Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miroslav Aleksić

Miroslav Aleksić

Narodni pokret Srbije

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, evo mi imamo nekoliko zakona danas na dnevnom redu koji bi trebalo zapravo da su dobri i trebalo bi da u svom smislu pomognu daljem razvijanju institucija i sistema u Republici Srbiji i na kraju da pomognu građanima Srbije da lakše mogu da ostvaruju neke svoje potrebe vezano za državnu administraciju.

Međutim, da bi se ovi zakoni mogli primeniti neophodno je najpre imati čvrste i jake institucije. Neophodno je imati sistem u funkcionisanju države, a onda nadograđivati funkcionisanje tog sistema. Vi ste u prethodnih pet godina, govoreći o reformama učinili potpuno suprotno, a to je da su razorene institucije, da nema nikakvog sistema i da danas isključivo po potrebama političkih, kampanjskih nekakvih razloga se vodi Republika Srbija.

Vezano za zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu reći nekoliko stvari. Kada je usvojena Strategija reforme državne uprave definisano je pet ključnih principa, a oni su, decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija. Recite mi vi ministre, da li je premodernizacija o kojoj danas govorimo bilo koji od ovih ključnih principa do sada realizovan? Nije i zato će i ovaj zakon biti samo jedan pokušaj namere, možda dobre da se nešto u Srbiji učini u smislu efikasnosti državne administracije.

Što se tiče samog zakona, tu je podeljeno na nekoliko programa obuka, opšti program obuke, posebni programi obuke i ono što je meni najvažnije program za rukovodioce.

Što se tiče opštih programa obuke, verujte, ljudi koji rade danas u državnim sistemima koji su ozbiljni službenici i te kako obavljaju dobro uglavnom svoje poslove i te obuke postoje. Neke organizuje Stalna konferencija gradova i opština i neke druge institucije.

Ja imam ovde ozbiljno pitanje – šta je sa obukom za rukovodioce i kako će nacionalna akademija za javnu upravu uspeti to da reši? Kao prvo, vi ste predvideli 30 zaposlenih radnika sa 30.000.000 budžeta, predvideli ste 186.000.000 samo za opremanje nacionalne akademije.

Danas ne znamo koliko će ljudi tih 30 radnika trebati da obučava. Ja vas pitam da li danas vi znate, pošto prethodna ministarka, Ana Brnabić, nije znala odgovor na to koliko ukupno radnika imamo u državnim institucijama Republike Srbije, koliko je zaposleno posle zabrane zapošljavanja u Republici Srbiji? Koliko imamo agencija? Koliko imamo javnih službi ne znamo, iako je i gospodin Vučić još 2012. godine najavio da će preko 60 raznoraznih agencija i drugih, citiram, nepotrebnih institucija u Srbiji biti ugašeno. Mi danas ne znamo, pa tako ne možemo znati ni koliko će polaznika imati ta nacionalna akademija, da li će biti 100.000, 200.000, 300.000 i na koji način će se to u praksi realizovati.

Takođe, ono što je jako važno kod obuke rukovodioca je pitanje – koga ćemo obučavati. Godine 2014. ste usvojili zakon koji je predvideo izbor rukovodioca po konkursu. Godine 2016. novi Zakon o javnim preduzećima koji je takođe rekao da do marta 2017. godine svi rukovodioci državnih institucija moraju biti izabrani po konkursima i konkursi moraju biti završeni.

Šta se dogodilo? Od oktobra 2016. do marta 2017. postavljeno je 317 službenika, odnosno funkcionera, od toga svega 10 na konkursima, svi ostali su u v.d. stanju i danas je Srbija u v.d. stanju. I koga ćete vi obučavati, one koje ćete po političkom nahođenju smenjivati na svaka tri meseca, ukoliko ne budu bili neko ko sprovodi partijske naloge njihovih funkcionera.

Naime, izveštaj Evropske komisije je rekao da preko 60% postavljenih državnih službenika, je imenovano, apsolutno suprotno zakonskim odredbama pod političkim uticajem.

Prema tome, ukoliko biste želeli da ovaj zakon protiv koga ja ne bih imao ništa loše, da je sve ovo pre toga urađeno, sprovedete, ali morate prvo izgraditi sistem institucija koje ste razorili i sistem u funkcionisanju Republike, odnosno državne administracije u Srbiji.

Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, ne mogu da kažem da je to loše. Ja bih voleo da taj zakon zaživi i da olakšamo našim građanima da ne moraju šest meseci da čekaju da dođu, kao što je bila do sada praksa, do zdravstvene knjižice, da čekaju kao nekada u redovima za vizu da dođu do pasoša ili do lične karte.

Voleo bih da privrednicima pojednostavimo komunikaciju sa državnom administracijom, ali sve to ne može danas meni da bude dovoljan dokaz da će ovaj zakon to uraditi, jer smo imali bezbroj zakona usvojenih u prethodnim godinama koji nisu primenjeni.

Imali smo obećanja Kancelarije za brze odgovore koja je mnogo jednostavnija od ovog zakona, pa i to nije zaživelo, tako da, ne znam šta će se dogoditi sa ovim zakonom koga hoću i želim da podržim i nije mi problem, iako sam opozicija da kažem da je to dobar zakonski predlog.

Na kraju ono što mi je najveća dilema zašto je 12 meseci rok za usvajanje 17 podzakonskih akata, a do tada ćemo za tih 12 meseci koristiti podzakonske akte prethodnog zakona koji je već postojao u elektronskom dokumentu i Zakona o elektronskom potpisu, tako da možemo reći da zakon neće u punom smislu stupiti na snagu, pre nego za godinu dana. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Ružiću, a pitanje je zašto već nisu uvedene ili kada će biti uvedene privremene mere u opštini Vladimirci, zbog uslova koji su se tamo stekli i zbog nemogućnosti da tamo vlast funkcioniše normalno.

Naime, DRI je sprovela kontrolu finansijskog poslovanja i izveštaja opštine Vladimirci i zbog toga je naložila SO Vladimirci da postupi po nalozima DRI i smeni Miodraga Milinkovića, predsednika opštine Vladimirci, zbog grubih povreda propisa, kriminalnih radnji, korupcije i nepostupanja u skladu sa zakonom. Neke od tih stvari su nevalidne računovodstvene dokumentacije, nabavke bez sprovođenja javnih nabavki, nepravilno iskazivanje stanja na tekućim računima i mnogo drugih grubih nepravilnosti.

S obzirom da skupština opštine nije postupila po nalogu DRI, Narodna skupština, ovaj Dom gde mi sedimo, je 15. avgusta takođe dobila obaveštenje o utvrđivanju zahteva za preduzimanje mera i razrešenje odgovornog lica u opštini Vladimirci, predsednika opštine Miodraga Milinkovića.

Dakle, DRI je naložila smenu predsednika opštine Vladimirci i kaže – podnet je zahtev za razrešenje odgovornog lica, predsednika opštine Vladimirci Miodraga Milinkovića kao neophodan u datoj situaciji, a radi zaštite interesa građana lokalne samouprave.

S obzirom da to još uvek nije sprovedeno, pitam nadležne institucije kada će taj problem biti rešen i kada će posle prinudne uprave biti raspisani izbori u Vladimircima?

Da stvar bude još gora, mi tamo imamo i paralelne institucije. U trenutku kada je Skupština htela da odlučuje po zahtevu državnog revizora, jedan broj poslanika je napustio salu, a jedan je nastavio da radi, pa je izabran i novi predsednik SO Vladimirci, tako da danas imamo dva. Taj novi saziv je uputio zahtev tadašnjoj ministarki državne uprave, današnjoj premijerki Ani Brnabić da odgovori koji su organi tamo sada validni. Dana, 7. septembra 2016. godine, Ministarstvo državne uprave, a tada ministarka Ana Brnabić je potpisala da novi saziv, odnosno nova odluka za izbor novog predsednika skupštine apsolutno validna i oni imaju pravo i mogu da nastave da rade. Međutim, to se u praksi nije desilo. I dalje stari predsednik SO upravlja SO Vladimirci. Dakle, imamo jednu konfuziju i jedno stanje koje je neodrživo. Zanima me da li danas neko u državi je svestan šta se dešava po lokalnim sredinama i u kakvoj situaciji se nalaze lokalne samouprave?

Pored toga što su potpuno devastirane smanjivanjem sredstava i sve većim nadležnostima, mi imamo bezbroj ovakvih primera kao što su Vladimirci. Imate, recimo, u Kragujevcu gradonačelnika koji uvodi stečaj u Kragujevac. Imate Labana koji preti vađenjem grkljana. Imate gradonačelnika Niša koji je zadužio grad verovatno za 10 godina unapred. Imate predsednika opštine u Trsteniku koji kupuje novi službeni auto, a nije platio gas ni za prethodnu grejnu sezonu i blokirani su računi javnog preduzeća. Naravno, ovo sa Vladimircima je kao poseban problem. Da li su oni geto u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ne važi mišljenje državnog revizora, ne važi mišljenje ministarke tada Ane Brnabić, a današnje premijerke. Da li oni treba da poštuju institucije Republike Srbije ili za njih važe neka posebna pravila?

Molim nadležne da mi odgovore na ovo pitanje i da preduzmu sve mere koje su neophodne da se razreši situacija u opštini Vladimirci. Zahvaljujem.
Imali smo prilike da slušamo cele 2016. godine da je to godina koja je proglašena za godinu preduzetništva, da će preko 40 zakonskih regulativa i pravnih akata biti promenjeno, kako bi se olakšalo funkcionisanje privatnim preduzetnicima u Republici Srbiji. Nažalost, od toga se ništa nije desilo, privatni preduzetnici danas služe državi da pune kasu, da inspekcijske službe kao haračlije idu i po zadatku naplaćuju kazne privatnim preduzetnicima, bez bilo kakvog upozorenja, zato što je neophodno napuniti budžet da biste mogli kroz vaše medije da manipulišete. Tako imamo suficit u budžetu, ali po leđima građana i po leđima privrednika Republike Srbije.

Ja ovim zakonom, koji ko zna koji put po redu predlažem, predlažem dve konkretne mere da olakšamo našim preduzetnicima funkcionisanje, a to je da se umanji poreska osnovica svim onim preduzetnicima koji na neodređeni rok zaposle radnike, i to za ukupan iznos uplaćenih neto zarada, kao i da one koji rade u devastiranim područjima, nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije, da ih tri godine oslobodimo poreza na dobit.

Nažalost, to nije za vašu pažnju dovoljno, ne želite taj zakon da stavite na dnevni red, uopšte da diskutujem o tome, iako znamo da je evropski prosek da sa preko 50% BDP u zemljama EU upravo učestvuju mala i srednja preduzeća. Oni nisu prioritet ove vlasti već pet godina, zato što su prioritet oni koji dolaze iz sveta raznoraznih investitora, koje čašćavate sa po 10, 15, 20 hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, a naše čašćavate inspekcijskim službama, koji treba da prežive u jednom takvom ambijentu.

Zbog takve politike, danas je u Srbiji najmanja minimalna zarada u regionu. Srbija danas ima 189 evra minimalnu zaradu, dok Crna Gora 193, Makedonija 195, BiH 207, Hrvatska 409 i Slovenija 614 evra. Ista stvar je i sa prosečnom neto zaradom koju najavljujete, ne znam koliko godina već, da će biti 500 evra. Ona ne može da bude ni 400, jer je 396 bila u avgustu mesecu, po podacima Zavoda za statistiku. Tako da, ne čudi ni to što su te neto plate u Srbiji manje nego i u afričkim zemljama, i to je rezultat ovakvog odnosa prema preduzetništvu, prema malim i srednjim preduzećima i prema jednom stavu da u Srbiji možemo napraviti rezultat i zaposliti građane tako što ćemo čašćavati raznorazne strance sa sredstvima građana Republike Srbije, koje ste uzeli od penzionera, zaposlenih i ostalih.
Zahvaljujem.

Još u maju mesecu ove godine sam predložio odluku o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije. Nažalost, vladajuća većina je to odbila tada, iako joj nije smetalo da tokom leta govorite o katastrofalnom stanju, napadima na novinare, ukazujete na situacije gde se neki novinari tuku, a nekim novinarima se upada i u stanove. Nažalost, to je sve posledica nakaradno sprovedenog seta medijskih zakona, koje ste ciljno sproveli, tako da danas upravljate sa 90% medija u Srbiji, kako nacionalnih, tako i lokalnih medija.

Upravo zato je neophodno formirati anketni odbor, kako bi se utvrdilo pravo stanje posle usvajanja zakona i sprovedene privatizacije medija, jer ste vi danas samo onu vlasničku kontrolu zamenili finansijskom, pa danas kontrolišete sve medije u Srbiji, bez obzira ko je njihov vlasnik, time što im dajete opet iz budžeta Republike Srbije određena sredstva, ali samo onim podobnim, kako bi funkcionisali. Tako imate situaciju da lokalne samouprave iz svojih budžeta pozamašne sume od po nekoliko desetina miliona izdvajaju za finansiranje medija. Time se finansiraju mediji koji imaju zadatak samo da promovišu one koji su predstavnici SNS, a one ostale političke subjekte ili građane koji imaju šta da kažu na lokalu, oni ne postoje za te medije.

Zato je neophodno da se formira anketni odbor i da se utvrdi i to i vlasnička struktura, da se vidi ko su danas pravi vlasnici medija u Srbiji i šta je danas zadatak medija. Ukoliko to ne uradimo, ne možemo govoriti ni o dijalogu, ne možemo govoriti ni o demokratiji u Republici Srbiji. Zato vas pozivam da danas krenemo u dijalog. Ukoliko vi pozivate nas kao opoziciju na dijalog, evo, ja pozivam vas na dijalog vezano za stanje u medijima. Ukoliko ste toliko ispravni, ukoliko radite sve dobro za Srbiju, ukoliko sve što govori predsednik Srbije Vučić, premijer i ministar svega i svačega, i direktor, hajdete onda oslobodite medije. Dajte barem Javnom servisu, koga finansiraju svi građani Republike Srbije, da možemo da polemišemo i sa tim predsednikom ili sa bilo kim iz opozicije, a ne da služi to samo za vašu ličnu promociju.

Dakle, najava medijske strategije koju je najavio ministar, nove medijske strategije, je nešto što treba da usledi posle anketnog odbora. Prvo da utvrdimo stanje kakva je situacija danas u medija, ko šta radi sa medijima, šta radi danas REM u Srbiji, pa tek onda da krenemo u novu medijsku strategiju. Ukoliko zaista želite da nešto uradite u Srbiji i da se borite za prava medija, dokažite to na delu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Ovo je takođe jedan zakon koji je tehničke prirode, a ima i sistemskog značaja, naročito što se tiče lokalnih samouprava i mesnih zajednica koje danas jesu prepoznate u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Mi danas nemamo mesne zajednice koje su funkcionalne i koje imaju određena ovlašćenja. Ja predlažem već ko zna koliko puta da se njima povećaju ovlašćenja, pa bez obzira na to što danas sa verovatno 95% mesnih zajednica u Srbiji upravljaju kadrovi SNS, to je važno za život građana u mesnim zajednicama.

Ovim zakonom predlažem da se mesne zajednice uvaže tako što se uvodi obaveznost formiranja mesnih zajednica kako na seoskom, tako i na gradskom području, i da im se reši finansiranje tako što bi se 80% poreza na imovinu onih ljudi koji žive u nekoj mesnoj zajednici izdvajalo za finansiranje te same mesne zajednice, da bi oni sami mogli da raspolažu tim sredstvima onako kako odluče po svojim prioritetima koje oni najbolje znaju. Nažalost, taj zakon vi ne želite da stavite na dnevni red i to dokazuje da su i lokalne samouprave i mesne zajednice danas samo deo jedne hobotnice koja upravlja sa vrha države i ne želi bilo kakav vid decentralizacije, bilo kakav vid finansijske decentralizacije na nižim nivoima.

Ti ljudi danas koji se kandiduju i za lokalne samouprave i za mesne zajednice su svesni toga da ne mogu ići kao građani Srbije da se kandiduju, već moraju biti deo jedne priče nekakve stranke i zato je neophodno promeniti izborni zakon, da se pitaju ljudi koji žive u određenim sredinama šta se tamo treba raditi, a ne da im neko iz Beograda ili bilo koji predsednik opštine ili gradonačelnik po svom ličnom nahođenju daje milostinju. Imali smo priliku da vidimo u prethodnim godinama, a videćemo verovatno to i u ovoj kada se bude raspravljalo budžetu, kako ministar finansija i premijer čašćava neke lokalne samouprave, gradove i opštine sa desetinama miliona dinara zato što žele da prikriju njihovu nesposobnost sredstvima građana Republike Srbije.

Prema tome, nemojte to tako da radite, nego sistemski rešite problem. Dajte gradovima i opštinama dovoljno sredstava da mogu normalno da funkcionišu u okviru nadležnosti koje su im poverili. Isto tako, dajte mogućnost mesnim zajednicama da mogu u okviru svojih nadležnosti na tom najnižem nivou vlasti da funkcionišu onako kako treba i za šta su, u stvari, i formirani.
Ovo je takođe zakon koji predlažemo preko 20 puta i s jednim posebnim razlogom i osvrtom danas, zbog toga što danas u Srbiji u oko 640.000 poljoprivrednih gazdinstava negde oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i prima platu u poljoprivredi. Danas su mala poljoprivredna gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji. Meni je žao što vi to ne vidite i žao mi je što ste do sada u proteklih pet godina uradili sve suprotno od onoga što ste rekli da ćete uraditi kada dođete na vlast 2012. godine i što se nalazilo u programu SNS.

Vi ste smanjili podsticaje za poljoprivrednike, smanjili ste premiju za mleko, smanjili ste i podsticaje za biljnu proizvodnju i regrese na gorivo i podsticaje i mere po hektaru. Podsetiću vas, 2012. godine SNS je rekla da je ekonomsko i političko opredeljenje da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, da će agrarni budžet biti znatno povećan i da njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta, sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini, što znači da u 2017. godini bismo mi, da niste slagali građane Srbije, imali 10% izdvajanja za agrarni budžet. Nažalost, on je danas ispod 5%, manje nego 2012. godine, kada ste obećali i kršite Zakon o budžetu time što je on ispod 5%.

Sa druge strane, vi danas, pored toga što smanjujete davanja poljoprivrednicima i ljudima koji rade u poljoprivredi, spremate uvođenje i vaučera, kako biste uveli u legalne tokove i one koji danas rade na poljoprivrednim gazdinstvima i kako biste poljoprivrednicima uzeli za njihove doprinose i poreze i to treba da se plati, ali pre toga treba da pogledate u kakvom su stanju poljoprivrednici, da li mogu da prežive, a onda da plate radnike. Ali vama to treba da biste ponovo manipulisali podacima i rekli – evo, smanjili smo stopu nezaposlenosti, verovatno ćemo imati 5% kada uvedete vaučere, jer svako ko bude jedan dan radio na nekom poljoprivrednom imanju imaće plaćene doprinose i za vas će biti verovatno nezaposleno lice.

Dakle, vi ne koristite nikako u ovih pet godina poljoprivredne potencijale, pričate o poljoprivredi samo u predizbornim kampanjama, nema nikakve ozbiljne strategije, izuzev što poklanjate zemlju strancima, kao što smo imali slučaj u Vojvodini gde ste kompaniji izvesnoj poklonili 10.000 hektara, od čega 3.500 moraju ići u Karađorđevu, gde su oni trebali da nauče naše paore kako se u stvari obrađuje zemlja, a to učenje se završilo tako da oni imaju prinose danas četiri puta manje nego naši paori, što i ne čudi, s obzirom da, kako oni kažu, tamo je glavni izvođač radova i poljoprivrednik brat premijera Andrej Vučić.
Zahvaljujem predsedavajući. Kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i ministru Vukosavljeviću, vezano za stanje u medijima u Republici Srbiji posle sprovođenja seta zakona o privatizaciji medija, da li je izvršena evaluacija kakvo je stanje u medijima posle privatizacije i da li su postignuti traženi ciljevi, odnosno, željeni ciljevi koji su postavljeni prilikom usvajanja zakona?

Drugo pitanje je da li u Srbiji ima cenzure? To pitam zato što u Ustavu Republike Srbije u članu 50. jasno stoji da u Republici Srbiji nema cenzure, u članu 51. da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to poštuju.

Dakle, ja sam pokušao da dobijem odgovor od ministra Vukosavljevića pre nekog vremena. Na žalost na ovo pitanje odgovor koji sam dobio je sveden na to da su navedena zakonska ovlašćenja ministarstva gde kaže da je ministarstvo u zakonu predviđenim rokovima donelo podzakonska akta, pomagalo u izradi podzakonskih akata itd.

Želim kao poslanik odgovor na konkretno pitanje koje sam postavio, a sve u skladu sa dešavanjima u medijima, ne samo ovih dana po pitanju Vranjskih novina koje su jedne u nizu medija koji su pod udarom vlasti i režima zato što su profesionalno obavljali svoj posao već to traje i duže vreme. Da ne govorim o tome u kakvim uslovima danas rade novinari. Nije bitno da li rade u ovim ili onim medijima, svi oni obavljaju svoj posao i rade u katastrofalnim uslovima.

Danas u Srbiji posle seta medijskih zakona, novinari se tuku, upada se u stanove novinara, novinari se razvlače po pojedinim medijima nazivajući ih svakojakim imenima, a sve u cilju apsolutne kontrole, onoga što vlast želi da predstavi javnosti.

Ono što smo mogli da vidimo u prethodnim godinama je da vlast kontinuirano, propagandom kroz pojedine medije koje kontroliše, manipuliše građanima Srbije sa time kako je stanje u Srbiji stalno, kako je vlast odlična, kako će bolji život krenuti, evo, samo što nije.

Moram reći da veliku odgovornost za jedno takvo stanje u Republici snose i mediji, zato što oni imaju veliku ulogu u kreiranju stanja u društvu i upravo zbog velikog opšteg siromaštva u državi, kao i zbog finansijske kontrole od strane vlasti. Nažalost, mediji moraju da igraju po pravilima režima, da bi postojali i da bi obezbedili egzistenciju za svoje radnike.

Setom zakona o medijima je cilj bio da država izađe iz finansiranja medija, odnosno iz vlasničke strukture medija. Samo je promenjeno to da država više nema vlasništvo, ali kroz finansijsku kontrolu i dalje apsolutno upravlja medijima.

Vi nemate danas nijedan lokalni mediji na koga može bilo ko ko nije iz vladajućih struktura da se pojavi…
Ja sam postavio pitanje.
Ja sam postavio pitanje i obrazlažem pitanje. Na početku sam postavio pitanje, čućete to ili ćete videti.
Završavam. Nemojte me prekidati.
Da je stanje u medijima loše govori i to da smo za godinu dana sa 59. pali na 66. mesto po pitanju slobode medija u Srbiji.
Evo, završavam.
Dakle, problem u medijima postoji zato što vlast ćuti i ne želi da ga reši, a ja sam ovde predložio formiranje anketnog odbora za preispitivanje stanja u medijima, koji je vlast odbila, zapravo, nije htela da glasa.
I danas, svaki novinar u Srbiji je dužan da postavi pitanje predstavnicima vlasti – zašto nisu prihvatili formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije, zato što je u tom predlogu za formiranje anketnog odbora jasno navedeno da se traži preispitivanje i statusa zaposlenih u medijima, koji danas rade u Srbiji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani kolege poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na izvoz „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.

Dakle, od dolaska SNS na vlast, od 2012. godine, prošlo je punih pet godina i ušli ste u šestu godinu, a Srbija i njeni građani i danas plaćaju cenu neispunjenih obećanja i nesposobnosti da se država vodi na pravi način. To možemo da vidimo danas na mnogim primerima, a jedan od njih jeste upravo i „Fijat“, koji je aktuelan u prethodnim danima. Upravo bih želeo da postavim pitanje u skladu sa dešavanjima u automobilskoj industriji „Fijat“ u Srbiji.

Premijer je po svom ustaljenom običaju 2013. godine, premijer Vučić, odnosno tada je bio prvi potpredsednik Vlade, obećao da će Srbija odnosno „Fijat“ izvoziti 10 hiljada „Fijatovih“ automobila na rusko tržište, bez carine. Citiraću izjavu: „“Fijat“ automobili Srbija će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10 hiljada novih modela „Fijata 500 L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu. Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećavati u budućnosti.“

Ta izjava iz 2013. godine, naravno, premijeru Vučiću, dok je bio premijer, nije smetalo da svake naredne godine ponavlja tu izjavu, pa čak to obećanje i 25. maja ove godine, u kampanji za predsednika Republike Srbije, kada je u Kragujevcu prisustvovao promociji novog restilizovanog modela „Fijata 500 L“, kada je slavodobitno govorio o pozitivnim rezultatima po srpsku ekonomiju koje stvara „Fijat“, da poslovanje te kompanije čini 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i gotovo 8% ukupnog izvoza Republike Srbije.

Pozvao je građane tada da kupuju Fijatove automobile, naveo da očekuje da pitanje izvoza na rusko tržište bude rešeno pre kraja ove godine. Mi smo danas u 2017. godini. Dakle, od 2013. godine svake godine slušamo jedno te isto obećanje, da je ispunjeno to obećanje, verovatno danas ne bismo imali radnike na ulici i ne bi radnici trebali da upozoravaju državu kako treba da se domaćinski posluje, i kako treba da se razgovara sa ozbiljnim kompanijama kao što je „Fijat“.

S obzirom da je izostao dijalog između rukovodstva i Vlade Republike Srbije, radnici su morali sami da izađu na ulice i da na neki način primoraju aktuelno rukovodstvo Republike Srbije, koje je očigledno u prethodnim godinama, umesto da dogovara saradnju i razvoj saradnje sa investitorima, bilo zauzeto organizovanjem izbora svake godine i izbornih kampanja i svake godine trošilo više od šest meseci na izbore i novce i vreme, a paralelno s time se ništa nije dešavalo da se stvore uslovi za privredni razvoj u Srbiji.

Takođe, gospodin Putin je izjavio da postoji ta mogućnost 2014. godine. I kada je posetio Srbiju, imao je pitanje zašto tog izvoza u Rusiju nema i šta je doprinelo tome da Vladimir Putin promeni mišljenje i kakva je uloga Aleksandra Vučića u tome?

Paralelno s time, ministri i premijer daju nekakve izjave koje nisu odgovorne, kao što je rekla gospođa Brnabić da stoje politički interesi i nečija ozbiljna namera iza štrajka u „Fijatu“, ili gospodin Đorđević, koji je rekao da radnici „Fijata“ u stvari treba da pokažu malo više ljubavi prema Srbiji. Ja mislim da su oni neodgovorni sa svojim izjavama, a ne radnici koji samo traže bolje uslove rada.

Takođe, ekonomska politika se pokazala kao vrlo pogubna i pored toga što imamo probleme sa „Fijatom“, da ne govorim o svim onim preduzećima koje je ova vlast za zadnjih pet godina ugasila, počev od „Prve petoletke“, „FAP-a“ Priboja, „IMT-a“, „14. oktobra“ i svih drugih fabrika.

Drugo pitanje se odnosi na premijera Vučića, a to je vezano za kontraverze koje prate svaku njegovu posetu Americi, gde je on otišao tamo da podnosi nekakve izveštaje i vidimo sada dokumente koji su izašle u javnost, pisanje određenih kongresmena, pojedinih, za odgovor na neka pitanja na koja nije odgovorio.

Evo, jedno od tih pitanja koje treba da odgovori građanima Srbije, a ne nikom u američkoj administraciji, izveštaj da mala grupa ljudi predvođena predsednikovim bratom Andrejom Vučićem i četvoricom njegovih bliskih prijatelja Nikolom Petrovićem, Zvonkom Veselinovićem, Slavišom Kokezom i Nenadom Kovačom nastavi da rukovodi svim infrastrukturnim i javnim projektima. Citirao sam ono što treba da odgovori predsednik Vučić građanima Srbije, a ne nikome u američkoj ambasadi.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, danas pred nama imamo temu o članovima saveta, veoma važnih za demokratiju u Srbiji nezavisnih institucija i republičkih organa, koji predstavljaju lakmus papir demokratije u jednoj zemlji koja je, nažalost, od strane ove vlasti u prethodnih nekoliko godina i potpuno sahranjena u Srbiji.

Institucije čije članove danas treba da biramo i o kojima treba danas da govorimo su u prethodnih pet godina vladavine SNS prošle kroz jednu tešku borbu za opstanak tih institucija, suočavajući se, naravno, sa željama SNS da uguše svaku kritiku, svako drugačije mišljenje u želji da se privatizacija države dovede do kraja.

Dakle, prvo moram da primetim i to da ovde danas ne sedi kandidat za novog Zaštitnika građana. Očekivao sam da poput svojih kolega kojima se zahvaljujem što su danas ovde, iz drugih tela, sedi ovde i čuje šta govore i o čemu govore poslanici u Narodnoj skupštini, jer na osnovu člana 138. Ustava Republike Srbije jasno je propisano da on za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Mogao je barem da prisustvuje i čuje šta će poslanici govoriti o ombudsmanu i njegovom radu u narednom periodu.

Što se tiče najpre članova Agencije za borbu protiv korupcije, počeću prvo od te teme. Dakle, SNS je na vlast došla 2012. godine i upravo je došla na priči borbe protiv korupcije, došla je na krilima toga da će korupcija u Srbiji biti iskorenjena, da će se profesionalizovati rad javnih preduzeća i ustanova, da sve ono što je bilo loše do 2012. godine se više neće ponoviti, da će jednostavno nezavisne institucije svoj posao obavljati profesionalno i u skladu sa zakonom.

Šta se desilo u praksi? Desilo se potpuno suprotno od toga. Desilo se to da smo mogli da vidimo školski primer nepoštovanja vlasti prema nezavisnim institucijama Republike Srbije, prema samostalnim republičkim organima Republike Srbije. Mi njih imamo 22 danas u Srbiji, što nezavisnih republičkih organa, što nezavisnih tela. Od svih njih ostalo je još nekoliko na koje šapu nije stavila SNS i potpuno ih privatizovala i stavila u funkciju svoje političke kampanje i stavila u funkciju sviranja u orkestru kojim diriguje Aleksandar Vučić već pet godina u Srbiji.

Dakle, što se tiče ovih institucija i Agencije za borbu protiv korupcije čije članove danas biramo, u prethodnom periodu nije bilo nikakvog poštovanja prema toj instituciji koja treba da bude sinonim za borbu protiv korupcije i govori o tome da 22 meseca predsednica Skupštine nije stavila na dnevni red izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije. Mi danas u ovom trenutku, dok raspravljamo o tim članovima u Savetu Agencije za borbu protiv korupcije, umesto devet članova, koliko treba to telo da ima, imamo dva člana. Dvadeset i dva meseca nije predsednica parlamenta to stavila na dnevni red.

Takođe, pune dve godine poslanici nisu dobili izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije o kome bi trebali ovde da raspravljaju. To je odnos vladajućeg režima prema nezavisnim institucijama i telima.

Ovi koje danas treba da izaberemo ili sutra, ne želim da govorim personalno o tim imenima, svi oni ispunjavaju kriterijume da obavljaju taj posao u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali se postavlja pitanje - da li su oni svesni da prihvataju ulogu da budu produžena ruka aktuelnog režima SNS i da budu svesni toga da će u svom radu morati da trpe kritike i packe ukoliko budu ukazivali na neke prekršaje i koruptivne radnje od strane predstavnika vlasti.

Imali smo u prethodnom periodu primere kako se završio i šta je epilog predloga Agencije za borbu protiv korupcije da se Nikola Selaković razreši zbog sukoba interesa. Imali smo primer i Siniše Malog i aferu sa 24 stana i svega onoga što je pokrenut proces u Agenciji za borbu protiv korupcije još nema epiloga u tom slučaju. Zašto? Zato što nemamo ni sastav Agencije. Agencija danas nema ni direktora, od nove godine nema ni svog direktora.

Prema tome, ne možemo očekivati da će to biti nezavisno telo koje će profesionalno obavljati svoj posao, jer u tom svom poslu i odgovornosti koju imaju prema građanima Srbije treba da se pre svega bave vlašću, onima koji danas imaju izvršne funkcije u Republici Srbiji i koji kroz te izvršne funkcije možda su u nekom sukobu sa zakonom.

Ovi članovi koji su predlog za Savet Agencije za borbu protiv korupcije treba da znaju i to da neće raditi po novom zakonu o borbi protiv korupcije koji je Aleksandar Vučić obećao 2012. godine, pa 2014. godine u svom ekspozeu, pa 2016. godine u svom ekspozeu. Sada smo u 2017. godine i dalje nemamo novi zakon o borbi protiv korupcije. Dakle, nije bilo političke volje, ni želje da se taj zakon usvoji.

Takođe, radićete i bez zakona o poreklu imovine koji je takođe najavljen 2012. godine. Čega se plašite? Ako su ovi pre 2012. godine, kako ih vi nazivate, bili lopovi, kako su krali i ostalo, dajte vi usvojite taj zakon, pa da svi, i ti pre 2012. godine, i vi danas, bogami, koji vladate, vidimo ko je kako i na koji način stekao tu svoju imovinu.

Takođe, radićete u zemlji koja je po indeksu borbe protiv korupcije na začelju. Podsetiću vas da je 2012. godine Aleksandar Vučić govorio kako je skandalozno to na kom mestu se Srbija nalazi po indeksu borbe protiv korupcije, a danas pet godina posle toga ona je na još gorem mestu nego što je bila 2012. godine. Dakle, govorim samo o praznim obećanjima i najavama koje slušamo pet godina i lažima aktuelnog režima i vlasti šta građani Srbije treba da očekuju.

Ono što moram da citiram, kaže, obećanje SNS iz 2012. godine, SNS će se bespoštedno boriti protiv korupcije, zloupotrebe političkog položaja i stvaranja monopola, dakle, da će biti sinonim za borbu protiv korupcije. Ona je za ovih pet godina postala sinonim za korupciju zbog mnogih neraščišćenih stvari, zbog mnogih afera sa kojima su upoznati građani Republike Srbije, i to je verovatno nešto što možemo očekivati i dalje. Sada se samo nastavlja sa time da se izborom podobnih ljudi na ove funkcije potpuno stavi kontrola na te institucije.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, i ona je u prethodnom periodu imala određene različite aršine, imala je i kršenje zakona. Danas imate Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije po kome članovi političkih stranaka ne mogu da budu na čelu javnih preduzeća, a danas ovde u ovom parlamentu sedi direktorka javnog preduzeća „Pošte Srbije“ koja je ujedno i predsednik poslaničkog kluba PUPS. Za to je dobila saglasnost Odbora za administrativna pitanja i nema nikakvog spora, a taman posla da neki predsednik opštine može da bude istovremeno i poslanik. To nije po zakonu, a da ne govorim o nekim drugim slučajevima.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu je vrlo često bacala akcenat na poštovanje zakona za neke poslove koji su u vrednosti od par desetina hiljada evra, a za poslove, vrednosne ugovore, ne poslove, tri milijarde evra, kao što je slučaj „Beograda na vodi“, to prolazi ispod radara, bez javnih nabavki, bez poštovanja zakona. Jednostavno, to se proglasi za strateški interes Republike Srbije i onda kažemo – evo daćemo ovde nekim leks specijalisom, nekim Arapima ili ko zna kome da investiraju ili ne investiraju, to već više niko ne zna, u centar Beograda. Isto tako, zemlju u Vojvodini, 10,5 hiljada hektara ne postojećih, fantomskoj firmi itd.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu, takođe, nije obavljala svoj posao u domenu javnih preduzeća i svi smo svesni šta se dešavalo u prethodnom periodu i u EPS-u i u EMS-u, koliko je bilo afera, koliko je bilo duplih funkcija.

Ali, nije kriva Agencija, problem je u vlasti koja ne dozvoljava Agenciji da radi zato što nije htela da izabere članove Agencije, nije postavila direktora od kada ga nema, jednostavno uvek ih drži negde po strani, jer vlasti ne odgovara Agencija za borbu protiv korupcije, jer ona ne može da se bavi opozicijom, jer opozicija ne vlada Srbijom, opozicija ne vodi javna preduzeća, opozicija je to radila ranije, sada to radite vi. Vama ne odgovara niko ko bi trebao da vas kontroliše nego jednostavno ponašate se kao da ste nasledili Srbiju i da možete da radite šta god hoćete. Tako imate situaciju i u EPS-u, recimo da, kako vidimo, ona forma koja je bila odgovorna za aferu uvećanih računa za struju u decembru prošle godine, je ponovo dobila isti posao i radi a nju ste okrivili da je ona odgovorna za račune za struju koje su građani platili uvećane.

Dakle, usvajaju se zakoni, vi usvajate zakone jer imate većinu, najavljujete spektakularno da će ti zakoni rešiti nekakve probleme, a zatim sami se oglušujete o te zakone i ne poštujete ta zakone koje usvojite sami jer se ponašate bahato, jer ste privatizovali državu Srbiju.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije i članova koje treba da izaberemo u ova dva dana, ja poručujem i njima i građanima Srbije da bez operativne, stabilne, nezavisne i profesionalne Agencije za borbu protiv korupcije priča o borbi protiv korupcije, ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Vama to služi samo za kampanju da upirete prste u neke druge. Sada čujem kolege poslanike koji govore o nekima pre 2012. godine koji su nešto radili. Vi ste od 2012. godine, u drugoj smo polovini 2017. na vlasti, prolazi to vreme kada se možete pozivati na druge. Imali ste sve vreme i svu vlast u Srbiji da za pet godina promeniti sve ono što je loše. Na kraju, obećali ste građanima da ćete biti bolji od onih koji su bili pre vas, a ti pre vas nikada nisu bili u prilici da imaju apsolutnu većinu. Vi ste na čelu sa Aleksandrom Vučićem, imali apsolutno većinu da promeniti u Srbiji sve ono što je loše. Nažalost, ništa se od toga nije dogodilo. Da li iz neznanja ili zbog toga što niste imali želju ili interes.

Što se tiče Predloga za Zaštitnika građana, to je takođe jedna jako važna tema i žao mi je što gospodin nije tu, barem bi mu iako ne može da mi odgovori uputio nekoliko pitanja o kojima treba da se razmatra u narednom periodu.

Gledajući tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika Republika, čuo sam kada je govorio o instituciji Zaštitnika građana, da to Srbiji uopšte i ne treba. Tačnije, rekao je, da ta institucija služi zapravo da nam EU soli pamet i da neke članice EU nemaju instituciju Zaštitnika građana, što nije istina. Nije istina. Upravo se to dogodilo i sa Sašom Jankovićem, koga ste kritikovali. Niste želeli da vam niko soli pamet ili kako reče izabrani predsednik kada je govorio o tome da neće da se kandiduje za predsednika Republike, već da želi da izabere predsednika koji neće da mu zvoca, pa se onda predomislio pa se sam kandidovao, tako ne želite i nezavisne institucije koje će moći da zvocaju aktuelnom režimu i aktuelnoj vlasti.

Takođe, još mi je čudnije što je gospodin Pašalić prihvatio da bude predlog za Zaštitnika građana od one stranke koja sama kaže da je ta funkcija bez značaja. Zašto biste onda prihvatali da budete neka ikebana ukoliko ste svesni da nećete moći profesionalno svoj posao da radite ili ste prihvatili ulogu da jednostavno na jedan tihi način ugasite funkciju Zaštitnika građana i da umesto građana štitite aktuelnu vlast i predstavnike aktuelne vlasti u Srbiji.

Takođe, mene će zanimati u narednom periodu kakav će stav biti novog Zaštitnika građana i povodom slučaja „Savamala“ i povodom slučaja „Helikopter“ sa kojima ste došli u sukob sa predstavnicima ovih nezavisnih institucija. Saša Janković nije bio političar nego ste ga vi naterali na to, iako ste ga predložili kao Ombudsmana, on je odgovorno i profesionalno obavljao svoj posao sve dotle dok vi niste tražili od njega da se ne ponaša niti odgovorno, niti profesionalno, e onda je izabrao ovaj drugi put da se bavi politikom, da menja stvari u Srbiji, a ne da bude poslušnik režima Aleksandra Vučića, za šta je on želeo da se sve vreme tako i dešava u Srbiji.

Takođe, kada smo usvajali budžet prošle godine na temi – plata Zaštitnika građana, sećam se vrlo dobro amandmana predstavnika SNS, gospođe Maje Gojković, kojim ste tražili da se smanje plate Zaštitniku građana, iako o tome odlučuju neki drugi zakona, čak šta gospodin Martinović je tada rekao da razlika u zaradi između plate Zaštitnika i plate premijera treba uplatimo u Fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu, što ja apsolutno podržavam.

Sada me samo zanima da li ćete biti dosledni i nastaviti sa tom vašom pričom i u narednom periodu i verovatno regulisati zarade, pošto će imati i manje posla predstavnici nezavisnih institucija.

Što se tiče i samog predloga gospodina Pašalića, o njemu se jako malo zna. Naš predlog je bio gospodin Miloš Janković koji je v.d. Zaštitnika građana i koji je taj posao do sada obavljao u toj instituciji. Nažalost, vi ste ga odbili zato što nije po volji SNS. Postavljate nekog ko će biti po volji SNS i samim tim to neće biti nezavisna institucija. Gospodin Pašalić je sam rekao na pitanje po samu instituciju, da nije baš upoznat jer nije pratio šta su to u prethodnom periodu radili predstavnici te institucije. Tako da ne možemo ni očekivati od njega da se ozbiljno time bavi. Ja ga jedino znam iz nekoliko gostovanja u jednoj emisiji „Na kafi kod Đuke“, gde je nekoliko puta gostovao i govorio o nekim drugim temama.

Što se tiče Fiskalnog saveta, to je takođe institucija koja ima i te kako važnu ulogu, naročito u ovakvoj situaciji, kada su nam ekonomski parametri u Srbiji poražavajući svi, izuzev onih koje vi želite da naslikate na vašim prorežimskim medijima i da predstavite blagostanje u Srbiji, da građani u Srbiji danas ne treba da veruju sebi i svom džepu nego treba da veruje onome što vi servirate kroz medije.

Fiskalni savet je u prethodnom periodu i kritički govorio prema Vladi, ali sve to što je govorio kritički apsolutno ni jednog trenutka niko nije od vas uzeo za obzir, odnosno predstavnik izvršne vlasti, niti je to komentarisao, ali je zato koristio Fiskalni savet onda kada im treba, kao što se to dogodilo 21. marta u sred kampanje za predsednika Republike, da tadašnji kandidat Aleksandar Vučić gostuje u emisiji sa Pavlom Petrovićem iz Fiskalnog saveta i hvali neverovatne rezultate na ekonomskom planu u Republici Srbiji. Očekujem da vidim sada šta će se desiti sa svim izneverenim obećanjima koje je dao Aleksandar Vučić, kao i ovog poslednjeg da će plata prosečna u Srbiji biti 500 evra do kraja ove godine, na šta je jedan od članova Fiskalnog saveta rekao da je to zapravo nemoguće. Drugim, rečima još jedna u nizu laži počev od 2012. godine, pa na ovamo.

Dakle, suma sumarum i dalje nastavljate da se poigravate i urušavate institucije sistema Republike Srbije. urušavanjem institucija sistema, urušavate i Srbiju, pravite poredak onakav kakav vama odgovara, kako bi ste mogli nesmetano da se ponašate kao da je Srbija privatna država. Jednog dana će doći trenutak kada će svi snositi odgovornost za ovo što se danas dešava u Srbiji, mislim na sve iz vlasti i na one koji danas vladaju Srbijom.

Žao mi je što to ne shvatate danas i ne shvatate da će doći trenutak kada će građani shvatiti sve ove laži, prazna obećanja i kada će građani shvatiti odgovornost koju ste imali tokom ovih godina vaše vladavine i da urušene institucije, urušeni sistem vrednosti su stvari koje se najteže uspostavljaju u jednom uređenom demokratskom društvu. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege poslanici, očekivao sam danas od predstavnika predlagača, odnosno vladajućih stranaka u parlamentu čujemo nešto konkretnije i ozbiljnije argumente zašto pojedini ljudi kao što je gospodin Pašalić, treba da obavljaju tu funkciju, sve vreme, izuzev, isključujem predlagača za kandidate za Fiskalni savet, to je obrazloženo nešto bolje. Ali, što se tiče gospodina Pašalića, sve vreme se govorilo o tome kako je on dobar čovek, da nije član SNS i da će on dobro raditi svoj posao, i to su otprilike, glavni kriterijumu koje vladajuća stanka sagledava kada na jednu ovakvu funkciju želi da postavi čoveka.

Što se tiče nezavisnih tela, kao što je i Zaštitnik građana u Srbiji i te kako znamo, i to sam rekao na početku današnjeg izlaganja, da ta nezavisna tela institucije oslikavaju demokratiju jedne zemlje. Oni treba da budu kontrolni faktor vlasti, a ne produžena ruka vlasti.

Nažalost, u vašim diskusijama danas upirući prst u opoziciju, pokazali ste da ta sumnja koju sam ja na početku izneo, opravdana, i da zapravo vi danas ne postavljate čoveka koji je stručan za obavljanje tog posla, koji ima reference u svojoj karijeri za obavljanje takvog posla, već čoveka koji će bezpogovorno slušati naloge vladajućeg režima, kao što je slučaj i sa većinom drugih od 22 samostalna repulička organa i nezavisna tela.

Dakle, kažete da nema predloga od opozicije, da opozicija samo kritikuje, da ništa nije predložila. Govorilo se o nekim investitorima, govorilo se o ekonomskom blagostanju vučićeve vladavine, sada ja moram da kažem, evo, za godinu

dana, bar ja sam jedno 50-ak puta predlagao dopune raznoraznih zakona kao opozicioni poslanik, nijedan nije zaslužio vašu pažnju da se nađe na dnenvom redu, barem da raspravljamo o njemu.

Prema tome, nemojte da lažete građane Srbije da mi ne predlažemo. Suština je u tome što vi radite na zvonce, i onoga trenutka kada dobijete signal da nešto treba podržati, vi to podržavate, a ne zastupate interese građana, već interese vaše političke stranke, jer je takav izborni zakon. Na kraju, i to je legitimno sve dok vi to tako podržavate.

Kažete ovde, gospodin Martinović u jednom trenutku, da ste vi odlučili da ne govorite o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije zadnje dve godine, zato što ste procenili da ni javnost o njemu ne treba da čuje ništa. Zašto? Šta vi to krijete? Šta vi to krijete koji ste na vlasti, ako ne želite da se čuje ništa o izveštaju Agencije o borbi protiv korupcije? Molim vas, dve godine mi nismo raspravljali o izveštaju Agenicje za borbu protiv korupcije, Dvadeset i dva meseca na dnevnom redu nisu našli predlozi za izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije. Agencija danas, na današnji dan od devet ima dva člana, i nema direktora. Dakle, ideja je da se apsolutno sve te nezavisne institucije kontrolišu i da se obesmisli njihovo postojanje, njihov rad, da biste mogli da se ponašate kao što se ponašate i danas, a to je da ste privatizovali državu Srbiju i da u njoj radite onako kako godi vašoj političkoj volji, a ne kako bi to trebale demokratske institucije u jednoj zemlji da sprovode.

Kažete da smo izneli mnogo neistina. Ne čuh ni jedan konkretan odgovor na sve ono o čemu sam ja govorio. Sada ću to postaviti, možda se do kraja rasprave neko seti da ponovo odgovori.

Pitao sam zašto Agencija ne funkcioniše i zašto ima samo dva člana, zaključno sa današnjim danom?

Takođe, da li su konkursi za izbor direktora javnih preduzeća sprovedeni u skladu sa zakonom, ili se postavljaju po partijskoj liniji?

(Veroljub Arsić: To nema nikakve veze sa temom.)

Takođe, to je sve u skladu sa temom, gospodine Arsiću, vi morate malo da se potrudite i da shvatite to o čemu ja govorim, i tiče se poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije.

Da li je usvojen zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji obećavate od 2012. godine?

Da li je usvojen zakon o poreklu imovine koji obećavate od 2012. godine, pred svake izbore?

Da li je Srbija na 72. mestu po indeksu borbe protiv korupcije, ili nije. To su sve konkretna pitanja.

Da li su naša preduzeća profesionalizovana i depolitizovana?

Da li ste rešili 24 sporne privatizacije o kojima ste govorili u svakoj kampanji da ćete pohapsiti, da će te rešiti, da ćete naći odgovorne, ili ne?

Da li je tačno da su ignorisani izveštaji Zaštitnika građana i drugih predstavnika nezavisnih institucija za pojedine slučajeve, kao što je izveštaj o Siniši Malom, gde se kaže, zvanično na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, da je Agencija za borbu protiv korupcije objavila izveštaj o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, u kome je opisala njegove poslove za koje se sumnja da mogu biti pranje novca?

U pitanju su novčane transakcije, koje je Mali sprovodio preko Of-šor kompanije, uključujući kupovinu nekretnine u Bugarskoj i mnoge druge i predmet Nikole Selakovića i ostalih.

Vi kada nezavisni organi institucije obave svoj posao, onda dolazimo do tužilaštva, onda dolazimo do suda, dolazimo do policije u slučaju Savamale, koja nije reagovao u trenutku kada je u periodu noći suspendovana teritorija Republike Srbije, nego niko nije odgovarao na pozive građana i sada, drznite se da kažete kako sve to nije istina, kako opozicija politizuje, kako mi nemamo argumente, kako sve to što mi govorimo je besmisleno, a vi od argumenata kažete - Pašalić nije član SNS i to je njegova glavna kvalifikacija. Samo ste trebali još da dodate, kao još jednu njegovu kvalifikaciju da je dva puta gostovao u jutarnjoj emisiji na kafi sa Đukom.

Dakle, to su od prilike dve ključne stvari koje kvalifikuju gospodina Pašalića da će bolje obaljati posao od kandidata koga smo mi predložili, a to je gospodin Miloš Janković, koji je do sada obavljao funkciju V.D. Zaštitnika građana.