NENAD ČANAK

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođen 2. novembra 1959. godine u Pančevu.

Gimnaziju i Srednju muzičku školu završio je u Novom Sadu, a Ekonomski fakultet u Subotici. Specijalizirao je mikroračunarske mreže i globalni marketing.

Nakon kratke karijere profesionalnog muzičara 1986. godine zaposlio se u Naftagas prometu. Odatle 1990. prelazi u Yutel, gde je bio direktor marketinga. Posle samo osam meseci daje otkaz i odlazi u privatni biznis.

Predsednik je Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja, jula 1990. godine. Za predsednika je biran za na izbornim kongresima LSV 1994. 1997. 2001. i 2008. godine. Nije bio član ni jedne druge političke organizacije. 1991. godine Liga je organizovala prve antiratne demonstracije u Srbiji, u Novom Sadu, Adi i Senti, nakon kojih je Čanak prislino mobilisan.

Na parlamentarnim izborima 1997. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Bio je i poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je poslanik Skupštine AP Vojvodine, od 2004. do 2007. njen predsednik.

Nakon izbora u januaru 2007. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Bio je šef poslaničke grupe ,,Vojvođanski poslanici’’ i član Odbora za ustavna pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Otac je jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 2
  • 101
  • 6
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 23 dana i 22 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.03.2018.

Zahvaljujem.

Potpuno je jasno, dame i gospodo, drugarice i drugovi, da je ovde u pitanju jedno par ekselans političko pitanje. Dakle, sam zakon o kome vodimo raspravu trenutno, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji, predstavlja suštinski ogledalo stanja u društvu, ogledalo stanja u državi i, sa druge strane, ogledalo unutrašnjeg uređenja Srbije, koje nameće samo po sebi niz pitanja. Ta pitanja, obzirom da ih je mnogo, moraću da redukujem na samo nekoliko.

Prvo pitanje koje bih postavio gospodinu ministru je pitanje koje sam postavio pre puno godina, kada je još na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova bio Dačić Ivica, i kada sam postavio jasno pitanje – kako je moguće da u sekularnoj državi u kojoj je crkva odvojena od države, par ekselans državni organ kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, može da ima krsnu slavu, koja predstavlja verski praznik porodice kod pravoslavnih hrišćana? Dakle, kako je moguće da se jedna takva društvena anomalija događa i kako je moguće da se na to ne odreaguje?

Nisam dobio odgovor. To je bilo pre jedno tri-četiri Vlade. Nisam dobio ni jedan put kad sam to pitanje postavio, pa, evo, postavljam ga i sada. Kako ćemo to pitanje razrešiti? To je pitanje. Da Ustavni sud radi svoj posao, on bi morao da se pozabavi time, jer je to duboko protiv Ustava i duboko protiv sekularnog karaktera države, kakav je propisan tim najvišim pravnim aktom.

Međutim, oko ovog konkretnog zakona, ja ću se fokusirati samo na dve stvari. Mi smo, kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, podneli 31 amandman, o kojima ćemo, nadam se, imati prilike da progovorimo, ali o dve stvari bih želeo da progovorim u ovom trenutku.

Prva stvar je – izmeštanje Sektora za vanredne situacije iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Razlog je vrlo jednostavan. Mi smatramo da bi Nacrtom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, o kojem je u novembru mesecu završena javna rasprava, Sektor za vanredne situacije bilo potrebno izmestiti iz MUP-a i preimenovati u Direkciju za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama, kako je u septembru 2015. godine, otvarajući naučnu konferenciju „Upravljanje kriznim i vanrednim situacijama“ u Beogradu, izneo zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Đorđe Babić.

Za pitanja uređenja preventivnog delovanja protiv elementarnih nepogoda na lokalnom nivou nadležno je Ministarstvo životne sredine. I ono je u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 – Životna sredina, prepoznato kao najodgovornije za mere i aktivnosti koje se planiraju i preduzimaju iz oblasti katastrofa.

Ovo govorim zbog toga što je ovaj zakon u ovom segmentu izuzetno vezan i važan za dalje evropske integracije Srbije i zbog toga je bitno držati se striktno ovakvih preporuka Evropske komisije, da bismo mogli da bez nepotrebnih trzavica idemo dalje u evropske integracije, o čemu smo imali plodan razgovor sa predstavnicima MUP-a pre nekoliko dana, na sednici Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, pošto je ova oblast suviše kompleksna, govorim o menadžmentu krizama, i važna da bi se mogla u dosadašnjem obliku ostvariti u okviru MUP-a, možemo govoriti o tome da MUP kroz manju organizacionu jedinicu aktivno učestvuje, ali ne i da obavlja sve poslove i zadatke iz oblasti vanrednih situacija.

U tom svetlu, Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da bi izmeštanjem Sektora za vanredne situacije i upravljanje u vanrednim situacijama sa nacionalnim trening centrom za vanredne situacije, kojom bi upravljao profesionalni krizni menadžment u sistemu zaštite i spasavanja, sa osposobljenim ljudskim resursima i snagama za zaštitu i spasavanje na lokalu, uz adekvatne materijalno-tehničke resurse, raspoređene prema utvrđenim mapama rizika, sistem zaštite i spasavanja u Srbiji mogao da do vremena odgovarajućih ustavnih promena i sistemske harmonizacije propisa, postati dobra baza za funkcionalan i efikasan sistem zaštite i spasavanja.

Recimo, to je jedan od problema na koji sam želeo da vam ovom prilikom ukažem i da mi date, molim vas, odgovor da li je moguće odreagovati u tom svetlu, a u svetlu, naravno, i Poglavlja 27, pregovora sa Evropskom unijom?

Druga stvar o kojoj bih želeo da govorim, ili upravo treća, ovaj put, je pitanje unutrašnje rekonstrukcije ili reorganizacije Ministarstva unutrašnjih poslova, mi smo podneli amandman koji se odnosi na to, a to je stvaranje unutar MUP-a organizacione jedinice Direktorat za AP Vojvodinu.

Policijskoj službi u AP Vojvodini ukidanjem autonomije, faktičkim ukidanjem autonomije 1978. godine, oduzeta je svaka lokalna funkcija i do danas joj se, pod uticajem pogrešne, provereno pogrešne politike iz 90-ih godina, i dalje ne priznaje važnost, iako je jasno da se iz vrha Ministarstva ne može sprovesti jedinstveni sveobuhvatni sistem praćenja stanja i organizovanje poslova javne bezbednosti za svaku lokalnu samoupravu.

Vreme je pokazalo da centralizovano i stereotipno planiranje, na osnovu statističkih pokazatelja o učinjenim krivičnim delima i prekršajima koji evidentiraju Ministarstvo i tužilaštva, ni iz daleka ne odgovara stvarnom stanju bezbednosti u svakoj lokalnoj samoupravi, pa se stoga i ne može izvršiti stvarna procena ugroženosti, niti se na osnovu nje mogu planirati aktivnosti u interesu građana i građanki, koji se sa ovim problemom svakodnevno suočavaju u mestima u kojima žive.

Iz tog razloga, Direktorat policije, u odnosu na sadašnje uređenje Ministarstva, imao bi za cilj da građanima u AP Vojvodini pruži novu perspektivu u uspostavljanju javne bezbednosti u lokalnim samoupravama i skrene pažnju na njihovu ključnu ulogu u kreiranju lokalne bezbednosne politike.

Bezbednosnu politiku lokalne zajednice moguće je pravilno kreirati samo ako se neposredno razumeju potrebe građana i ako građanin postane polazna tačka svakog ispitivanja i rešavanja stanja lokalne bezbednosti.

U svakom slučaju, u vremenu kada je postojao takav sistem uređenja, decentralizovan, kada je Vojvodina kao AP imala svoju policiju, kada smo imali situaciju da svaki grad, to jest Grad Novi Sad i opštinski sekretarijati unutrašnjih poslova rade posao na lokalu, imali smo mnogo viši stepen rešavanja svih kriminalnih dela koja su se događala na teritoriji AP Vojvodine i imali smo situaciju mnogo bolje bezbednosne situacije nego što je to sada slučaj.

Potpuno je jasno da, obzirom i na specifičnosti Vojvodine, a tu govorim o višejezičnosti i multinacionalnosti, ja ću podsetiti da Vojvodina ima šest službenih jezika u upotrebi, a da smo došli u poziciju da, recimo, u Ruskom Krsturu, u kome je većinsko stanovništvo rusinsko, nema nijednog policajca koji govori rusinski jezik, a da ne spominjem ostala mesta u kojima je u paralelnoj upotrebi i neki drugi jezik osim srpskog, dolazimo do jednostavnog zaključka da bi ovakav način organizovanja doprineo ne samo vraćanju poverenja u MUP i njegove radnike u celini, nego bi u velikoj meri pojačao bezbednost svih građana AP Vojvodine, a širenjem tog principa na druge sredine u Srbiji, decentralizacijom MUP po ovom modelu bi se podigla i ukupna bezbednost svih građana Republike Srbije.

Moram podsetiti da je do ovakvog centralizovanog modela došlo 90-ih godina kao odgovor režima Slobodana Miloševića na tadašnje potrebe za punom centralizacijom u cilju ostvarenja ratnih ciljeva tadašnje administracije.

Takav oblik direktnog komandovanja iz jednog centra svim oružanim snagama, čega je posledica i uvođenje vojnih činova u MUP, takva politika koja je naravno pokazala svoje katastrofalne posledice i koja je od strane građana odbačena 2000. godine na izborima 24. septembra, je jasno pokazala da se njeni relikti moraju ukloniti, a naše društvo privesti civilnom načinu funkcionisanja. Civilnom u smislu decentralizovanom, demokratskom i vratiti policiji mogućnost da funkcioniše na lokalnom nivou sa lokalnim kadrovima, koji moraju imati daleko veća ovlašćenja nego što ih imaju danas.

Razlog je vrlo jednostavan. Ukoliko lokalne samouprave budu mogle da investiraju u MUP, tj. Sekretarijate unutrašnjih poslova na svom terenu, onda možemo očekivati ne samo podizanje životnog standarda radnika MUP-a koji tu rade, nego i njihovo bolje snalaženje u svakodnevnom obavljanju poslova, obezbeđivanja bezbednosti građana.

Mi smo bili u situaciji da zbog ovako centralizovanog načina funkcionisanja MUP-a Novi Sad i Niš, recimo, skoro četiri godine nemaju načelnika policije zato što nije postignut politički dogovor u Beogradu.

Mi smo bili došli u situaciju, to nije bilo za vreme ove Vlade, ali to ne menja na stvari jer govori o sistemu i načinu na koji su ustrojene stvari, mi smo došli u situaciju da otvaranje policijske stanice u Novom Sadu, za koju je grad Novi Sad obezbedio i prostor i sva neophodna sredstva, a gospodin ministar je veoma upoznat sa tim o čemu govorim, je bilo odlagano niz meseci zbog toga što nije postojala volja iz Beograda da se tako šta uradi.

Potpuno je jasno da ovakvim načinom funkcionisanja postoji usko grlo u funkcionisanju MUP-a, da je MUP relikt u ovom načinu organizovanja jednog centralizovanog projekta koji je bio neophodan nacionalno socijalističkom režimu Slobodana Miloševića za obavljanje svojih ratnih aktivnosti i da jednostavno prevođenje u civilne sfere je ono što je neophodno učiniti u narednom periodu.

Da to nije nemoguće govori i to da je gospodin ministar imao razgovore i sa ljudima iz MUP-a Republike Srpske koja je samo entitet susedne BiH i shvativši da je takav tip uređenja i organizovanja MUP-a u susednoj BiH moguć i očigledno prihvatljiv.

U Briselskom sporazumu se jasno napominje da četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom treba da kao zajednica opština, tj. četiri gradonačelnika u ime zajednice opština, predlažu listu mogućih kandidata za načelnike policije na tom prostoru i da iz te liste kandidata će centralne vlasti odabrati kandidata koji je najpogodniji.

Ništa od toga ni izbliza nije u ingerencijama AP Vojvodine koja se nalazi u Republici Srbiji i zbog toga je moje pitanje – da li je moguće, pošto smo mi dali ovde niz, kao što sam rekao amandmana, 31 da budem precizan, da li je moguće promeniti stvari, da li je moguće modernizovati u punom smislu te reči MUP, vratiti ga u civilne okvire, tj. da se bavi svojim poslom, a to je bezbednost građana, a ne da bude stalno paravojna jedinica koja bi se služila tome da brani režim od građana, a to je bila percepcija policije 90-ih godina?

Da li možemo lokalne samouprave dovesti u poziciju da policiju shvataju kao organski deo države organizovane, između ostalog, i kroz lokalne samouprave, a ne kao nametnuti, što bi rekao dr Vojislav Šešelj, instrument sile, ili ministarstvo sile kako je on rekao, služeći se ruskom terminologijom, da li je to sve moguće? Da li je moguće da se kroz sve to poveća životni standard svih zaposlenih u MUP, poveća ukoliko je to potrebno, tj. primeri potrebama broj operativaca na terenu i da se na taj način podigne bezbednost svih građana, uključujući i sve probleme koje su kolege pre mene napomenule? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.03.2018.

Ja bih samo par opaski na ovo što ste rekli.

Ne sumnjam da vi verujete da se može i ovim principom i na ovaj način organizovanim funkcionisanjem MUP postići bolji rezultati, ali ja samo pokušavam da podvučem da je onim načinom, postojanjem Sekretarijata unutrašnjih poslova Vojvodine, tj. u ovom slučaju, po našem predlogu direktorata za Vojvodinu, rezultati su već bili bolji. Dakle, imamo nešto što je funkcionisalo, a sada se nudi nešto što će možda funkcionisati.

U tom svetlu, mislim da je razmisliti o nečemu što je funkcionisalo i davalo rezultate nije zgorega, jer je kompletna priča o ukidanju vojvođanskog Sekretarijata za unutrašnje poslove bila vezana za paranoju režima 90-tih godina o tome da će ne znam šta da se desi ako ne bude postojala direktna subordinacija jednog komandovanja, kao što ste rekli, ali to su vojni izrazi. Vojni, zato što su praktično 90-te godine bile pune militarizacije celog društva, uključujući i sve državne organe.

Lepo je čuti da će policija imati nove uniforme i cipele. Nadam se da se to odnosi i na granični prelaz Sot. To bi me zaista obradovalo, pošto su mi nekoliko puta skretali pažnju, a ja vama, da je tamo situacija dosta loša i to nije reprezentativna, ne sme biti reprezentativna slika naše zemlje.

Na kraju bih samo rekao jednu stvar. Kada ste rekli da MUP doživljavate kao porodicu, pa zato se slavi slava. Pazite, kada neko doživljava MUP kao porodicu, desi se da doživi državu kao familiju, a to onda ne valja.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslanici, želeo bih da skrenem pažnju na nekoliko stvari u vezi sa budžetom tj. sa Predlogom budžeta koji se nalazi pred nama, a koji možda neće zvučati novo onima koji prate ove diskusije svake godine zbog toga što ću manje-više ponoviti ono o čemu sam govorio i prošlih godina i praktično će biti pitanja upućena manje-više istim ministrima.

Prva stvar na koju bih skrenuo pažnju je Zakon o budžetskom sistemu gde je sasvim jasno da su umesto ustavnih 7%, koliko treba da pripadne AP Vojvodini, a tih 7% je definisano u Ustavu Republike Srbije u članu 84. stav 4. gde se kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Ovo čitam zbog sledećeg, a da bih vas podsetio na jednu veoma značajnu stvar. Ovo čitam iz Ustava Republike Srbije, dakle, najvišeg pravnog akta koji ova zemlja ima.

U Ustavu jasno piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Dakle, ne u odnosu na naplaćeni deo, ne u odnosu na prihodovnu stranu, ne u odnosu na bilo šta drugo, nego u odnosu na budžet Republike Srbije.

Ovo govorim zbog toga što se odmah u sledećoj rečenici kaže – s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. U slučaju kada su najveći deo budžeta AP Vojvodine transferna sredstva, koja su namenska i ne mogu se koristiti za bilo šta drugo, osim za ono za šta su namenjena, potpuno je nemoguće da AP Vojvodina ispoštuje ovu ustavnu normu.

Drugim rečima, Vlada koja ne ispoštuje Ustav tera administraciju AP Vojvodine da krši Ustav i da na taj način bude u stalnom prekršaju, stalnom nesporazumu sa zakonskom regulativom, iako ni jedna vlada u proteklih devet godina nije ispoštovala obavezu donošenja zakona o finansiranju AP Vojvodine, a rok je istekao 31. decembra 2008. godine. Znači, sada će biti punih devet godina kako se to moralo uraditi. Pošto to nije urađeno, mi smo još pre dve godine podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu i do dana današnjeg nismo dobili ni odgovor, a kamo li bilo šta drugo.

Ako neko misli da je nevažno, moram podsetiti da u slučaju pridruživanja EU jedna od osnovnih stvari koja se traži od nas je poštovanje države prava, pravne države. Pravna država postoji onda kada se poštuju zakoni te države, naročito kada administracija te države, Vlada te države poštuje zakone i Ustav svoje države. Vi ovim direktno kršite Ustav ove države i time dovodite u pitanje iskrenost namere za pridruživanje Srbije EU. Sa jedne strane je pozitivno to što su prihodi, koji su finansijska pomoć EU, posebno prikazani, jer je do sada iskazivana u jednoj poziciji zajedno sa ostalim donacijama i transferima, ali ta pomoć ide iz činjenice da se pretpostavlja iskrenost u nameri pridruživanju EU. Ta iskrenost se dovodi u pitanje neiskrenošću o kojoj govori nepoštovanje ovoga Ustava.

Sa druge strane, pojavljuju se druge paradoksalne stvari. Recimo, pojavljuje se situacija koju bih želeo da mi neko objasni. Recimo, ministar finansija. Kako je moguće da crkvene zajednice, crkva konkretno, Srpska pravoslavna, koristi sredstva iz budžeta, a ne plaća porez? Kada će crkva početi da plaća porez? Ona ima prihode, a oslobođena je plaćanja poreza. Ona ima prodavnice u kojima je oslobođena plaćanja dažbina. Kako je to moguće? Zašto je crkva izuzeta iz fiskalnog sistema ove zemlje?

Drugim rečima, postoje pitanja na koje nemamo odgovore. Po Ustavu Republike Srbije Kosovo je u sastavu Republike Srbije, ali ova Vlada treba da kaže građanima koliko dugova Kosova ova Vlada plaća, koliko novca odlazi za dugove Kosova. Spoljni dug Kosova otplaćuju građani Srbije. Sa koliko para učestvuje privreda Kosova u budžetu Republike Srbije? Nula. Koliki su troškovi?

Ja vas molim da mi kažete, govorim kao neko ko ne zna, samo očekujem da mi pomognete da razumem kako je to moguće? Dakle, koliko će se plaćati, i dokle? Po mojim informacijama, to je do 2041. godine treba da se plaćaju dugovi Kosova.

Molim vas, gospodine ministre, odgovorite mi na ovo pitanje, pa da onda nastavim sa drugim pitanjima koje imam.

Ili, da završim pa ćemo onda.

Zašto nema para za izdržavanje trećeg deteta do punoletstva? Ako neko želi da priča o natalitetnoj politici, ne može da se priča o trećem detetu ako se prvo dvoje ne zadrže u ovoj zemlji, jer onda nije treće nego je opet prvo.

Ovo što ste spominjali da u Mađarskoj posle završetka besplatnog školovanja postoji obaveza da se ostane i radi u zemlji, neke druge zemlje su to drugačije rešile i rešile su tako što se školovanje plaća, ali se daju krediti koje onda taj koji je to platio mora da vrati. Što je u stvari druga strana iste stvari. Ovako, mi školujemo, kao siromašna zemlja, kadrove za bogate zemlje. Što je potpuno paradoks. Ja se tu potpuno slažem sa vama, ali postavljam pitanje – šta učiniti da tako ne bude?

Dakle, hteo bih da čujem odgovore na ovih nekoliko pitanja, da mi ministar poljoprivrede objasni striktnu količinu novca koja će biti opredeljena za poljoprivredu, za pomoć paorima, za pomoć ljudima koji su stradali od elementarnih nepogoda u poljoprivredi u prošloj godini, dokle je to došlo i šta će se dalje događati?

I naravno, pitanje svih pitanja – kada će biti donet zakon o finansiranju AP Vojvodine? Da li ova Vlada zna kada će to biti urađeno, da li će to biti urađeno, da li će to doneti ova Vlada ili koja druga Vlada? Ko je tu odgovoran zato što je predsednik Vlade Vojvodine pred prošli budžet rekao da se on nada da je to poslednji budžet koji će biti donet bez ovog zakona. Evo, stiže i ovaj budžet. NJegov je odgovor da je u pitanju odluka parlamentarne većine u ovoj Skupštini. Vi ste Vlada koju je ta parlamentarna većina izabrala. Ja vas molim sada da dobijem ove odgovore. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105255.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:22