NADA LAZIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 11. novembra 1950. godine u Zrenjaninu.

Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Prirodnomatematičkom fakultetu, na odseku hemija.

Tokom godina radila je kao profesorica hemije u dve srednje škole, kao asistentkinja u nauci na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u kompaniji „Zorka” u Šapcu i 22 godine u JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu u službi „Razvoj”, na problemima kvaliteta, tehnologije i zaštite voda.

Od 2002. godine pomoćnica je pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Učestvovala je u organizaciji nekoliko projekata, među njima i „Za čistuju i zeleniju Vojvodinu”, a kao članica Saveta za zaštitu životne sredine LSV bila je koordinatorka nekoliko akcija koje je ovaj Savet organizovao.

U sazivu Skupštine grada Novog Sada periodu od 2004. do 2008. godine bila je odbornica ispred koalicije „Zajedno za Vojvodinu”. Bila je članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Od decembra 2012. godine je u penziji.

Članica je Lige socijaldemokrata Vojvodine je od 1997. godine, a od 2000. do 2005. godine bila je predsednica Foruma žena LSV, članica Glavnog odbora LSV i Predsedništva LSV.

Na kongresu LSV, 2005. godine, tajnim glasanjem izabrana je za potpredsednicu stranke, kao prva žena na toj funkciji u istoriji LSV. Na Kongresu LSV, održanom u decembru 2008. godine, ponovo je izabrana za potpredsednicu stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine, na toj poziciji ostala je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 2
  • 105
  • 7
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 meseci i 25 dana i 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 20 dana

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, na žalost evo već treći dan sedimo ovde i tek sada smo došli praktično do srži onog što je tema današnje sednice, odnosno ove sednice, a to je budžet. Pošto više nema vremena, meni je ostalo samo vreme poslaničke grupe, jer je amandmansko vreme potrošeno.

Konkretno, želim da predstavim amandman koji se odnosi na poziciju, na razdeo Ministarstva narodne odbrane. Naime, Predlogom budžeta za 2018. godinu planirano je povećanje budžeta za rashode za narodnu odbranu sa šest na 15 milijardi dinara. S obzirom da su to velika sredstva ja lično…

Da li mogu da zamolim kolege za malo tišine. Kolege očigledno ne interesuje budžet.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2017.

Izgleda da traje utakmica, pa sada nikoga ne zanima budžet.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnosi se na ledolomce. Da podsetim, prošle zime smo zbog izuzetno niskih temperatura i pojave velike količine leda, pogotovu na plovnim rekama, na Dunavu, Savi i Tisi, imali problem sa ovim ledom i tada su za razbijanje leda bili iznajmljeni ledolomci iz Mađarske. Za najam tih ledolomaca plaćeno je negde oko 80 miliona dinara, kako inače stoji u izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to za prva dva kvartala, koji je inače Odbor za poljoprivredu usvajao i to su sredstva koja su najvećim delom plaćena iz tekuće budžetske rezerve i delom iz budžetskog fonda za vode.

Štete druge vrste, kao što je uništavanje pristaništa u Apatinu ili u nekim drugim mestima na ovim rekama, a takođe i štete zbog onemogućenog izvoza pšenice, kukuruza i soje baržama, nisu nigde prikazane. Tada je, podsetiću vas, iz Ministarstva je bilo najavljeno da će se za ovu narednu sezonu nabaviti ledolomci. Tada sam, kao članica Odbora za poljoprivredu, postavila pitanje predstavniku Ministarstva, i tražila odgovor da li će se i kada nabaviti ledolomci? Nažalost, ministarka, kada se održavaju odbori na kojima se usvajaju izveštaji, ne prisustvuje tim odborima, nego sam odgovor dobila od predstavnika, da ću dobiti pismeno obrazloženje. Ja to do danas nisam dobila. Zato postavljam ovom prilikom pitanja.

Prvo, kolike su ukupne štete i troškovi nastali zbog pojave leda na rekama prethodne zime? Drugo, da li je raspisan tender i da li će biti raspisan tender za nabavku ledolomaca? Smatram da pitanja postavljam na vreme i da ne smemo da dozvolimo da nas ekstremne vremenske prilike iznenade, jer se bojim da ćemo negde u decembru razmatrati štete od suše. Mislim da ne smemo da dozvolimo sebi takav luksuz da se uzdamo ili u Boga ili u statistiku da ova zima neće biti tako hladna. Samo kao poređenje da kažem da Mađarska ima 22 ledolomca, 13 ima na Tisi, osam na Dunavu i jedan na Balatonu, koji spremno čekaju zimu i njih sigurno neće ove vremenske prilike iznenaditi.

Kao poređenje želim da naglasim da, recimo ova sredstva koja su bila data za iznajmljivanje, mogu da se usmere u projekte za razvoj lokalnih samouprava. Upravo smo ovih dana imali prilike da vidimo da u Vojvodini, odnosno u medijima vojvođanskim je navedeno da je 13,5 miliona dinara usmereno lokalnim samoupravama, odnosno u sedam nerazvijenih opština. Ovo su stvarno smešna sredstva u odnosu na ona sredstva koja mi plaćamo za štete od elementarnih nepogoda, pa tako i za pojavu leda.

Drugo pitanje želim da uputim Ministarstvu saobraćaja. Naime, ponovo postavljam pitanje – kada će početi izgradnja fruškogorskog koridora, pre svega tunela kroz Frušku goru? U novembru prošle godine Pokrajinski sekretar za građevinarstvo i zaštitu životne sredine je najavio da će se u toku 2017. godine uraditi planska dokumentacija i izvršiti eksproprijacija zemljišta. Sada pitam dokle se stiglo sa tim planiranim, odnosno najavljenim poslovima i da li će u 2018. godini konačno početi radovi na izgradnji ovog koridora, pogotovu ako uporedimo sa silnim putevima širom Srbije, koji se otvaraju, završavaju i tako dalje?

Samo da napomenem da je ministarka Mihajlović negde krajem septembra najavila da će 6. oktobra biti potpisan protokol o izradi projektno-tehničke dokumentacije za fruškogorski koridor, što očigledno pokazuje već jedno veliko kašnjenje u realizaciji. Za one koji putuju preko Fruške gore, samo da podsetim, da je stanje puta preko Iriškog venca izuzetno očajno, tako da kažem, iz godine u godinu samo se krpe udarne rupe, potpornih zidova nema, zaštite od odrona nema. Stoji samo saobraćajni znak na kome piše – pazite odron, što znači da vozači mogu samo da mole Boga da ne udari neki kamen u automobil.

Tim putem pređe negde oko 12000 automobila, pre svega velikih šlepera i velikih kamiona, koji prave velike štete, pogotovo građanima opštine Irig. Zato ova dva pitanja postavljam ovom prilikom i žao mi je što nisam imala prilike da ih postavim kada je ovde bila prisutna cela Vlada. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 80934.00 RSD 10.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:17