Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marinika Tepić

Marinika Tepić

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Pitanje

Zahvaljujem potpredsedniče.

Pitanja imam za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića.

Kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u Gradskoj upravi Pančevo, javnim preduzećima u Pančevu danima nisu na radnom mestu i to zato što se u isto vreme nalaze u Lučanima, u terenskoj kampanji za izbore koji u tom mestu, u toj opštini treba da se održe u decembru mesecu.

Desetine radnika iz pančevačkih javnih preduzeća i gradske uprave, dobro informisani građani Pančeva tvrde da su smešteni u hotelu „Park“ u Ivanjici, gde kaže da se posle napornog terenskog rada tamo odmaraju u hotelu sa pet zvezdica i bazenom, a da će paralelno za to dobiti redovnu svoju platu za radno mesto na kojem se ne nalaze danima unazad, a očigledno i do održavanja tih izbora. Naravno i jedno od pitanje je ko će platiti te njihove troškove i iz kog li će budžeta sada da se izvuku sredstva za plaćanje ovog tako vrednog tretmana aktivista iz vojvođanskih opština za izbore u Lučanima?

Posebno je pitanje za gospođu Brnabić, da li je to njen model decentralizacije, pošto je na krilima decentralizacije pokušala da se promoviše dok je bila ministarska državne uprave i lokalne samouprave?

Takođe, moje je pitanje šta znaju o tome i kako je uopšte moguće, pošto su Pančevci i u to sigurni, da zaposlenima u javnoj upravi, u Gradskoj upravi Pančevo, u preduzećima tamo na terenu upravlja komesar SNS, potpredsednik izvršnog odbora ove stranke Branko Malović i od kada je on to postao poslodavac zaposlenima u javnoj upravi i lokalnim samoupravama širom Srbije, jer činjenice to dokazuju?

Na tragu istog mesta događaja, a to je opština Lučani, imam i sledeći niz pitanja takođe za predsednicu Vlade Anu Brnabić, ali i za ministra za rad Zorana Đorđevića, tačnije zašto ćuti na protest zaposlenih u MB Namenskoj od pre dva dana, u Lučanima, koji je najdirektniji pritisak i predstavlja cilj, odnosno njihov zahtev da se novinarka Tatjana Vojtehovski uhapsi stoga što se u svojoj emisiji „Život priča“ bavila temama i pogibijama radnika u ovoj fabrici?

Da li je moguće da dok traje ova propaganda protiv novinarke Vojtehovski i ne samo da državni organi jesu u zaveri ćutanja i da li je to zato što paralelne strukture SNS, kao što sam već rekla, ne samo da vode propagandu protiv ove žene, već vode svoju lokalnu kampanju u Lučanima? Da li je to zbog toga što je novinarka Vojtehovski u svojoj emisiji među sagovornicima imala čak i lica koja su po sopstvenom priznanju članovi i vrlo posvećeni aktivisti SNS, ali da uprkos tome nikada neće dozvoliti da ljudi u Namenskoj Lučani, na miru ginu? Hoće li te proteste i dalje dizati kako su moje informacije, isto već pomenuti Branko Malović i nastaviti da organizuje radnike u štrajk protiv ove novinarke? Dokle će to ići i kako će sve to izgledati u koncepciji SNS?

Jedini odgovor, nažalost vrlo nemušt, vrlo neartikulisani i loš na posletku, je dao državni sekretar u Ministarstvu informisanja, Gajović, koji je direktno Tatjani Vojtehovski predložio, kako se izrazio, medijaciju sa drugom stranom. Pa, ja pitam resornog ministra Vukosavljevića, kakve su to nove metode u Ministarstvu informisanja, i predsednicu Brnabić, u Vladi Republike Srbije, da novi novinari treba da učestvuju u medijaciji sa onima koji pozivaju na njihovo hapšenje? Da se dogovore sa njima kako da ih država hapsi, grublje ili nežnije, sa kamerom ili bez, dok se ne pripremi neka nova konferencija za novinare Aleksandra Vučića, pa da se puštaju ti snimci. Šta znači to uopšte?

Naravno, koristim priliku da u poslednjim sekundama, još jednom apelujem na ključno usko grlo, na Republičko javno tužilaštvo, odnosno republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, da konačno izađe iz svog konfora i da počne da radi svoj posao i zaštiti novinare kojima se crtaju mete na čelu već godinama unazad.
Zahvaljujem, predsednice.

U prvom bloku imam dva, odnosno više pitanja za dva ministra i molila bih da samo oni odgovaraju na pitanja, pošto je praksa, pratili smo dosadašnje zasedanje, da i ne pitani ministri odgovaraju na pitanja, da odgovaraju na ne postavljena pitanja, da ne odgovaraju na postavljena. Moja su vrlo konkretna.

Prva upućujem ministru Nebojši Stefanović. Juče je objavljeno da je ministra Aleksandra Vulina sud novčano kaznio zbog toga što je odbio, odnosno nije u zakonskom roku odgovorio na pitanja vezana za incident na uglu ulice Birčaninova i Svetozara Markovića tokom održavanja parade ponose u Beogradu 2014. godine, a u kojem je, tom incidentu poznatom kao slučaj braća Vučić i Mali protiv žandarma, odnosno tužilaštvo sada u zvaničnoj formi protiv žandarma, osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija.

Informacije je zatražio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i zahtevao je pristup kopijama dokumenata koje se odnose na ovaj incident, s obzirom da tada resorni ministar Vulin to nije ispoštovao, dakle nije ispoštovao zakon u Vladi Republike Srbije, čiji je član, Prekršajni sud ga je juče kaznio, jer je to objavljeno. Razlozi za odbijanje postupanja po zahtevima odnose se na poverljivost traženih informacija, ali je Prekršajni sud ocenio da tražene informacije nisu uopšte označene stepenom tajnosti – poverljivo, kako je VBA navela, dodaje se u javnoj objavi.

S obzirom da ministar Vulin ne poštuje zakone Republike Srbije i nije odgovorio po zakonu na postavljena pitanja i zahteve, tako da stoga ni ovom prilikom ne pitam njega, već ministra Stefanovića. Od vas me zanima, ministre, da li ovako razumete Poglavlje 24, da li ovako razumete transparentnost rada Vlade Republike Srbije i njenih organa? Zašto je ta pravda selektivna? Zašto je stranački prioritetna ili ne, i to mi je naročito važno, s obzirom da se ovo suđenje ponavlja? Dakle, u slučaju braće Vučić i Mali.

Važno je, takođe, zato što je tzv. ključni svedok u ovom suđenju prepoznat kao izvesni Đorđe Gačanović koji se predstavlja za portparola jednog od policijskih sindikata. Na to mesto ga je potpisom rešenja postavio vaš stranački kolega sa Srpske liste Aleksandar Đorđević, zaposlen takođe u MUP, ali s druge strane se tvrdi da taj ključni svedok Gačanović nije zaposlen u ministarstvu. Zanima me kako neko ko nije zaposlen u ministarstvu može da bude portparol policijskog sindikata i da tako brani prava zaposlenih u MUP? Hvala.
Hvala predsednice.

Ako sam dobro razumela ministra Stefanovića, koji je potpredsednik Vlade, vi ste nama objasnili da je vladavina prava to kada ministar krši zakon, i to ministar Vulin tako što staju svoje vojnike. Ministar Vulin da staju svoje vojnike, ne znam da li je to čast i pohvala za te vojnike ili je nešto drugo, ali ono što je takođe važno je, da je odluka u učestvovanju tih vojnika u ovom incidentu dozvoljena od strane njega ne od nekog drugog. Dakle, on je time štitio sebe, a ne te vojnike. To je prva stvar.

Druga stvar, pominjali ste curenje informacija zapravo, zašto bi nekome značili ovi podaci, zašto on sad to treba da ima, a čak i vi lično, a vrlo često vaše kolege iz Vlade su, gospodine ministre, ogledalo nekoga ko protivzakonito pušta osetljive informacije u javnost i pre nego što istraga neka počne, a i kada je ona u toku i vrlo dobro znate da je to bila jedna od ozbiljnih zamerki u izveštajima Evropske komisije što u okviru Poglavlja 24 nije dugo vremena, a verujem da nije ni sada usvojen kodeks protiv curenja informacija o ovakvim osetljivim predistražnim, odnosno istražnim radnjama.

I, drugo pitanje, da se vratim na ono što sam rekla na početku, upućujem ministru Šarčeviću. Tražim da mi objasni zašto ne reaguje, da li svojom voljom ili pod nekim pritiskom, jer ja zaista ne mogu da verujem da svojevoljno ne reaguje na to što osuđenik za krivično dela, ekstremni desničar koji se predstavlja i kao predsednik udruženja građana „Srpska desnica“, zove se Miša Vasić, deluje u ovom trenutku beogradskim mištanim školama.

Prvi put se to dogodilo zimus u osnovnoj školi „Elena Ćetković“, pre nekoliko dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a ako niste znali, prvi put, a znate da je javnost o tome bila obaveštena, da li ste išta preduzeli, da li ste se obratili direktorima škola da to ne rade. Mi dobro znamo da je na osnivanju srpske desnice rame uz rame uz Mišu Vacića bio i potpredsednik SNS Milenko Jovanov. Zanima me da li je bilo političkih pritisaka na vas da se ne reaguje na ovakav ulazak ekstremnih desničara i krivičnih osuđenika i da u obrazovne i vaspitne ustanove utiču svojim vrednostima na decu? Mislim da je to nedopustivo. Moram da vam kažem da i u ime zabrinutih roditelja ne samo u Beogradu, već i u Vojvodini, reagujem zato što se oni plaše da će i gospodin Jovanov da im i u Kikindi i širom Vojvodine dovodi Vacića i razne njegove saradnike.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanja postavljam ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Odmah napominjem, pošto stenografski zapis kompletno i savesno beleži svaku našu reč, tražim da ministar odgovori na svako pojedinačno pitanje koje postavim, a ne uopšteno na izabrana pitanja. Takođe napominjem i da za sve što kažem posedujem dokaze i fotografije, a koje su dostupne svima, kako na društvenim mrežama tako i u medijskim izveštajima, te jednako su dostupne i ministru i njegovim saradnicima, što znači da eventualna informisanost MUP-a i ministra Stefanovića o licima koja će biti predmet mojih pitanja nikako ne može da stoji kao tačna, te ću ukoliko ministar i MUP ne odgovore na ova moja pitanja smatrati da lica koja su predmet mojih pitanja, njihove organizacije, Ministarstvo i sam ministar direktno štite.

Pitanja su sledeća. Koji je plan, kakav je cilj i čemu služi intenzivno angažovanje članova i saradnika Srpske desnice Miše Vacića u zvanično privatne, a zapravo prorežimske bezbednosne službe? Kako je moguće da izvesni Stevan Đokić koji vodi privatnu agenciju pod imenom DBA za bezbednost istrage i odbranu brendira tu DBA gotovo identično kao zvaničnu policiju, od značaka, automobila do svih drugih obeležja i time stvara opštu zabunu u javnosti kroz sliku da se zapravo radi o formalnoj policiji? Da li je ministar ikada upozorio Stevana Đokića da je to zabranjeno i ko mu je uopšte i dozvolio takav način rada i delovanja?

Kako je moguće da je taj isti Stevan Đokić, posedujem fotografije, u zagrljaju sa Mišom Vacićem, sa Tomislavom Lovrekovićem, tzv. novinarom koji je bio hapšen zbog toga što mi je upućivao preteće tekstove smrću i koji je svakodnevno proizvodio protiv mene, sada ulazi sa tom istom DBA i u vrtiće, ulazi i u škole i drži nekakve tzv. obuke? Dakle, postoje podaci i u medijima da su oni bili u vrtiću „Iva i Maša“ u Lazarevcu, u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Beogradu, a verujem i u drugim školama i u vrtićima. Da li zbog ovakvih pojava ni posle šest meseci ne znamo ko je usred Beograda, i to u tri navrata, ispisivao po fasadama meni preteće poruke „Marinika, shvati, nećemo stati“, a koje su bile posledica mojih pitanja o tome šta britanski fašista DŽim Doson radi u Srbiji? Da li zbog toga što DŽim Doson svima nama ispred nosa i dalje šeta Beogradom i Novim Sadom i obučava ultradesničare i njihove zaštitnike kako da deluju i prete opoziciji Aleksandra Vučića?

Kako je moguće da taj isti Stevan Đokić iz agencije tzv. DBA uđe pre nekoliko dana i u prihvatilište za decu koje je u nadležnosti grada Beograda i simulira neku dobrotvornu akciju, i to još čini sa istaknutim članom i aktivistom SNS i Vacićeve Srpske desnice Vukom Mentovićem? Mentović je takođe saradnik DŽima Dosona i o svemu, kao što sam rekla, postoje fotografije i dokazi. Pritom, naravno, Stevan Đokić se u poslednje vreme ne skida sa režimskih medija, što je već matrica i deža vi koji smo imali u 90-im godinama, stvaranje režimske parapolicije.

Zatim, kako je moguće da pomenuti Vuk Mentović, koji se predstavlja kao predsednik Kluba prijatelja Sindikata Ujedinjeni kolektiv policije, zajedno sa predsednicom tog nedavno osnovanog policijskog sindikata Marinom Starčević, zloupotrebljava policiju i njene pripadnike u prihvatilištu za decu beogradskom, kada je pripadnicima policije zabranjen politički angažman i delovanje, a mediji su objavili da je Starčevićeva zajedno sa tim Vukom Mentovićem iz SNS i Srpske desnice nešto delila deci po prihvatilištu?

U isto vreme, kako je moguće da u istoj navodnoj akciji, pored Starčevića i Mentovića, kao pripadnik Đokićeve DBA učestvuje i izvesni Nemanja Ristić, prepoznatljiv kroz takođe političku organizaciju Zavetnici, koji ulazi u prihvatilište za decu i radi za parapolicijsku DBA, dok ima podeblji krivični dosije, a pouzdani izvori tvrde i u psihijatrijskoj ustanovi Laza Lazarević? Kako je moguće da ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je ubica koji je počinio ubistvo 1994. godine tokom obračuna pripadnika voždovačkog i zvezdarskog klana, kada je ubijena Tatjana Nikolić stara 20 godina i da je iz zatvora izašao 2012. godine? Da li vi, ministre, ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je hapšen zbog pretnji smrću republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac i bivšem američkom ambasadoru Majklu Kirbiju?

Da li su to sve, ministre, nesuđeni pripadnici pomoćne policije koju ste hteli naprečac da uvedete, a možda i buduće, ukoliko tu nameru ipak ostvarite? Da li zbog svega ovoga, ministre, nama narodnim poslanicima opozicije…

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem ministru MUP Nebojši Stefanoviću, a povodom slučaja novinara Stefana Cvetkovića, koji je prijavljen da je nestao u noći između 13. i 14. juna, 15. juna pronađen.

Dakle, pitanje je prvo - zašto je u slučaju novinara Stefana Cvetkovića ministru Stefanoviću i njegovom objavljivaču podataka Aleksandru Vučiću, s obzirom da se radi o podacima kojima raspolaže MUP, a ne kabinet predsednika Republike, sumnjivo sve drugo i sumnjivi su svi drugi osim članova sopstvene političke partije, osim članova Vlade, koji su njihovi članovi ili su predloženi od SNS, imajući u vidu da je Stefan Cvetković imao javne kontakte, za to postoje dokazi, fotografije, i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem? Pa je moje pitanje, takođe, i da li je policija ispitivala i njih, odnosno obavila razgovore sa njima ovim povodom? Imaju li, naravno, ikakva saznanja i kakva je uopšte priroda njihovog kontakta bila?

Takođe, s obzirom da je ministar Stefanović imao zajednički nastup na javnoj konferenciji za medije sa Aleksandrom Vučićem, kao predsednikom Republike, a prethodno su i sami rekli da su se konsultovali, pitam odakle im uopšte podaci i inspiracije za sve aluzije, interpretacije i projekcije za zaključke da bi se optuživali i strani faktori i destabilizatorski interesi na štetu Republike Srbije, a nisu se, kao što kažem, pozabavili kontaktima Stefana Cvetkovića sa visokim funkcionerima SNS?

U tom svetlu, pitam, takođe, da li je policija ispitivala i potpredsednika Izvršnog odbora SNS, ovde u parlamentu već poznatog Branka Malovića, takođe i funkcionera SNS iz Pančeva Dejana Simeunovića, zvanog Simke, jer su obojica tužila za uvredu novinara Stefana Cvetkovića? Dakle, Cvetković je sa njima imao ozbiljnih problema, osuđen na dve godine zatvora i na dva miliona dinara kazne u martu prošle 2017. godine, iz čega je potpuno jasno da je Cvetković sa njima imao problema.

Moram da napomenem da je u drugostepenom postupku on oslobođen, da ga je sudkinja u Pančevu Stanka Simeunović oslobodila, ali je nakon toga, zahvaljujući već pomenutim Malovićima i Simeunovićima i njihovoj informativnoj družini na TV Pančevo, ova žena harangovana, zbog čega su reagovala, iz medija se to da videti i dokazati, sva strukovna udruženja iz pravosudne oblasti.

Takođe, moram i da dodam da po ovom pitanju, s obzirom da je Bela Crkva region meni blizak, ja pripadam južnom Banatu, da su Belocrkvani imali saznanja da je nakon ovog problema Cvetkovića sa Malovićem i Simenunovićem, Cvetković naglo prestao da izveštava kritički o SNS, ali da je posvedočio više puta da je imao lične i telefonske kontakte sa istim tim Brankom Malovćem. Moje je da li smatram ili ne da je taj razgovor bio potreban, ali svakako pitam ministra Stefanovića da li je policija ispitivala i ove visoke funkcionere SNS?

Takođe, je pitanje po kom osnovu je Policijska uprava Pančevo sinoć podnela, bar je sinoć objavljena vest, podnela krivičnu prijavu protiv istog tog Stefana Cvetkovića? Po kojoj nadležnosti, po kojoj mesnoj pripadnosti, s obzirom da on nema nikakve veze sa Pančevom?

Kada već pominjem Policijsku upravu Pančevo, iskoristiću priliku da ministra pitam i po kom osnovu i zbog čega je smenjen Jožef Mlekob, koji je bio načelnik kriminalistike u Pančevu, a Pančevci nemaju nikakvu informaciju o tome?

U prilog celoj ovoj situaciji i atmosferi koja se kreira, dužna sam da pitam i – kako je moguće da je još pre više od 10 dana prijavljen nestanak odbornika rumunske nacionalnosti Mohana u opštini Alibunar? Nestanak je prijavio predsednik opštine. Deset dana tog čoveka nema. Po mojim saznanjima on još uvek nije u svojoj kući, a nisam primetila da je ijedan helikopter angažovan, da je ijedna jedinica MUP angažovana u potrazi za njim ili su eventualno otimači Mohana poznati. Hvala.
Zahvaljujem.

Prvi set pitanja upućujem Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i svim nadležnima za privredni kriminal, kao i Ani Brnabić, koja je preuzela funkciju ministra finansija.

Naime, da li su upoznati sa koruptivnim radnjama u čijem lancu je učestvovala apoteka „Pančevo“, zatim narodni poslanik Željko Sušec i Smiljka Sušec, za koju postoje i dokazi i svedoci da je majka narodnog poslanika i našeg kolege Željka Sušeca, a koruptivne radnje se odnose na period od 2013. godine i nekoliko godina nakon toga, o čemu ja posedujem dokaze? Ukoliko svi organi kojima upućujem pitanje nemaju nikakva saznanja, evo, javno nudim dokaze i izvode iz platne evidencije kartica iz kojih se vidi da je apoteka „Pančevo“ nekoliko godina uplaćivala gotovo 40.000 evra na račun zanatske radnje „Gigi“, čija je vlasnica Smiljka Sušec, odnosno majka narodnog poslanika Željka Sušeca. Među tom robom koja je bila preko potrebna u iznosu od, kažem, gotovo 40.000 evra su razne platnene kese, vreće itd.

Inače, zanatska gradnja „Gigi“ je po evidencijama iz Agencije za privredne registre, registrovana 30. maja 2018. godine, a već od jula meseca kreću intenzivna mesečna plaćanja ovoj zanatskoj radnji, a po izjavama svedoka, a s obzirom da je ovo javni prostor, smatrajte to takođe javnom izjavom, narodni poslanik je imao i te kako saznanja i svesno učestvovao u ovom koruptivnom lancu, jer je sam lično donosio račune u apoteku „Pančevo“ za preduzetničku radnju svoje majke, Smiljke Sušec, što je takođe činila i njegova sestra.

Pa pitam, dakle, i Agenciju i MUP i nadležnom privrednom kriminalu, kao i premijerku, imaju li saznanja o ovom koruptivnom lancu? Ako nemaju, ja insistiram da me pozovu ili da prosto mogu da im pošaljem sve ove dokaze. Ako imaju saznanja, želim da znam šta se preduzelo po ovom pitanju, s obzirom da Željko Sušec nema prijavljenih oko četiri miliona dinara, odnosno gotovo 40 hiljada evra u svom izveštaju o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, nije čak ni porez platio na to sve i da je priznao na taj način da je učestvovao u ovom koruptivnom lancu.

Sledeće pitanje upućujem ministru za rad i socijalna pitanja, Zoranu Đorđeviću. Naime, da li ima saznanja ili šta je eventualno, ako ih ima, preuzeo po pitanju inicijative i namere da se Vladimiru Jovanoviću zvanom Maradona, predstavljenom kao MMA borcu, na kojeg je pucano u Pančevu ispred vrtića, po policijskim informacijama, dok je vodio dete u vrtić pripremaju papiri u Javnom komunalnom preduzeću „Zelenilo“ u Pančevu, u kome je zaposlen, da mu ovo bude tretirano kao povreda na radu?

Pitam dodatno ministra Đorđevića, da li je to povreda na radu, jer to znači da ako jeste da je izvršen atentat na zaposlenog u državnom preduzeću? Slobodna sam da tvrdim da bi to onda trebalo da bude događaj od nacionalnog interesa, da neko u sred bela dana u 7.30 ujutru puca na zaposlene u javnom preduzeću, pa čak i ako nisu iz Beograda, što obično traži veću pažnju. Evo, desilo se na 17 kilometara u Pančevu.

Ministar Đorđević, sigurna sam da imam više informacija od mene po ovom pitanju, s obzirom da je i sam zajedno sa Andrejom Vučićem u više navrata posećivao borbe upravo Vladimira Jovanovića Maradone na raznim MMA turnirima.

Takođe, Maradona je i član SNS, bio je i odbornik SNS i sigurna sam da ministar Đorđević ako nema profesionalni, ono bar ima lični interes da ovo utvrdi, s obzirom sve informacije ukazuju na to da se radi o kriminalnom obračunu, a ne da je neko dobio pet metaka u želudac, tako što je bio na radnom zadatku ispred preduzeća „Zelenilo“. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Postavljam nekoliko pitanja u ime zabrinutih građana Pančeva, i to u prvom redu ministrima unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i zdravlja Zlatiboru Lončaru.

Naime, pre tačno nedelju dana, 30. aprila, u ranim jutarnjim časovima, u sedam i trideset po službenoj evidenciji, ispred vrtića „Kefalica“ u Pančevu, izrešetan je Vladimir Jovanović Maradona, poslednjih dana čujemo da je preživeo, u medijima predstavljen kao MMA borac.

Moje pitanje je zašto ministri, naročito ministar Stefanović, izbegava da se oglasi ovim povodom, iako smo svedoci da od njega vrlo često cure informacije, čak i kada je to suprotno zakonu. Interesuje me da li je to s toga što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS, zato što je po partijskoj liniji zaposlen u JKP „Zelenilo“ u Pančevu, čiji je osnivač jedinice lokalne samouprave, odnosno Grad Pančevo. Dakle, država ga je zaposlila po partijskoj liniji. Da li zato što je on bio odbornik SNS u mandatu 2012. godine, 2016. godine? Dakle, bio je na listi SNS i kako je moguće da ništa o ovome ne znamo uprkos tome što je bezbednost građana Pančeva ne samo ugrožena, nego ovakvim odnosnom ministri i Vlada pokazuju da su Pančevci i Pančevke građani drugog reda.

Takođe, zanima me da li je ministar Stefanović posetio Grad Pančevo ovim povodom, nakon ove jezive situacije, usred bela dana? Da li je posetio vrtić „Kefalicu“? Da li je možda razgovarao sa roditeljima, sa gradonačelnikom Grada Pančeva? Šta je učinio tim povodom?

Dodatno me zanima odgovor na pitanje koje upućujem, napomenula sam i ministru Lončaru, ali i ministru Stefanoviću, šta su preduzeli povodom informacija da su nasilno i neovlašćeno stranački funkcioneri SNS Branko Malović i Dejan Simeunović zvani Simke prisustvovali u lekarskim prostorijama u sali za intervenciju dok se ukazivala pomoć Vladimiru Jovanoviću Maradoni, i to na opšte zgražavanje lekara koji sa njima nisu mogli da izađu na kraj, pa su apelovali na javnost, na narodne poslanike da pitamo kako je moguće da fizička lica, stranački funkcioneri ulaze u lekarske prostorije gde se vrši bilo kakva intervencija suprotno svim pravilima, a samo zbog toga, očigledno, što je Vladimir Jovanović Maradona član SNS i, kako mi to kažemo, pretorijanske garde istog tog Simketa i Malovića, odnosno SNS?

Drugi set pitanja upućujem, takođe, ministru Stefanoviću, ali i ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu. U 11 sati Skupštini grada Pančeva počinje javno slušanje na jednu temu koja je izuzetno uznemirila sve Pančevce, a povodom podataka do kojih su došli vredni novinari Portala „013 Info“ i, naime, da se u bivšoj Staklari, koju je privatizovalo preduzeće „Promist“, nalazi uskladišteno 36 hiljada tona veštačkog đubriva protivzakonito, što je utvrdila policija na osnovu krivične prijave krajem aprila meseca. Stigla je zabrana za rad ovom preduzeću. Međutim ono je uprkos nastavilo da radi pod obrazloženjem da je podnelo zahtev za dozvolu Ministarstvu zaštite životne sredine, ali samo za 10 hiljada tona veštačkog đubriva i uprkos tome i dalje je u krugu fabrike uskladišteno gotovo četvorostruko veća količina čak izuzetno opasnih sadržaja, između ostalog, dozvola je koja se traži za amonijum nitrat, dakle, za potencijalnu tempiranu bombu, a imajući u vidu da se Staklara, odnosno preduzeće „Promist“ sada nalazi u bloku, gusto naseljenom, gde živi oko 22 hiljade ljudi, gde se u neposrednoj okolini nalaze i vrtići i pruga i bazen i hale i narodna bašta itd, kako je moguće da ovo preduzeće protivzakonito i dalje radi, a da se za tri četvrtine zahteva po ovom zahtevu za dozvolu to odnosi na izuzetno opasan amonijum nitrat? Hvala.
Zahvaljujem.

Moja prva dva pitanja upućujem Republičkoj javnoj tužiteljki gospođi Zagorki Dolovac. Šta je učinila, da li je postupila, i ako jeste, kako je postupila i ukoliko nije, zbog čega nije, povodom moje inicijative upućene njoj 5. decembra 2017. godine kako bi pred Ustavnim sudom pokrenula postupak, odnosno inicirala zabranu delovanja organizacije Nacionalni srpski front? Ta inicijativa nije bila amaterska, nije bila u formi jedne rečenice ili običnog pitanja. Ona je bila vrlo detaljna, pravno pripremljena, upravo onako kako i treba i gospođa Dolovac je mogla praktično samo da je prosledi Ustavnom sudu Srbije. Međutim, ja već mesecima ne dobijam nikakav odgovor na ovo pitanje i stoga ga ponavljam ili iniciram ovde.

Drugo pitanje takođe upućujem gospođi Zagorki Dolovac. Naime, da li je u nameri da takođe pred Ustavnim sudom inicira zabranu SRS, a nakon presude međunarodnog mehanizma kojom je predsednik SRS gospodin Vojislav Šešelj osuđen kao ratni zločinac za podstrekivanje progona naših sugrađana 1992. godine u Hrtkovcima. On kao neko ko je predstavljao i tada, a i sada stranku, svoju SRS, koji se ne libi od toga da i javno izrazi, da negira tu presudu, da negira taj zločin i da je spreman da ga, nadam se ne na taj način, ponovi, ovo je apsolutno osnovan uslov i povod da Republička javna tužiteljka pred Ustavnim sudom odmah inicira zabranu ove političke partije koja u svom delovanju i dan danas podstiče na progon naše sugrađane nesrpske ili drugačije nacionalnosti.

Sa treće strane, s obzirom da pokušavam ovim parlamentarnim putem kroz institut poslaničkog pitanja da komuniciram, bar na ovaj način, sa gospođom Dolovac i dobijem neke odgovore, to se ne dešava punih pet meseci, u jednom trenutku sam pitala kada ima nameru da se probudi iz zimskog sna, međutim, zaista se pitam da li je gospođa Dolovac uopšte dobro. Stoga treće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i gospođi Neli Kuburović. Dakle, neću se zaustaviti uprkos svim uvredama i pretnjama koje u kontinuitetu traju od strane Vojislava Šešelja i koje se vi pravite da ne čujete, ali vama na čast. Dakle, tražim od ministra Stefanovića i Nele Kuburović da mi odgovore na pitanje da li je Zagorka Dolovac živa uopšte. Da li ta žena radi, postoji i čime se uopšte bavi u svim ovim mesecima, jer ja duboko verujem da se ona ili odselila ili nije više među nama, iako bih to volela da se dokaže da nije tačno?

Drugi set pitanja, odnosno četvrto pitanje upućujem ministru zaštite životne sredine, Goranu Trivanu, tražim da mi odgovori da li je nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine bila u „Petrohemiji“, da li je obavila inspekcijski nadzor nad postrojenjem odnosno fabrikom „FEB“ za proizvodnju plastike za koje imam saznanja, dokumentovana saznanja da se iz nje u vazduh već više od godinu dana, dakle od februara prošle godine emituje kancerogeni hrom. Zaposleni su na to odmah upozorili još februara prošle godine, menadžment „Petrohemije“ Pančevo je sa tim takođe bio odmah upoznat, međutim rukovodstvo „Petrohemije“ Pančevo nije želelo da zameni peć koja je porozna, pod opravdanjem da to puno košta, a da bi se time i prikrio problem uoči preuzimanja „Petrohemije“ od strane budućeg ruskog vlasnika ili suvlasnika. Dakle, tražim da mi se odgovori da li je inspekcija bila tamo i da li se uopšte zanima za trovanje Pančevaca i Beograđana kancerogenim hromom. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Moja pitanja upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ministrima Neli Kuburović, Zorani Mihajlović i Branku Ružiću svakom iz svoje nadležnosti, a radi se o jednom događaju koji je vrlo uznemirio vojvođansku javnost, naročito građane Gakova, te pošto od službenih državnih organa javnost nije dobila adekvatne valjane i pravovremene informacije ovo je, očito, jedini način da do njih dođemo, a zahvaljujući uporno inicijativi vrednih istraživača Vojvođanskog istraživačkog centra – VOIS koji su se pozabavili ovim problemom i doneli nam više početnih informacija da bismo došli do istine.

Naime, 18. januara ove godine, 2018. godine, izvršena je zajednička akcija Žandarmerije i pripadnika PU Sombor, u nekadašnjem objektu gakovačkog Graničara, kada je otkrivena laboratorija marihuane, u vrednosti od preko 50 miliona dinara, odnosno gotovo pola miliona evra. Tada PU Sombor nije izdala nikakvo obaveštenje o ovom događaju i to na insistiranje službenika MUP-a, pod obrazloženjem da će oni da se oglase tim povodom. To se nije dogodilo čitavih šest dana i to je prvo moje pitanje ministru, u prvom redu, zbog čega se šest dana čekalo da se izda bilo koja informacija ili rečenica povodom otkrivanja ove laboratorije na ovom nekada značajnom poljoprivrednom dobru Graničara u Gakovu? Nakon šest dana, bez ikakvog preciziranja i detaljnijih informacija, saopšteno je da je u pitanju imovina nekadašnjeg poljoprivrednog giganta, koji je volšebno pre stečaja 2016. godine prešla u vlasništvo preduzeća Vladimira Vrbaškog, inače poznatog kao pod navodnicima kontroverznog biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci, mada su ti detalji i tada prikrivani.

Ono što zapada u oči pored pitanja zašto je MUP, Žandarmerija i Policija, zašto su ćutali celih šest dana, ono što zapada u oči da odjednom krajem 2017. godine nestaju iz Centralnog katastra prepisi o promeni vlasničke strukture nad gakovačkim Graničarem, ali u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici pojavljuju lica koja su najdirektnije povezana sa SNS. Citiram – umesto Vladimira Vrbaškog u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara pojavljuju Ivan Bojović, citiram – partner poslanice SNS u Narodnoj skupštini Marije Obradović, koja je ujedno i potpredsednica SNS, zatim, Dragana Potpara, poslanica SNS u Skupštini AP Vojvodina, zatim Stefan Videkanić, bratanac predsednika Opštine Kula Perice Videkanića, takođe iz SNS, o čijim je poslovima javnost bila obaveštena, kao i preduzeća u vlasništvu advokata Tomislava Višnjića, koji se inače proslavio kao branilac optuženih za ratne zločine pred Tribunalnom u Hagu.

Dakle, proverom u katastarskoj evidenciji, ova lica su evidentirana kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara. Međutim, ono što predstavlja predmet mog drugog pitanja jeste zašto Katastar krije na koji način su oni postali vlasnici, da li kupovinom, da li poklonom, da li potraživanjem i upornim pitanjima istraživača VOIS-a, zarad javnosti, Katastar već nedeljama, mesecima, krije ove podatke. Mi ih tražimo ovim putem, naročito od nadležnih ministara, koji imaju nadležnosti da ove informacije donesu na svetlost dana.

Takođe, ministra unutrašnjih poslova želim da pitam kako je moguće da je Više javno tužilaštvo saopštilo da je jedino identifikovano i privedeno i osumnjičeno lice, izvesni Miloš Raičević iz Gakova, povodom ove otkrivene laboratorije marihuane, a da niko u Gakovu ne poznaje ovo lice, čak šta više, da tvrde da se radi o licu koje je zapravo iz Zemuna, a koje je, zarad opšteg dobra unutar SNS preuzelo na sebe odgovornost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja koje postavljam ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu u ciklusu, rekla bih, bavljenja opasnim otpadom, putujućim otpadom itd.

Prvo pitanje se odnosi na period od pre oko dve godine, na žalost, informacija do koje sam tek nedavno stigla i tražim od ministra da mi odgovori šta se desilo sa gotovo 1.600 ili neka bude i 1.500 tona opasnog otpada iz Petrohemijske fabrike u Elemiru ili o kome je trebalo da se postaraju firme „Delta“ Kladova, „Eko 21“ i „Eko Maber“ iz Pančeva, a za koji se osnovano sumnja da nije tretiran na adekvatan način, već da je završio u Dunavu. To će vrlo lako da se utvrdi tako što će ministar, a ako ministar ne može sam i njegovi nadležni inspekcijski organi, zatražiti pomoć policije ili BIA, koji će od ovih kompanija tražiti, a ja bih takođe volela i molim da mi se i to dostavi na uvid, jer smatram da to jeste informacija od značaja za građane Republike Srbije, tzv. tahograf list koji predstavlja mapu, odnosno tačke kretanja svih prevoznika opasnog otpada koji ili samo transportuju opasni otpad ili ga odvode na skladištenje, na tretiranje itd.

Takođe, kada smo već kod tahograf lista, tražim od nadležnih organa, dakle od ministra Trivana, od BIA ako se time bavi, od nadležnih republičkih inspektora za zaštitu životne sredine da nam se dostavi i tahograf list kompanija „Junirisk“ i „Modekola“ u poslednje dve godine kada je reč o saradnji sa „Petrohemijom“ i opasnom ili o bilo kom otpadu koje su ove dve kompanije preuzimale iz pančevačke „Petrohemije“ i nosile dalje, bilo samo transportovale do neke druge tačke, bilo ga tretirale itd. Dakle, tražim tahograf list od „Juniriska“ i „Modekola“, naravno, uz posredovanje nadležnih organa.

Takođe, tražim od ministra Trivana da mi odgovori na pitanje šta „La Farž“ spaljuje od otpada koje mu ove kompanije, „Juniriks“ i „Modekolo“, donose iz pančevačke „Petrohemije“, ali i iz drugih firmi, industrija ili bilo koga ko je generator opasnog otpada?

Na kraju, u poslednjem delu bih se osvrnula na događaj koji je obeležio jučerašnji dan, posle podne i veče, a to je hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i vraćanje njegovo za Beograd. Ono što mene zanima je pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić – kada je Vlada odlučila da Marko Đurić, kao njen službenik ode u Kosovsku Mitrovicu? Šta je uradila kada je došlo do incidenta juče, s obzirom da je Marko Đurić, da podsetim sve građane Republike Srbije, službenik Vlade Republike Srbije, dakle vladine Kancelarije za KiM i nema nikakve veze sa kabinetom predsednika Republike?

Takođe me zanima da mi predsednica Vlade odgovori šta je ona preduzela juče nakon hapšenja svog službenika, šta su članovi Vlade odlučili, da li su se uopšte sastali, raspravljali na ovu temu i koji će dalji potezi šefice po zakonu Marka Đurića biti nakon jučerašnjeg dana?

Dakle, želim konkretan odgovor od predsednice Vlade Ane Brnabić, o svemu što se juče dogodilo i o koracima koji treba da uslede nakon ovog incidenta i želim da čujem predsednicu Vlade o tome, a ne isključivo predsednika države, kažem, pogotovo, naglašavajući još jednom da je Marko Đurić službenik Vlade Republike Srbije, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji je sastavni deo Vlade Republike Srbije, koja ima svoj budžet u okviru Vlade Republike Srbije, a ne Kabineta predsednika Republike Srbije sa kojim u izvršnom smislu nema ama baš nikakve veze.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Moja pitanja se danas tiču oblasti zaštite životne sredine i upućujem ih ministrima Goranu Trivanu i Branislavu Nedimoviću, dakle, aktuelnom ministru za zaštitu životne sredine i njegovom prethodniku koji se o ovome starao dok nije osnovano posebno ministarstvo.

Zanima me zašto i Vlada, u prvom redu ministri, kriju da se u Pančevu u HIP Petrohemiji krije desetine tona kancerogenog azbesta u sred fabrike, da se krije da, takođe, u sred fabrike postoje desetine tona opasne i toksične žive, od čega je velika količina gotovo čiste metalne žive i za koju vrlo dobro znamo da ne može ni da se prerađuje, ni da se izvozi?

S obzirom da se radi o državnom gigantu, državni ministri bi o tome morali sve znati, a trenutni ministar Trivan, ukoliko nije došao do tih saznanja, mogu da mu preporučim da pita suprugu Jovanu, koja je članica nadzornog odbora te iste Petrohemije.

Takođe me zanima da mi odgovore šta nameravaju da rade sa ovim kancerogenim azbestom i sa ovom toksičnom živom, s obzirom da neki upućeni ljudi kažu da se azbesta rešavaju tako što se određenim operaterima on isporučuje da se melje, solidifikuje i potom prodaje „Lafaržu“. Zbog toga tražim konkretne odgovore od nadležnih lica šta se radi ovim povodom.

Sledeće pitanje, kada smo već u resoru zaštite životne sredine, pitam takođe obojicu ministara, kakav je epilog u slučaju ili aferi putujućeg otpada i da li je to bila samo predstava za javnost u predizbornoj kampanji ili se zaista nešto i čini tim povodom, imajući u vidu da se kao jedan od vinovnika vrlo često pominje, a to je firma „Step trans“ iz Novog Sada. Ova firma se pominje još pre četiri meseca kada je MUP objavio zvanične informacije 27. novembra 2017. godine, da su odgovorna lica iz „Step transa“, kao i odgovorna lica iz preduzeća „Eko karika“ neosnovano dobila kredit od države, odnosno od tada Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, i to u iznosu od 43 miliona dinara.

Ispalo je da su krivi samo oni koji su taj kredit dobili i za gotovo 400.000 evra oštetili budžet Republike Srbije, a da niko iz ministarstva ko im je taj kredit omogućio, potpisao rešenje i dodelio, nije kriv. Bojim se da je to daleko od istine i pravde.

Ono što je takođe važno, i to su odgovori koje tražim, da i ministar Nedimović i ministar Trivan konkretno odgovore ko su bili članovi Komisije za dodelu ovih kredita? Pričam konkretno o kreditu i kreditima koji su davani u periodu od 2015. – 2017, i to u tom iznosu od 43.000.000 dinara ovim preduzećima „Ekokarika“ i „Step Trans“? Ko je potpisao i odobrio kredit? Da li je tačna informacija do koje sam došla da je jedna od glavnih osoba koja je bila zadužena za hiperprodukciju i proizvodnju raznih dozvola operaterima, koji se staraju o opasnom otpadu, bila Stana Božović, državna sekretarka tada, a inače u javnosti poznata po ličnim informacija iz svoje biografije, da je prva u Beranama imala televizor, samo da pojasnim o kome se radi?

Da se vratim na kraju na „Petrohemiju“ u Pančevu. Danima su i Pančevci, i ceo moj južni Banat, i moja Vojvodina izuzetno zabrinuti zbog jezive informacije, a to je da se već godinu dana u vazduh ispuštaju ogromne količine opasnog i toksičnog hlora i da je to posledica odgovornosti lošeg remonta pre godinu dana, odgovornosti menadžmenta „Petrohemije“, o čemu takođe ministri moraju znati, i da dolazi do stalne greške u proizvodnji PEVG, dakle PEVG-a, prilikom koje nestaju ogromne količine hlora, a zapravo je potpuno jasno da se emituju u vazduhu. Tražim informacije o tome šta se zapravo dešava ili se samo ovo pitanje poteže u predizbornoj kampanji, a posle ostajemo bez odgovora, izuzetno ugroženi u oblasti zaštite životne sredine. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem Republičkom javnom tužiocu Gospođi Zagorki Dolovac, koje glasi – da li je i šta je uradila povodom inicijative za podnošenje predloga za zabranu rada Organizacije nacionalni srpski front, koju smo Zoran Živković i ja podneli na pisarnici Tužilaštva još 5. decembra ove godine, pošto Republički javni tužilac u svojoj nadležnosti ima upravo predlaganje zabrane delovanja organizacija koja rade suprotno Ustavu i zakonu, a mi za to imamo dokaze da se upravo dešava sa Organizacijom nacionalni srpski front i dakle, šta je ona uradila po ovoj našoj inicijativi da bi je u formi predloga i uputila Ustavnom sudu, onako kako nadležnost njoj i daje.

Ova organizacija, podsetiću, registrovana je u martu 2016. godine, i smatramo da je samo paravan za delovanje Gorana Davidovića zvanog Firer koji je u bekstvu u Italiji već gotovo deset godina, nakon napada na anitfašistčku kolonu u Novom Sadu i da je ova organizacija ne samo paravan za njega, već i za njegove bivše organizacije Nacionalni stroj.

Gospođu Dolovac podsećam i da novoosnovani nacionalni srpski front već više od godinu dana kontinuirano u službenim prostorijama grada Beograda, održava javne skupove na kojima propagira nacionalnu, versku i rasnu mržnju i na oružanu borbu protiv svih drugih i drugačijih. Između ostalog, zalaže se za društvo zasnovano na diskriminaciju određenih etničkih, verskih, seksualnih grupa, što je kao što sam rekla, suprotno, ne samo zakonu, već u Ustavu Republike Srbije.

A najfrekventniji saradnici tog nacionalnog srpskog fronta jesu britanski profašisti Nik Grifin i DŽin Douson, on se predstavlja i kao DŽejms Douson, negatori holokausta, propagatori islamofobije i jako mi je važno da u stenografske beleške uđe svaka reč koju ovde izgovorim, i kojima je već zabranjen ulaz u Mađarsku.

Ali se oni zato slobodno šetaju po Republici Srbiji, po gradu Beogradu i to po službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Kancelariju za KiM.

To pitanje sam postavila prošli put i odgovor od direktora Kancelarije za KiM, nisam dobila o tome kako Grifin i Douson u zagrljaju sa Mišom Vacićem, borave i sastanče u službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Palati Srbije.

Otuda i moje sledeće pitanje za MUP i ministra Stefanovića. Da li je išta inicirao ili je inicirano, povodom zabrane ulaska u Republiku Srbiju, ovim već dokazanim profašističkim ideolozima Grifinu i Dousonu, s obzirom da Zakon o strancima to omogućava.

Po mom dubokom uverenju, postoji više osnova po više tačaka iz člana 11. Zakona o strancima, da bi se inicirala zabrana o ulasku ovim britanskim državljanima i profašističkim propagatorima u našu zemlju.

Kada smo već takođe kod Dousona i Grifina, pitam opet republički javnu tužiteljku, gospođu Dolovac, dokle se stiglo u postupanju povodom pretnje smrću koje su mi upućene pre više dana, s obzirom da je MUP objavio da je izvesni Tomo Lovreković priveden, što sam saznala iz medija, da je potom pušten, što sam takođe saznala iz medija, pa pošto iz medija ili obraćanja javnosti, tužilaštva i MUP saznaje za ono za šta sam najdirektnije zainteresovana, s obzirom da su pretnje smrću upućene meni lično, pitam da li je u toku istrage priveden i Miša Vacić, s obzirom da je on lice koje je intenzivno propagiralo i objavljivalo pretnje smrću, koje je potpisivao Lovreković.

Dakle, za mene je to bliska saradnja.

Takođe, pitam MUP i ministra policije da li su tokom istrage došli do faze da se bave lokalom „Dve bačve“, s obzirom da i nacionalni srpski front i očigledno te grupacije desničara zajedno sa Dousonom, uglavnom i vrlo često tamo borave, to oni sami objavljuju, inače na svojim profilima, na društvenim mrežama, vrlo lak posao i dostupni dokazi i policiji i tužilaštvu i zanima me da li je lokal „Dve bačve“ došao u fazu istrage MUP-a i policije?

Hvala vam.
Zahvaljujem, predsednice.

Pre gotovo tri nedelje postavila sam ovde, rekla bih, set pitanja povodom boravka u Republici Srbiji i na KiM izvesnog DŽima, odnosno DŽejmsa Dosona, fašiste, ultranacionaliste, vrlo problematičnog i kao takvog detektovanog u međunarodnoj zajednici kome je zabranjen ulazak u susednu Mađarsku, takođe i u Grčku, a na apel upravo Republike Mađarske, ali se on nekim čudom intenzivno pojavljuje u Republici Srbiji, i to u zvaničnim institucijama Vlade Republike Srbije.

Iako sam ovo pitanje o njegovom boravku, kretanjima, donacijama srpskim manastirima, nekim paragrupacijama na Kosovu i Metohiji postavila na više adresa ministara, direktora BIA, direktora VBA dobila sam odgovor jedino od direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, koji je naveo da lice pomenuto u poslaničkom pitanju narodne poslanice Marinike Tepić nije poznato nikome od zaposlenih u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Odgovorno tvrdim da je ovo neistina, da je ovo netačno. Ili je neko podmetnuo ovaj odgovor Marku Đuriću i potpisao umesto njega ili je sam direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, lagao, odnosno lažirao ovaj odgovor. Imam i dokaz za to. To je ova fotografija, koju je lično DŽim, odnosno DŽejms Douson, objavio na društvenim mrežama na svom profilu, kojom dokazuje kako je prijatno primljen u zvaničnim institucijama Republike Srbije, inače u društvu osuđivanog desničara Miše Vacića, za koga je Marko Đurić takođe dugo govorio da nije zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, pa se potvrdilo da jeste i da je Marko Đurić i tada bio uhvaćen u laži.

Inače, ova fotografija na kojoj se nalazi Douson, sa svojim saradnikom Nikom Grifinom i Mišom Vacićem, je fotografisana u Palati Srbija, u prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dakle u zvaničnim prostorijama Vlade Republike Srbije, i to pretpostavljam u vreme kada je Vladu vodio Aleksandar Vučić, odnosno predsednik iste stranke, SNS, u kojoj je Marko Đurić potpredsednik.

Tražim dodatna pitanja, da mi se odgovori, ko je sve od vladinih činovnika, bivših ili sadašnjih, imao poslovne sastanke sa DŽimom, odnosno DŽejmsom Dousonom? Šta je Vacić uopšte tražio na sastanku? Po kom osnovu je u Palati Srbija primio ovog stranog državljanina? Svi dobro znamo da se ovo nalazi, odnosno prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju u istočnom krilu Palate Srbija, a celo zapadno krilo je sedište MUP-a. Svi vrlo dobro znamo da muva ne može da uđe tamo bez detaljne provere, a kamoli dvojica stranih državljana sa takvim biografijama i takvim negativnim statusom u celoj međunarodnoj zajednici, kao što su Nik Grifin i DŽejms Douson.

Takođe tražim da mi se odgovori - da li je i kako DŽimu Dousonu, kao privatnom licu i stranom državljaninu, omogućeno da donira srpske manastire i razne paravojne grupacije na Kosovu i to kroz vladine službe?

Ovo je inače fotografija koju je sam Douson objavio na svom profilu, kao što sam rekla, hvaleći se time da ima sastanke sa zvaničnim organima Vlade Republike Srbije. Ukoliko se ovo desilo u periodu kada je celo lažiranje zaposlenja i nezaposlenja Miše Vacića bilo u žiži javnosti, a to je zima ove godine, konkretno januar, kada se on u ruskom vozu, koji je trebalo da od Beograda vozi do Kosovske Mitrovice, pa je zaustavljen, predstavio kao savetnik, to znači da je ova poseta bila još 2016. godine, odnosno mnogo ranije nego što smo mi naknadno uspeli da konstatujemo da se Grifin i Douson kreću po Republici Srbiji neometano, naravno, u maju ove godine.

Dodatno, vrlo urgentno pitanje postavljam ministru Stefanoviću - kakva saznanja ima i šta je preduzeo povodom šamaranja političkog komesara SNS Branka Malovića gradonačelnice Vršca, mada je to činio i sa mojim kolegom ovde, to je javna tajna, Željkom Sušecom, on verovatno to ne sme da prizna, ali zvanične prijave…
Zahvaljujem.

Nekako u istom tonu, ali zabrinuta za bezbednost naše države, Republike Srbije. Došla sam do informacija, koje smatram izuzetno značajnim i s toga ih upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktoru BIA Bratislavu Gašiću, direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću, starešini VBA i predsednici Vlade Ani Brnabić. Za sve važe ista pitanja koja ću postaviti.

Naime, kakvim informacija raspolažu o boravku DŽima Dosona u Srbiji, između ostalog i u mom Pančevu, kako se može i dokazati, kako je i on sam u jednom trenutku objavio? DŽim Doson, inače Škotlanđanin, u svetu poznati fašista, mobilizator militantnih grupa ljudi, neko ko se angažovao i u kampanji Donalda Trampa, mobilušući radikalne desničare, čovek koji naoružava te svoje timove, ekipe i pristalice i naročito se, kao fašista, bori protiv osnovnih ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, muslimana, LGBT zajednice, izbeglica, migranata itd. i kome je zbog problema koje je izazivao u Mađarskoj tamo ulaz zabranjen, a potom i u Grčkoj, a na zahtev i apel takođe Mađarske.

S obzirom da postoje jasni dokazi da je ove godine, u periodu maj – jun mesec, DŽim Doson boravio u Srbiji, a o čemu svedoče njegove fotografije sa Avale, iz beogradskog manastira Rakovica, i to sasvim jasno, moje sledeće pitanje – kakve su mere MUP-a, BIA, VBA i nadležnih organa ove države bile i šta su preduzeli tim povodom ili ćutanjem o ovim jezivim informacijama vlast prikriva, šta više, štiti DŽima Dosona i njegove pristalice u Republici Srbiji?

Dalje, kako je moguće da je ovakva individua našla utočište baš u Republici Srbiji i da ovaj fašista uredno donira srpske manastire? Mada, fotografije donacija koje se javno mogu videti, ne sadrže ni hranu, niti lekove, niti higijenske potrepštine, već više liče na duge i kraće cevi u obliku oružja. Te fotografije postoje.

Tražim takođe, odgovor na pitanje - da li je DŽim Douson još uvek u Srbiji? Zapravo, tražim da mi se dostave informacije o evidenciji njegovog boravka u Pančevu, u Beogradu, u Srbiji, na KiM, kada je i gde je bio, dolazio, odlazio, u kom periodu, od kada do kada? Želim precizne odgovore na ova pitanja. Dakle, gde se pitaju i carinici i graničari i svi.

Naravno, ukoliko se ne dogodi da mi se dostavi odgovori na ova pitanja u roku od 15 dana, kako to nalaže Poslovnik, smatraću da vlast Republike Srbije ili prikriva i štiti DŽima Dousona u Republici Srbiji, što znači da imam ogroman problem sa bezbednošću u državi.

Inače, veliki deo aktivnosti interesovanja DŽima Dousona ovde, tiče se Kosova, pri čemu on sam uz redovne parole Kosovo je Srbija zauvek i slično, objavljuje fotografije pravoslavnih sveštenika pored dugih cevi i potpisuje ih kao ratne sveštenike. U svetlu toga, pitam naročito Marka Đurića, ali i sve pomenute državne nadležne funkcionere - šta znaju o najmanje dve donacije ovog fašiste, srpskim manastirima na KiM? Da li su tzv. donacije DŽima Dousona na Kosovu išle preko administrativnih prelaza, kao i on sam, ili na neki drugi način i nekim drugim putem?

Dodatno, želim informacije šta najviši funkcioneri u našoj zemlji znaju o domaćinima DŽima Dounsona u Srbiji, koji su ga vodili i po streljanama, uključujući naravno i moje Pančevo, o čemu svedoče zajedničke fotografije. Lako ih je videti i sve dokazati ovo o čemu ja govorim.

Ono što me dodatno brine jesu informacije koje se mogu naći na internet sajtu „red zmaja“, gde ti saradnici, domaćini DŽima Dousona u Srbiji, u maskirnim uniformama, naoružani, na fotografijama koje objavljuju potpisuju tekstom i kažu – da učestvuju u obezbeđivanju bugarsko-turske granice od migranata, i kažu - od radikalnih islamista, koji kažu - nezakonito preko Bugarske i Srbije ulaze u Evropu. Oni sami pišu – u poslednje vreme je uhvaćen određen broj pripadnika ISIS.

Šta je urađeno sa tim uhvaćenim ljudima, šta je njima rađeno, šta je sa njima urađeno, kome su predati, o čemu se zapravo ovde radi, jer su ovo ozbiljna bezbednosna pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog u ovoj sali i svakog građanina Republike Srbije?.
Zahvaljujem predsednice.

Moje prvo pitanje postavljam, odnosno upućujem svim ministrima u Vladi Republike Srbije, predsednici Vlade Republike Srbije, svim direktorima službi i agencija, akademija organa Vlade, želela bih da znam stanje sa radnim mestima na dan 1. januar 2017. godine, 1. jun 2017. godine i na današnji dan, odnosno 24. oktobar 2017. godine, te u tom smislu tražim da mi, dakle svi ministri i oni koji su bili bez portfelja 1. januara, 1. juna i novoosnovana ministarstva i novi ministri bezportfelja i naravno, ovi sa portfeljima i predsednica Vlade i sve što sam nabrojala, da bi dostave sistematizacije radnih mesta u organima čije su starešine, tražim takođe, da mi u okviru tih sistematizacija jasno navedu koja su popunjena radna mesta u okviru sistematizovanih radnih mesta, a koja su nepopunjena, takođe za svaki od ovih datuma koje sam navela, dakle na dan 1. januar, 1. jun i današnji dan 24. oktobar 2017. godine?

Takođe ih pitam i tražim da mi odgovore i napišu svi zaposleni u njihovim organima koliko imaju radno iskustvo onako kako to zahteva, zapravo pravilnik u sistematizaciji, dakle svaki zaposleni u odnosu na popunjena mesta? Takođe, želim iste podatke da dobijem i za funkcionere, to podrazumeva i starešine organa, odnosno ministre, direktore svih kancelarija, agencija, akademija, službi Vlade, državne sekretare takođe.

Moje sledeće pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Vujoviću, i tražim da mi pismeni odgovor dostavi na pitanje – koliko je saglasnosti za zapošljavanje dao u 2016. godini i u 2017. godini, počev od 1. januara 2017. godine, zaključno sa današnjim danom 24. oktobar 2017. godine? I to da mi odgovori za svaku saglasnost na dodatnu, odnosno novo zapošljavanje kako u ministarstvima, tako i u službama, kancelarijama, agencijama, akademijama i svim organima Vlade i takođe, saglasnosti koje je dao na zapošljavanje u javnim preduzećima i javno komunalnim preduzećima od jedinice lokalne samouprave, dakle u svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji, tako i u odnosu na autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.

Dakle, želim od ministra Vujovića da dobijem podatak za čije je zapošljavanje je dao saglasnost, pojedinačno i ponaosob, to su informacije svakako od javnog značaja u 2016. i 2017. godini. Moram da kažem da me je na ovo inspirisao tokom poslednje rasprave, ministar Branko Ružić, kada je verovatno u jednom nespretnom pokušaju da opravda navode da će iz tekuće budžetske rezerve da se izdvoje dodatna sredstva za dodatno zapošljavanje, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ja sam to pokušavala da dokažem, te, inspirisao me je da ova vrlo važna pitanja dobijemo direktno od starešina svih organa i službi Vlade. I u tom smislu, nadovezujem se i tražim od ministra Vujovića da mi dodatno odgovori na pitanje – koliko je do sada sredstava i za koje svrhe, odnosno koje direktno budžetske korisnike iz tekuće budžetske rezerve opredeljeno od dodatnih sredstava za dodatno zapošljavanje, a bez rebalansa budžeta? Sve se odnosi na period 2017. godine, pošto je ministar Ružić rekao da se to dešavalo već više puta.

Poslednje pitanje, koje bi moglo da bude forma apela molbe konstruktivnog predloga, pitanja predloga predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Gospođo Gojković, naprosto bih vas zamolila i evo rekla, da li biste bili ljubazni da u pristojno vreme završimo danas sa radom, kako to u načelu Poslovnik nalaže u 18,00 sati, da to isto uradimo sutra, kako bismo u četvrtak, poslednjeg četvrtka u mesecu, stekli konačno uslove da radimo i da se pred nama pojave ministri i članovi Vlade, predsednika Vlade i da konačno imamo priliku da im postavimo pitanje, što nam Poslovnik omogućava.