NADA LAZIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 11. novembra 1950. godine u Zrenjaninu.

Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Prirodnomatematičkom fakultetu, na odseku hemija.

Tokom godina radila je kao profesorica hemije u dve srednje škole, kao asistentkinja u nauci na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u kompaniji „Zorka” u Šapcu i 22 godine u JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu u službi „Razvoj”, na problemima kvaliteta, tehnologije i zaštite voda.

Od 2002. godine pomoćnica je pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Učestvovala je u organizaciji nekoliko projekata, među njima i „Za čistuju i zeleniju Vojvodinu”, a kao članica Saveta za zaštitu životne sredine LSV bila je koordinatorka nekoliko akcija koje je ovaj Savet organizovao.

U sazivu Skupštine grada Novog Sada periodu od 2004. do 2008. godine bila je odbornica ispred koalicije „Zajedno za Vojvodinu”. Bila je članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Od decembra 2012. godine je u penziji.

Članica je Lige socijaldemokrata Vojvodine je od 1997. godine, a od 2000. do 2005. godine bila je predsednica Foruma žena LSV, članica Glavnog odbora LSV i Predsedništva LSV.

Na kongresu LSV, 2005. godine, tajnim glasanjem izabrana je za potpredsednicu stranke, kao prva žena na toj funkciji u istoriji LSV. Na Kongresu LSV, održanom u decembru 2008. godine, ponovo je izabrana za potpredsednicu stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine, na toj poziciji ostala je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 2
  • 105
  • 7
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 24 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 18 dana

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.

Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.

Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.

Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?

Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?

Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.

Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?

Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.

To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?

Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.

Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.

Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?

Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?

Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.

Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, u raspoloživom vremenu, koje imam, želim da se osvrnem samo na nekoliko aspekata, odnosno nekoliko delova zakona, pa bih na početku pomenula Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.

Tu bih želela da podsetim više zbog građana koji ovo gledaju da je od januara meseca 2011. godine da se upućivanje na služenje vojnog roka u Vojsci Srbije vrši po principu dobrovoljnosti, odnosno ukinuta je obaveza služenja vojnog roka i uvedene profesionalizacija vojske, a od tada vojni rok služe samo oni koji to žele.

Dobrovoljno služenje vojnog roka u našoj zemlji traje šest meseci. Svakom vojniku se prva tri meseca isplaćuje 12.000 dinara, četvrtog meseca 15.000 a petog i šestog meseca 25.000. Na taj način se želi stimulisati da najbolji dobrovoljci ostanu u vojsci i postanu profesionalni vojnici, a kasnije, ako se dobro pokažu, i podoficiri. Zašto sve ovo govorim?

Naime, postavljam pitanje – da li su profesionalni vojnici, oficiri, podoficiri i svi drugi zaposleni u vojsci zadovoljni svojim primanjima? Ovde smo čuli da plata oficira iznosi negde oko 60.000 dinara, a ako znamo da je potrošačka korpa nekih 64.000, 65.000 dinara, gospodine ministre, vi ćete me ispraviti za sve ono što govorim, ako pogrešno kažem, dakle, ako je korpa preko 60.000 dinara, onda znači da oni krpe kraj sa krajem?

U poslednje tri godine, prema nekim podacima koje sam ja dobila, zato očekujem od vas da ili potvrdite ili ispravite, u poslednje tri godine Vojsku je napustilo negde oko 3.000 profesionalaca. Tu nisu samo u pitanju vojnici, već i svi oni koji su zaposleni inženjeri i drugi koji su kadrovi zaposleni u Ministarstvu odbrane. Upravo zbog zarada, a sem toga imaju problem rešavanja stambenih problema, vidim da su u ovom zakonu predložene neke subvencije vezane za rešavanje stambenih problema. Naime, oko 20.000, prema nekim podacima kojima ja raspolažem, vojnih penzionera i profesionalnih vojnih lica nema rešeno stambeno pitanje.

Posebna kategorija na koju želim da se osvrnem i što posebno naglašavam su negde oko 4.200 vojnih lica iz perioda bivše JNA sa teritorije bivše Jugoslavije, koji nemaju rešeno pitanje stana, a njih negde oko 2.500 živi i dalje u kolektivnom smeštaju.

Novi Sad je recimo pravi primer za ovaj problem jer u nekoliko kasarni žive porodice ovih ljudi u nemogućim i potpuno nehumanim uslovima i apsurdno je da oni nemaju status izbeglica i na taj način nemaju verovatno ni pomoć za rešavanje pitanja stana.

Vidim da ste vi ministre bili ovih dana u poseti gradonačelniku Novog Sada i da se na tu temu razgovaralo, pa od vas očekujem i da ako imate odgovore kada će se ovaj problem rešavati da pomognete.

Sa druge strane, kasarna i drugi objekti proglašeni su za državnu imovinu i koliko znam, oni su u nadležnosti Direkcije za imovinu. U nekim lokalnim samoupravama su zamenjeni za stanove za vojna lica, ali u većini mesta to nije urađeno i ti objekti propadaju, a sa druge strane se ne rešavaju stambeni problemi oficira, odnosno uopšte vojnih lica.

Neki od njih, ti objekti mogu da se pretvore u izuzetno značajne turističke objekte, kao što su recimo vojni objekti u podgrađu Petrovaradinske tvrđave koji sada propadaju, a mogli bi da budu izuzetna turistička atrakcija u sklopu cele Petrovaradinske tvrđave.

U Novom Sadu je bilo pokušaja, a vidim sada i u Beogradu da se u jedna od napuštenih kasarni osposobi za svoje aktivnosti. Neke nevladine organizacije su to pokušale, ali ih je policija izbacila i ti objekti i dalje nisu osposobljeni, niti je nekakvo njihovo pitanje rešeno.

Isti slučaj se desio ovde u Beogradu kada su pripadnici Vojne policije izbacili grupu aktivista Društvenog centra NNK, koji su pre nekoliko dana ušli u jedan isto takav vojni objekat u Beogradu. Zato postavljam pitanje – za koga i dokle se čuvaju objekti i kada će se ovi objekti rešiti?

U izmenama i dopunama Zakona o vojsci posebno želim da istaknem da se kao razlog za predložene izmene i dopune kaže da se stvaraju uslovi za obezbeđivanje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, podoficira, oficira i svih drugih u službi Vojske Srbije i tu mi upadaju u oči dva člana, član 25. i član 26.

U članu 26. se kaže da profesionalnom vojnom licu pripadana naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora kada se za takvu vrstu naknade steknu uslovi u budžetu Republike Srbije u visini koju utvrdi Vlada, što znači da će možda dobiti topli obrok i regres, a možda neće, što mislim da kada su vojna lica u pitanju ne sme da ostane ovako, odnosno da ostane nedorečeno i da se ostavi da može i da ne može. Prosto, za njih moraju da se nađu sredstva bez obzira na okolnosti.

Naime, svaka vlast zna da mora da ima zadovoljnog vojnika, zadovoljnog policajca, lekara, učitelja. To su kategorije na kojima ne bi smelo da se na ovakav način eksperimentiše. U ostalom u praksi vidimo kako to izgleda.

U članu 26. koji se odnosi na plate profesionalnih vojnika u stavu 2. se kaže – osnovica za obračun plate ne može biti niža od 75% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u mesecu u kojem se utvrđuje osnovica, a ukoliko to ne omogućavaju odobrena sredstava u budžetu Republike Srbije namenjena za plate, Vlada može da u skladu sa odobrenim sredstvima utvrdi nižu osnovu. Znači, opet se ostavlja mogućnost da u skladu sa mogućnostima se ta osnovica smanji, što opet smatram da je nedopustivo da vojna lica da spadaju u tu kategoriju u kojoj se na takav način može smanjivati plata. To znači da praktično ništa nije zagarantovano, a od oficira se traži da izvršavaju naređenja, od pilota se traži da lete na letelicama sumnjive ispravnosti.

Najnoviji slučaj pogibije iskusnog pilota Roberta Kalocija, koji je bio i nastavnik letenja. Po meni treba da se da odgovor i istina o tehničkoj ispravnosti letelice i druge opreme i kako se uopšte održava oprema. Inače, da naglasim da je ovaj pilot bio, prema mojim informacija, podstanar sa svojom porodicom i postavljam pitanje – zašto nam ginu piloti? Ovo nije prvi slučaj.

Vi ste u medijima izjavili da smo od Belorusije dobili četiri MIG-a, da će se povećati naoružanje, da ćemo dobiti helikoptere i ostalo naoružanje za našu vojsku i ja prosto postavljam onako žensko pitanje – da li se mi to spremamo za rat i da li treba da se brinem?

Treba da imate u vidu da je prosečna starost u Srbiji preko 40 godina, da imamo manje od 17% dece mlađe od 14 godina, a iz zemlje nam odlaze mladi i radno sposobni ljudi. Na koji način mislite da privučete da se ljudi opredele za vojno zanimanje?

U izmenama Zakona o odbrani predviđeno je formiranje fonda za finansiranje i unapređenje službe traganja i spasavanja vojnih vazduhoplova i razvoj sposobnosti Vojske Srbije po ovom pitanju i ja postavljam pitanje – zašto se ovaj fond uvodi? Prosto, to mi nije jasno.

U Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućava se strano ulaganje u oblasti proizvodnje, naoružanja i vojne opreme i da je proizvodnja naoružanja, što meni posebno para uši, naoružanja i vojne opreme od strateškog značaja. Naime, postavljam pitanje – zašto se po ovom zakonu omogućava stranom ulagaču da bude većinski vlasnik?

S druge strane, bila bih jako srećna i daleko srećnija da nam znanje i zdravlje budu strateški ciljevi, tj. da ulažemo u škole i bolnice, jer smatram da su ljudi važni a ne oružje.

Podsetiću samo da je prihod, recimo, od IT sektora možda u rangu izvoza u poljoprivredi ili možda u naoružanju, ne znam tačno kolike su sume, ali, evo, pokazalo se da je ulaganje u znanje ispalo veoma unosan princip.

Mi poslanici iz Lige socijaldemokrata Vojvodine dali smo amandmane, samo se od sveg srca nadam da ćemo biti u prilici da uopšte te svoje amandmane i branimo. Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.

Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.

Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.

Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?

Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?

Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.

Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?

Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.

To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?

Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.

Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.

Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?

Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?

Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.

Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnosi se na ledolomce. Da podsetim, prošle zime smo zbog izuzetno niskih temperatura i pojave velike količine leda, pogotovu na plovnim rekama, na Dunavu, Savi i Tisi, imali problem sa ovim ledom i tada su za razbijanje leda bili iznajmljeni ledolomci iz Mađarske. Za najam tih ledolomaca plaćeno je negde oko 80 miliona dinara, kako inače stoji u izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to za prva dva kvartala, koji je inače Odbor za poljoprivredu usvajao i to su sredstva koja su najvećim delom plaćena iz tekuće budžetske rezerve i delom iz budžetskog fonda za vode.

Štete druge vrste, kao što je uništavanje pristaništa u Apatinu ili u nekim drugim mestima na ovim rekama, a takođe i štete zbog onemogućenog izvoza pšenice, kukuruza i soje baržama, nisu nigde prikazane. Tada je, podsetiću vas, iz Ministarstva je bilo najavljeno da će se za ovu narednu sezonu nabaviti ledolomci. Tada sam, kao članica Odbora za poljoprivredu, postavila pitanje predstavniku Ministarstva, i tražila odgovor da li će se i kada nabaviti ledolomci? Nažalost, ministarka, kada se održavaju odbori na kojima se usvajaju izveštaji, ne prisustvuje tim odborima, nego sam odgovor dobila od predstavnika, da ću dobiti pismeno obrazloženje. Ja to do danas nisam dobila. Zato postavljam ovom prilikom pitanja.

Prvo, kolike su ukupne štete i troškovi nastali zbog pojave leda na rekama prethodne zime? Drugo, da li je raspisan tender i da li će biti raspisan tender za nabavku ledolomaca? Smatram da pitanja postavljam na vreme i da ne smemo da dozvolimo da nas ekstremne vremenske prilike iznenade, jer se bojim da ćemo negde u decembru razmatrati štete od suše. Mislim da ne smemo da dozvolimo sebi takav luksuz da se uzdamo ili u Boga ili u statistiku da ova zima neće biti tako hladna. Samo kao poređenje da kažem da Mađarska ima 22 ledolomca, 13 ima na Tisi, osam na Dunavu i jedan na Balatonu, koji spremno čekaju zimu i njih sigurno neće ove vremenske prilike iznenaditi.

Kao poređenje želim da naglasim da, recimo ova sredstva koja su bila data za iznajmljivanje, mogu da se usmere u projekte za razvoj lokalnih samouprava. Upravo smo ovih dana imali prilike da vidimo da u Vojvodini, odnosno u medijima vojvođanskim je navedeno da je 13,5 miliona dinara usmereno lokalnim samoupravama, odnosno u sedam nerazvijenih opština. Ovo su stvarno smešna sredstva u odnosu na ona sredstva koja mi plaćamo za štete od elementarnih nepogoda, pa tako i za pojavu leda.

Drugo pitanje želim da uputim Ministarstvu saobraćaja. Naime, ponovo postavljam pitanje – kada će početi izgradnja fruškogorskog koridora, pre svega tunela kroz Frušku goru? U novembru prošle godine Pokrajinski sekretar za građevinarstvo i zaštitu životne sredine je najavio da će se u toku 2017. godine uraditi planska dokumentacija i izvršiti eksproprijacija zemljišta. Sada pitam dokle se stiglo sa tim planiranim, odnosno najavljenim poslovima i da li će u 2018. godini konačno početi radovi na izgradnji ovog koridora, pogotovu ako uporedimo sa silnim putevima širom Srbije, koji se otvaraju, završavaju i tako dalje?

Samo da napomenem da je ministarka Mihajlović negde krajem septembra najavila da će 6. oktobra biti potpisan protokol o izradi projektno-tehničke dokumentacije za fruškogorski koridor, što očigledno pokazuje već jedno veliko kašnjenje u realizaciji. Za one koji putuju preko Fruške gore, samo da podsetim, da je stanje puta preko Iriškog venca izuzetno očajno, tako da kažem, iz godine u godinu samo se krpe udarne rupe, potpornih zidova nema, zaštite od odrona nema. Stoji samo saobraćajni znak na kome piše – pazite odron, što znači da vozači mogu samo da mole Boga da ne udari neki kamen u automobil.

Tim putem pređe negde oko 12000 automobila, pre svega velikih šlepera i velikih kamiona, koji prave velike štete, pogotovo građanima opštine Irig. Zato ova dva pitanja postavljam ovom prilikom i žao mi je što nisam imala prilike da ih postavim kada je ovde bila prisutna cela Vlada. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 80934.00 RSD 10.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:17