MIROSLAV ALEKSIĆ

Narodna stranka

Rođen je 1978. godine u Kruševcu.

Osnovnu i srednju Tehničku školu završio je u Trsteniku, nakon čega je otpočeo studije na ekonomskom fakultetu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste.

Pre izbora na javne funkcije, još početkom 2000. godine osnivao je preduzeće za otkup i izvoz voća i povrća, koje je 2003. godine bilo jedan od najvećih izvoznika sveže šljive iz Srbije. Sedam godina kasnije firma je prerasla u novo i veće preduzeće koje i danas posluje u Trsteniku.

Od 2005. do 2007. godine bio je direktor Javno-komunalnog preduzeće “Počekovina”, a od 2008 do 2012. godine, obavljao funkciju direktora Direkcije za planiranje i izgradnju “Trstenik”.

Za predsednika Opštine Trstenik izabran je u junu 2012. godine. Predsednik je odbora za komunalne delatnosti Stalne konferencije gradova i opština i dobitnik nagrade za razvojne projekte u opštini Trstenik i regionu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Prvi je potpredsednik Narodne stranke.

Oženjen je i ima jednu ćerku.

Osnovne informacije

Statistika

  • 255
  • 14
  • 666
  • 29
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 9 meseci i 27 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Isključenje sa daljinskog grejanja

odgovoreno za 6 meseci i 19 dana i 4 sata

Poštovanje predsedniče, U terminu koji je predviđen za isključenje domaćinstva sa daljinskog grejanja, uredno sam podneo zahtev za isključenje uz plaćanje svih preostalih obaveza i taksi. Isključenje nije izvršeno od strane JKP Energetika pod izgovorom da su zaposleni na čekanju, da nem...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 103. Poslovnika, zloupotrebu Poslovnika. Ne znam zašto kao i u sredu i danas idete istim stopama da napravite haos na ovoj sednici. Dozvolili ste gospodinu Rističeviću da, kao i uvek najbrutalnije zloupotrebi Poslovnik. Govorio je o svemu u svoja dva minuta, osim o onome za šta je reklamirao Poslovnik. Vi ga niste upozorili na to, niste mu izrekli opomenu, niste oduzeli dva minuta od vremena njihove poslaničke grupe, već ste dozvolili njemu da govorim o dostojanstvu ovog parlamenta kao rijaliti zvezdi, da on govori o poštenju kao neko čija žena je robijala zbog krađe u robnim rezervama, koji je falsifikovao pasoš …

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Zahvaljujem predsednice.

Ja podržavam ovaj amandman. Poštovani gospodine ministre, ja sam u raspravi u načelu, kada sam govorio o zakonu i izneo dosta stvari i mišljenja, postavio bezbroj pitanja i, nažalost, nisam dobio odgovor ni na jedno jedino moje pitanje, niti bilo koju sugestiju, pa se nadam da ću barem sada dobiti neke odgovore.

Dakle, ja cenim vaš napor i želju i inicijativu da se napravi sistem u okviru rada lokalnih samouprava u Srbiji, ali apsolutno sumnjam da je to moguće da uradi jedno ministarstvo, ukoliko nema želje i podrške od Vlade, od Republike i od samog predsednika. Što se tiče mog stava o tome je da i ovaj zakon koji se menja i koji je trebao mnogo ranije da se promeni neće dati rezultat, zato što politika ove vlasti prevazilazi želju da se u Srbiji uspostavi sistem institucija i da svako se pridržava zakona. Zakoni, nažalost, važe samo za one koji nisu na vlasti i za obične građane u Srbiji.

Dakle, što se tiče konkretnih stvari, definisali ste odnos lokalnih samouprava i mesnih zajednica. Prošli put sam vam rekao da nećete rešiti i imati funkcionalne mesne zajednice, sve dotle dok ne obezbedite njihovu finansijsku nezavisnost, dakle, da se deo poreza na imovinu daje mesnim zajednicama da sami ta sredstva koja se ubiraju sa njihovih teritorija mogu usmeriti tamo gde oni procene da su prioriteti.

Sa druge strane, samodoprinos i način zavođenja samodoprinosa u mesnim zajednicama je takav da ga je gotovo nemoguće zavesti zato što je potrebno izaći na glasanje i to više od polovine ljudi koji žive u jednoj sredini, vi to jako dobro znate. Dakle, mesne zajednice su mrtvo slovo na papiru bez para i bez jasno definisanih finansijskih nadležnosti. Što se tiče drugih stvari o kojima sam govorio, tiču se finansiranja jedinica lokalnih samouprava. Rekao sam vam da su opštine i gradovi u proteklih šest godina potpuno finansijski devastirani, potpuno, zato što iz godine u godinu se njima smanjuju prihodi Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i raznim drugim propisima, a sa druge strane, dok se njima smanjuju novci, povećava se tekuća budžetska rezerva iz koje ministar finansija može po ličnom nahođenju, želji da daje pare onim gradovima i opštinama za koje on smatra da su oni podobni.

To nije sistem ministre, to je samo centralizacija dalja države Srbije i mogućnost da se politički ucenjuju predstavnici jedinica lokalnih samouprava, bez obzira da li oni dolaze od strane vladajuće koalicije na republičkom nivou ili su opozicioni. Opozicioni se posebno maltretiraju i o tome će se 28. u Turskoj raspravljati i to će raditi Savet Evrope, a što se tiče ovih vladajućih, novcima ih disciplinujete. Onda, ove lokalne šerife, o kojima slušamo svakog dana, počev od Brusa, Kragujevca, Sremskih Karlovaca, Žablja, Nove Crnje, Subotice itd. oni u stvari su šerifi zato što neko njima daje mogućnost da budu šerifi ili ako se ne pridržavaju pravila budu smenjivani, ali ih smenjujete vi ministre Ružiću, što bi trebalo da bude. Kao ministar nadležan za lokalnu samoupravu, već ih smenjuje izvesni Zelja, neformalni politički centar moći SNS u okviru opština i gradova po Srbiji.

Tako imamo situaciju u Blacu gde je SNS bila na vlasti, gde se predsednik drznuo da ne podnese ostavku kada su mu tražili, gde su odbornici napravili grupu građana, za dva dana je krenuo Zelja od kuće do kuće, sa porukom da mu je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da reši situaciju u Blacu. Oni su se za dva dana svi vratili zato što on ima verovatno efikasne metode, on je podneo ostavku i sada imate tamo jednu situaciju koja je nerešena.

Sa druge strane gospodine Ružiću, imate situaciju u Vladimircima za koju sam vas pitao. Vaša prethodnica, današnja premijerka, gospođa Brnabić je meni na poslaničko pitanje odgovorila da u opštini Vladimirci zbog problema koji je bio sa dve skupštine, sednica koja je održana, druga, gde je izabran novi predsednik Skupštine je validna. Isto te mi to odgovorili i vi kao ministar sadašnji, tog resora. U praksi situacija je potpuno drugačija. Tamo je stari predsednik Skupštine na vlasti i isti predsednik. Dakle, da li su zakoni isti za sve ili mi imamo neke teritorije koje držimo kao getoe, gde jednostavno nemate nadležnosti?

Zato sam predložio i predlažem vam, i amandmanom predlažem da ovde vi kao nadležni resorni ministar, umesto odredbe da možete raspustiti neku vlast u jedinici lokalne samouprave ili skupštinu, da morate to da uradite, ukoliko postoje razlozi za to, da ne bi imali ove lokalne šerife i ne bi imali ove slučajeve o kojima vam govorim.

Takođe, imate tri razloga zašto možete uvesti privremene mere u jedinicama lokalnih samouprava, a mislim da su vam Vladimirci primer da trebate imati još neku. Govorim o tome da bi se uveo i uspostavio sistem.

Dalje, kada govorimo o zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim prihodima, nažalost, jedinice lokalnih samouprava su svih ovih godina bile jedine koje su imale restriktivne propise u smislu primene Zakona o zabrani zapošljavanja. Apsolutno najmanje zaposlenih imate tamo, 116.000, 133 javna preduzeća i 330 Vlada, ministarstva, razno razne agencije itd.

Dakle, vi kao neko ko treba da zastupa interese jedinica lokalnih samouprava u Vladi, kao ministar zadužen za sve opštine i gradove u Srbiji, morate da se borite malo i za njihova prava. Dakle, nije dovoljno kada u zakonu kažete – omogućićemo da zamenik predsednika skupštine bude na stalnom radu. To nije rešenje, to je još jedno političko namirenje nekog ko pravi lokalnu vlast.

Imate gradove i opštine koje ne dobijaju saglasnost za nova zapošljavanja. Igrom slučaja sam bio jedan od njih. Godine 2012. smo imali 186 zaposlenih u opštini Trstenik, 2016. godine smo imali 161. Dobio sam samo jednu jedinu saglasnost za četiri godine. Ni sada nije bolja situacija i sada su dobili, mislim da protekle dve godine još jednu. Nemate ljude koji mogu da obavljaju posao. Isto važi i za plate. LJudi koji rade u jedinicama lokalnih samouprava u odnosu na one koji rade u državnim agencijama, javnim preduzećima itd. da ne govorim o dnevnicama i svim drugim ostalim stvarima.

Kada govorimo o finansiranju, što se finansiranja tiče tragedija je kada pogledate kako se kreće udeo raspodele sredstava centralnog nivoa vlasti i lokalnog. Od 2012. godine 17,7% ukupnih sredstava Republike Srbije je završavalo na lokalnom nivou. Danas je to, ministre Ružiću, nešto preko 10%. Dakle, mi konstantno imamo trend pada, a govorimo o nekakvoj decentralizaciji, odnosno vi govorite.

Govorite o jedinicama lokalnih samouprava, sama reč kaže – lokalna samouprava. Nema lokalne samouprave, ministre, dotle dok nemate finansijsku nezavisnost i dok nadležnosti ne prate i ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava. To se ne dešava tako, u praksi se tako ne dešava. Ja vam želim da ovo što ste u ovom flajeru, koji je jako dobar i koga sam prošli put pohvalio, da sve ovo sprovedete zato što jedinice lokalnih samouprava i te kako imaju veze sa time kako se živi u nekoj lokalnoj sredini, barem u smislu efikasnosti rada jedinica lokalnih samouprava. Ali, to se neće dogoditi ako se nastavi dalja ovakva centralizacija.

Ukoliko Vlada ne bude imala sluha da shvati šta treba da rade gradovi i opštine, da oni zaista treba da budu jedinice lokalne samouprave i da mesne zajednice treba da postoje, kako na seoskom području, tako da postoje i u gradovima i da bude obaveznost formiranja mesnih zajednica i da se njima obezbedi finansiranje. Na taj način ćete doći do svakog građanina i pomoći mu da ostvari svoja prava na efikasan način, kao što se to dešava i u nekim zemljama gde postoji ozbiljan sistem.

Dakle, bez sistema ne možemo očekivati da rešite probleme niti građana, niti jedinica lokalnih samouprava, a naročito kada govorimo o finansijama. Tu je ključni problem. Kada budete rešili sistemski finansije, verujem da ne podržavate to da kao Deda mraz može ministar finansija da deli nekome novce kao što je to bio slučaj, evo, recimo, u 2016. godini Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220, Novom Sadu 190, Jagodini 130, Zaječaru 115, pa 380 Zaječaru, Čačku itd, bez ikakvih kriterijuma. Dakle, dovoljno je da neko pošalje zahtev i da kaže – nemamo dovoljno sredstava za tekuću likvidnost, molimo Vladu da nam da neke novce, i onda sada neko donosi odluku koliko će ko kome dati.

To nije sistem, to je demonstracija sile, moći i pravljenja podanika i jedinicama lokalnih samouprava, ljudi koji predstavljaju i vode danas gradove i opštine, naročito iz razloga što najveći broj njih vode predstavnici koji predstavljaju republičku vlast. Pustite ljude neka, ili rade sami, ili one koji su nesposobni, pa nemojte im dati pare. Zašto dajete Nišu koji ima veći deficit nego što je republički deficit, po rečima predsednika države, dajete novce? Smenite gradonačelnika, uvedite privremene mere. Oni koji se zadužuju, koji nemaju kapaciteta da obavljaju taj posao, pa vi ste ti i treba da im uvedete privremene mere, pa neka dođe neko ko zna bolje da raspolaže novcem. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada sam govorio maločas, očito me neki nisu razumeli. Podsetiću ih da smo mi danas u 2018. godini gde je SNS došla na vlast još daleke 2012, pre šest godina. Govorio sam o tome na koji način se raspodeljuju prihodi zadnjih šest godina jedinicama lokalnih samouprava. Kada sam rekao da ukupan iznos prihoda koji ide jedinicama lokalnih samouprava je nešto preko 10%, to bi trebalo svakome da bude jasno kada pogleda koliki iznos daju države u Evropskoj uniji. Prosek je da preko 30% ukupnih prihoda završava u budžetima jedinica lokalnih samouprava, u nekim zemljama to ide čak i do 50%. Dakle, tada možemo da govorimo o jedinicama lokalne samouprave.

To što se tiče dugova, ko je šta uradio, ko je šta naplatio, ko je kupovao auta, pa i danas se kupuju automobili novi, i danas se zapošljavaju partijski kadrovi svuda, možda i više nego ikada, i dalje se saglasnosti za zapošljavanje dobijaju samo za one koji su podobni i koji su na političkoj liniji, i dalje i lekari i profesori i zaposleni u javnim ustanovama moraju da pokažu svoju partijsku pripadnost vladajućim strankama da bi se zaposlili, a mi govorimo da je to bilo kao do 2012, od 2012. godine je sve drugačije. Pa, nije. Nije. Vi ste govorili da će biti drugačije, a zapravo je sve isto.

Govorim najviše o finansijama, jer je to ključni problem. Evo, kolega je pomenuo sada nepogode elementarne koje su se dogodile i juče i u prethodnih nekoliko dana. One su katastrofalne. Jedinice lokalnih samouprava treba da učestvuju takođe i u sistemu protivgradne zaštite, zato što država ne obezbeđuje dovoljno sredstava. Pa, kažu – kupite protivgradne rakete iz lokalnih budžeta, iako to nije zakonom definisano da rade jedinice lokalnih samouprava. Šta će da radi predsednik opštine? Da kaže – pa, ja neću da kupim ili će morati da potroši novac za to, iako ne bi trebao da troši. Pa da, kupiće, svaki odgovorni predsednik opštine.

U Trsteniku od 19 protivgradnih stanica, 10 ne radi zato što plaća država protivgradne strelce 4.000 dinara. Za te pare neće niko da dežura 24 sata dnevno, šest meseci, znate, da ne govorim o kupovini raketa. To su neke nadležnosti koje nisu čak ni zakonima poverene jedinicama lokalnih samouprava, a dato im je kao vruć krompir da se time bave. To je to o čemu ja govorim. To je taj sistem koji ne funkcioniše. Zato očekujem da se borite za lokalne samouprave, time ćete se boriti i za građane Srbije. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru kulture i informisanja gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, a vezano za gašenje signala novosadske K9 televizije, jer emisiona tehnika i veze 18. maja isključila signal toj televiziji zbog navodnog duga.

Premijerka je 17. aprila ove godine na konferenciji za medije, povodom Izveštaja Evropske Komisije rekla da joj nije najjasnije i da ne razume tačno koji su to problemi u Srbiji koji se tiču slobode medija. Pitam sada, da li sada možda malo jasnije kada jedna gospođa štrajkuje glađu, gospođa Maja Pavlović sa televizije K9 iz Novog Sada? Da li joj je jasnije šta znači ekonomski pritisci na medije kojima su izloženi svi oni mediji koji nisu u službi vladajućeg režima i koji profesionalno, odgovorno i objektivno izveštavaju građane Republike Srbije?

Mi imamo duži niz godina unazad odmazdu nad medijima koji nisu u službi vlasti i režima, pa imate primere kontrola u južnim vestima, vranjskim novinama, evo sada i K9, ali ključni problem je način finansiranja i netransparento finansiranje tih medija koji su bliski režimu. Pa, tako imate primer Televizije Kraljevo koja je iz kraljevačkog budžeta dobila devet miliona dinara, a druge dve lokalne televizije su dobile po 100.000 dinara. Te druge dve nisu u službi režima. Postavljam pitanje ministru i premijerki o načinu sprovođenja konkursa i načinu trošenja para svih građana Republike Srbije za medije, koje očito ova vlast deli na podobne i nepodobne.

To o čemu ja govorim se vrlo jasno vidi, možete pročitati u izveštaju Evropske komisije, dakle, tu stoji da nije ostvaren nikakav napredak u slobodi izražavanja, da pravni okvir Srbije mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Zatim, da politički i ekonomski uticaj na medije dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Srpske vlasti treba da osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

Dakle, cela država, ministarstva, javna preduzeća, gradovi i opštine u Srbiji finansiraju medije koji su u službi režima da šire njihovu propagandu, a ne da objektivno i profesionalno informišu građane Srbije onako kako je to predviđeno i Ustavom Republike Srbije.

Moram da pomenem i televiziju Trstenik, takođe poput Kraljeva još jedan primer, gde se prošle godine iz lokalnog budžeta od ukupno 11 miliona opredeljenih za medije jednoj televiziji dalo devet miliona, ostali ili nisu dobili ništa ili su dobili neke smešne iznose, zato što je i ta televizija u funkciji širenja propagande režima, ali ne u interesu građana koji je plaćaju. Dakle, i tu televiziju i sve ostale medije plaćaju građani Republike Srbije.

Stoga postavljam pitanje ministru kulture i informisanja i tražim pismeni odgovor i izveštaj o svim sprovedenim konkursima u 2017. godini ko je dobio i kolike iznose, po kojim kriterijumima, ko je odbijen, koji mediji su odbijeni i nisu dobili novac i zašto iz kojih razloga i po kojim kriterijumima oni nisu dobili, a ovi drugi jesu.

Takođe, postavljan pitanje premijerki Ani Brnabić, koliko je sredstava i koja su javna preduzeća, državne agencije i ministarstva platile reklamiranje u medijima u 2017. godini? U kojim medijima i na kojim televizijama su se reklamirali ministarstva, državne agencije i javna preduzeća tokom 2017. godine?

Treće pitanje postavljam takođe ministru Vukosavljeviću da mi dostavi informaciju o trošenju sredstava u Beogradu i to posebno koliko je do sada osoba sa invaliditetom obučeno u redakciji novine „24 sata“, a koliko ih je zaposleno i koliko je osnovalo svoje medije, budući da su to naveli kao osnovni kriterijum za dodelu sredstava i dobili su pet miliona dinara. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije i premijeru Republike Srbije – kada će biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija? To sa razlogom zato što ovih dana slušamo o tome da i MMF, sa jedne strane, traži ukidanje ovog zakona, sa druge strane slušamo premijerku koja kaže da oni ne mogu da ukinu taj zakon, zato što bi se njime praktično smanjile penzije, što nema nikakve logike sa istinom i sa suštinom.

Danas čujemo iz Sofije predsednika Republike koji nam šalje poruku i kaže da je ovih dana slušao raznorazne gluposti o tome kako treba da se ukine zakon i kako je on nekome nešto uzeo, kako je penzionerima uzeo penzije. Zaista ne znam da li su gluposti, kada nekome a 40% penzionera je osetilo posledice tog zakona, njih 700.000 je od 2014. počelo da prima manje penzije nego ranije, da li je on to nekome uzeo ili nije uzeo. Dakle, radi se o tome da je uzeo penzije od 700.000 penzionera ili ... (Isključen mikrofon.)

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo svedoci da su poljoprivrednici širom Srbije izloženi, odnosno da su se dogodile jako velike štete na njihovim poljoprivrednim dobrima, imanjima od posledica grada.

Kao po ko zna koji put, i u prethodnim godinama i u ovoj godini se suočavamo, odnosno poljoprivrednici se suočavaju sa time da država nema efikasan sistem za odbranu od grada poljoprivrednika u Republici Srbiji, odnosno njihovih poljoprivrednih dobara, oranica, voća, povrća i bilo čega drugog.

Dakle, ja vas podsećam da od poljoprivrede u Srbiji danas živi preko milion i po ljudi i da su mala poljoprivredna porodična gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji danas, a da sa druge strane država to ne prepoznaje i najmanja davanja iz budžeta upravo se odnose na oblast poljoprivrede i ona su ispod Zakona o budžetu, dakle, ispod 5%, koliko je to predviđeno zakonom.

Zbog toga, danas naši poljoprivrednici i osećaju na svojoj koži rezultate te politike, ako je u pitanju oblast zaštite od grada, jer niti imamo dovoljno strelaca, niti imamo dovoljno raketa, niti imamo efikasnu zaštitu od grada. Dok je sistem zaštite od grada u zemljama EU efikasan i preko 60% uspešnosti, u Srbiji je ispod 20% efikasnost zaštite našeg sistema odbrane od grada.

Dakle, možemo reći da su poljoprivrednici ostavljeni da se mole Bogu da ne padne grad, jer država ne može da reaguje. Dakle, niti imamo u budžetu dovoljno opredeljenih sredstava za rakete, niti imamo dovoljno strelaca.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, ministru poljoprivrede i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda – koliko imamo strelaca u ovom trenutku u Republici Srbiji koji su potpisali ugovore o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje tih poslova, koliko aktivnih protivgradnih stanica? Koliko je onih koji nisu aktivni zato što nema strelaca? Koliko je strelaca raskinulo ugovore zato što ste predvideli da oni treba da rade za 4.000 dinara mesečno, 24-časovno dežurstvo, sedam dana u nedelji i tako šest meseci?

Zakonom o radu je definisano da ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne mogu trajati duže od 120 dana. Vi ovde kršite zakon koji ste sami usvojili i vezujete ugovore na šest meseci sa protivgradnim strelcima i dajete im zaradu 4.000 dinara mesečno, a onda terate lokalne samouprave u Srbiji da krše zakon i da oni finansiraju dodatno strelce iz budžeta jedinica lokalnih samouprava, što takođe nije u skladu sa zakonom. Dakle, nemamo apsolutno efikasan, ni blizu efikasnog sistema zaštite od grada u Republici Srbiji.

Takođe, Zakonom o odbrani od grada definisano je da naknada protivgradnim strelcima može biti maksimalno 20% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako je ona 400 evra, dakle, 80 evra može biti maksimum, a oni ne primaju ni taj maksimum, nego primaju 4.000 dinara ili 35 evra mesečno za taj posao koji treba da obavljaju. Zato sada treba da se pitamo mi kako je to grad ubio maline u Valjevu, u Ivanjici, u Požegi, kako ubija širom Šumadije, širom Vojvodine, voćnjake? Kažemo - kako se to dešava? Dešava se zato što ljudi neće da rade za 4.000 dinara i zato što nemamo dovoljno raketa, nego to mora da kupuju opštine u Srbiji.

Ja sam jedan od predsednika opštine koji je dobio prekršajnu prijavu od državnog revizora zato što sam iz lokalnog budžeta kupio sto protivgradnih raketa, jer su mi rekli – vi nemate pravo to da kupujete, jer je to u nadležnosti Republike Srbije.

Postavljam pitanje premijerki, takođe, dakle, do 1. aprila tekuće godine Vlada mora da dobije izveštaj o pripremljenosti odbrane od grada i da 15.04. počne nova sezona. Pitanje je – da li je Vlada usvojila izveštaje koje je Republički hidrometeorološki zavod podneo, ako je podneo do 1. aprila tekuće godine i da li je usvojen plan odbrane od grada u 2018. godini? Ako nije, ja zaista postavljam pitanje – da li su za premijerku važnije gej slikovnice nego poljoprivrednici i poljoprivreda u Republici Srbije?

Imovinska karta

(Trstenik, 28.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Trstenik Opština Mesečno 5000.00 RSD 24.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:32