Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miroslav Aleksić

Miroslav Aleksić

Narodni pokret Srbije

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani kolege poslanici, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a odnosi se na izvoz „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.

Dakle, od dolaska SNS na vlast, od 2012. godine, prošlo je punih pet godina i ušli ste u šestu godinu, a Srbija i njeni građani i danas plaćaju cenu neispunjenih obećanja i nesposobnosti da se država vodi na pravi način. To možemo da vidimo danas na mnogim primerima, a jedan od njih jeste upravo i „Fijat“, koji je aktuelan u prethodnim danima. Upravo bih želeo da postavim pitanje u skladu sa dešavanjima u automobilskoj industriji „Fijat“ u Srbiji.

Premijer je po svom ustaljenom običaju 2013. godine, premijer Vučić, odnosno tada je bio prvi potpredsednik Vlade, obećao da će Srbija odnosno „Fijat“ izvoziti 10 hiljada „Fijatovih“ automobila na rusko tržište, bez carine. Citiraću izjavu: „“Fijat“ automobili Srbija će do kraja godine izvesti u Rusiju prvi kontigent od 10 hiljada novih modela „Fijata 500 L“, proizvedenih u fabrici u Kragujevcu. Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećavati u budućnosti.“

Ta izjava iz 2013. godine, naravno, premijeru Vučiću, dok je bio premijer, nije smetalo da svake naredne godine ponavlja tu izjavu, pa čak to obećanje i 25. maja ove godine, u kampanji za predsednika Republike Srbije, kada je u Kragujevcu prisustvovao promociji novog restilizovanog modela „Fijata 500 L“, kada je slavodobitno govorio o pozitivnim rezultatima po srpsku ekonomiju koje stvara „Fijat“, da poslovanje te kompanije čini 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i gotovo 8% ukupnog izvoza Republike Srbije.

Pozvao je građane tada da kupuju Fijatove automobile, naveo da očekuje da pitanje izvoza na rusko tržište bude rešeno pre kraja ove godine. Mi smo danas u 2017. godini. Dakle, od 2013. godine svake godine slušamo jedno te isto obećanje, da je ispunjeno to obećanje, verovatno danas ne bismo imali radnike na ulici i ne bi radnici trebali da upozoravaju državu kako treba da se domaćinski posluje, i kako treba da se razgovara sa ozbiljnim kompanijama kao što je „Fijat“.

S obzirom da je izostao dijalog između rukovodstva i Vlade Republike Srbije, radnici su morali sami da izađu na ulice i da na neki način primoraju aktuelno rukovodstvo Republike Srbije, koje je očigledno u prethodnim godinama, umesto da dogovara saradnju i razvoj saradnje sa investitorima, bilo zauzeto organizovanjem izbora svake godine i izbornih kampanja i svake godine trošilo više od šest meseci na izbore i novce i vreme, a paralelno s time se ništa nije dešavalo da se stvore uslovi za privredni razvoj u Srbiji.

Takođe, gospodin Putin je izjavio da postoji ta mogućnost 2014. godine. I kada je posetio Srbiju, imao je pitanje zašto tog izvoza u Rusiju nema i šta je doprinelo tome da Vladimir Putin promeni mišljenje i kakva je uloga Aleksandra Vučića u tome?

Paralelno s time, ministri i premijer daju nekakve izjave koje nisu odgovorne, kao što je rekla gospođa Brnabić da stoje politički interesi i nečija ozbiljna namera iza štrajka u „Fijatu“, ili gospodin Đorđević, koji je rekao da radnici „Fijata“ u stvari treba da pokažu malo više ljubavi prema Srbiji. Ja mislim da su oni neodgovorni sa svojim izjavama, a ne radnici koji samo traže bolje uslove rada.

Takođe, ekonomska politika se pokazala kao vrlo pogubna i pored toga što imamo probleme sa „Fijatom“, da ne govorim o svim onim preduzećima koje je ova vlast za zadnjih pet godina ugasila, počev od „Prve petoletke“, „FAP-a“ Priboja, „IMT-a“, „14. oktobra“ i svih drugih fabrika.

Drugo pitanje se odnosi na premijera Vučića, a to je vezano za kontraverze koje prate svaku njegovu posetu Americi, gde je on otišao tamo da podnosi nekakve izveštaje i vidimo sada dokumente koji su izašle u javnost, pisanje određenih kongresmena, pojedinih, za odgovor na neka pitanja na koja nije odgovorio.

Evo, jedno od tih pitanja koje treba da odgovori građanima Srbije, a ne nikom u američkoj administraciji, izveštaj da mala grupa ljudi predvođena predsednikovim bratom Andrejom Vučićem i četvoricom njegovih bliskih prijatelja Nikolom Petrovićem, Zvonkom Veselinovićem, Slavišom Kokezom i Nenadom Kovačom nastavi da rukovodi svim infrastrukturnim i javnim projektima. Citirao sam ono što treba da odgovori predsednik Vučić građanima Srbije, a ne nikome u američkoj ambasadi.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, danas pred nama imamo temu o članovima saveta, veoma važnih za demokratiju u Srbiji nezavisnih institucija i republičkih organa, koji predstavljaju lakmus papir demokratije u jednoj zemlji koja je, nažalost, od strane ove vlasti u prethodnih nekoliko godina i potpuno sahranjena u Srbiji.

Institucije čije članove danas treba da biramo i o kojima treba danas da govorimo su u prethodnih pet godina vladavine SNS prošle kroz jednu tešku borbu za opstanak tih institucija, suočavajući se, naravno, sa željama SNS da uguše svaku kritiku, svako drugačije mišljenje u želji da se privatizacija države dovede do kraja.

Dakle, prvo moram da primetim i to da ovde danas ne sedi kandidat za novog Zaštitnika građana. Očekivao sam da poput svojih kolega kojima se zahvaljujem što su danas ovde, iz drugih tela, sedi ovde i čuje šta govore i o čemu govore poslanici u Narodnoj skupštini, jer na osnovu člana 138. Ustava Republike Srbije jasno je propisano da on za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Mogao je barem da prisustvuje i čuje šta će poslanici govoriti o ombudsmanu i njegovom radu u narednom periodu.

Što se tiče najpre članova Agencije za borbu protiv korupcije, počeću prvo od te teme. Dakle, SNS je na vlast došla 2012. godine i upravo je došla na priči borbe protiv korupcije, došla je na krilima toga da će korupcija u Srbiji biti iskorenjena, da će se profesionalizovati rad javnih preduzeća i ustanova, da sve ono što je bilo loše do 2012. godine se više neće ponoviti, da će jednostavno nezavisne institucije svoj posao obavljati profesionalno i u skladu sa zakonom.

Šta se desilo u praksi? Desilo se potpuno suprotno od toga. Desilo se to da smo mogli da vidimo školski primer nepoštovanja vlasti prema nezavisnim institucijama Republike Srbije, prema samostalnim republičkim organima Republike Srbije. Mi njih imamo 22 danas u Srbiji, što nezavisnih republičkih organa, što nezavisnih tela. Od svih njih ostalo je još nekoliko na koje šapu nije stavila SNS i potpuno ih privatizovala i stavila u funkciju svoje političke kampanje i stavila u funkciju sviranja u orkestru kojim diriguje Aleksandar Vučić već pet godina u Srbiji.

Dakle, što se tiče ovih institucija i Agencije za borbu protiv korupcije čije članove danas biramo, u prethodnom periodu nije bilo nikakvog poštovanja prema toj instituciji koja treba da bude sinonim za borbu protiv korupcije i govori o tome da 22 meseca predsednica Skupštine nije stavila na dnevni red izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije. Mi danas u ovom trenutku, dok raspravljamo o tim članovima u Savetu Agencije za borbu protiv korupcije, umesto devet članova, koliko treba to telo da ima, imamo dva člana. Dvadeset i dva meseca nije predsednica parlamenta to stavila na dnevni red.

Takođe, pune dve godine poslanici nisu dobili izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije o kome bi trebali ovde da raspravljaju. To je odnos vladajućeg režima prema nezavisnim institucijama i telima.

Ovi koje danas treba da izaberemo ili sutra, ne želim da govorim personalno o tim imenima, svi oni ispunjavaju kriterijume da obavljaju taj posao u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali se postavlja pitanje - da li su oni svesni da prihvataju ulogu da budu produžena ruka aktuelnog režima SNS i da budu svesni toga da će u svom radu morati da trpe kritike i packe ukoliko budu ukazivali na neke prekršaje i koruptivne radnje od strane predstavnika vlasti.

Imali smo u prethodnom periodu primere kako se završio i šta je epilog predloga Agencije za borbu protiv korupcije da se Nikola Selaković razreši zbog sukoba interesa. Imali smo primer i Siniše Malog i aferu sa 24 stana i svega onoga što je pokrenut proces u Agenciji za borbu protiv korupcije još nema epiloga u tom slučaju. Zašto? Zato što nemamo ni sastav Agencije. Agencija danas nema ni direktora, od nove godine nema ni svog direktora.

Prema tome, ne možemo očekivati da će to biti nezavisno telo koje će profesionalno obavljati svoj posao, jer u tom svom poslu i odgovornosti koju imaju prema građanima Srbije treba da se pre svega bave vlašću, onima koji danas imaju izvršne funkcije u Republici Srbiji i koji kroz te izvršne funkcije možda su u nekom sukobu sa zakonom.

Ovi članovi koji su predlog za Savet Agencije za borbu protiv korupcije treba da znaju i to da neće raditi po novom zakonu o borbi protiv korupcije koji je Aleksandar Vučić obećao 2012. godine, pa 2014. godine u svom ekspozeu, pa 2016. godine u svom ekspozeu. Sada smo u 2017. godine i dalje nemamo novi zakon o borbi protiv korupcije. Dakle, nije bilo političke volje, ni želje da se taj zakon usvoji.

Takođe, radićete i bez zakona o poreklu imovine koji je takođe najavljen 2012. godine. Čega se plašite? Ako su ovi pre 2012. godine, kako ih vi nazivate, bili lopovi, kako su krali i ostalo, dajte vi usvojite taj zakon, pa da svi, i ti pre 2012. godine, i vi danas, bogami, koji vladate, vidimo ko je kako i na koji način stekao tu svoju imovinu.

Takođe, radićete u zemlji koja je po indeksu borbe protiv korupcije na začelju. Podsetiću vas da je 2012. godine Aleksandar Vučić govorio kako je skandalozno to na kom mestu se Srbija nalazi po indeksu borbe protiv korupcije, a danas pet godina posle toga ona je na još gorem mestu nego što je bila 2012. godine. Dakle, govorim samo o praznim obećanjima i najavama koje slušamo pet godina i lažima aktuelnog režima i vlasti šta građani Srbije treba da očekuju.

Ono što moram da citiram, kaže, obećanje SNS iz 2012. godine, SNS će se bespoštedno boriti protiv korupcije, zloupotrebe političkog položaja i stvaranja monopola, dakle, da će biti sinonim za borbu protiv korupcije. Ona je za ovih pet godina postala sinonim za korupciju zbog mnogih neraščišćenih stvari, zbog mnogih afera sa kojima su upoznati građani Republike Srbije, i to je verovatno nešto što možemo očekivati i dalje. Sada se samo nastavlja sa time da se izborom podobnih ljudi na ove funkcije potpuno stavi kontrola na te institucije.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, i ona je u prethodnom periodu imala određene različite aršine, imala je i kršenje zakona. Danas imate Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije po kome članovi političkih stranaka ne mogu da budu na čelu javnih preduzeća, a danas ovde u ovom parlamentu sedi direktorka javnog preduzeća „Pošte Srbije“ koja je ujedno i predsednik poslaničkog kluba PUPS. Za to je dobila saglasnost Odbora za administrativna pitanja i nema nikakvog spora, a taman posla da neki predsednik opštine može da bude istovremeno i poslanik. To nije po zakonu, a da ne govorim o nekim drugim slučajevima.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu je vrlo često bacala akcenat na poštovanje zakona za neke poslove koji su u vrednosti od par desetina hiljada evra, a za poslove, vrednosne ugovore, ne poslove, tri milijarde evra, kao što je slučaj „Beograda na vodi“, to prolazi ispod radara, bez javnih nabavki, bez poštovanja zakona. Jednostavno, to se proglasi za strateški interes Republike Srbije i onda kažemo – evo daćemo ovde nekim leks specijalisom, nekim Arapima ili ko zna kome da investiraju ili ne investiraju, to već više niko ne zna, u centar Beograda. Isto tako, zemlju u Vojvodini, 10,5 hiljada hektara ne postojećih, fantomskoj firmi itd.

Agencija za borbu protiv korupcije u prethodnom periodu, takođe, nije obavljala svoj posao u domenu javnih preduzeća i svi smo svesni šta se dešavalo u prethodnom periodu i u EPS-u i u EMS-u, koliko je bilo afera, koliko je bilo duplih funkcija.

Ali, nije kriva Agencija, problem je u vlasti koja ne dozvoljava Agenciji da radi zato što nije htela da izabere članove Agencije, nije postavila direktora od kada ga nema, jednostavno uvek ih drži negde po strani, jer vlasti ne odgovara Agencija za borbu protiv korupcije, jer ona ne može da se bavi opozicijom, jer opozicija ne vlada Srbijom, opozicija ne vodi javna preduzeća, opozicija je to radila ranije, sada to radite vi. Vama ne odgovara niko ko bi trebao da vas kontroliše nego jednostavno ponašate se kao da ste nasledili Srbiju i da možete da radite šta god hoćete. Tako imate situaciju i u EPS-u, recimo da, kako vidimo, ona forma koja je bila odgovorna za aferu uvećanih računa za struju u decembru prošle godine, je ponovo dobila isti posao i radi a nju ste okrivili da je ona odgovorna za račune za struju koje su građani platili uvećane.

Dakle, usvajaju se zakoni, vi usvajate zakone jer imate većinu, najavljujete spektakularno da će ti zakoni rešiti nekakve probleme, a zatim sami se oglušujete o te zakone i ne poštujete ta zakone koje usvojite sami jer se ponašate bahato, jer ste privatizovali državu Srbiju.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije i članova koje treba da izaberemo u ova dva dana, ja poručujem i njima i građanima Srbije da bez operativne, stabilne, nezavisne i profesionalne Agencije za borbu protiv korupcije priča o borbi protiv korupcije, ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Vama to služi samo za kampanju da upirete prste u neke druge. Sada čujem kolege poslanike koji govore o nekima pre 2012. godine koji su nešto radili. Vi ste od 2012. godine, u drugoj smo polovini 2017. na vlasti, prolazi to vreme kada se možete pozivati na druge. Imali ste sve vreme i svu vlast u Srbiji da za pet godina promeniti sve ono što je loše. Na kraju, obećali ste građanima da ćete biti bolji od onih koji su bili pre vas, a ti pre vas nikada nisu bili u prilici da imaju apsolutnu većinu. Vi ste na čelu sa Aleksandrom Vučićem, imali apsolutno većinu da promeniti u Srbiji sve ono što je loše. Nažalost, ništa se od toga nije dogodilo. Da li iz neznanja ili zbog toga što niste imali želju ili interes.

Što se tiče Predloga za Zaštitnika građana, to je takođe jedna jako važna tema i žao mi je što gospodin nije tu, barem bi mu iako ne može da mi odgovori uputio nekoliko pitanja o kojima treba da se razmatra u narednom periodu.

Gledajući tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika Republika, čuo sam kada je govorio o instituciji Zaštitnika građana, da to Srbiji uopšte i ne treba. Tačnije, rekao je, da ta institucija služi zapravo da nam EU soli pamet i da neke članice EU nemaju instituciju Zaštitnika građana, što nije istina. Nije istina. Upravo se to dogodilo i sa Sašom Jankovićem, koga ste kritikovali. Niste želeli da vam niko soli pamet ili kako reče izabrani predsednik kada je govorio o tome da neće da se kandiduje za predsednika Republike, već da želi da izabere predsednika koji neće da mu zvoca, pa se onda predomislio pa se sam kandidovao, tako ne želite i nezavisne institucije koje će moći da zvocaju aktuelnom režimu i aktuelnoj vlasti.

Takođe, još mi je čudnije što je gospodin Pašalić prihvatio da bude predlog za Zaštitnika građana od one stranke koja sama kaže da je ta funkcija bez značaja. Zašto biste onda prihvatali da budete neka ikebana ukoliko ste svesni da nećete moći profesionalno svoj posao da radite ili ste prihvatili ulogu da jednostavno na jedan tihi način ugasite funkciju Zaštitnika građana i da umesto građana štitite aktuelnu vlast i predstavnike aktuelne vlasti u Srbiji.

Takođe, mene će zanimati u narednom periodu kakav će stav biti novog Zaštitnika građana i povodom slučaja „Savamala“ i povodom slučaja „Helikopter“ sa kojima ste došli u sukob sa predstavnicima ovih nezavisnih institucija. Saša Janković nije bio političar nego ste ga vi naterali na to, iako ste ga predložili kao Ombudsmana, on je odgovorno i profesionalno obavljao svoj posao sve dotle dok vi niste tražili od njega da se ne ponaša niti odgovorno, niti profesionalno, e onda je izabrao ovaj drugi put da se bavi politikom, da menja stvari u Srbiji, a ne da bude poslušnik režima Aleksandra Vučića, za šta je on želeo da se sve vreme tako i dešava u Srbiji.

Takođe, kada smo usvajali budžet prošle godine na temi – plata Zaštitnika građana, sećam se vrlo dobro amandmana predstavnika SNS, gospođe Maje Gojković, kojim ste tražili da se smanje plate Zaštitniku građana, iako o tome odlučuju neki drugi zakona, čak šta gospodin Martinović je tada rekao da razlika u zaradi između plate Zaštitnika i plate premijera treba uplatimo u Fond za lečenje bolesne dece u inostranstvu, što ja apsolutno podržavam.

Sada me samo zanima da li ćete biti dosledni i nastaviti sa tom vašom pričom i u narednom periodu i verovatno regulisati zarade, pošto će imati i manje posla predstavnici nezavisnih institucija.

Što se tiče i samog predloga gospodina Pašalića, o njemu se jako malo zna. Naš predlog je bio gospodin Miloš Janković koji je v.d. Zaštitnika građana i koji je taj posao do sada obavljao u toj instituciji. Nažalost, vi ste ga odbili zato što nije po volji SNS. Postavljate nekog ko će biti po volji SNS i samim tim to neće biti nezavisna institucija. Gospodin Pašalić je sam rekao na pitanje po samu instituciju, da nije baš upoznat jer nije pratio šta su to u prethodnom periodu radili predstavnici te institucije. Tako da ne možemo ni očekivati od njega da se ozbiljno time bavi. Ja ga jedino znam iz nekoliko gostovanja u jednoj emisiji „Na kafi kod Đuke“, gde je nekoliko puta gostovao i govorio o nekim drugim temama.

Što se tiče Fiskalnog saveta, to je takođe institucija koja ima i te kako važnu ulogu, naročito u ovakvoj situaciji, kada su nam ekonomski parametri u Srbiji poražavajući svi, izuzev onih koje vi želite da naslikate na vašim prorežimskim medijima i da predstavite blagostanje u Srbiji, da građani u Srbiji danas ne treba da veruju sebi i svom džepu nego treba da veruje onome što vi servirate kroz medije.

Fiskalni savet je u prethodnom periodu i kritički govorio prema Vladi, ali sve to što je govorio kritički apsolutno ni jednog trenutka niko nije od vas uzeo za obzir, odnosno predstavnik izvršne vlasti, niti je to komentarisao, ali je zato koristio Fiskalni savet onda kada im treba, kao što se to dogodilo 21. marta u sred kampanje za predsednika Republike, da tadašnji kandidat Aleksandar Vučić gostuje u emisiji sa Pavlom Petrovićem iz Fiskalnog saveta i hvali neverovatne rezultate na ekonomskom planu u Republici Srbiji. Očekujem da vidim sada šta će se desiti sa svim izneverenim obećanjima koje je dao Aleksandar Vučić, kao i ovog poslednjeg da će plata prosečna u Srbiji biti 500 evra do kraja ove godine, na šta je jedan od članova Fiskalnog saveta rekao da je to zapravo nemoguće. Drugim, rečima još jedna u nizu laži počev od 2012. godine, pa na ovamo.

Dakle, suma sumarum i dalje nastavljate da se poigravate i urušavate institucije sistema Republike Srbije. urušavanjem institucija sistema, urušavate i Srbiju, pravite poredak onakav kakav vama odgovara, kako bi ste mogli nesmetano da se ponašate kao da je Srbija privatna država. Jednog dana će doći trenutak kada će svi snositi odgovornost za ovo što se danas dešava u Srbiji, mislim na sve iz vlasti i na one koji danas vladaju Srbijom.

Žao mi je što to ne shvatate danas i ne shvatate da će doći trenutak kada će građani shvatiti sve ove laži, prazna obećanja i kada će građani shvatiti odgovornost koju ste imali tokom ovih godina vaše vladavine i da urušene institucije, urušeni sistem vrednosti su stvari koje se najteže uspostavljaju u jednom uređenom demokratskom društvu. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege poslanici, očekivao sam danas od predstavnika predlagača, odnosno vladajućih stranaka u parlamentu čujemo nešto konkretnije i ozbiljnije argumente zašto pojedini ljudi kao što je gospodin Pašalić, treba da obavljaju tu funkciju, sve vreme, izuzev, isključujem predlagača za kandidate za Fiskalni savet, to je obrazloženo nešto bolje. Ali, što se tiče gospodina Pašalića, sve vreme se govorilo o tome kako je on dobar čovek, da nije član SNS i da će on dobro raditi svoj posao, i to su otprilike, glavni kriterijumu koje vladajuća stanka sagledava kada na jednu ovakvu funkciju želi da postavi čoveka.

Što se tiče nezavisnih tela, kao što je i Zaštitnik građana u Srbiji i te kako znamo, i to sam rekao na početku današnjeg izlaganja, da ta nezavisna tela institucije oslikavaju demokratiju jedne zemlje. Oni treba da budu kontrolni faktor vlasti, a ne produžena ruka vlasti.

Nažalost, u vašim diskusijama danas upirući prst u opoziciju, pokazali ste da ta sumnja koju sam ja na početku izneo, opravdana, i da zapravo vi danas ne postavljate čoveka koji je stručan za obavljanje tog posla, koji ima reference u svojoj karijeri za obavljanje takvog posla, već čoveka koji će bezpogovorno slušati naloge vladajućeg režima, kao što je slučaj i sa većinom drugih od 22 samostalna repulička organa i nezavisna tela.

Dakle, kažete da nema predloga od opozicije, da opozicija samo kritikuje, da ništa nije predložila. Govorilo se o nekim investitorima, govorilo se o ekonomskom blagostanju vučićeve vladavine, sada ja moram da kažem, evo, za godinu

dana, bar ja sam jedno 50-ak puta predlagao dopune raznoraznih zakona kao opozicioni poslanik, nijedan nije zaslužio vašu pažnju da se nađe na dnenvom redu, barem da raspravljamo o njemu.

Prema tome, nemojte da lažete građane Srbije da mi ne predlažemo. Suština je u tome što vi radite na zvonce, i onoga trenutka kada dobijete signal da nešto treba podržati, vi to podržavate, a ne zastupate interese građana, već interese vaše političke stranke, jer je takav izborni zakon. Na kraju, i to je legitimno sve dok vi to tako podržavate.

Kažete ovde, gospodin Martinović u jednom trenutku, da ste vi odlučili da ne govorite o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije zadnje dve godine, zato što ste procenili da ni javnost o njemu ne treba da čuje ništa. Zašto? Šta vi to krijete? Šta vi to krijete koji ste na vlasti, ako ne želite da se čuje ništa o izveštaju Agencije o borbi protiv korupcije? Molim vas, dve godine mi nismo raspravljali o izveštaju Agenicje za borbu protiv korupcije, Dvadeset i dva meseca na dnevnom redu nisu našli predlozi za izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije. Agencija danas, na današnji dan od devet ima dva člana, i nema direktora. Dakle, ideja je da se apsolutno sve te nezavisne institucije kontrolišu i da se obesmisli njihovo postojanje, njihov rad, da biste mogli da se ponašate kao što se ponašate i danas, a to je da ste privatizovali državu Srbiju i da u njoj radite onako kako godi vašoj političkoj volji, a ne kako bi to trebale demokratske institucije u jednoj zemlji da sprovode.

Kažete da smo izneli mnogo neistina. Ne čuh ni jedan konkretan odgovor na sve ono o čemu sam ja govorio. Sada ću to postaviti, možda se do kraja rasprave neko seti da ponovo odgovori.

Pitao sam zašto Agencija ne funkcioniše i zašto ima samo dva člana, zaključno sa današnjim danom?

Takođe, da li su konkursi za izbor direktora javnih preduzeća sprovedeni u skladu sa zakonom, ili se postavljaju po partijskoj liniji?

(Veroljub Arsić: To nema nikakve veze sa temom.)

Takođe, to je sve u skladu sa temom, gospodine Arsiću, vi morate malo da se potrudite i da shvatite to o čemu ja govorim, i tiče se poslovanja Agencije za borbu protiv korupcije.

Da li je usvojen zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji obećavate od 2012. godine?

Da li je usvojen zakon o poreklu imovine koji obećavate od 2012. godine, pred svake izbore?

Da li je Srbija na 72. mestu po indeksu borbe protiv korupcije, ili nije. To su sve konkretna pitanja.

Da li su naša preduzeća profesionalizovana i depolitizovana?

Da li ste rešili 24 sporne privatizacije o kojima ste govorili u svakoj kampanji da ćete pohapsiti, da će te rešiti, da ćete naći odgovorne, ili ne?

Da li je tačno da su ignorisani izveštaji Zaštitnika građana i drugih predstavnika nezavisnih institucija za pojedine slučajeve, kao što je izveštaj o Siniši Malom, gde se kaže, zvanično na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, da je Agencija za borbu protiv korupcije objavila izveštaj o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, u kome je opisala njegove poslove za koje se sumnja da mogu biti pranje novca?

U pitanju su novčane transakcije, koje je Mali sprovodio preko Of-šor kompanije, uključujući kupovinu nekretnine u Bugarskoj i mnoge druge i predmet Nikole Selakovića i ostalih.

Vi kada nezavisni organi institucije obave svoj posao, onda dolazimo do tužilaštva, onda dolazimo do suda, dolazimo do policije u slučaju Savamale, koja nije reagovao u trenutku kada je u periodu noći suspendovana teritorija Republike Srbije, nego niko nije odgovarao na pozive građana i sada, drznite se da kažete kako sve to nije istina, kako opozicija politizuje, kako mi nemamo argumente, kako sve to što mi govorimo je besmisleno, a vi od argumenata kažete - Pašalić nije član SNS i to je njegova glavna kvalifikacija. Samo ste trebali još da dodate, kao još jednu njegovu kvalifikaciju da je dva puta gostovao u jutarnjoj emisiji na kafi sa Đukom.

Dakle, to su od prilike dve ključne stvari koje kvalifikuju gospodina Pašalića da će bolje obaljati posao od kandidata koga smo mi predložili, a to je gospodin Miloš Janković, koji je do sada obavljao funkciju V.D. Zaštitnika građana.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ono što se tiče nekih poslanika koji su me prozvali za „Prvu petoletku“, ja bih da ih informišem da je ona otišla u stečaj i ugašena 1. januara 2016. godine. Molio bih vas da se bolje informišete oko toga. Do 2014. godine, dok niste došli na vlast, ona je radila bez kašnjenja u zaradama, sa plaćenim doprinosima, overenim zdravstvenim knjižicama, ali ste je vi sredili, kao što ste sredili IMT, kao što ste sredili „14. oktobar“, kao što ste sredili FAP iz Priboja i ostale firme.

Što se tiče mog obavljanja funkcije predsednika opštine Trstenik, gospodin Sretenović je tu, bili su u kontroli u Trsteniku, pa su sve to lepo tamo pogledali, sagledali i blago bi vama bilo kada biste imali barem nekog sličnog predsednika opštine da se malo hvalite rezultatima i sa onim što je urađeno tamo. Prema tome, bolje se pokrijte po glavi i ćutite.

Ovaj gospodin koji se javio za ovu emisiju, nisam ni znao da on to vodi, izvinjavam se ako sam vas uvredio. Znao sam kako se zove emisija, ali nisam znao ko je vodi. Na televiziji Trstenik, dok je bila javni servis, dok sam ja bio predsednik opštine, svi su se na njoj pojavljivali i išli su na sve pres konferencije, za razliku od ovog vremena sada kada nju kontrolišu ljudi bliski Bratislavu Gašiću, koji su je privatizovali, na njoj više niko nema prilike da kaže bilo šta.

Moram da konstatujem da vas trojica koji ste mi replicirali niste odgovorili ni na jedno moje pitanje, pa ću ja to da ponovim ponovo. Dakle, zašto 22 meseca nema na dnevnom redu ni jednog predloga za člana Agencije za borbu protiv korupcije? Zašto dve godine nema izveštaja za Agenciju za borbu protiv korupcije? Da li je usvojen zakon za borbu protiv korupcije? Da li je usvojen zakon o poreklu imovine? Da li je Srbija na 72. mestu po indeksu borbe protiv korupcije? Da li su javna preduzeća depolitizovana i profesionalizovana? Da li su rešene 24 sporne privatizacije? Da li je tačno da ste ignorisali izveštaj o Siniši Malom i Nikoli Selakoviću? Zahvaljujem i odgovorite na pitanja.
Zahvaljujem gospođo predsednice Skupštine Republike Srbije, reklamiram član 103, o kome ste vi već govorili.

Drago mi je da ste to prepoznali, da ste napravili grešku, ali mi nije drago što niste oduzeli reč prethodnoj govornici, kao što oduzimate nama iz opozicije, kada zloupotrebimo, kao što ste rekli, bilo koji član Poslovnika.

Ona je sve vreme govorila o nekim nebulozama koje ja neću ni da komentarišem, jer argumenat nema. Ali, sa druge strane, vi ste joj dozvolili da o tome govori, svesni toga da ona meni replicira, na šta nije imala pravo, nijednog trenutka je nisam pomenuo, već je kroz reklamiranje Poslovnika govorila o nekakvim temama koje nemaju veze sa trenutnom raspravom.

Molim vas da vi to shvatite, jer ste vi i pre mog sada javljanja prihvatili krivicu i rekli da je to bila replika, a ne reklamiranje Poslovnika.
Hvala.

Ne znam, poštovana predsednice, zašto u mom slučaju već dva puta brutalno kršite Poslovnik, prvi put kad sam maločas reklamirao član 103, a sada reklamiram član 104, jer mi niste dali pravo na repliku, iako po Poslovniku na to imam pravo. Kada je gospodin Arsić mene pomenuo po imenu i prezimenu, mene i moju porodicu u negativnom kontekstu, trebali ste da ga opomenete za to, ali kad niste, onda ste barem trebali meni dati pravo na repliku.

Dakle, razumem da je jedini odgovor na činjenice koje ja govorim ovde i tražim odgovore o rezultatima, to da napadaju brutalno mene i moju porodicu… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem.
Dakle, tražim stenogram da dokažem da je on pomenuo mene i da mi niste dali repliku na njegovo izlaganje, iako je pominjao moju porodicu u negativnom kontekstu, iako usput ti koje on pominje su mnogo pre u tim firmama radili nego što sam ja počeo da se bavim politikom. Ali, nema veze, to je vaš stil blaćenja, upiranja prstom u druge i napadanja svih onih koji vam kažu šta radite i šta pravite od Srbije.
Prema tome, molim vas da u danu za glasanje stavite ovo na dnevni red.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo mandatarko, poštovani kandidati za ministre, kolege poslanici, strpljivo sam dva dana slušao diskusije i napore i vas kao mandatara, a i poslanika vladajućih stranaka da ubede građane Srbije da sve ovo što se dešava u zadnjih pet godina pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića su neki veliki rezultati, da trebamo biti zahvalni zbog toga što nam je jako dobro u Srbiji i vidim da se baš uprli da to uradite.

Pokušaću da govorim činjenicama i argumentima, da ne biste rekli da govorim paušalno o nekim stvarima, ali pre toga, što se tiče vašeg ekspozea, koji je četvrti od 2012. godine, peta Vlada od 2012. godine, ne znam da li se uopšte trebamo toliko osvrtati i obraćati pažnju na to zato što i ovi prethodni koji su bili nije ni jedan dočekao kraj mandata, pa ni ovaj prošlogodišnji Aleksandra Vučića, koji je proglašen od strane nekih poslanika SNS za naučni rad.

Dakle, i vaš ekspoze ne mogu reći da je loš. Voleo bih da se on realizuje u Srbiji, kao što sam to rekao i Aleksandru Vučiću prošle godine. Nažalost, evo, posle godinu dana ispostavilo se da ono što smo govorili da se to neće desiti u Srbiji, da je to zapravo istina.

U vašem ekspozeu ima dosta opštih mesta, dosta fraza. Uspeo sam jedva na polovini jedne starne da izdvojim neke suštinske i ključne stvari. Naravno, nema načina kako će se stići do ciljeva koje ste definisali ekspozeom, ali ima i onih stvari koje se ponavljaju iz ekspozea prethodnog premijera Vučića, kao što je uprava, smanjenje birokratskih procedura, da zaustavimo odliv mozgova, ekonomske reforme, efikasnost, izbalansirana spoljna politika itd. Na taj način vi ste, svesno ili ne, najviše iskritikovali prethodnog premijera, koji zapravo za svih ovih pet godina nije uspeo da uradi ono o čemu ste vi govorili u vašem ekspozeu.

Što se tiče lično vas i vaših rezultata, gospođo Brnabić, ja znam da ste vi imali velikog iskustva i radili u nevladinom sektoru na raznim projektima i postizali rezultate. Verujem i verovao sam zapravo i prošle godine, kada ste postali ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu, da ćete nastaviti sa tim reformama i u Vladi Republike Srbije. Ovo je NALED-ova Siva knjiga 8. Ovakvih knjiga ima ukupno devet, odnosno ima još jedna.

Dakle, od 2008. godine do danas, NALED, koji je istovremeno i najveća referenca za funkciju za koju ste dobili poverenje, u stvari je ovim knjigama dao sve preporuke Vladi Republike Srbije, državi za uklanjanje svih prepreka i procedura za rast i razvoj privrede u Srbiji, za bolji život i standarde građana u Republici Srbiji. Ja ću vam samo pročitati neke stvari koje su činjenične iz NALED-a i nadam se da mislite da su istinite i da verujete da su istinite.

Dakle, što se tiče međunarodne liste konkurentnosti, globalnog indeksa konkurentnosti u pojedinim oblastima, po rasipnoj potrošnji Vlade, od 140 zemalja u svetu Srbija je 129. bila prošle godine, a ove godine je 124. Javni dug BDP-a - 111. smo. Po nezavisnosti sudstva smo na 122. mestu od 140 zemalja. Po svojinskim pravima smo na 126. mestu od 140 zemalja. Po kvalitetu obrazovnog sistem smo na 103. mestu, a po nivou saradnje zaposlenih i poslodavaca na 126. mestu. Taj resor pripada upravo gospodinu Vulinu, odnosno pripadao je. Zato se leti iz Vlade, a ne dobija nagrada da vodi Ministarstvo odbrane u narednom periodu.

Što se kvaliteta puteva tiče, sa 114. mesta smo pali na 115. mesto u ovoj godini. Dakle, to su činjenice i to su argumenti o kojima ja želim da govorim.

Takođe, gospođo Brnabić, moram vam reći da u prethodnih pet godina vladavine su nesporne činjenice o zaduživanju Vlade, građana Republike Srbije i države Srbije, da je to nešto preko devet milijardi za ovih pet godina. Nesporno je i to da je rast BDP-a jako mali i daleko ispod onoga što ste najavljivali.

Pročitaću vam i te podatke, podatke MMF, Evropske komisije i našeg Zavoda za statistiku: realne stope rasta BDP od 2012. do 2016. godine, prosek su 0,7%, 2016. godine 2,7%, 2015. godine 0,8%, daleko manje i od Albanije i od Bosne i Hercegovine i od Crne Gore.

Takođe, statistički podaci vezano za neto prosečne plate u regionu - u Srbiji neto prosečna plata 385 evra, po podacima iz ove godine, a 395 je bila 2012. godine, pre pet godina. Dakle, manju platu građani imaju danas nego pre pet godina. I danas daleko manju od građana Bosne i Crne Gore.

Vi kao ministar koji ste ulivali meni poverenje za ovih godinu dana niste uradili ništa od reformi, iako ste se, dok ste radili, za to zalagali. Svega ste jedan zakon usvojili, a to je zakon o smanjenju sredstava za lokalne samouprave.

Digitalizacija, gospođo Brnabić, neće rešiti probleme građana Srbije, niti depopulaciju, koja je narastajuća, niti problem malinara, niti ćete poljoprivredu razvijati sa dronovima i sa senzorima, niti će digitalizacija uspeti da smanji broj apsolutno siromašnih, koji je danas u Srbiji 600 hiljada, milion i 800 na granici siromaštva. Nećete zaustaviti niti odliv mladih, niti ćete rešiti problem visoke centralizacije u Srbiji, javnog duga, BDP, itd.

Nisam video niti da ste govorili o strateškom planu razvoja, niti o ravnomernom regionalnom razvoju, a ono što je najvažnije, niste govorili niti o sistemu vrednosti, niti o sistemu institucija koje su razorene za poslednjih pet godina vladavine Aleksandra Vučića.

Što se tiče još jedne stvari zašto ne mogu podržati izbor Vlade, jeste i tim. Ako ste vi predložili ovaj tim ministara, utoliko veći problem. Ukoliko je to predložio Aleksandar Vučić, u šta ja verujem, jer on ima političku moć, onda je takođe to veliki problem.

Voleo bih da mi objasnite, niste odgovorili ni jednom kolegi poslaniku u prethodnim raspravama, šta su kvalifikacije pojedinih ministara, uz čast izuzetaka, za obavljanje tih funkcija? Naročito ministra Aleksandra Vulina koji, osim što voli da se slika u uniformama i što je halucinirao nekih 97 ubica u blizini premijerove kuće, ne znam šta ga kvalifikuje da vodi Ministarstvo odbrane?

Nemam ja ništa protiv toga da se vi igrate, kao što ste se igrali pet godina, ali imam problem ako se igrate sa državom. Dakle, ne možete rešiti jednim klikom probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije, bilo da je u pitanju digitalizacija ili bilo šta drugo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Reklamiram član 6. Poslovnika – da za vreme govora narodnog poslanika ne smeju da ga ometaju drugi narodni poslanici. Sve vreme dok je govorio gospodin Obradović poslanici su dobacivali, kao što je to bio slučaj i sa mnom maločas. Razumem da se vama žuri da što pre se završi glasanje, da se tamo hladi šampanjac, da se ne ugreje i ostalo što ste pripremili od hrane, ali vas molim da ispoštujete građane Srbije koji gledaju ovu Skupštinu i da dozvole svima nama da kažemo ono što imamo, bez upadanja i prozivanja poslanika iz svojih klupa. Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. Poslovnika u delu direktnom obraćanju narodnim poslanicima i uvredama lične prirode koje je izneo prethodni govornik.

Dakle, zaista pokušavate, ne znam zašto to radite, da od ovog parlamenta i ovog visokog doma napravite cirkus, zato što dozvoljavate da se ovakve stvari govore u parlamentu, zato što je to način da poslanici SNS manipulacijama i lažima koje iznose sakriju istinu koja ovde treba da se čuje i koju treba da čuju građani Srbije. Molim vas da ne dozvoljavate da se poslanici pre svega lično jedni drugima obraćaju, da iznose uvrede i da ne kršite Poslovnik koji stoji tu ispred vas.
Gospodinu Ristiću je gospodin Martinović govorio – gde si radio, šta si radio, gde sada radiš, gde primaš platu, ko te plaća, itd. Dakle, to je direktno obraćanje poslaniku, gospodine predsedavajući, koliko ja znam. Možda ja ne razumem dobro, pa bih voleo da mi objasnite.
Nije bilo? To što vi niste čuli ne znači da nije bilo.
Zahvaljujem.

Podneli smo amandman kojim se predlaže da se u Zakonu o ministarstvima predvidi novi član 14a, a to je osnivanje ministarstva za porodicu i demografiju.

Eto jednog predloga koji treba da bude pitanje svih nas ovde, jer to je pitanje svih pitanja danas u Srbiji. Slušam sve vreme ovde rasprave o tome da li nama treba ministarstvo za EU, da li nam treba ministarstvo za Kosovo i Metohiju, zaštitu životne sredine. To se koristi za pričaonicu, da se jedni i drugi međusobno napadaju i osuđuju, a ono što treba da bude pitanje svih pitanja, bez obzira na to da li je neko od nas ovde predstavnik vlasti ili opozicije, jeste porodica i jeste negativan trend koji mi imamo godinama unazad u Srbiji.

Podsetiću vas da danas svake godine u Srbiji imamo 36.000 ljudi manje koji se rode u odnosu na one koji su umrli. To znači da smo od 2000. godine izgubili preko pola miliona stanovnika, samo po osnovu negativnog prirodnog priraštaja.

Takođe, svake godine desetine hiljada radno sposobnih i mladih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za boljim životom, u potrazi za egzistencijom, jer ga ne mogu način ovde u Srbiji. To znači da mi godišnje, kada saberemo te dve kategorije, gubimo oko 100.000 stanovnika Republike Srbije. Da li imamo neko važnije pitanje od toga? Da li će biti važnije to da li će fontana na Slaviji pevati ili ne, da li ćemo imati neku ulicu? Šta će nam i ulice i trgovi i putevi ako to ne bude imao ko da koristi u Republici Srbiji i ne budemo imali kome to da ostavimo.

Nažalost, u ovih pet godina vaše vladavine ni jednog trenutka niste pokazali želju da se pozabavite ovom tematikom i da se pozabavite ovim pitanjem. Ja pokušavam ko zna koliko puta da u predlog dnevnog reda predložim određene zakone koji se tiču ove tematike, naravno, bezuspešno i nisam uspeo da vas nateram da diskutujemo o tim pitanjima.

Danas, kada ste na pragu formiranja nove Vlade, ponovo ne želite da govorite o tome, a u prethodnoj Vladi, u Vladi u kojoj je Aleksandar Vučić bio premijer, gospođi Slavici Đukić Dejanović ste dali resor da se bavi populacionom politikom. Aleksandar Vučić je postavljen za predsednika tog saveta, ali ste isto tako u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu predvideli čitavih 130 miliona dinara za demografiju, za populacionu politiku, a 260 miliona ste izdvojili samo za fontanu na Slaviji.

Dakle, to govori o tome koliko ste posvećeni ovom problemu i koliko imate svest zapravo o suštini svih nas koji se danas bavimo politikom da imamo odgovornost za svoju zemlju i odgovornost za naše građane.

Govorio sam u raspravi u načelu o tome da danas mladi ljudi se teško usuđuju da formiraju porodice i da postaju roditelji. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku tek od 29 godina u proseku žene stupaju u roditeljstvo i postaju majke. Kod muškaraca je to 33 godine. Dakle, to je trend koji će nas dovesti da nam se zemlja prazni i da polako izumire, što se može videti po naseljima. Od preko 4.000 i nešto naselja u Republici Srbiji, mi imamo preko 1.200 koja će se danas ugasiti. Dakle, to je pitanje svih pitanja.

Pogledajte šta rade zemlje u Evropi, u svetu. Pogledajte kako oni to rade. Pogledajte Francusku koja daje 500 evra za svako novorođeno dete tri godine, u kojoj je porodiljsko bolovanje tri godine. Postoji mnogo modela, ja neću da vam govorim o tome. Imate i model Poljske, ako vam je Francuska daleko. Ali, ne možemo mi da govorimo o uspesima, o blagostanju u Republici Srbiji, o suficitima, o budžetu, o kojekakvim reformama, o boljitku, a da naši građani na čekove kupuju dve ili tri kutije hrane za bebe, da naši mladi ljudi ne dobijaju podršku da odu na takmičenje, kao što je slučaj sa momkom iz Trstenika, koji je najbolji fizičar u Srbiji i koji nije otišao na olimpijadu zbog toga što nije dobio podršku niti lokalne samouprave, niti Ministarstva prosvete.

To su pitanja kojima treba mi ovde da se bavimo. Zato smo i predložili predlog da se osnuje ovo ministarstvo. Mi smo predložili da bude ono pod 14a u zakonu, ali to ministarstvo treba da bude broj jedan. Sve ostalo je iza toga, jer za koga mi radimo, za koga se grade ti putevi i ulice? Za koga vi govorite da ćete iskoristiti sve te reforme u Srbiji? Kome ćete to ostaviti? Ako se nastavi ovaj trend, mislim da niko od nas neće biti srećan što je uopšte učestvovao u političkom životu svih ovih godina.

Dakle, predlažemo da se ovaj amandman prihvati. Mislim da je on važniji od većine ovih drugih koji su danas ovde na dnevnom redu i o kojima se govori. To da li će biti sada dva ministarstva manje ili više govori o vama i o vašoj iskrenosti, jer ste pre samo godinu dana govorili da ćete štedeti, da nećete povećavati broj ministara, da ćete imati najmanje ministarstava od svih od 2000. godine pa na dalje. Sada, verovatno zbog ne tako dobrih odnosa više u koaliciji, možda i većih apetita koalicionih partnera, opet se zarad političkih trgovina, političkih kompromisa povećava broj ministarstava i te troškove će, naravno, plaćati građani Republike Srbije.

Sada ćete vi reći – pa, neki ranije su imali više. Pa, da, imali su, i to je činjenica, ali vi valjda treba da budete bolji.

Vi govorite pet godina da ste bolji od onih koji su bili pre vas. Pa, hajdete jednom to pokažite na delu. Hajde jednom da kažemo – bravo, evo, bolji ste od njih, a ne nastavljate ono što su radili ti neki koje stalno prozivate, već ste promenili politiku.

Tako da, predlog poslaničke grupe SDS-NPS jeste da se ovaj amandman prihvati i da u Republici Srbiji počnemo da se bavimo pitanjem svih pitanja, a to je porodica i demografija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice.

Kao predlagač ovog amandmana slušao sam pažljivo skoro sat vremena diskusije drugih poslanika po ovom amandmanu i slušao kako se poslanici vladajućih stranaka utrkuju ko će pre reći da Srbiji ne treba ministarstvo za porodicu i demografiju, sa raznoraznim obrazloženjima od kojih je apsolutno najdominantniji bilo da je to neka demagogija. Ako je za vas to pitanje demagogije, ako je ovako demografsko stanje i pad nataliteta u Srbiji demagogija, onda ja zaista ne mogu da shvatim šta ćete drugo reći građanima.

Dakle, to je pitanje svih pitanja, i vi o tom pitanju ne želite da razgovarate, odnosno želite tako što kažete da mi koji to predlažemo da se bavimo demagogijom, a onda se neki drznu da kažu – pa, da oni govore da treba da se reši problem za koga treba više vremena, jer nema efekata preko noći.

Ti koji to govore zaboravljaju samo jednu stvar da su 2000. godine, skoro pa najviše na vlasti od svih stranaka, čak i od SNS i DS, da ne govorim da do 2000. godine su vladali čitavu deceniju, i sada oni govore o tome da neko ovde nema razumevanja za vreme. Ko? Svi su manje od njih bili na vlasti. Dakle, taj argument ne verujem da može iko da prihvati.

Govorilo se o tome kako je napravljen neki jako veliki pomak u smislu rešavanja problema o kome govorim tako što je opredeljeno 130 miliona dinara za ministarstvo, odnosno za aktivnosti gospođe Đukić Dejanović i da je 90 opština u Srbiji dobilo sredstva. Nije suština koliko je opština dobila, nego kolika sredstva su opredeljena, duplo manje nego koliko je opredeljeno za fontanu, u tome je suština, a nije čak ni u tome, reći ću vam u čemu je suština.

Mladi ljudi se ne usuđuju da osnivaju porodice i da rađaju decu zbog siromaštva dragi prijatelji. Zbog siromaštva i zbog stanja u svojim džepovima, novčanicima, frižiderima, ko je spreman danas da formira porodicu kad nema ni zaposlenje, a kad ga ima treba da bude srećan po vama ako prima platu 200 evra, a vi obećavate od 2012. godine bolji život. Evo, čujem sada nova mandatarka čak i 2019. godine. To je suština kompletnog problema, jer se demografija i pad nataliteta ne rešavaju tako što će se na 90 opština raspodeliti novac, nego zato što će se pomoći ljudima da imaju golu egzistenciju, da imaju uslove da mogu formiraju porodicu i da rađaju decu.

Dalje, kaže – amandman nije u skladu sa zakonom, Ustavom. Prihvatam. Ali, pitam zašto vi to niste predvideli kao predlagači ovog zakona? Ako zaista mislite da rešavate problem svih problema u Srbiji zašto ga vi niste predložili?

Onda mi iz opozicije, verovatno ne bi smo mogli da govorimo o ovome. Verovatno bi onda bilo u skladu sa zakonom, ali ga niste predložili, zato što ste morali da delite politički plen između koalicionih partnera kroz druga ministarstva. Moj vam je savet i predlog –Nemojte više da privatizujete i rasparčavate Srbiju kroz deobe, kroz različita ministarstva da bi se podmirili politički apetiti koalicionih partnera, koji su očigledno porasli u zadnjem periodu, nego razmišljajte kako ćete da sprečite ovu katastrofu, a to je pražnjenje i izumiranje Srbije.

Pozivanje i na to da je veliki rezultat u prethodnih godinu dana što se, kako kažu –animirali su Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Ne treba animirati SANU, ti ljudi jako dobro znaju šta rade. Treba ih slušati. A za ovih pet godina ih vi niste čuli. Kada ja govorim ovde i moje kolege u skupštini o tome o čemu govori i SANU, vi kažete da je – demagogija, a onda se pozivate na SANU, a zaboravljate samo jednu činjenicu šta je rekao predsednik SANU, gospodin Kostić, koji kaže, takođe – da za poslednjih deset godina izgubili smo preko pola miliona stanovnika i da nažalost, Srbija izvozi sopstvenu budućnost. To je ono o čemu govore i građani, govori i SANU, a vi ne želite to da čujete.

Iz tog razloga smo i podneli ovaj amandman, jer smatram da je to pitanje o kome treba svi ovde da raspravljamo i da svi ovde zajednički shvatimo da je to izdat svakog od nas pojedinačno i iznad svake političke stranke koja sedi ovde u parlamentu. To što je za vas to demagogija i što vi imate nalog da vi odbijate sve amandmane i što, verujem, većina od vas shvata koliki je ovo problem, prosto ne sme, jer živimo u državi koja ima politički sistem takav da se o svemu pita jedan čovek i zato je drugi deo našeg amandmana da to samo legalizujemo, da onaj koji odlučuje o svemu jednostavno i u zakonu ima utemeljenje za to, pa kad neko želi iz svog resora u neko ministarstvo nešto da uradi neka lepo Aleksandar Vučić, upravo da saglasno za to, a onda neka sprovodi svoje mere politike u ministarstvo.