MIROSLAV ALEKSIĆ

Narodna stranka

Rođen je 1978. godine u Kruševcu.

Osnovnu i srednju Tehničku školu završio je u Trsteniku, nakon čega je otpočeo studije na ekonomskom fakultetu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste.

Pre izbora na javne funkcije, još početkom 2000. godine osnivao je preduzeće za otkup i izvoz voća i povrća, koje je 2003. godine bilo jedan od najvećih izvoznika sveže šljive iz Srbije. Sedam godina kasnije firma je prerasla u novo i veće preduzeće koje i danas posluje u Trsteniku.

Od 2005. do 2007. godine bio je direktor Javno-komunalnog preduzeće “Počekovina”, a od 2008 do 2012. godine, obavljao funkciju direktora Direkcije za planiranje i izgradnju “Trstenik”.

Za predsednika Opštine Trstenik izabran je u junu 2012. godine. Predsednik je odbora za komunalne delatnosti Stalne konferencije gradova i opština i dobitnik nagrade za razvojne projekte u opštini Trstenik i regionu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Prvi je potpredsednik Narodne stranke.

Oženjen je i ima jednu ćerku.

Osnovne informacije

Statistika

  • 195
  • 13
  • 666
  • 29
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Isključenje sa daljinskog grejanja

odgovoreno za 6 meseci i 19 dana i 4 sata

Poštovanje predsedniče, U terminu koji je predviđen za isključenje domaćinstva sa daljinskog grejanja, uredno sam podneo zahtev za isključenje uz plaćanje svih preostalih obaveza i taksi. Isključenje nije izvršeno od strane JKP Energetika pod izgovorom da su zaposleni na čekanju, da nem...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.04.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, a tiče se vodovoda i pijaće vode u Zrenjaninu.

Premijerka je 30. januara ove godine rekla da je Zrenjanin na korak do zdrave pijaće vode. Godine 2015. je pompezno najavljeno rešavanje tog problema tako što se izvesni privatni investitor doći i investirati pare iz svog džepa, a građani Zrenjanina dobiti pijaću vodu i to već 2016. godine. Sa zakašnjenjem od godinu dana, negde polovinom prošle godine tek fabrika, odnosno postrojenje za prečišćavanje vode za piće je puštena na nekoliko dana u rad, da bi posle toga bila zatvorena i do dana današnjeg građani Zrenjanina nemaju zdravu pijaću vodu. Pri tom, to stanje i to što se dešavalo u tom čitavom procesu zapravo pokazuje svu nesposobnosti današnje vlasti u Republici Srbiji, nesposobnost lokalnih vlasti i nesposobnost pokrajinske vlasti.

Naime, u kojoj normalnoj državi jedno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo građevine može dati dozvolu za izgradnju postrojenja za preradu pijaće vode privatnoj firmi koja se zove „Zilo grup“, navodno italijanski investitor, u APR se to ne vidi, mislim da je registrovana firma u Srbiji sa srpskim vlasnicima, da to preduzeće može napraviti fabriku, prečišćavati vodu i po 0,28 centi je prodavati vodovodu koji će je dalje distribuirati građanima?

Zatim, Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo odbijaju da daju dozvolu za puštanje u rad tog postrojenja zato što je to u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Pitam premijerku – ko će snositi odgovornost zato što ne poštuje zakone koje usvaja ova Skupština, ne poštuje zakone Vlade Republike Srbije. Ako je neko iz Ministarstva građevine prekršio Zakon o komunalnim delatnostima i dao je saglasnost nekakvom privatnom investitoru da napravi tu fabriku, a onda sada Ministarstva zdravlja ne da saglasnost da se to pusti u rad – ko je odgovoran? Neko mora da snosi odgovornost.

U međuvremenu došli su do jednog sjajnog rešenja, a to je – hajde da rešimo problem, kako reče premijerka, postoji jedna mala začkoljica, ali ćemo nju rešiti tako što će grad Zrenjanin kupiti sada to izgrađeno postrojenje, tu fabriku od privatnog investitora. Sada treba da se neposredno pogodbom utvrdi da li je to 6,5 miliona ili je 8 miliona evra ili koliko god i da li će to postrojenje zapravo i kada se bude pustilo u rad omogućiti građanima Zrenjanina da imaju zdravu pijaću vodu. Neke analize i studije kažu da ne i to pokazuje jedno neodgovorno ponašanje i igranje sa državom, igranje sa građanima, igranje sa parama građana, igranje sa zdravljem građana.

Najavljeno je da će taj višedecenijski problem da se reši vrlo jednostavno bez uloženih para, bez ičega i evo danas 2018. godine građani Zrenjanina su primorani da protestvuju zato što moraju svakoga dana iz svog džepa da kupuju vodu za piće za sebe, za svoju decu.

Ovde se postavlja ozbiljno pitanje odgovornosti. Postavlja se pitanje – kako je moguće da jedna država sebi dozvoli jednu takvu stvar? Danas sve dok se ne pusti postrojenje u rad taj privatni investitor koji je to uradio, kako kažu, bez državnih para s tim što je država dana garancije za 6,5 miliona evra, svakoga dana naplaćuje penale 4.500 evra dok se ne pusti postrojenje u rad. Tako da premijerka duguje odgovor građanima Zrenjanina kojima je 30. januara rekla da će problem biti rešen ili će se uvesti privremene mere gradskoj vlasti ako je ona odgovorna ili će se kazniti neko iz Ministarstva građevine ili možda neko iz Ministarstva zdravlja ili možda neko iz pokrajinske vlasti, ali na taj način biste pokazali da neko zaista brine o građanima.

Ovako će ovo biti praktično još jedan u nizu tajnih ugovora koji su praksa ove vlasti ugovora o koncesiji Aerodroma, poput „Beograda na vodi“ itd. I ovo je tajni ugovor, tako da se i ne zna ko je zapravo taj investitor koji predstavlja tu grupu, kako se zove, „Zilija grupa“, navodno iz Italije, da li su to neki naši investitori i ko sada njima iz budžeta treba da 6,5 ili 8 miliona evra, ko će se pogoditi sa njima za te pare i da li će građani Zrenjanina konačno dobiti zdravu pijaću vodu?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege poslanici, prvo pitanje postavljam predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću.

U svetlu ovoga što se prethodnih dana i nedelja dešava, vezano za situaciju na Kosovu, tzv. unutrašnji dijalog i sve ovo što smo mogli čuti u prethodnim danima i nedeljama, pitanje glasi – da li Aleksandar Vučić i Ivica Dačić uopšte znaju šta su potpisali u Briselu i šta su prihvatili potpisivanjem Briselskog sporazuma?

U najmanju ruku, veoma zabrinjavajuće deluje kada predsednik Republike Srbije, koji je bio jedan od ključnih ljudi tada i pregovarača, koji je govorio da je spavao na podu u Briselu dok se pregovaralo, je izjavio da nigde ne piše da se Zajednica srpskih opština formira po kosovskim zakonima.

Dakle, to je ili jako tendenciozno ili želja da se na neki način izmanipuliše javnošću, ali to predstavlja ozbiljno ugrožavanje srpskih nacionalnih interesa. Briselski sporazum u članu 4. koji je potpisan, oni su ga potpisali 19. aprila 2013. godine jasno definiše u članu 4. da će se u skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine će imati pravo da sarađuju o kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kod Zajednice srpskih opština.

Dalje, da li znaju da su potpisivanjem Briselskog sporazuma zapravo prihvatili pravni sistem nezavisnog Kosova na severu Srbije? Da li znaju, da su od 2013. godine 19. aprila potpisivanjem Briselskog sporazuma pa nadalje, potpisali još devet sporazuma koji su uglavnom bili na štetu Srbije. Jedan jedini koji su potpisali u Zajednici srpskih opština nije realizovan, a to su sporazumi o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, sporazum o telekomunikacijama kojim smo trajno dali Kosovu pozivni broj, Sporazum o pravosuđu, Sporazum o Zajednici srpskih opština i tako dalje. Dakle, to su sve dokumenti koji su potpisani na štetu Republike Srbije i praktično njihovim potpisivanjem je prihvaćen pravni sistem nezavisnog Kosova na severu.

To trebate reći potpuno jasno građanima Srbije, a ne i dalje spinovati, govoriti, posle šest godina vašeg vladanja i potpisivanja brojnih sporazuma u Briselu da je odgovoran neko drugi za ovu današnju situaciju kada se Srbija i njeni građani i u Srbiji i na Kosovu ponižavaju, kada naše ljude tuku, kada tamo postoje jedinice koje maltretiraju naše ljude, koje su nastale upravo kao posledica potpisivanja Briselskog sporazuma.

Dakle, neka odgovore da li znaju šta su uopšte potpisali? Doduše, moram priznate da je Briselski sporazum bio na engleskom jeziku, u tom trenutku ga je potpisao Ivica Dačić, možda on nije najbolje razumeo šta tu sve stoji, ali Aleksandar Vučić ko dobro govori engleski jezik je trebao da ga upozori ukoliko ima dobre namere šta oni zapravo potpisuju.

Sledeće pitanje koje postavljam, postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - da li su upoznati sa aktivnostima predsednika Republike da je u NJujorku pregovarao sa određenim kontraverznim lobistima kako bi pružili usluge Republici Srbiji, odnosno Aleksandru Vučiću kao predsedniku? Radi se o izvesnom Koriju Levandolskom od koga je predsednik Vučić tražio da mu zakaže, odnosno obezbedi telefonski razgovor sa predsednikom Trampom. Da li su upoznati koliko to košta? Odakle će se to platiti? Da li će građani Srbije plaćati to tako što će se iz budžeta finansirati takvi lobisti, kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu kada su plaćani i Toni Bler i Šredere i Franko Fratini i Guzenbauer, Fondacija Klintoni kao veliki prijatelji Srba, kako je nekada govorio predsednik Republike, današnji, odnosno neprijatelji su sada postali naglo njegovi, iznenada njegovi prijatelji.

Postavljam pitanje - da li će na taj način biti ostvaren nekakav interes u Srbiji ili ćemo ponovo, ukoliko se ne plaća, biti žrtve neke praktično ekonomske štete da ponovo damo neki ekonomski resurs kao što je poklanjanje, recimo, nekog aerodroma, nekakva druga koncesija ili bilo šta što je u interesu stranaca?

Svi ovi potezi koje smo videli, i na primeru Kosova i sa ovim savetnicima koje angažuje predsednik Republike i aktuelna vlast, govore o tome da je zapravo interes nacionalne Srbije je u drugom planu u odnosu na lični i politički interes. Oni danas Srbijom vladaju.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministri, predstavnici ministarstava, mi danas imamo pred nama predlog za objedinjenu raspravu o velikom broju zakonskih predloga, jako je zanimljivo to što je jedan značajan broj njih ušao u proceduru 5. aprila, istog dana kada ih je Vlada i usvojila i po hitnom postupku danas treba da raspravljamo o jako važnim temama koje, kao direktnu posledicu njihovog usvajanja imaju život građana u Srbiji i dalji put Republike Srbije.

Takođe, više nego zanimljivo je i to da ovo nije prvi put da mi po hitnom postupku raspravljamo o ovako važnim zakonima, a naročito da se to dešava u objedinjenoj raspravi, sa ciljem da opozicija ima što manje vremena da se posveti ovim zakonima i naravno da građani što manje čuju o istini šta se nalazi u ovom zakonskim predlozima.

Ono što je takođe nešto što posebno skreće pažnju jeste i da prvi šest zakonskih predloga se odnosi na nešto što je bila tema prethodnih meseci, nedelja i dana, a vezano za stavljanje Republike Srbije na crnu listu FATF-a, Međuvladine organizacije koja se bori protiv finansiranja terorizma i pranja novca.

Dakle, kao što smo mogli čuti na Odboru za finansije od gospodina državnog sekretara, ovi zakoni se isključivo donose sa ciljem da se praktično primene one odredbe koje je FATF usvojio kao pravila još 2012. godine.

Imali smo priliku da čujemo od premijerke kako to što je što je FATF stavio u svoj izveštaj više ne odražava realnu situaciju. Podsetiću građane Srbije, zarad istine u koje društvo je Republika Srbija svrstana. U društvo sa visoko rizičnim zemljama. Osim Srbije, tu još Severna Koreja, Etiopija, Sirija, Irak, Iran, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen. Dakle, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja se našla na negativnoj, crnoj listi FATF. Jedina u Evropi.

Još gore je što je još pre šest godina FATF doneo kriterijume i doneo je zapravo sve međunarodne standarde koje treba primeniti u međunarodnoj borbi protiv pranja novca i protiv finansiranja terorizma. Šest godina vaša vlast, razne vaše Vlade nisu bile u stanju da primene, da usvoje bilo koji od ovih međunarodnih standarda ili jako mali broj njih. To naravno nije smetalo premijerki da najbrutalnije obmane građane Srbije i kaže da to nije istina, mi smo na toj listi zato što je to jedna moćna zemlja tražila, mi smo ispunili najveći broj tih odredbi.

Ako je to tako, zašto onda po hitnom postupku usvajamo sve ove zakone? Zašto imamo šest zakona danas na dnevnom redu po hitnom postupku, koji se tiču isključivo toga što se Srbija danas nalazi na crnoj listi, kao označena zemlja pogodna za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma.

Takođe, neki od problema koji se tiču zemalja koje su na listi jesu izbegavanje plaćanje poreza, nemogućnost kontrole tokova novca, pranje novca od trgovine narkoticima i trgovine ljudima, poslovanja ofšor firmi i sve to je direktno vezano i za dva glavna poglavlja 23. i 24. u oblastima borbe protiv kriminala i organizovanog terorizma.

Dakle, nemam drugo objašnjenje zašto se ovo šest godina nije uradilo. Verovatno će ministar unutrašnjih poslova da mi na to da odgovor, osim da je režim imao nekakvu korist u ovih šest godina da Srbija bude među najatraktivnijim destinacijama za pranje novca, finansiranje međunarodnog terorizma i to objašnjava činjenicu da je nivo korupcije u Srbiji danas dostigao endemske razmere.

Sva vaša priča 2014. godine da ćete ući u nemilosrdnu borbu protiv korupcije, da ćete kazniti sve one koji su se ogrešili u Srbiji po pitanju koruptivnih radnji, da ćete sve kriminalne grupe rasturiti, da ćete uvesti red u Srbiju, svelo se na to da smo mi danas jedina zemlja u Evropi koja se nalazi na ovoj listi i da danas moramo po hitnom postupku da uradimo nešto da bi koliko toliko pokazali da se u Srbiji sprovede nekakve reforme.

Reformi nema. Od 2012. godine govorite o reformama u svim sferama društva i svim sektorima ove države, ali su one nažalost izostale. Nisu izostale samo u delu korupcije i razno raznih drugih problematičnih stvari, pa zato danas imamo problematične investicije poput razno raznih arapskih investicija od „Beograda na vodi“, poput investicija i koncesija za aerodrom „Nikola Tesla“, poput investicija arapskih kompanija kojima poklanjate oranice plodne u Vojvodini.

Isto tako nemamo odgovor na ključne probleme, zapravo i velike teme – šta je bilo, ko je rušio objekte u „Savamali“, šta je sa problemom Vulinove tetke koja je njemu dala 200 hiljada evra za stan, za to treba dati odgovor? Nemamo odgovor – šta je sa 24 stana Siniše Malog i raznom njegovom imovinom? Imamo slučaj da je oslobođen najveći narko diler, koga je tako označio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, Kosmajac. Čovek nije kriv. Samo je bio deo jedne propagande. Imamo takođe i oslobađanja Caneta Subotića i mnoge druge koje ste vi sproveli tokom vaših šest godina vladavine.

Ne da nema borbe protiv korupcije, nego je korupcija sve jača, sve veći koren pušta, samo što ste je vi centralizovali i usavršili na štetu građana Srbije. Građani Srbije su ti koji treba da trpe dok vlast danas kroz razno razne koruptivne modele krčmi nacionalni i državni interes Srbije zarad svoje lične koristi i opstanka na vlasti.

Dakle, što se tiče ove teme, mislim da je potpuno jasno i da građani treba da znaju da se Srbija našla u društvu ovih zemalja koje sam pobrojao da je jedina zemlja u Evropi da šest godina nije ispunila nijedan od međunarodnih standarda ili jako malo, da budem tačniji, onih koji su bili preporuka i da danas trebamo hitno da razgovaramo o tim temama.

Što se tiče Zakona o porezu i poreskom postupku, koji je takođe ovde danas na dnevnom redu, i on je jedan od zakona koji takođe ima veze sa ovom odredbom. Podsetiću vas da je ovo deveta promena Zakona o porezu, poreskom postupku i administraciji od 2012. godine. Ako nisam u pravu, voleo bih da me ispravite. Od 2012. godine deveti put menjate jedan isti zakon, gospodo. Pet puta u mandatu ministra Vujovića. Gde to ima u ozbiljnoj državi, u ozbiljnoj zemlji? To je posledica ovoga što zakone usvajate po hitnom postupku, preko noći, što podnosite stotine i hiljade fantomskih amandmana da bi izbegli raspravu, zato što nepripremljeni ulazite, zato što nemate strategiju, zato što ne znate šta treba da radite. Iz godine u godinu menjate zakone.

Od tog zakona zavisi život građana Srbije, zavisi poslovanje privrednika. Vi ga menjate peti put u mandatu gospodina Vujovića, deveti put od 2012. godine. Zašto niste predložili novi Predlog zakona? Zar to nije bilo normalnije? Ako taj zakon ne može danas da odgovori na zahteve koje ima Srbija, njeni građani i njeni privrednici, strani investitori, pa hajde napravite novi zakon, predložite novi zakon. Izađite pred građane i poslanike sa novim zakonom, a ne da samo idemo u nove i nove izmene i to po hitnom postupku. Ovoga puta zato što je Srbija na crnoj listi FATF-a za finansiranje međunarodnog terorizma i poresku utaju i pranje novca.

Dakle, potpuno je besmisleno više govoriti o zakonu koji ima toliko izmena.

Što se tiče Zakona o akcizama, vrlo je zanimljivo da vi predviđate ovim zakonom ukidanje akcize na tečni naftni gas, koju ste vi uveli, kada je u pitanju korišćenje tog energenta za grejanje. Dakle, vi ste promenili zakon pre nekog vremena, nekoliko godina i rekli da će da se plaća akciza i ukoliko se tečni naftni gas koristi za potrebe grejanja, odnosno kao energent. Vi danas priznajete grešku i ponovo vraćate akcizu na tečni naftni gas. Dakle, i to govori o potpuno sumanutoj politici ove vlasti, da vi ne znate šta radite, da se vi igrate sa državom, da se igrate sa zakonima, da se igrate sa poslanicima i da mislite da je samo dovoljno da se čuje zvonce, podigne dva prsta, da se nešto usvoji i da ste vi završili vaš posao. Jeste, završili ste to, primili ste platu kao poslanici, kao ministri, kao raznorazni radnici u administraciji centralne vlasti, ali kakve su posledice toga - evo, da se igramo, da zakone menjamo na svakih šest meseci ili na svakih godinu dana.

Takođe, u ovom Predlogu zakona o akcizama niste uradili jednu važnu stvar, zašto niste ukinuli akcizu na dizel gorivo za poljoprivrednike? Da li poljoprivrednici danas treba da plaćaju najskuplje gorivo u regionu i Evropi? Da nemamo podsticaje za poljoprivredu, nego da plaćaju istu cenu dizel goriva kao što plaća neko ko sipa u džip? Da li je tako? Da li tako razmišlja Vlada kako da pomogne poljoprivrednicima? Govorim o razvoju poljoprivrede. Kako? Tako što im uvodite sve veći i veći namet? U ovom Predlogu zakona o akcizama nema toga, nema ni tog zelenog dizela, koji najavljujete godinama. Evo, ministar poljoprivrede je više puta govorio o tome da će se to naći na dnevnom redu. Zašto ga nema?

Dakle, to je takođe jedna od važnih tema na koju trebate dati odgovor, ali to nije u sferi vašeg interesa, zato što zapravo se ne tiče onoga što je lični interes i propaganda koju sprovodite kao vladajuća stranka.

Dalje, što se tiče novog zaduživanja, to je posebna tema. Zapravo, mi danas imamo ovde i predlog zakona o novom zaduživanju. Osamdeset miliona evra građani Srbije treba da se zaduže za izgradnju vetroparka u Kostolcu. Pre nekoliko dana smo čuli od direktora EPS-a da EPS u ovom trenutku na svom računu ima 450 miliona evra, pa bih voleo da mi kažete ko to normalan se zadužuje za novih 80 miliona evra, ako na svom računu ima 450 miliona?

Zašto se Srbija i dalje zadužuje ako imamo toliko dobre ekonomske rezultate, o kojima šest godina govorite? Oni su verovatno samo dobri u vašim džepovima, jer su džepovi građana sve prazniji, a vaši sve puniji. Jasno je meni zašto vi govorite da je bajno ekonomsko stanje u Srbiji, ali pogledajte malo kako je u džepovima građana Srbije. Od tog ekonomskog bajnog stanja, savršenog ekonomskog rasta, pune kase, suficita u budžetu, mi smo danas opet na dnevnom redu dobili da treba da usvojimo novo zaduženje, odnosno vi, i usvojićete ga. Novih 80 miliona evra, i to za šta, za izgradnju vetroparka u Kostolcu.

U tom Sporazumu je vrlo zanimljivo da se milion evra predviđa za konsultanske usluge bespovratno, u sklopu projekta izgradnje vetroparka. Postavljam pitanje – zašto bi građani Republike Srbije dali nekom milion evra za konsultantske usluge ako mi imamo profesionalca na čelu Republike Srbije? Pa, premijerka Ana Brnabić je valjda najveći stručnjak za vertoparkove u Srbiji. Zašto mi da dajemo danas milion evra nekom drugom, kada bi ona to mogla da uradi besplatno?

Podsetiću vas da u aferi 2015. godine je gospođa Ana Brnabić bila direktor kompanije „Kontinental vin“, koja je trebala da podiže vetroparkove u Srbiji, da je tada u aferi, u kojoj je optužen tadašnji direktor „Elektromreže Srbije“ Nikola Petrović, da je tražio mito od dva miliona evra kompaniji „Kontinental vin“, ona stala u dobranu Nikole Petrovića na pres konferenciji zajedno sa ministrom Antićem i naprasno posle toga dobila funkciju ministra, a odmah iza toga premijera. Verovatno je i zaslužila tim radom, jer je žrtvovala interese svoje kompanije da bi zaštitila koruptivne radnje, ucene i reket koji je tražen kompaniji za podizanje vetroparkova, to treba javno reći građanima Srbije, i neka danas ona kao stručnjak se pozabavi ovom temom. Ona je čak bila i predsednica udruženja firmi koje se bave „zelenom energijom“ i izgradnjom vetroparkova u Srbiji.

Prema tome, smatram da je apsolutno nepotrebno davati novih milion evra za konsultantske usluge bespovratno, a da ne govorimo o tome da je bespredmetno davati novo zaduženje EPS-u, zaduživati građane Srbije za novih 80 miliona evra, ako već govorite da EPS posluje tako profitabilno.

Takođe, kada govorite o tome kako posluje EPS, podsetiću vas da ovaj zajam koji danas uzimate uzimate od KfW. KfW strogo kontroliše i realizacije projekata i tokove novca. Nisam siguran da će neko ko je vlasnik pečenjare bio pre nego što je postao direktor najvećeg javnog preduzeća u Srbiji uspeti da odgovori na sve te zahteve, i to onaj koji je treću godinu za redom u v.d. stanju. Dve godine je prošlo od kako je raspisan konkurs za imenovanje direktora EPS-a, još uvek nije završen. Zašto? Zato što ne može direktor pečenjare ni u jednoj normalnoj državi da bude direktor EPS.

Zato danas imamo situaciju da nikada manje nije bilo otkopana otkrivka, da radovi termoblokova TENT-a rade sa 50% kapaciteta i da u prethodnih pola godine praktično su radili na tehničkom minimumu uz nedostatke uglja.

Nestručnost i vaša partokratija razara sve pore, sve institucije i sistem Republike Srbije. Onog trenutka kada budete spremni da angažujete stručne ljude da obavljaju određene poslove u ovoj državi, tog trenutka možete govoriti o institucijama, možete govoriti o reformama, ali vi to ne želite. Vama trebaju poltroni i trebaju vam oni koji će klimati glavom i sprovoditi političke odluke u cilju propagande koju ovaj režim sprovodi već šest godina. Šest godina jedne besomučne propagande, besomučnih laži na temu boljeg života, razvoja Srbije, rešavanje borbe protiv korupcije, kriminala i sve je to jedna bajka koju vi želite da predstavite građanima kroz neverovatnu i neviđenu kontrolu medija, jer jedino je to način kako možete da predstavite sebe da ste uspešni i da odrađujete neke poslove.

Poslednji zakon o kome želim da govorim jeste zakon o organizaciji Skupštine, odnosno o sistematizaciji Narodne skupštine i mislim da je podjednako važan kao i ovi ostali. Vidite i sami u šta se pretvorio parlament. Nemojte zato kriviti opoziciju koja je i manja, koja ima manje vremena da se obraća i koja je apsolutno podređenom položaju od strane svih predsedavajućih u odnosu na vladajući režim i na vladajuće stranke.

Dakle, Skupština je izgubila smisao, ovo više nije najviše zakonodavno telo, ovo se polako pretvara u jedan cirkus. Ovi amandmani koje ste uveli kao jednu potpuno novu praksu gde podnosite stotine, hiljade amandmana, kako biste sprečili raspravu o ovim zakonima govori o tome da vidite kako imate šta da krijete, to što se poslanicima opozicije izriču opomene za sve i jeste i nije, …

(Predsedavajući: Vratite se na temu, kolega Aleksiću.)

Govorim o temi Narodne skupštine, govori o tome zapravo da vi hoćete da ućutkate i izbacite opoziciju iz sale. Dobro vam ide i moram vam reći da sam jedan od ljudi koji smatra da treba da napustim salu, a i prošli put samo to rekao, a vi sami sedite ovde, pričajte šta god želite, jedan drugome tapšite, dovikujte, radite šta god hoćete, ali to nije Skupština, to nije demokratija, to je ukidanje demokratije. Vi želite da ukinete demokratiju.

Ako želite da normalizujete rad u ovoj Skupštini, dajte iste aršine i jednima i drugima, dajte mogućnost normalnog dijaloga, dajte mogućnost normalne rasprave, ne podnosite ove besmislene amandmane i pokušajte da rešite, da uvedete sistem u rad ovog doma. Nemojte da ga unižavate, jer nikada nije bio unižen više nego što je danas, za vreme ovog mandata i za vreme predsedavanja Maje Gojković.

Koliko Maja Gojković nije sposobna da uvede red…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.04.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, a tiče se vodovoda i pijaće vode u Zrenjaninu.

Premijerka je 30. januara ove godine rekla da je Zrenjanin na korak do zdrave pijaće vode. Godine 2015. je pompezno najavljeno rešavanje tog problema tako što se izvesni privatni investitor doći i investirati pare iz svog džepa, a građani Zrenjanina dobiti pijaću vodu i to već 2016. godine. Sa zakašnjenjem od godinu dana, negde polovinom prošle godine tek fabrika, odnosno postrojenje za prečišćavanje vode za piće je puštena na nekoliko dana u rad, da bi posle toga bila zatvorena i do dana današnjeg građani Zrenjanina nemaju zdravu pijaću vodu. Pri tom, to stanje i to što se dešavalo u tom čitavom procesu zapravo pokazuje svu nesposobnosti današnje vlasti u Republici Srbiji, nesposobnost lokalnih vlasti i nesposobnost pokrajinske vlasti.

Naime, u kojoj normalnoj državi jedno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo građevine može dati dozvolu za izgradnju postrojenja za preradu pijaće vode privatnoj firmi koja se zove „Zilo grup“, navodno italijanski investitor, u APR se to ne vidi, mislim da je registrovana firma u Srbiji sa srpskim vlasnicima, da to preduzeće može napraviti fabriku, prečišćavati vodu i po 0,28 centi je prodavati vodovodu koji će je dalje distribuirati građanima?

Zatim, Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo odbijaju da daju dozvolu za puštanje u rad tog postrojenja zato što je to u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Pitam premijerku – ko će snositi odgovornost zato što ne poštuje zakone koje usvaja ova Skupština, ne poštuje zakone Vlade Republike Srbije. Ako je neko iz Ministarstva građevine prekršio Zakon o komunalnim delatnostima i dao je saglasnost nekakvom privatnom investitoru da napravi tu fabriku, a onda sada Ministarstva zdravlja ne da saglasnost da se to pusti u rad – ko je odgovoran? Neko mora da snosi odgovornost.

U međuvremenu došli su do jednog sjajnog rešenja, a to je – hajde da rešimo problem, kako reče premijerka, postoji jedna mala začkoljica, ali ćemo nju rešiti tako što će grad Zrenjanin kupiti sada to izgrađeno postrojenje, tu fabriku od privatnog investitora. Sada treba da se neposredno pogodbom utvrdi da li je to 6,5 miliona ili je 8 miliona evra ili koliko god i da li će to postrojenje zapravo i kada se bude pustilo u rad omogućiti građanima Zrenjanina da imaju zdravu pijaću vodu. Neke analize i studije kažu da ne i to pokazuje jedno neodgovorno ponašanje i igranje sa državom, igranje sa građanima, igranje sa parama građana, igranje sa zdravljem građana.

Najavljeno je da će taj višedecenijski problem da se reši vrlo jednostavno bez uloženih para, bez ičega i evo danas 2018. godine građani Zrenjanina su primorani da protestvuju zato što moraju svakoga dana iz svog džepa da kupuju vodu za piće za sebe, za svoju decu.

Ovde se postavlja ozbiljno pitanje odgovornosti. Postavlja se pitanje – kako je moguće da jedna država sebi dozvoli jednu takvu stvar? Danas sve dok se ne pusti postrojenje u rad taj privatni investitor koji je to uradio, kako kažu, bez državnih para s tim što je država dana garancije za 6,5 miliona evra, svakoga dana naplaćuje penale 4.500 evra dok se ne pusti postrojenje u rad. Tako da premijerka duguje odgovor građanima Zrenjanina kojima je 30. januara rekla da će problem biti rešen ili će se uvesti privremene mere gradskoj vlasti ako je ona odgovorna ili će se kazniti neko iz Ministarstva građevine ili možda neko iz Ministarstva zdravlja ili možda neko iz pokrajinske vlasti, ali na taj način biste pokazali da neko zaista brine o građanima.

Ovako će ovo biti praktično još jedan u nizu tajnih ugovora koji su praksa ove vlasti ugovora o koncesiji Aerodroma, poput „Beograda na vodi“ itd. I ovo je tajni ugovor, tako da se i ne zna ko je zapravo taj investitor koji predstavlja tu grupu, kako se zove, „Zilija grupa“, navodno iz Italije, da li su to neki naši investitori i ko sada njima iz budžeta treba da 6,5 ili 8 miliona evra, ko će se pogoditi sa njima za te pare i da li će građani Zrenjanina konačno dobiti zdravu pijaću vodu?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege poslanici, prvo pitanje postavljam predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću.

U svetlu ovoga što se prethodnih dana i nedelja dešava, vezano za situaciju na Kosovu, tzv. unutrašnji dijalog i sve ovo što smo mogli čuti u prethodnim danima i nedeljama, pitanje glasi – da li Aleksandar Vučić i Ivica Dačić uopšte znaju šta su potpisali u Briselu i šta su prihvatili potpisivanjem Briselskog sporazuma?

U najmanju ruku, veoma zabrinjavajuće deluje kada predsednik Republike Srbije, koji je bio jedan od ključnih ljudi tada i pregovarača, koji je govorio da je spavao na podu u Briselu dok se pregovaralo, je izjavio da nigde ne piše da se Zajednica srpskih opština formira po kosovskim zakonima.

Dakle, to je ili jako tendenciozno ili želja da se na neki način izmanipuliše javnošću, ali to predstavlja ozbiljno ugrožavanje srpskih nacionalnih interesa. Briselski sporazum u članu 4. koji je potpisan, oni su ga potpisali 19. aprila 2013. godine jasno definiše u članu 4. da će se u skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine će imati pravo da sarađuju o kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kod Zajednice srpskih opština.

Dalje, da li znaju da su potpisivanjem Briselskog sporazuma zapravo prihvatili pravni sistem nezavisnog Kosova na severu Srbije? Da li znaju, da su od 2013. godine 19. aprila potpisivanjem Briselskog sporazuma pa nadalje, potpisali još devet sporazuma koji su uglavnom bili na štetu Srbije. Jedan jedini koji su potpisali u Zajednici srpskih opština nije realizovan, a to su sporazumi o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, sporazum o telekomunikacijama kojim smo trajno dali Kosovu pozivni broj, Sporazum o pravosuđu, Sporazum o Zajednici srpskih opština i tako dalje. Dakle, to su sve dokumenti koji su potpisani na štetu Republike Srbije i praktično njihovim potpisivanjem je prihvaćen pravni sistem nezavisnog Kosova na severu.

To trebate reći potpuno jasno građanima Srbije, a ne i dalje spinovati, govoriti, posle šest godina vašeg vladanja i potpisivanja brojnih sporazuma u Briselu da je odgovoran neko drugi za ovu današnju situaciju kada se Srbija i njeni građani i u Srbiji i na Kosovu ponižavaju, kada naše ljude tuku, kada tamo postoje jedinice koje maltretiraju naše ljude, koje su nastale upravo kao posledica potpisivanja Briselskog sporazuma.

Dakle, neka odgovore da li znaju šta su uopšte potpisali? Doduše, moram priznate da je Briselski sporazum bio na engleskom jeziku, u tom trenutku ga je potpisao Ivica Dačić, možda on nije najbolje razumeo šta tu sve stoji, ali Aleksandar Vučić ko dobro govori engleski jezik je trebao da ga upozori ukoliko ima dobre namere šta oni zapravo potpisuju.

Sledeće pitanje koje postavljam, postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - da li su upoznati sa aktivnostima predsednika Republike da je u NJujorku pregovarao sa određenim kontraverznim lobistima kako bi pružili usluge Republici Srbiji, odnosno Aleksandru Vučiću kao predsedniku? Radi se o izvesnom Koriju Levandolskom od koga je predsednik Vučić tražio da mu zakaže, odnosno obezbedi telefonski razgovor sa predsednikom Trampom. Da li su upoznati koliko to košta? Odakle će se to platiti? Da li će građani Srbije plaćati to tako što će se iz budžeta finansirati takvi lobisti, kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu kada su plaćani i Toni Bler i Šredere i Franko Fratini i Guzenbauer, Fondacija Klintoni kao veliki prijatelji Srba, kako je nekada govorio predsednik Republike, današnji, odnosno neprijatelji su sada postali naglo njegovi, iznenada njegovi prijatelji.

Postavljam pitanje - da li će na taj način biti ostvaren nekakav interes u Srbiji ili ćemo ponovo, ukoliko se ne plaća, biti žrtve neke praktično ekonomske štete da ponovo damo neki ekonomski resurs kao što je poklanjanje, recimo, nekog aerodroma, nekakva druga koncesija ili bilo šta što je u interesu stranaca?

Svi ovi potezi koje smo videli, i na primeru Kosova i sa ovim savetnicima koje angažuje predsednik Republike i aktuelna vlast, govore o tome da je zapravo interes nacionalne Srbije je u drugom planu u odnosu na lični i politički interes. Oni danas Srbijom vladaju.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, vezano za jučerašnje opomene i oduzimanje reči koje mi je predsedavajući izrekao.

Ovde se nalazi stenografska beleška o tome šta sam rekao. Dakle, nijednog trenutka reči koje je predsedavajući spomenuo ja nisam izgovorio. Dakle, citiram, rekao sam da kolege poslanici čitaju sastave i radove, a onda je svojevoljno brutalno slagao i rekao da sam rekao literarne radove i literarne sastave.

S toga, postavljam pitanje predsednici parlamenta da li će povući opomene koje su meni juče izrečene i da li će kazniti predsedavajućeg Arsića zato što je brutalno zloupotrebio funkciju predsedavajućeg? Onemogućava normalnu diskusiju i normalan rad i sprovodi mobing nad poslanicima opozicije, zloupotrebljavajući svoju funkicju.

Molim vas da dobijem odgovor pismeno, a kao dokaz prilažem stenografske zapisnike, a vrlo jasno se to vidi i na snimku juče šta sam ja govorio, a šta je predsedavajući posle toga rekao i potvrdio da sam ja rekao nešto što zapravo nisam ni pomenuo tu reč.

Drugo pitanje postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam pitanje ministarki saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, vezano za poklanjanje aerodroma u Nišu državi Srbiji. Dakle, pitanje je zašto Vlada Republike Srbije baš danas, baš sada u ovom trenutku preuzima aerodrom u Nišu?

Drugo pitanje je da li je Ugovorom o koncesiji, koji je Vlada potpisala sa francuskom kompanijom „Vansi“, Vlada Republike Srbije preuzela obaveze da se ne razvijaju drugi aerodromi u Srbiji, da se ne pravi konkurencija toj stranoj kompaniji koja će upravljati aerodromima, aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu?

Treće pitanje koje postavljam je kako je moguće da Vlada Republike Srbije nije bila u stanju da sama upravlja aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu, pa ga je dala u koncesiju strancima, a sada i te kako hoće i zna i ume da upravlja sa aerodromom u Nišu?

Aerodrom u Nišu je u 2017. godini ostvario rekordan broj putnika – 331.582 prevezena putnika. Prema zvaničnim statistikama, aerodrom je bio prošle godine na drugom mestu u Evropi po broju putnika. Dakle, ima ozbiljan rast i zbog toga su lokalne vlasti u jednom trenutku odlučile da smanje takse, kako bi karte bile još povoljnije za građane Srbije koji koriste taj aerodrom.

Dalje, postavljam pitanje da li je razlog što aerodrom u Nišu treba predati Vladi Republike Srbije i to što je rekao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, u jednoj emisiji, kada je kazao da su pustili Niš da se razvija, aerodrom u Nišu, uprkos činjenici da menadžment tog aerodroma nije shvatao da tako smanjuje brojke rasta aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu? Da li to znači da mi trebamo zbog interesa stranaca da žrtvujemo javni interes građana Republike Srbije iz svih delova Republike Srbije? Da li to znači da se neće razvijati ni aerodrom u Nišu, da se neće pustiti na aerodrom „Morava“ u Lađevcima, čije puštanje pominjete od 2012. godine u rad, da neće biti ništa ni od aerodroma „Ponikve“? Da li to znači da svi ostali delovi Srbije ne treba da se razvijaju i da ne treba da se zastupa javni interes građana Republike Srbije da bi vi udovoljili strancima i da rasprodajete strancima sve ono što je javni interes ove zemlje?

Takođe, postavljam pitanje zašto Niš treba da plaća nadoknadu za 170 hektara zemljišta, koje mu je prenela Vlada Republike Srbije, Grad Niš, a da pri tom Arapi, koji su dobili 120 hektara u Beogradu, ne plaćaju ništa? To su dobili bez nadoknade. Prema tome, zbog svega ovoga i zbog situacije u Nišu i zato što vlast lokalna u Nišu nije sposobna da se izbori za interes građana Niša, Narodna stranka predlaže da umesto aerodroma Niš, Vladi Republike Srbije Nišlije poklone gradonačelnika Niša Darka Bulatovića. Zahvaljujem, predsedavajući.

Imovinska karta

(Trstenik, 28.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Trstenik Opština Mesečno 5000.00 RSD 24.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:32