuća većina, da kažem, jedno dobro rešenje tako što je umesto godinu dana sada uzela dve godine sebi da radi taj posao, a mogu da vam kažem da ste trebali da uzmete naše rešenje, jer naše rešenje je neograničeno, jer govori o prestanku uslova zbog kojih smo došli u ovu situaciju.
Naša namera je bila da usvojimo ovakvo rešenje, da kada dođe neka druga odgovornija Vlada da stvori te uslove u najkraćem roku u obaveže i RTS da radi na tome, da vodi kampanju da građani znaju zašto plaćaju tu pretplatu i da je plaćaju zato što je njihov interes to da imaju i dobar kulturni program i obrazovni program koji postoji i informativni program u kome su zastupljeni stavovi svih političkih snaga u Srbiji, a toga danas nema i kako sada stoje stvari, sa ovakvim izmenama ovog Zakona o medijskom servisu, neće ga uskoro ni biti.
Naravno da govorimo, jer uređivačka politika svakog medija zavisi od izvora finansiranja. I privatni mediji imaju određenu uređivačku politiku koja je u interesu vlasnika tih medija. Ne bi smela da bude jedino u interesu, pošto i oni obavljaju delatnost od javnog interesa, ali je dozvoljena određena mera interesa vlasnika.
Suština javnog servisa je da su vlasnik javnog servisa svi građani i da treba da bude u interesu svih građana. Mi nemamo to, Vlada je promenila suštinu zakona, upravo ovim članom, obezbeđujući značajan deo sredstava iz budžeta i time se postavila kao vlasnik javnog servisa, Vlada, izvršna vlast, i tako se i ponaša i zato imamo uređivačku politiku informativnog programa, pre svega, kakvu imamo, gde nema predstavnika opozicije.
Upalite sada dnevnik u pola osam uveče, videćete kako izgleda dnevnik, koliko vremena imaju predstavnici vlasti, a koliko imaju vremena predstavnici opozicije. U ovom prenosu, koji možda ide, a možda i ne ide, ne znam, ne mogu da gledam prenose, sedim ovde u sali, taj prenos se plaća, plaća se iz budžeta Skupštine Srbije svakog meseca. Znači, to je komercijalni i ne bi smeo nikad da se prekine ni jednim drugim programom, što RTS radi. Znači, ne bi smeo da se prekine.
Kritikujem Vladu upravo što nema jasnog koncepta da li hoće javni servis ili hoće državnu televiziju. Vi sada ovo koristite, jer onda slušamo napade na uređivačku politiku RTS - nije jednom bio premijer u prvih 10 minuta, strašno, a 1499 dana što je bio, nema veze, a što niko nikada od predstavnika opozicije nikada nije bio u 1500 dana, to nema veze. E, pa ima i te kako veze i treba o tome da razgovaramo.
Ne vidim opravdanje da vi meni 27. decembra 2016. godine kažete - istekla je medijska strategija 1. januara. Ko je kriv što nije doneta medijska strategija godinu dana i šta je garant da ćete vi doneti kako kažete? Ja ću vam reći - i naredne godine će biti izbori. Znači, za nekoliko meseci će ponovo biti izbori i ponovo nećete doneti medijsku strategiju, a vama medijska strategija i ne treba, jer mediji u Srbiji ne postoje. Znači, pogašeni su lokalni mediji ili pokupovani od strane funkcionera SNS, koliko god to vama bilo smešno. Pogledajte na šta liče lokalne TV i rado stanice, kao isključivi servisi SNS i to je rezultat medijske strategije koju ste vi sprovodili, ne do 1. januara, nego do danas, 27. decembra, a sprovodićete očigledno još jako dugo, jer nam slede izbori i nećete vi to doneti u narednih nekoliko meseci, kao što ste rekli.
Hvala predsedavajući.
Ovaj zakon se zove – Zakon o privremenom načinu naplate takse za javni medijski servis. Privremenom. Mislim da je Vlada prvo što je trebala, uz Predlog izmena i dopuna ovog zakona da predloži i brisanje reči – privremenom, jer očigledno da nije privremeno. Vlada je došla sa predlogom da to privremeno, posle godinu dana traje još godinu dana, a sad je prihvatila amandman da traje, u stvari, dve godine.
Ja, i pored svog uveravanja iz Vlade da će to biti rešeno u naredne dve godine, sam siguran da neće ukoliko ova Vlada bude u mandatu te dve godine. Znači, neće biti i opet za dve godine, bez obzira na optimizam koleginice Čomić, nećemo rešiti ovo pitanje, ako bude ova Vlada.
Jedini razlog za optimizam vidim u izborima i u tome da će doći neka druga Vlada. Ali ovaj zakon je inače lex specialis, zato što stavlja van snage nekoliko odredbi Zakona o javnim medijskim servisima. Ali, očigledno da to poslanici većine ne znaju. Malopre smo čuli kako visinu takse za javni medijski servis uređuje upravni odbor i to piše u Zakonu o javnom medijskom servisu. Ali, u ovom zakonu koji inače ima 12 članova i donet je 29. decembra 2015. godine, u članu 9. ima jedna jedina rečenica koja kaže – visina takse jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije utvrđuje se u mesečnom iznosu od 150 dinara.
Znači, ne utvrđuje više upravni odbor, ni u 2016. godini, a sada kada produžimo važenje ovog zakona ni u 2017, ni u 2018. godini i suspendujemo taj zakon, ovim lex specialis. To je vaš manir.
Zato smo mi protiv ovakvih zakona i zato tražimo da se ne glasa o ovakvim zakonima i predlagali smo amandmane da se ovakvi zakoni ne prihvate. Znači, Vlada vodi lošu politiku, nema ni jedan jedini odgovor na probleme. Ne ume da reši.
Donela je ovu odluku kao privremeno rešenje da se taksa, a ne više pretplata naplaćuje ponovo uz račun za isporučenu električnu energiju, ali tako da više ne možete da se oslobodite praktično od plaćanja, bez obzira da li imate električno brojilo na garažu, u vikendici, na nekom pomoćnom objektu, ne možete formalno da se oslobodite i prvo se naplati taksa a onda idu troškovi za isporučenu električnu energiju.
To je problem sa celim ovim zakonom. Bilo bi bolje da nikad nije donet i da danas posle godinu dana njegove primene nikad nismo dobili ovakav predlog Vlade da on važi još godinu dana, a nažalost, ovim usvojenim amandmanom važiće još dve godine. hvala.
Hvala.
Mi smo intervenisali sa dva amandmana na ovaj zakon, ne tako što smo predložili brisanje svih članova, nego smo želeli ovom jednom važnom zakonu da damo neke predloge i ova ovde intervencija bi trebala, po našem mišljenju, da osigura bolji položaj malih akcionara.
Vlada je odbila ovaj amandman, dajući jedno duže obrazloženje, najduže verovatno na odbijanje svih amandmana u ovom zakonu, ali smatrajući da rešenje koje ona nudi bolje štiti male akcionare, što mi smatramo nije tačno.
Mislim da je sama činjenica da o ovom zakonu u načelnoj raspravi nije rečena, ja mislim, ni jedna jedina reč, da evo ja sam pročitao i pokušao da shvatim čemu hitnost kod ovog zakona, zakona koji inače nije menjan od 2011. godine, i sada ovde kaže - zašto donosimo po hitnom postupku - radi usklađivanja sa izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala u cilju sprečavanja štetnih posledica na tržištu kapitala, a sve ovo ima cilj razvoj kulture korporativnog preuzimanja i poboljšanja stabilnosti i razvoj finansijskog tržišta.
Znači, vrlo ozbiljni razlozi, ali ni jedan od njih nije za hitan postupak, pogotovo ne, da vodimo posle celog dana negde pred 11 uveče ovu raspravu, a sa svešću da nas čekaju vrlo važni zakoni koje će građani Srbije sasvim sigurno bolje da razumeju.
Smatramo da je naše rešenje bolje, koje smo predložili, da ne treba da se nađe praktično stav 4. u ovom predlogu izmena i dopuna kako je Vlada to predložila i da bi sa tom izmenom zakon pružio veću zaštitu malim akcionarima koji su i onako ostavljeni na milost i nemilost, kao što ovde u obrazloženju kaže, imali su do sada možda jedinu zaštitu pred sudovima, a usvajanjem ovih izmena i dopuna više i ta zaštita im neće biti moguća. Hvala.
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanik Zoran Živković, Saša Radulović, zajedno Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Miljan Damnjanović, zajedno poslanička grupa Dveri, poslanička grupa DS.
Na član 6. amandman je podneo Marijan Rističević. Izvolite.
Naša ideja sa predlogom ovog amandmana nije bila pričamo šale i pošalice, nego da ozbiljno intervenišemo i smatramo da je ovaj član 7. štetan i da je bolja formulacija ona kako danas postoji u zakonu, i da ovim izmenama neće se smanjiti, nego naprotiv, otvoriće se vrata dodatnim malverzacijama i zloupotrebama.
Ono što prvo smatram da nije u redu, da za odbijanje amandmana dobijemo jedno, kako je neko govorio ovde „kopi pejst“ obrazloženje. Naime, na gotovo sve amandmane na ovaj zakon obrazloženje je za ne prihvatanje, da se ne prihvata iz razloga navedenih za ne prihvatanje na član 1. Predloga zakona koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković, i to se ponavlja za svaki od ovih podnetih amandmana koji govore da se određeni član briše. Mislim da nije jednostavno način i da je morao predlagač zakona da obrazloži zašto su rešenja izmena originalnog zakona bolja, svrsishodnija, celishodnija, kako god hoćete, od onoga što sada Vlada predlaže. To se nije desilo i to dodatno obesmišljava ovu raspravu.
Znači, mi sada treba ovde da pretrčimo preko ovih amandman, da se usvoji ovaj važan zakon koji nije menjan šest godina i da bez ijednog obrazloženja šta je namera predlagača, šta su izmene i kako će to se odraziti na život građana, mi pređemo preko svega i nastavimo dalje. Smatramo da je to loše i žao nam je što smo došli u ovu situaciju.
Naravno, ovo je još jedan u nizu istih zakona, produženje rokova koji su istekli ili treba da isteknu, bez obrazloženja zašto se to desilo i ko je za to odgovoran.
Ovde konkretno, u ovom zakonu od tri člana, govori se o produženju roka u kojima autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, odnosno javna preduzeća i društva kapitala, imaju pravo da do kraja sledeće godine novi rok u kome podnose zahtev za upis prava javne svojine.
Ponavljamo pitanje na koji nemamo odgovor - koliko je to jedinica lokalne samouprave završilo ovaj posao? O kojem broju jedinica se radi koje nisu to uradile? U obrazloženju zakona nema nijedna jedina analiza u koliko slučajeva će se ovo dešavati, zbog koliko opština, odnosno jedinica lokalne samouprave se ovo radi, koliko javnih preduzeća nije u potpunosti ili nije uopšte ovo uradilo i koliki je posao uradila AP Vojvodina. Bez toga, naravno, ne možete da dobijete našu podršku za produženje ovog roka. Jer, koja je garancija da za godinu dana, ne daj Bože da ova ista Vlada upravlja Srbijom, dođete i tražite novo produženje? Koja je garancija da će se u narednih godinu dana ovaj posao završiti?
Ništa u ovom zakonu i ne govori o hitnosti. Rečenica koju vi tražite - donošenje ovog zakona po hitnom postupku mogao bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija. Koje? Koje štetne posledice? Imovina Republike Srbije, da li će se lokalne samouprave upisati na nju i iskoristiti svoje pravo? U krajnjoj liniji ne pravi nikakvu štetu, sem tim jedinicama lokalne samouprave, odnosno javnim preduzećima. Zato smatram da je bilo bolje da ovakav zakon nikada nije došao na dnevni red Skupštine.