NENAD ČANAK

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođen 2. novembra 1959. godine u Pančevu.

Gimnaziju i Srednju muzičku školu završio je u Novom Sadu, a Ekonomski fakultet u Subotici. Specijalizirao je mikroračunarske mreže i globalni marketing.

Nakon kratke karijere profesionalnog muzičara 1986. godine zaposlio se u Naftagas prometu. Odatle 1990. prelazi u Yutel, gde je bio direktor marketinga. Posle samo osam meseci daje otkaz i odlazi u privatni biznis.

Predsednik je Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja, jula 1990. godine. Za predsednika je biran za na izbornim kongresima LSV 1994. 1997. 2001. i 2008. godine. Nije bio član ni jedne druge političke organizacije. 1991. godine Liga je organizovala prve antiratne demonstracije u Srbiji, u Novom Sadu, Adi i Senti, nakon kojih je Čanak prislino mobilisan.

Na parlamentarnim izborima 1997. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Bio je i poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je poslanik Skupštine AP Vojvodine, od 2004. do 2007. njen predsednik.

Nakon izbora u januaru 2007. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Bio je šef poslaničke grupe ,,Vojvođanski poslanici’’ i član Odbora za ustavna pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Otac je jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • 85
  • 5
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Pre nego što bih rekao par reči, hteo bih da primetim da je u diskusiji, o ovoj temi u više navrata spominjan SSP koji je donet 2009. godine, kao osnovni uzročnik svih zala protiv kojih sada treba da se izborimo.

Tačno je da LSV, kao i najveći deo naših partnera iz poslaničkog kluba glasalo za taj Sporazum, ali ja bih podsetio na jednu vrlo važnu stvar, da je SSP regulisano mnogo drugih stvari, pošto je on išao u paketu, uključujući i belu Šengensku listu, na koju nisam primetio da je iko ikada imao primedbe, do koje ne bi došlo da smo odbili taj Sporazum.

Podsetiću na jednu činjenicu, takođe, koje se ljudi koji su sedeli u ovoj sali u tom trenutku možda sećaju, a to je da je u isto vreme glasano i o SSP i o Energetskom sporazumu.

Podsetiću da je za SSP glasalo 140 poslanika, a za Energetski sporazum 220, gde LSV konkretno nije bila među tim koji su glasali za Energetski sporazum, jer smo već tada govorili da je predavanje NIS-a, u ruke druge države, praktično isto kao kada biste iznajmili svoju jetru alkoholičaru da pije na vaš račun, a vam ostane posle samo ciroza.

Pitanje SSP je daleko kompleksnije i ja ne bih pojednostavljivao pridruživanje EU i taj bitni korak koji je morao biti učinjen, a to je SSP sa ovim konkretnim pitanjem, tim pre što su pojedine države koje su članice EU, kao što su Slovačka i Mađarska veoma oštro su se suprotstavile ničim omeđenom prometu poljoprivrednog zemljišta, a upravo zbog toga još 18. oktobra 2015. godine u Beloj Crkvi je LSV pokrenula akciju da se prikupi 100.000 hiljada potpisa, da pokušamo da prikupimo 100.000 hiljada potpisa da se pokrene referendum oko zaustavljanja prodaje strancima i učinili smo sve što smo mogli na tu temu.

Dana 17. novembra 2015. godine je Pokrajinska vlada, Pokrajinska skupština AP Vojvodine donela šest amandmana koje je predočila Narodnoj skupštini Republike Srbije, čiji je cilj bila zaštita poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje prodaje zemlje strancima.

Mi smo došli u poziciju da 25. novembra 2015. godine se traži od strane LSV da se iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da se pristupi pisanju novog zakona.

Dva puta sam lično upozorio ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković da čini strašnu grešku sa tim zakonom i da to jednostavno će upropastiti hiljade porodica u Vojvodini. Nažalost, uprkos tome, nije bilo odgovora tadašnje Vlade. Dakle, za stanje je odgovorna ne samo ova Vlada, nego i Vlade pre toga.

Kada kažem, da je sa jedne strane ova Vlada odgovorna za stanje, a sa druge strane pozdravljamo ovakav Predlog zakona, to naizgled izgleda kao kontradiktorno, a ja ću zbog toga to precizirati.

Mi smo veoma zadovoljni da se ovako zakonski to reguliše i veoma smo zadovoljni time da se to učini, ali je šteta već načinjena, a ta je šteta mogla biti sprečena, ili barem znatno umanjena da je ovaj zakon donet ranije.

Podsetiću vas da smo još pre dve godine imali situaciju pomora pčela u Vojvodini, vi se toga gospodine ministre dobro sećate, dana današnjeg ne znamo kako je došlo do toga da skoro tri hiljade košnica pčela u Vojvodini ugine, a podsetimo se važne stvari, da bez tih pčela u Vojvodini, ne samo u Vojvodini naravno, ali bez pčela 80% poljoprivrednih kultura ne bi dalo ploda.

Dakle, govorimo o vrlo ozbiljnim stvarima tim pre što se sumnja da su pčele trovane pesticidima koji su korišćeni upravo na parcelama na kojima gazduju inostrani investitori. Nikada nismo dobili dogovore na to. Voleo bih da me opovrgnete u ovom, konkretnim dokazima, ali konkretnih dokaza nema jer nikad istrage nije bilo da smo nešto znali o tome.

S druge strane, ko vodi računa o tome kako postupaju i kako se odnose prema tom, nemojte zaboraviti, neobnovljivom resursu kao što je obradivo zemljište? Da li je tačno, gospodine ministre, ili nije, da na pojedinim parcelama inostrani investitori po pet puta seju istu kulturu i da ne poštuju elementarna pravila plodoreda? Da li je tačno da se na taj način zemlja nepovratno ispošćava i da se na taj način uništava poljoprivredno zemljište, i da ćemo doći u poziciju da upravo zbog toga što se ne vodi računa o tome šta rade inostrani investitori, i prema njima se država odnosi majčinski, a prema domaćim proizvođačima maćehinski, ćemo doći u poziciju da neobnovljiv resurs, kao što je poljoprivredno zemljište, bude izraubovan i uništen, kao što je to trenutno situacija sa naftom i prirodnim gasom u Vojvodini, koji će kada ruski partner završi svoje raubovanje tog prirodnog resursa jednostavno biti uništen?

Dakle, LSV pozdravlja donošenje ovog zakona. Moje pitanje je vrlo jasno i na njega čak i ne tražim odgovor, zašto ste čekali do poslednjeg minuta da se taj zakon donese? Hvale je vredno to što se on donosi, ali zašto je čekano ovoliko? Zašto su štete već napravljene? Šta će biti sa ostalim problemima u poljoprivredi, dakle, sa sušom, sa poplavama, sa odvodnjavanjima, navodnjavanjima, sa obnovom kanalske mreže u Vojvodini, sa izmuljivanjem kanala koji, znate i sami, je najveći problem u navodnjavanju, odvodnjavanju upravo zbog toga što je deponovanje mulja glavni problem vodoprivrede u Vojvodini koja ne može, ako se ne shvati kao strateška stvar, rešiti?

S druge strane, gazdovanje vodama je nešto od čega ćemo ozbiljno imati problema u narednom periodu, jer je Sremska Mitrovica jedva spašena prošli put da ne bude potopljena, ali to se jednom uspelo. Razlog je vrlo jednostavan, zato što šezdesetih godina, posle katastrofalnih poplava Dunava 1965. godine, je tadašnja Jugoslavija napravila čitav plan dizanja brana i bedema vodozaštitnog pojasa, da bi se jednostavno mogli prihvatiti visoki vodostaji. Dunav se izlivao u zemljama koje prethode Jugoslaviji, dakle u Nemačkoj, u Češkoj, u Čehoslovačkoj, itd, sada su i oni podigli nasipe. Dizanjem nasipa dići će se vodostaj na našim krajevima.

Dakle, samo je pitanje vremena kada ćemo doći u poziciju da se naš sistem odbrane od poplava pokaže nedovoljno efikasnim. Ako se u to strateški ne investira, ako se strateški ne opredeli na odgovorno gazdovanje tim neobnovljivim resursom, a znamo da su voda i hrana ovoga trenutka beskonačno značajne jer, naročito u svetu klimatskih promena, Vojvodina vrlo lako može da se pretvori u pustinju koju s vremena na vreme do grla poplave nabujale reke.

Time bismo izgubili jedan od poslednjih izvora elementarno zdrave proizvodnje na ovim prostorima i zato će LSV glasati za ovaj zakon. Ali, odmah da se razumemo, ne zato što mislimo da je to dobro što se on sada donosi, nego zato što je bilo krajnje nemoralno da ne glasamo za nešto za šta se borimo već godinama i smatramo da je ovo dobar potez napred, ali vas molim da sledeći put ne čekate ovoliko godina da donesete neki zakon kada su štete već nastupile, nego da to uradite pre nego što se to dogodi. Hvala lepo.

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Ja bih samo skrenuo pažnju, gospodine ministre, na jednu stvar. Nemamo sada vremena da ulazimo u detalje. Spomenuli ste navodnjavanje. To je, naravno, uslov svih uslova poljoprivredne proizvodnje, samo niste spomenuli kojom će se to vodom navodnjavati zato što u uslovima ovakvih neprečišćenih voda bolje da se ne navodnjava nego da se truje tlo otpadnim vodama koje se neprečišćene puštaju u kanale, kao što znate, jer se zbog toga da bi se navodno dodvoravalo stranim investitorima, i ne samo stranim, ima i domaćih koji se potpuno oglušuju na bilo kakve ekološke propise i norme, a niko im ne može ništa. Najzad, mi dolazimo u poziciju da su nam kanali zatrovani i dolazimo u poziciju da to jednostavno ne funkcioniše. Upravo zbog toga ja pokazujem veliku skepsu prema određenim investicijama, velikim investicijama u stočarsku proizvodnju sa nerešenim pitanjem otpadnih voda i deponije otpada, jer ako se to ne reši mi ćemo doći u poziciji da imamo mnogo više štete nego koristi od takvog tipa investicija.

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Samo da bih vam skrenuo pažnju, gospodine ministre, na sledeću stvar, da kada optužujete lokalne samouprave da nešto nisu uradile, setite se da centralizacijom, kakva je sprovedena u ovoj zemlji, lokalne samouprave nemaju para za to i došli smo u poziciju da je permanentno siromašenje lokalnih samouprava i svaljivanja na njih krivicu za sve što ne valja u ovoj zemlji, jedan štetan proces dalje centralizacije koji će dovesti do potpunog gušenja i privrednog i svakog drugog života van Beograda i to ako će ova Vlada tim putem da ide, onda će biti odgovorna za bukvalno istrebljenje tri četvrtine stanovništva ove zemlje koja ne živi u Beogradu.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105255.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:22