MIROSLAV ALEKSIĆ

Narodni pokret Srbije

Rođen je 1978. godine u Kruševcu.

Osnovnu i srednju Tehničku školu završio je u Trsteniku, nakon čega je otpočeo studije na ekonomskom fakultetu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste.

Pre izbora na javne funkcije, još početkom 2000. godine osnivao je preduzeće za otkup i izvoz voća i povrća, koje je 2003. godine bilo jedan od najvećih izvoznika sveže šljive iz Srbije. Sedam godina kasnije firma je prerasla u novo i veće preduzeće koje i danas posluje u Trsteniku.

Od 2005. do 2007. godine bio je direktor Javno-komunalnog preduzeće “Počekovina”, a od 2008 do 2012. godine, obavljao funkciju direktora Direkcije za planiranje i izgradnju “Trstenik”.

Za predsednika Opštine Trstenik izabran je u junu 2012. godine. Predsednik je odbora za komunalne delatnosti Stalne konferencije gradova i opština i dobitnik nagrade za razvojne projekte u opštini Trstenik i regionu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je i ima jednu ćerku.

Osnovne informacije

Statistika

  • 121
  • 8
  • 248
  • 26
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Isključenje sa daljinskog grejanja

odgovoreno za 6 meseci i 19 dana i 4 sata

Poštovanje predsedniče, U terminu koji je predviđen za isključenje domaćinstva sa daljinskog grejanja, uredno sam podneo zahtev za isključenje uz plaćanje svih preostalih obaveza i taksi. Isključenje nije izvršeno od strane JKP Energetika pod izgovorom da su zaposleni na čekanju, da nem...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. Poslovnika u delu direktnom obraćanju narodnim poslanicima i uvredama lične prirode koje je izneo prethodni govornik.

Dakle, zaista pokušavate, ne znam zašto to radite, da od ovog parlamenta i ovog visokog doma napravite cirkus, zato što dozvoljavate da se ovakve stvari govore u parlamentu, zato što je to način da poslanici SNS manipulacijama i lažima koje iznose sakriju istinu koja ovde treba da se čuje i koju treba da čuju građani Srbije. Molim vas da ne dozvoljavate da se poslanici pre svega lično jedni drugima obraćaju, da iznose uvrede i da ne kršite Poslovnik koji stoji tu ispred vas.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Gospodinu Ristiću je gospodin Martinović govorio – gde si radio, šta si radio, gde sada radiš, gde primaš platu, ko te plaća, itd. Dakle, to je direktno obraćanje poslaniku, gospodine predsedavajući, koliko ja znam. Možda ja ne razumem dobro, pa bih voleo da mi objasnite.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Nije bilo? To što vi niste čuli ne znači da nije bilo.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje ministru kulture i informisanja, ministru privrede i Vladi Republike Srbije vezano za privatizaciju i sprovođenje seta medijskih zakona i privatizaciju medija i kakvi su efekti i rezultati privatizacije medija.

Naime, prilikom donošenja Zakona o privatizaciji medija ideja je bila da se obezbedi mogućnost uvida u transparentnost funkcionisanja i vlasništva medijskih kuća, da država izađe iz vlasništva u medijima, da se građanima obezbedi transparentno, istinito i blagovremeno informisanje. Čini mi se da danas imamo situaciju koja na sve liči, osim na to šta je bila priča kada ste obrazlagali motive za usvajanje seta medijskih zakona.

Pre nekoliko dana smo imali dan koji je obeležen kao Dan slobode medija, a čini mi se da u Srbiji danas time ne možemo da se pohvalimo, jer su mediji sve samo nisu slobodni, nepristrasni i nisu mediji iz kojih je država izašla. Dakle, stanje u medijima danas je gore nego kada je današnji predsednik i premijer bio ministar informisanja 90-tih godina. To možete videti na bezbroj primera. Jedan od njih je „Tanjug“ i to je takođe nastavak mog pitanja – kakav je status danas Novinske agencije „Tanjug“ koja je ugašena 31. oktobra 2015. godine u skladu sa zakonom, međutim ona danas funkcioniše radi nesmetano i ne samo što obezbeđuje finansiranje, već obezbeđuje i dobit iz svog poslovanja.

To nije u skladu sa zakonom i oni izgleda postaju još jedno obeležje vladavine vaše, odnosno još jedan fantom. Pored fantoma „Savamale“ imamo iz medijske oblasti fantome kao što je Novinska agencija „Tanjug“. Zanima me kako će se rešiti njen status i kako će „Tanjug“ funkcionisati u narednom periodu? Nije „Tanjug“ jedini. Imate bezbroj primera lokalnih medija gde ste vi pod kapom medijskih zakona navodno želeli da profesionalizujete rad medija. Sada imate situaciju da je Televizija Kragujevac ugašena posle privatizacije i da sada želite ponovo da je vratite i Vlada je donela odluku da se Televizija Kragujevac sa svim dugovima koji su u međuvremenu nastali vrati Gradu Kragujevcu. Naravno, šta drugo mogu reći na to, nego da ste nekom Radojici Milosavljeviću, nekom Gašiću i sličnima dali da privatizuje te televizije, da se malo poigraju sa njima i onda da ih ponovo vrate državi da država to finansira. Niti država niti njeni građani niti mediji nisu, niti mogu biti igračka niti bilo kog pojedinca, niti bilo koje vlasti.

Naravno, taj izlazak države iz medija je bio takav što su sredstvima iz lokalnih budžeta i drugih državnih institucija ti mediji privatizovani. Privatizovani su oni koji su bili podobni režimu i danas se ne finansiraju iz svog poslovanja profesionalnog, odnosno te privatne firme obezbeđuju sredstva iz konkursnog finansiranja kroz jedinice lokalnih samouprava.

Po pravilu u najvećem broju slučajeva oni mediji koji su podobni Vladi Republike Srbije dobijaju najveće iznose sredstava i onda oni služe za prikrivanje istine i stanja u društvu, služe za manipulaciju, služe za stvaranje atmosfere straha, za stvaranje atmosfere mržnje i da redovno imate serijale razno raznih naslovnih strana koje pozivaju na ratove. Imate na televizijama uvedene emisije u jednom periodu državnih udara, razno razne situacije u Jajincima i sve sa idejom da se zapravo skrene pažnja sa istine i stanja u kakvom se danas Republika Srbija nalazi.

Upravo zbog toga sam kao poslanik Narodnog pokreta Srbije i naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije podneli juče predlog za obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima posle procesa privatizacije i stanja sa agencijama i medijskim kućama čiji status nije rešen, kao što je „Tanjug“, kao što je „Politika“, „Novosti“, jer smo pre nekoliko dana mogli čuti i od samog ministra kulture i informisanja koji sada pokušava da iznađe neki nov način za funkcionisanje ovih medijskih kuća, pa možda se sada i oni ponovo vrate pod državna jasla što govori da vi nastavljate da kršite zakone koje sami ovde usvajate većinom poslanika iz vladajućih struktura u Narodnoj skupštini. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, evo, u nedelju, za tri dana od danas se navršava punih godinu dana od kako se desio slučaj rušenja objekata u centru Beograda.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću, premijeru Aleksandru Vučiću i Višem tužilaštvu – dokle se posle godinu dana stiglo sa utvrđivanjem ko je odgovoran za rušenje objekata u centru Beograda? To je presedan u uređenim društvima da se pod okriljem noći građevinskim mašinama i bagerima, nekim građanima Republike Srbije poruše kuće, poslovni objekti, koji su bili u njihovom vlasništvu.

Dakle, godinu dana smo slušali najave, različita obećanja premijera da su za to odgovorni neki kompletni idioti, da su to ljudi iz vrha beogradske vlasti i sada kao epilog i prvu presudu imamo presudu Osnovnog suda u Beogradu, u kojem je rečeno da je u rušenju učestvovalo preduzeće „Milenijum tim“. To zapravo nije dovoljno, potrebno je naći ko je taj ko je nalogodavac i koji je naložio da to ili bilo koje drugo preduzeće ili bilo koji drugi pojedinac učini jedno takvo delo, jer u tom periodu je suspendovana država Srbija na jednom delu teritorije.

Policija nije reagovala na pozive građana koji su se žalili, ljudi su vezivani i ustavna prava su najgrublje ugrožena svim tim građanima koji su u tom trenutku bili u objektima ili pored objekata, koji su vezivani i sklanjani dalje od svojih objekata da bi se ti objekti porušili, a ta teritorija dala nekim investitorima, ne znamo kojima, pominju se Arapi, ali pominju se i neki drugi, da tu naprave stambeno-poslovni objekat.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Drugo pitanje takođe upućujem ministru Nebojši Stefanoviću, je, između ostalog, i za današnju i jučerašnju tačku dnevnog reda, ratifikaciji Sporazuma o bezbednosti sa drugim državama, a to je slučaj pokušaja atentata, kako smo čuli, na premijera Aleksandra Vučića u Jajincima. To je događaj koji je burno najavljen, događaj o kome su govorili i sam ministar Stefanović i premijer Aleksandar Vučić, da je u blizini kuće premijera pronađena određena količina municije i naoružanja i to, citiram – raketni bacač M80, poznat kao zolja, sto komada oružja i municije kalibra 762, četiri ručne bombe, četiri ili pet metaka itd.

Ministar Aleksandar Vulin je tada izjavio, citiram – jedno je sigurno, jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju. Ne verujem u slučajnost da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija i sve to nađe na najidealnijem mogućem mestu, gde ljudi prolaze i gde ne mogu da se odbrane.

Dakle, postavljam pitanje nadležnim institucijama, ministru unutrašnjih poslova, tužilaštvu – dokle se stiglo sa istragom za pokušaj atentata, kako je ovde rečeno, na nekog od braće Vučić?

Imovinska karta

(Trstenik, 28.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Trstenik Opština Mesečno 5000.00 RSD 24.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:32