Zahvaljujem predsednice i ukazujem na to da ste povredili, po mom mišljenju, član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine i dostojanstvo Narodne skupštine time što ste izneli malopre netačne podatke.

Dok se utvrđivao kvorum, u više od dva sata pokušaja poslaničke većine da uspostavi kvorum, vi niste predsedavali, i možda, namerno ili ne namerno, imate propust u informisanju, kao i prošle nedelje, šta se zapravo dogodilo.

U mikrofon, jer ste samo vi bili uključeni, malopre, dok ste odgovarali kolegi Bošku Obradoviću, rekli ste da je pet puta već utvrđivan kvorum na način na koji je on to tražio, a to nije tačno.

On je tražio po poslednjem stavu člana 88. koji sam i ja inače htela da reklamiram. Znači, to je stav 10. da se kvorum utvrdi prozivkom, na šta narodni poslanik ima pravo, ukoliko postoji sumnja da je kvorum prethodno utvrđen na ispravan način.

Ni jednom se nije kvorum utvrdio, a kamoli pet puta prozivkom. To je ono što je kolega Obradović tražio, što bih inače podržala, kao i većina mojih kolega.

Molim vas da ne obmanjujete javnost jer imate privilegiju da je vama mikrofon uključen a nama ne dozvoljavate da na to ukažemo.

Vi niste predsedavali tokom prepodneva i možda ne znate da ni jednom se nije dogodila prozivka, što imamo pravo da tražimo po članu 88. stav10. Ponavljam, da budem potpuno jasna.

Molim vas da ne ulazite u ocenu nečega čega niste svedočili, čemu niste prisustvovali. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
U tonu prethodne intervencije i reklamacije Poslovnika, smatram da ste povredili član 27. i da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika, odnosno da objasnite ministru…

Ne, kolega je rekao 108.

Ne, ja reklamiram 27.

Jel mogu da obrazložim?

Hvala vam.

Ja sam i juče u nekoliko navrata htela da reagujem na ministrove poštapalice da je dužan zbog javnosti, što je u redu, i da će samo kratko govoriti. Htela sam da mu preporučim da on slobodno može ovde da govori vrlo dugo, zbog čega smo mi i došli, i ta javnost do koje mu je stalo je takođe zainteresovana da čuje šta ministar ima da kaže. I ne treba da priča ni kratko, ni zbog javnosti, nego u prvom redu zbog nas, koji predstavljamo građane ovde, narodne poslanike, a javnost je od sekundarnog značaja, za šta, naravno postoje druga sredstva informisanja.

Ali, ja vas molim, predsednice, zato što smo primetili da su potpuno drugačiji aršini kad neko i na koji način doživljava uvredu. Ili uvredu koja je manje ili više prizemna, pa tako teške reči se uopšte ne uzimaju u obzir ili ne čuju kada su upućene poslanicima opozicije, a kada su upućene predstavnicima izvršne vlasti koji ovde nama jesu dužni da daju obrazloženja, onda su ti aršini drugačiji.

Dakle, ja vas molim, ministre, obraćajući se i predsednici Skupštine, da ne komentarišete narodne poslanike, ne dobacujete, koliko god da vam je to teško. Mi bismo isto svašta imali da kažemo, pa se nekad suzdržimo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 77. ovog zakona bavi se interresornom komisijom koja bi trebalo da vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslih za dodatnom obrazovanom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Ono što je izazvalo neslaganje Kluba samostalnih poslanika sa definisanjem sastava ove interresorene komisije jeste što u članu 4. piše: „Interresorna komisija ima pet članova i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog člana. Povremeni član je lice koje dobro poznaje dete, učenika ili odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno.“

Ono sa čim se mi ne slažemo jeste definisanje defektologa kao jednog od stalnih članova interresorne komisije zato što imamo sve argumente na našoj strani da dodatna podrška u obrazovanju ne podrazumeva samo stručni rad iz oblasti defektologa, već to mogu da budu i potrebe detetu i učeniku iz socijalno-ekonomske, kulturno-jezičke i siromašnih sredina i smatramo da amandman treba proširiti praktično i reč „defektolog“ zameniti sa rečima „stručnjak odgovarajućeg stručnog profila“, što može da bude defektolog, ali i drugi stručnjaci. Smatramo izuzetno opravdanim ovaj amandman.

Ujedno, koristim priliku da vam kažem, jer vidim da često potvrdno reagujete glavom, vi možete i na licu mesta prihvatiti amandmane, jer ste ovde ovlašćeni predstavnik Vlade koja je predlagač zakona i nema nikakvog razloga, ukoliko ste saglasni sa zaista konstruktivnim predlozima i argumentima, kao što sam rekla, na našoj strani, da prihvatite ovaj amandman, jer drugačije ostavljate otvorenu sumnju da su ovakve definicije namenske, odnosno da postoje koruptivni motivi da se za nekoga namene ovakve odredbe zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Da, želim reč zato što smatram da je ovo jedan od najvažnijih članova u ovom zakonu, a kada je reč o ponašanju, pravima i zaštiti učenika, a tiče se vaspitno-disciplinskih mera i pravne zaštite učenika. Kao što sam rekla, mi amandmanom tražimo da se članovi 6, 7. i 15. brišu zato što se oni bave vaspitno-disciplinskim merama i humanitarnim radom kao merama koje su određene za kažnjavanje učenika, kao penalne mere, a kada oni učine teže povrede koje su taksativno navedene.

Koliko god teška bila povreda koju učenik učini, ovakvim odredbama dovodimo u rizik ovaj zakon, pa i sve one koji će biti odgovorni za njegovu primenu da, ne samo da krše Ustav Republike Srbije, već više ratifikovanih međunarodnih konvencija, u prvom redu, podsetiću na Konvenciju MOR o prinudnom radu broj 29, koja izričito kaže da je prisilni i obavezni rad svaki rad na koji ta osoba, u ovom slučaju učenik, nije dobrovoljno pristao. To je nešto što je apsolutno nedopustivo da na dalje stoji u zakonu, odnosno trebalo bi da podrazumeva saglasnost deteta, a s obzirom da je penalna mera u pitanju, to je nemoguće.

Naravno, pomenula sam Ustav Republike Srbije koji je takođe u riziku da se ovakvim odredbama prekrši i ono što je dodatno problematično je konotiranje humanitarnog rada kao kaznena mera. Umesto da humanitarni rad bude vrednost koja je redovna, koja je promoviše, koja se podstiče i neguje u vaspitno-obrazovnom radu, vi humanitarni rad ovde prepoznajete kao kaznenu meru za učenike koji su učinili teže povrede u ustanovama.

Moram da kažem da sam iznenađena ne reagovanjem Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na ovakve odredbe šest, sedam i petnaest koje su se našle ili ostale u zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja bih mogla da se složim sa vama, ukoliko pravni okvir, i pravna regulativa, i pravni jezik ne bi drugačije mogao da tumači i da dovede u rizik od lošeg tumačenja ovih odredbi. Te primere koje ste dali su primeri koji se podrazumevaju, koji uopšte ne treba da budu definisani zakonom da bi se primenili.

Dakle, ako učenik nešto ruinira u školi, potpuno je normalno da će mu razredni starešina prvo na času, pretpostavljam, pred celim razredom, a onda i možda naći saveznike u tom humanitarnom radu, da ne samo popravi klupu, nego i da popravi sve druge klupe. Naprosto, to je nešto, takođe sam ja bila prosvetni radnik, predavala sam u školi i znam šta podrazumeva pedagoški rad, ali pričamo o normiranju ovih mera kroz zakon, da te sintagme u pravnom jeziku mogu da znače nešto potpuno drugo i da pravni jezik u ratifikovanim međunarodnim konvencijama ukazuje na to da se svaki rad koji nije dobio saglasnost deteta smatra prisilnim radom.

Upozoravam da smo u riziku ne samo te konvencije prekrše već i Ustav Republike Srbije i da takvo normiranje kroz pravni jezik je problematično. Ovo se inače podrazumeva, kažem i nije potrebno dodatno ići tim obrazloženjima kao da mi ne znamo šta je obaveza učenika kada se nešto uradi. Na kraju krajeva i mi roditelji, evo i ja kao roditelj plaćam ne samo osiguranje za učenike, što podrazumeva štetu nanetu drugim učenicima, već i za inventar škole. Tako da su i sredstva obezbeđena, sve i kada učenici to ne bi radili da se angažuju stolari koji, možda neće biti u riziku da sebi odseku prste, odnosno đaci, nego će to uraditi stručna lica koja su se obrazovala da naprave klupu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 113. ovog zakona naslovljen je - Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja, u svom jedinom stavu navodi: „U ustanovi je zabranjeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanova u te svrhe.“, sa čim se poslanički klub Samostalnih poslanika apsolutno slaže, ali smatramo nepotpunim ovaj stav, odnosno član Zakona i želimo da ga dopunimo rečima, odnosno stavom 2. koji glasi: „U ustanovi je zabranjeno versko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.“

Dakle, mi ovim amandmanom želimo da u školama, vrtićima i osnovnim i srednjim školama i predškolskim ustanovama, pored stranačkog delovanja bude zabranjeno i versko delovanje.

Ministre, verujem da dobro poznajete Ustav Republike Srbije, koji u članu 11, koji je naslovljen – Svetovnost države, kaže: „Republika Srbija je svetovna država, crkva i verske zajednice su odvojene od države, nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna“. Mi smo u dosadašnjoj praksi i iskustvu imali više primera zloupotrebe religija, dominantno jedne, kojoj između ostalog pripadam ja, dakle, pravoslavna veroispovest je u pitanju, ali to ne znači da one imaju mesta u državnim školama.

Molim vas da ovaj amandman, kao što sam rekla, apsolutno ste ovlašćeni, u mogućnosti da na licu mesta kao ovlašćeni predstavnik Vlade, koja je predlagač zakona, usvojite amandmane i da u skladu sa Ustavom usaglasite ovaj amandman i da zabranite i versko delovanje u našim obrazovnim ustanovama, zato što ne može naprosto protivno Ustavu da se definiše bilo koji zakon, a naročito da se ne zloupotrebljava.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, smatram da ste povredili član 27. ovog Poslovnika, o kome smo svi dužni da se staramo, da ga poštujemo, odnosno da ga ne kršimo.

Niste primenjivali na adekvatan način, onako kako piše. Dozvolili ste kolegi Markoviću da zloupotrebi reklamaciju Poslovnika i da dva minuta iskoristi za repliku, ne usuđujete se da ga prekinete, što ja mogu da razumem, zato što ste koalicioni partner vladajuće većine, ali, kao što sam se ponudila i predsedavajućem Marinkoviću, i vama bih se ponudila u zaštitu i za molbu da primenjujete ovaj Poslovnik, da se ne bojite da ga primenjujete. Toliko je svedoka prisutno u ovoj Narodnoj skupštini, vide šta se dešava i kako se reaguje.

Ja vas molim da uvek kada poslanici većine krše Poslovnik i zloupotrebljavaju ga, ukazujući na povredu Poslovnika ulaze u repliku i iznose političke stavove, jednako ih kažnjavate kao i nas iz opozicije, a ne da im dozvolite da pričaju puna dva minuta i onda ukažete da možda nešto nije bilo u redu ili pustite i nas da ukažemo puna dva minuta kroz reklamaciju Poslovnika, pa onda eventualno donesite svoj sud kroz obrazloženje. Dakle, ili svi govorimo dva minuta po Poslovniku ili se prekidaju svi oni koji ulaze u repliku. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 27. po kojem ste dužni da se starate o primeni Poslovnika, koji vrlo precizno navodi da je amandmanska rasprava u trajanju do 10 sati.

Pre sat vremena je ona prekinuta i vi meni ni po ovom mom amandmanu, koji ste malopre pročitali, niste dali reč, iako u elektronskoj evidenciji e-parlamenta smo imali više od 200 minuta, odnosno više od četiri sata za nastavak rasprave po amandmanima.

Nisam dobila obrazloženje kojom se to računicom došlo do podatka i do zaključka da ne postoji više vreme za amandmane. Dakle, nije u pitanju personalno računanje preostalog vremena, već službeno računanje po tenderu koji je uspostavljen ovde i obezbeđen sistem elektronski za merenje vremena. Dakle, ovaj parlament u službi, koji služi tome da meri vreme je jasno rekao da imamo više od 200 minuta, odnosno više od četiri sata za raspravu.

Vi uporno preskačete i ne dajete nam reč, niste mi neposredno pre ovoga dali ni da istu ovu opasku, odnosno kršenje Poslovnika s vaše strane obrazložim. ja insistiram, insistiram i zbog nas poslanika i zbog javnosti da nam saopštite po kojoj to računici je bilo ko od vas koji predsedava, pa i vi došao do zaključka da mi nemamo više amandmansko vreme, kad elektronski sistem izričito pokazuje da imamo više od četiri sata vremena. Molim vas, da iako niste radi da nas možda slušate, toliko se strpite da nas možda slušate, toliko se strpite, izdržite i dozvolite da obrazložimo amandmane.

Zakon o visokom obrazovanju nismo ni načeli u raspravi. Možda nekom, eto, ide na ruku, pokazaće se kome, ali dozvolite da naše pravo iskoristimo i obrazložimo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da ste povredili član 27. i član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine, time što niste ukazali prethodnom odnosno predprethodnom govorniku, kada je pokušao da insinuira i da vređa i dostojanstva nas narodnih poslanika, da ne znamo da računamo ili da ličimo na one koji nisu završili ni osnovnu školu.

Ja ne spadam u poslanike koji su ikada pokušavali da opstruišu rad parlamenta, štaviše, i u ovoj raspravi sam bila izuzetno konstruktivna i zbog toga mi je žao što nismo stigli da raspravljamo o amandmanima na jedan dobar način. Dakle, želim to naprosto da bude jasno.

Ono što mene brine je što smo mi u elektronskom sistemu imali jedan podatak, a što smo od predsedavajuće dobili drugi podatak.

Mi sledećeg utorka ulazimo u redovno zasedanje. Biće jako puno posla, u poslednjem kvartalu ove godine naročito. Ja vas molim, tražila sam od vas mimo mikrofona, što se čulo, da nam dostavite podatke kako se došlo do izračunavanja vremena da sada imamo nula vremena za amandmane. Meni je to važno da znam za sledeći put kako da se ponašamo i kako se računa to vreme. Dakle, zaista me zanima kako se došlo do tog podatka, da bismo naprosto znali kako da se ponašamo, a ne da nam se samo u minut pre isteka amandmanskog vremena to saopšti.

Ovo je sednica na kojoj smo imali samo dva zakona. Šta će biti sa sednicama gde ćemo imati preko 20, 30, 40 tačaka dnevnog reda, kao što je bio slučaj u prethodnom periodu i zasedanju u ovom mandatu?

Ja samo tražim da čujem način kako se došlo do ovog vremena i šta se desilo od toga da od četiri sata, koliko je pokazivao e-parlament, mi imamo nula vremena?

Zahvaljujem predsednice.

Amandman sam podnela na član 8. koji govori o ciljevima obrazovanja i vaspitanja i to na stav 1. tačka 2. gde piše – obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju.

Mi ovim amandmanom tražimo i smatramo izuzetno važnim da se izričito navede, potencira da se nulta tolerancija naročito uspostavlja prema vršnjačkom nasilju i nasilju zasnovanom na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji. Zašto?

Svi smo svedoci galopirajućeg porasta vršnjačkog nasilja i mislim da je to neupitno za sve narodne poslanike u ovoj sali, kao i za celo društvo.

Takođe smo svi svesni, svedoci, oni koji jesu roditelji, oni koji nisu roditelji iz svog okruženja, da je etiketiranje dece u najmlađem uzrastu od osnovne škole nešto što je „prirodna stvar“. Dakle, deca jesu najsurovija u etiketiranju i diskriminaciji.

Ono što je pojavna stvar jeste da imamo fatalne posledice prilikom nereagovanja škola, odnosno nadležnih organa, kada je vršnjačko nasilje u pitanju, u obrazovnim institucijama a ja ću samo navesti tragičan primer malog Alekse Jankovića iz Niša, čiji primer i inicijativa kroz „Aleksin zakon“ nije našao put nažalost do ove Skupštine, ali bi ovom amandmanskom intervencijom to na neki način moglo da se ne ublaži, nego da se doprinese da se kroz prevenciju, koja je najefikasniji način borbe protiv bilo koje vrste nasilja, ovo stanje popravi.

Podsetiću kolege da je određivanje prema nasilju, vršnjačkom nasilju, zasnovano na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji i obaveza ovog Doma, s obzirom da su se pre tačno godinu dana dva resorna odbora za evropske integracije i za ljudska i manjinska prava zajedničkim zaključkom obavezali da će Narodna skupština u hitnom roku usvojiti deklaraciju kojom se između ostalog pretpostavlja i prevencija, ponoviću, vrlo važnog vršnjačkog nasilja zasnovanog na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji.

Dakle, mladi ljudi, srednjoškolci koji jesu ili se pretpostavlja da su pripadnici LGBT zajednice trpe stravično nasilje u svom okruženju, a o tome su svedočili i na javnim slušanjima ovde u Narodnoj skupštini i dobro je što se o tome moglo ovde slušati, ali mislim da je ovo prava prilika, gospodine ministre, da izričito to stoji napisano i u ovoj tački, člana 8. ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo sam ministra htela da pitam ovde, pred ovoliko svedoka u Narodnoj skupštini, da garantuje da će podzakonskim propisima to regulisati, da će se vršnjačko nasilje i nasilje takođe vršnjačko, zasnovano na pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji, dakle, pričam o sintagmi koja je opšteprihvaćena kao kategorija nasilja, da će to tako pisati u podzakonskim aktima. Iako bih ja jako volela, kao i poslanička grupa kojoj pripadam, Klub samostalnih poslanika, da baš tako ovo bude prepoznato i u zakonu. Ne slučajno, jer svi smo svedoci i fatalnih ishoda đaka koji ne mogu sami da izađu na kraj sa neadekvatnim reagovanjem škole.

Ne znači da će takvih slučajeva biti manje ili više u budućnosti, ali ja sam razumela da je vaš odgovor na svaki amandman ove vrste – biće u podzakonskim aktima. Da li mi imamo obećanje sa vaše strane da će to tako biti navedeno?

Da. Klimati glavom znači - da.

Dakle, razumela sam da je odgovor potvrdan. Hvala.