GORAN ČABRADI

Zelena stranka

Rođen 1968. godine u Novom Sadu.

Diplomirao na građevinskom fakultetu i magistar zaštite životne sredine.

Ceo profesionalni vek bavio se problemima upravljanja komunalnim otpadom. Jedan je od vodećih eksperata u ovoj oblasti. Kao bivši potpredsednik Zelenih Srbije, zajedno sa brojnim saradnicima i odborima, odlučio se na formiranje nove autentične Zelene Stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 1968
  • drugo

Statistika

  • 5
  • 6
  • 67
  • 5
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 2 dana i 10 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam danas podneo tri predloga za dopunu dnevnog reda. Dugo smo ovde, pa znate da ja to ne radim često, imam pripremljenih desetak zakonskih predloga, ali neću da zloupotrebljavam ovo vreme.

Međutim, reći ću vam šta se dogodilo da baš danas podnesem tri predloga i sva tri predloga vezana za zaštitu životne sredine. Iskreno da vam kažem, oduševljen sam debatovanjem na prošloj sednici, mahom svih poslanika i svih poslaničkih grupa kada smo imali formalne tehničke izmene jednog važnog zakona, ali te izmene su bile formalne prirode i takve izmene formalne prirode Zakona o zaštiti životne sredine, mi smo imali plebicitarno ovde oduševljenje jedno i jednu raspravu gde su svi poslanici objašnjavali kako upravo i oni i njihove politike i političke grupe brinu o građanima, brinu o zdravlju, brinu o životnoj sredini.

Iz tog razloga sam shvatio da slično razmišljamo nas ovde ogromna većina, podneo tri predloga, sva tri se tiču životne sredine i zdravlja građana. Nažalost, prvi predlog danas koji je bio na razmatranju po hitnom postupku, pa nisam imao priliku da ga obrazlažem je predlog da formiramo, da donesemo odluku o formiranju komisije koja će ispitati eventualne štetne posledice izgradnje mini hidrocentrala na područjima zaštićenih prirodnih dobara.

Nažalost, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Onda se bojim, razmišljam naglas da možda ono što mi pričamo i ne mislimo. Ne znam da li mislimo ili ne, ali to ne radimo.

Od 130 i nešto, 150 poslanika, koliko je danas bilo u nekom momentu, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Mislim da nije dobro, ali, svejedno, nastaviću da forsiram usvajanje predloga, dopuna dnevnog reda, zakona, komisija koje će podići standard u oblasti životne sredine.

Ova komisija koju sam predložio u ovoj tački trebalo je da ispita uticaj zagađenja u četiri najzagađenije sredine u Srbiji na zdravlje stanovništva. Mi kao država, mi kao društvo, dužni smo da svojim stanovnicima tu informaciju obezbedimo. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, nažalost, evo, još se jednom potvrdilo da ono što govorimo i ne ponašamo se tako. Ovim predlogom hoću da vas podstaknem da pokušamo kao društvo da razmišljamo malo šire, da ne reagujemo uvek na posledice i njihovo saniranje.

Ovde sam predložio izmenu i dopunu Krivičnog zakonika. Zašto? Zato što mi kao društvo već decenijama ignorišemo velika zagađenja koja imamo u ovoj zemlji. Mi kao društvo smo tek nedavno, poslednjih meseci, otkopali neke sanduke, u nekim mestima, u Obrenovcu je otkriveno 25 tona opasnog otpada i onda reagujemo naknadno, sa naknadnom pameću i dozvoljavamo, faktički, na takav način da pojedinci, kompanije, misle da mogu da se ponašaju kako hoće, da mogu da zagađuju trajno životnu sredinu, svesni oni toga ili ne. Mi kao država moramo da pošaljemo jednu poruku gde ćemo tako neodgovorno ponašanje sankcionisati.

Takvo neodgovorno ponašanje ne može biti sankcionisano na odgovarajući način postojećim Krivičnim zakonom, zato smo mi u Zelenoj stranci predvideli da se izdvoji i formira jedna posebna kategorija koja bi se zvala – ekoterorizam. To bi, faktički, vrlo jasno značilo šta nameravamo kao društvo da uradimo sa onima koji onečišćuju i dugotrajno zagađuju i čovekovu okolinu i, naravno, građane ove zemlje.

Ja vas pozivam da u malo većem broju podržimo ovaj predlog. Ovakve stvari i životna sredina su iznad dnevne politike i mislim da će građani Srbije to znati da prepoznaju. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

Hvala predsedavajući.

Ovaj Zakon o socijalnoj zaštiti se u stvari popularno u žargonu zove – zakon roditelj-negovatelj i to je zakon koji su zapravo inicirali roditelji dece sa posebnim potrebama, roditelji teško obolele dece.

Naime, u ovom trenutku država Srbija ne prepoznaje ih kao negovatelje to jeste hranitelje i država Srbija pravi, mislim, jednu lošu stvar i to smo mislili mi u Zelenoj stranci, a to je da guramo te roditelje kao društvo u situaciju da se ili odreknu svih svojih životnih aktivnosti kako bi se posvetili staranju i brizi toj deci ili da se odreknu dece i prepuste ih institucijama ili hraniteljskim porodicama, a onda država snosi te poslove.

Mi smo smatrali da bi usvajanje ovakvog zakona bilo krajnje logična, krajnje moralna stvar za ovo društvo i insistiraćemo da ova država prihvati da izjednači status roditelja dece sa posebnim potrebama kao hraniteljem. Hvala vam.

Imovinska karta

(Novi Sad, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:06