NADA LAZIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 11. novembra 1950. godine u Zrenjaninu.

Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Prirodnomatematičkom fakultetu, na odseku hemija.

Tokom godina radila je kao profesorica hemije u dve srednje škole, kao asistentkinja u nauci na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u kompaniji „Zorka” u Šapcu i 22 godine u JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu u službi „Razvoj”, na problemima kvaliteta, tehnologije i zaštite voda.

Od 2002. godine pomoćnica je pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Učestvovala je u organizaciji nekoliko projekata, među njima i „Za čistuju i zeleniju Vojvodinu”, a kao članica Saveta za zaštitu životne sredine LSV bila je koordinatorka nekoliko akcija koje je ovaj Savet organizovao.

U sazivu Skupštine grada Novog Sada periodu od 2004. do 2008. godine bila je odbornica ispred koalicije „Zajedno za Vojvodinu”. Bila je članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Od decembra 2012. godine je u penziji.

Članica je Lige socijaldemokrata Vojvodine je od 1997. godine, a od 2000. do 2005. godine bila je predsednica Foruma žena LSV, članica Glavnog odbora LSV i Predsedništva LSV.

Na kongresu LSV, 2005. godine, tajnim glasanjem izabrana je za potpredsednicu stranke, kao prva žena na toj funkciji u istoriji LSV. Na Kongresu LSV, održanom u decembru 2008. godine, ponovo je izabrana za potpredsednicu stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine, na toj poziciji ostala je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 5
  • 105
  • 7
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 18 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, ovde smo danas čuli dosta istorijskih činjenica, podataka, šta je bilo u prošlosti. S druge strane, razna pravna tumačenja, da li je potrebno da se zove zakon o načinu finansiranja AP Vojvodine ili nekako drugačije itd.

Ja bi želela da govorim malo više o tome šta je prosto realnost ona koja postoji u Vojvodini i zašto uopšte toliko insistiramo, već deset godina, da se ovaj zakon donese.

Pripremajući se za današnju sednicu, pronašla sam jedan vrlo interesantan intervju sa Goranom Milićem, koji je dao u oktobru 2014. godine prilikom snimanja serijala „Alhemija Balkana“ kada je snimio 15 polusatnih emisija u Srbiji. Tada je rekao jednu rečenicu, meni vrlo interesantnu, kaže – video sam nešto o čemu nisam razmišljao, jer sam živeo u nekom stereotipu, mislio sam da je Vojvodina najbogatiji deo Srbije, a da je jug Srbije puno siromašniji. Međutim, stvari se menjaju, sada Vojvodina pada, a oni koji prave neke druge proizvode od voća, pa do industrije, imaju bolje rezultate. Pa kaže dalje – nedavno mi je prijatelj i kolega Zaharije Trnavčević, pokojni novinar od ugleda, rekao – neće dugo potrajati kada će Vojvodina zavideti brdovitim delovima Srbije. Ovo sam želela da bude prosto uvod u ono što želim dalje da kažem.

Naime, mi u Vojvodini ne želimo da Vojvođani, odnosno Vojvodina zavidi bilo kome u regionu, u Srbiji na većoj razvijenosti. Želimo da se poštuju samo Ustav i zakon, ono što je ovde više puta danas naglašavano. Zato smo i dali ovaj Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine, koji je pred vama, kao i Rezoluciju Narodne skupštine, odnosno Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini.

Podsetiću, iako se to ovde više puta čulo, da je Ustav koji je donet 2006. godine na referendumu u Vojvodini, nije prošao, ali pošto smo deo Republike Srbije, poštujemo njene zakone, pa tako poštujemo i taj Ustav za koji nismo, moram da kažem, glasali. Rok za donošenje zakona o finansiranju je, kao što smo već čuli, bio 31. decembar ili bolje reći, usaglašavanje svih zakona sa Ustavom, pa tako i Zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Dakle, prošlo je punih 10 godina od isteka ustavnog roka za donošenje zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine i to, mora se priznati, nije nečija volja ili pitanje prioriteta i procena. Postavlja se pitanje, kakva se poruka šalje dozvoljavanjem ovakvog odnosa prema AP Vojvodine i njenim institucijama i građanima ako se kaže – nije sada trenutak, hajde da sačekamo, hajde da vidimo dok se neki drugi problemi reše.

Opet ću podsetiti, a to smo već i čuli, čućemo sigurno više puta, članom 184. Ustava Republike Srbije definisano je da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Ako se uzme u obzir da je za ovu, recimo, godinu, čuli smo podatak ali ću ponoviti, budžet AP Vojvodine je 74 milijarde dinara, od toga 44 milijarde su transferna sredstva koja su zapravo sredstva koja se prebacuju za plaćanje zaposlenih u prosveti i sredstva za lokalne samouprave, onda praktično za sve druge potrebe ostaje onih preostalih 30 milijardi. Kada se izračuna tri sedmine, to su toliko mala sredstva da, poređenja radi, izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda u Novom Sadu, koja su potrebna kao umreti što kažu u narodu, iznosi negde u grubo oko 100 miliona evra. Znači, praktično jedan budžet mogao bi da se potroši samo na jedan ili dva objekta od kapitalnog infrastrukturnog značaja.

Osnovica za tih 7% treba da budu ukupni prihodi budžeta Republike Srbije, a ne samo poreski prihodi kako je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu koji je izmenjen 2013. godine i koji je zapravo postao kamen spoticanja, jer je tada izmenjen tako da su u budžet pokrajine išli samo poreski prihodi. Zapravo, koliko Vojvodina daje u republički budžet, a koliko iz njega dobija, niko ne zna, praktično, detaljno ne zna i tako je to godinama. To je razlog, opet ponavljam, zbog čega se ovaj zakona, kako god ga mi zvali, mora doneti.

Podsetiću da je Skupština Vojvodine podnela predlog za ocenu ustavnosti odredaba zakona o budžetskom sistemu Ustavnom sudu, ali se nije ništa desilo, a članom 187. Ustava definisana je zaštita pokrajinske autonomije, gde se između ostalog navodi da organ određen statutom AP, autonomne pokrajine, može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju. Naravno da se u ovom slučaju smatralo da je povređen, odnosno uticano na autonomiju i da se tražila ocena ustavnosti, ali se tu ništa nije desilo.

Dakle, čekajući donošenje zakona o finansiranju nadležnosti Vojvodine, Skupština Vojvodine je u novembru 2013. godine usvojila Platformu o polaznim osnovama za izradu zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine koju je tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine gospodin Ištvan Pastor prosledio tadašnjem premijeru Ivici Dačiću i tada se nije ništa desilo.

Godine 2014. Skupština AP Vojvodine usvojila je Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine. Ministarstvo finansija je formiralo do sada dve radne grupe za izradu zakona za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine koje su činili predstavnici republičke i Pokrajinske vlade, prvu još u vreme ministra Lazara Krstića, međutim, ni te radne grupe nisu donele napredak u izradi zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.

U februaru 2015. godine Pokrajinska vlada je usvojila Nacrt zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine. Prema pisanju medija, tadašnji predsednik Skupštine gospodin Ištvan Pastor je izjavio da će o ovom zakonu pokušati da napravi ambijent za razgovore sa poslaničkim klubovima i da je namera da se nađu rešenja koja će zadovoljiti zakonski i ustavni okvir, a da sa druge strane odgovore na realnosti budžeta Republike Srbije. Ni tada se ništa nije desilo, jednostavno se nije ništa dalje od toga preduzimalo. Onda je Liga socijaldemokrata Vojvodine u januaru 2016. godine podnela inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o budžetskom sistemu, koji je proizveo umanjenje budžeta AP Vojvodine ispod tih ustavnih 7% i imam neke informacije da je tek sad krajem 2018. godine stigao odgovor da je zahtev zastareo.

Znači, svi pokušaji do sada da se na tom planu nešto učini i da se ekonomsko, finansijsko stanje u AP Vojvodini popravi nije urodilo plodom. Pitamo se kakva se poruka šalje dozvoljavanjem ovakvog odnosa prema pokrajinskim institucijama, kao da su Novi Sad i Beograd na dva kontinenta pa predstavnici institucija Republike i Pokrajine teško mogu da se sastanu. Evo, danas smo čuli od ministra da su se pre izvesnog vremena sastali predstavnici Vlade Republike Srbije i predstavnici Pokrajinske vlade, što je dobro, ali nadamo se da će od toga nešto uroditi plodom.

S druge strane, bez tog zakona i zakona o nadležnostima stalno ostaje prisutan jedan utisak da Vojvodini neko nešto daje iz Beograda, umesto da se jednom i trajno uredi pitanje šta su njene nadležnosti i način na koji će se finansirati i da ne zavisi od političke volje bilo koje vladajuće garniture.

Molila bih kolege iz SPS-a za malo tišine. Da li mogu da vas zamolim? Mi smo pažljivo vašeg kolegu slušali. Izvinjavam se.

Dakle, u Programu regionalnog razvoja Vojvodine, to je dokument koji je usvojen i važi za period od 2014. do 2020. godine, a on je u skladu sa Programom razvoja Republike Srbije, kaže se: „Decentralizacija je uslov unapređenja regionalnog razvoja. Faktori koji određuju optimalnu veličinu i vrstu decentralizovanih jedinica su brojnost populacije i veličina teritorije. Što je zemlja naseljenija, a nivo komunikacije između različitih nivoa obezbeđen kroz regionalne institucije i tela, decentralizacija je uspešnija i poželjnija“. Znači, to je u dokumentu zacrtano da je decentralizacija poželjna i potrebna da se sprovede.

Mi smo sada u 2019. godini i dovoljno dugo smo čekali i mi i građani Vojvodine da se steknu uslovi i nađu rešenja za donošenje ovog zakona. Kao ilustraciju i u raspoloživom vremenu htela bih da vam navedem nekoliko primera o stanju u pojedinim oblastima.

Dakle, koristeći podatke iz ovog programa koji sam pomenula, a to je taj Program regionalnog razvoja Vojvodine, vidi se da je u periodu između dva popisa stanovništva, od 2002. do 2011. godine, broj stanovnika u Vojvodini pao sa oko 2.031.000 na 1.916.000, što je negde oko 115.000 stanovnika manje. Ove godine se planira probni popis, pred zvanični popis 2021. godine, i ta slika će sigurno biti daleko gora, pre svega zbog primene mera štednje koje smo imali unazad nekoliko godina i zbog čega je veliki broj lekara, medicinskih radnika, ali i ljudi iz drugih profesija privremeno ili trajno napustio Vojvodinu. Drugim rečima, ono što želim da poručim, niko ne napušta sredinu u kojoj mu je dobro i u kojoj lepo živi. Znači, nešto nije u redu kada je u pitanju kvalitet života i mogućnosti za razvoj u Vojvodini.

Dalje, od podataka koje mogu da vam iznesem, od 45 opština u Vojvodini, 14 je nedovoljno razvijeno, a tri su izrazito nedovoljno razvijene. Izrazito nedovoljno razvijena je opština ona koja ima od 40 do 60% republičkog proseka razvijenosti. Takve su tri u Pokrajini. To je dovoljno jasna slika da stereotip o razvijenosti Vojvodine odavno ne postoji, već sam pomenula o kojim se budžetskim sredstvima radi, a budžeti lokalnih samouprava su još manji.

Isto tako, u spomenutom Programu regionalnog razvoja postoji podatak da je putna mreža u Vojvodini homogena i da omogućava dobru regionalnu pristupačnost, ali problem predstavlja stanje i kvalitet te putne mreže. Ona je mahom izgrađena u ranijem periodu, kada su asfaltirani putevi, ali se, naravno, svih ovih godina unazad slabo održavaju, opet zbog nedostatka sredstava. Nivo bezbednosti je, kažu, smanjen, a troškovi eksploatacije visoki. Kod trećine puteva prvog reda oštećenost kolovoza je iznad tolerantnih 20%. U odnosu na čitavu teritoriju Srbije, u AP Vojvodini se nalazi oko 24% državnih puteva prvog reda, oko 15% državnih puteva drugog reda, a svega 11% opštinskih puteva. Ta gustina opštinskih puteva u Vojvodini daleko je manja u odnosu na ostatak Srbije, a znatno zaostaje u poređenju sa susednim i ostalim evropskim zemljama, što znači da je komunikacija između naselja unutar AP Vojvodine otežana, dostupnost lekarskih usluga je isto tako otežana i druga vrsta mobilnosti je takođe otežana. Na primer, nama iz Novog Sada je, recimo, potrebno da putujemo do Pančeva negde skoro tri sada, ako idemo preko Perleza i onda nam je uvek lakše da idemo preko Beograda. To samo govori o tome u kojoj meri je ta premreženost putevima loša. Ili da putujemo do Sombora dva i po sata.

Posebno želim da naglasim primer puta preko Fruške gore, koji sam do sada već više puta spominjala, i kada je bilo u pitanju usvajanje budžeta, isto tako i kada je bilo u pitanju postavljanje poslaničkih pitanja. Naime, radi se o samo 30 kilometara puta. Vi ste ovde danas spomenuli planiranje izgradnje puta od Rume prema Šapcu, prema Republici Srpskoj itd, međutim, niko ne spominje kada će konačno početi izgradnja tunela kroz Frušku goru, jer vidimo da je u ovoj godini u budžetu predviđeno nekih 300 miliona dinara i oni su namenjeni, koliko smo videli, izradi dokumentacije i eventualnoj eksproprijaciji zemljišta, što znači da ni u ovoj godini nećemo imati započinjanje radova na ovom putu, a podsetiću putevi u Vojvodini su u nadležnosti ili Republike ili opština, zavisno od kategorije. Ne postoji preduzeće putevi Vojvodine, kao što je nekada postojalo, koje je održavalo puteve kada su oni bili u mnogo boljem kvalitetu.

Što se tiče železnice, to je posebna priča. Kažu, posleratna istorija železnice u Vojvodini beleži dva razdoblja kada je njome upravljalo iz Beograda. Prvi je bio od 1965. do 1976. godine i drugi od 1990. praktično do danas. Za oba perioda karakteristično je totalno raubovanje, demontaža i razvlačenje imovine železnice. Od polovine 70-ih do kraja 80-ih godina Železničko transportno preduzeće Novi Sad, koje je tada postojalo, objedinjavalo je vojvođanske železnice, doživelo je totalnu renesansu i procvat u svakom pogledu. Međutim, danas brojnost pruga, stanje pruga, stanje drugih objekata je skoro zabrinjavajuće, sem onih nekih magistralnih delova železnice za koje često čujemo od ministarke kada obrazlaže naše primedbe zašto se ne gradi i ne razvija više železnička mreža i putna mreža, pa kaže – dobijate sada tu prugu za Budimpeštu. To je državni projekat. Mi govorimo o onim vezama koje su nekada postojale, odnosno o železnici koja je postojala na celoj teritoriji Vojvodine, koja je bila potpuno premrežena prugama, jer ima praktično dugogodišnju tradiciju.

Na osnovu Zakona o železnici i Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, železnička infrastruktura je dobro u opštoj upotrebi i u svojini Republike Srbije. Dakle, nemamo ni ovde sada više pokrajinski nivo nadležnosti nad železnicom. U njihovoj nadležnosti je i održavanje železničkih stanica. No, moram da navedem kao poseban kuriozitet železničku stanicu u Novom Sadu, koja nam je najbliža kao uzor, nekada bila ponos ovog grada, izgrađena početkom 60-ih godina, bila je i pojam lepote i funkcionalnosti.

Danas su se u holu stanice uselili i golubovi. To jedan prilično musavi objekat, koji što je najgore, nema pokretne stepenice, pa se putnici muče sa prtljagom, a o tome da ga eventualno koriste invalidi, je praktično, nemoguće. Znači, to možda zvuči nekome kao detalj, ali to je samo slika o tome šta i kako može da se investira kad nemate sredstva i nemate nadležnosti.

Što se tiče stanja u zdravstvu, želela bih i na to još kratko da se osvrnem. Samo devet opština od 45 u Vojvodini je ostvarilo visoku dostupnost zdravstvenim uslugama, sve ostale su ispod tog nivoa. Pokrivenost stanovnika jednim lekarom na nivou Republike Srbije iznosi 345, a na nivou AP Vojvodine 400 pacijenata, što pokazuje nepovoljnu situaciju na pokrajinskom nivou, a ko se uzme kako je to po regionima unutar pokrajine, po okruzima u AP Vojvodini, uočava se da situaciji najpovoljnija u Južno-Bačkom. Naravno, jer tu je sedište, tu je Novi Sad i bolničke institucije, odnosno ustanove u Novom Sadu. Tu je 314 pacijenata po lekaru, a najnepovoljnije na nivou Sremskog okruga 549 stanovnika po lekaru. Ovo su sve podaci iz tog dokumenta o kome sam vam govorila, a to je taj Program privremenog razvoja 2014. do 2020. godine.

U mnogim selima su ugašene ambulante, a u neka sela lekar dolazi jednom nedeljno, a pošto su nam sela u međuvremenu opustela, pa su ostala mahom staračka domaćinstva, oni su najčešći stanovnici sela, kada im je potreban lekar moraju da idu u najbliži dom zdravlja, čak i do 50 kilometar, još ako je potrebno otići kod specijaliste, do najbliže bolnice. Problem predstavlja i sam odlazak, jer su mnoge autobuske linije takođe ugašene, a za taksi prevoz mnogi ljudi koji žive u tim sredinama, pogotovo poljoprivrednici nemaju novac. U takvim okolnostima preventivni pregledi o kojima se uveliko priča na svim nivoima, su retkost, i oni se obraćaju lekaru tek kada bolest uzme maha.

Moram da napomenem da Novi Sad nema gradsku bolnicu, postojeća Pokrajinska bolnica je negde još iz vremena Austrougarske. Oblast zdravstva je, opet naglašavam, u nadležnosti Republike, i o svemu se odlučuje na nivou Ministarstva zdravlja. Podsetiću da je većina domova zdrava i bolnica u Vojvodini izgrađena u periodu kada su veća sredstva ostajala u budžetu AP Vojvodine. Ono što je osnovica ovog zakona je, ne tražimo mi da nama neko nešto daje, nego da se odavde, kada kažem odavde mislim iz AP Vojvodine, manje uzima.

Na kraju nešto što je moja, meni bliska tema, stanje zaštite životne sredine. Naime, u Vojvodini postoji, a to je vrlo nestabilan podatak, preko 500 divljih deponija, a nije izgrađeno, odnosno nije završena do sada nijedna regionalna deponija, iako je Strategijom upravljanjem otpadom, predviđena izgradnja osam regionalnih deponija.

Jedna od najneuređenijih i najružniji i nama na sramotu je deponija, to je deponija Novog Sada, koja se nalazi uz sam auto-put gde je predviđeno da se izgradi regionalna deponija, i ova priča o izgradnji regionalne deponije u skladu sa Strategijom egzistira čitav niz godina. Međutim, nikako u to da se krene. Opet, polazeći od toga da nema sredstava.

Ono što je osnovni problem Fond za zaštitu životne sredine koji je definisan Zakonom o zaštiti životne sredine ima sredstva predviđena, odnosno 80% naknada za zagađenje ide u republički budžet, a 20% ide na lokalni nivo. Pokrajinskog nivoa nema, i to je jedan od problema koji jednostavno, jedan od razloga zbog čega se teško zaživljava izgradnja regionalnih deponija i mogućnost izgradnje, odnosno uređenja ove oblasti na celoj teritoriji pokrajine Vojvodine. Vidim da mi je vreme isteklo. Imala bih još puno toga da kažem. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede u vezi izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ja se izvinjavam, gospodine Šešelj, može li malo tiše, pošto ja ni sebe ne čujem.

Naime, pitanje se odnosi na to kada će se preispitati i izmeniti uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina? Naime, ratari smatraju da je to rak rana njihovom poslovanju, ali ne samo onima koji tu zemlju obrađuju, već i građanima koji restitucijom potražuju oduzeto zemljište.

Podsetiću vas da sam još 2015. godine, postavila pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, tada životne sredine, u vezi dolaska nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji od čega za početak je bilo planirano pet farmi u Vojvodini, odnosno u Banatu, Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu i tada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog proizvođača svinjskog mesa.

Gde smo danas? Javnost još uvek ne zna pod kojim uslovima ta kompanija namerava da podiže farme po Vojvodini, i koje su ekonomske i ekološke posledice koje će to izazvati. Mi iz LSV sve vreme smo insistirali da se ne dozvoli…

Gospođo predsedavajuća, ja vas molim, da li možete da… dižem ruke.

Naime, mi iz LSV sve vreme insistiramo da se ne dozvoli zakup vojvođanske zemlje na 30 godina bez jasnog ugovora sa kojim će javnost biti detaljno upoznata. Ova nemačka kompanija, čiji se dolazak najavljuje još od 2015. godine, u avgustu prošle godine dobila je dozvolu od državne Komisije za zakup zemljišta u Kikindi od 3.000 hektara i 2.400 hektara u Zrenjaninu. Odobrenje se još čeka od lokalnih samouprava u Plandištu, Vršcu i Sečnju, ali „Tenis“ još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi i ponovo je pomerio na godinu dana dolazak u Srbiju, pa su neke opštine ovu zemlju koje je rezervisano zemljište, u zakup dali domaćim ratarima.

Postavljam pitanje, zašto je ministarstvo odobrilo ovo odlaganje, uzimajući u obzir da se radi o nekoliko hiljada hektara rezervisanog zemljišta, dok u isto vreme za domaće ratare nema raspoložive državne zemlje i to će direktno dovesti do gašenja sela i do potpune nesigurnosti poljoprivrednih proizvođača?

Naime, ne znaju se još ni detalji ovog projekta ali i njihove namere. Bilo je reči da im treba 15 hiljada hektara zemlje i da će se baviti preradom. Ništa od svega toga još uvek nema, zato tražimo odgovor od Ministarstva poljoprivrede, kada će i da li će uopšte doći ovaj veliki proizvođač svinja i dokle će čuvati zemlju za njega, odnosno najkvalitetnije oranice prve i druge klase?

Ratari traže pravdu preko suda, jer smatraju da država najbolju zemlju čuva za investitore. Oni smatraju da postoji politička namera da se maksimalno oteža položaj malih i srednjih gazdinstava na račun korporativne poljoprivrede što domaše, što strane i nije „Tenis“ jedina firma koja na ovaj način dobija zemlju. Naime, ratarima se maksimalno otežava raznim monopolima sa ciljem praktično da nestanu, da li namerno ili ne, to se ne zna. Uredbom o dodeli poljoprivrednog zemljišta pogođeni su i naslednici poljoprivrednog zemljišta, jer su velike površine zemljišta izuzete iz vraćanja. One su rezervisane za velike kompanije, kao što je „Tenis“, dok se za restituciju nudi zemljište pod teretom ili njive lošijeg kvaliteta zbog čega je prema informacijama koje imamo došlo do zastoja u restituciji.

Kada će ministarstvo rešiti ovaj problem, a da bude u interesu naših građana, kojima se zemlja vraća?

Drugo pitanje koje želim da postavim Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije o sudbini preduzeća Luka Novi Sad, u ime malih akcionara. Naime, tender za privatizaciju Luke je objavljen u septembru i u medijima je objavljeno da je bilo dosta zainteresovanih, međutim niko se nije javio. U novembru je produžen tender do 21. novembra, 23. je trebalo da bude otvaranje ponuda. Međutim, niko se nije javio na ovaj tender, pa je predmet tendera samo bio biznis Luke, kranovi, dizalice, magacin i slično dok je zemljište u lučko zemljište, infrastruktura ostala u svojini države.

Tražim odgovor od Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, koji su njihovi planovi u vezi Luke Novi Sad nakon propalog tendera za njenu privatizaciju? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege iz Ministarstva, amandman koji smo podneli odnosi se na sredstva Zelenog fonda, odnosno način korišćenja sredstava Zelenog fonda i, u principu, pozdravljamo ovaj predlog Ministarstva da se sredstva iz Zelenog fonda koriste za finansiranje nepredviđenih troškova i to bez primene institucije javnog poziva, ali smo mi smatrali da je potrebno još dodatno nekako preciznije definisati ovaj član i dodali smo „nepredviđenih i dodatih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine“, zato što smo smatrali da je potrebno pojačati praktično.

Međutim, vi ste ovaj naš predlog ovog amandmana odbili rečenicom, kaže se da iz pravno-tehničkih razloga nije u skladu sa sadržinom, mada mi to nije jasno, ali vidim da su i drugi amandmani na isti način odbijeni.

Dakle zašto, šta je bio naš motiv da ovo predložimo? Naime, korišćenje sredstava Zelenog fonda je u pomoći korišćenja evropskih fondova su veoma značajni, jer u praksi smo svedoci da, recimo, mnoge opštine su bile u prilici da koriste sredstva evropskih fondova, ali zbog nedostatka onih 30% ili 40% o kojima se najčešće radi kao o potrebi ličnog ulaganja, odnosno ulaganja same opštine, oni nisu mogli da obezbede sva ta sredstva i mislim da je jako korisno da se sredstvima iz Zelenog fonda nadomeste ta sredstva, kako bi se zapravo raspoloživa sredstva iz fondova EU mogla koristiti. Često se dogodi da u informacijama vidite da mi u suštini mali procenat tih sredstava povučemo koliko su nam ona zapravo dostupna.

Stiče se utisak kao da EU nama niti pomaže niti imamo nekakvih koristi od tih fondova, a zapravo razlozi su najčešće ovi jer treba znati da je odgovornost sprovođenja u komunalnoj delatnosti i svim drugim delatnostima koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa zaštitom životne sredine je na nivou lokalnih samouprava.

Ja ću vas podsetiti da od 2015. godine kada je Vlada donela zakon po kome su dodatno još smanjena sredstva koja su na raspolaganju lokalnim samoupravama, figurira negde da je praktično jedan čitav budžet od te godine do danas praktično umanjen, odnosno oduzet lokanim samoupravama, one definitivno imaju problem u sprovođenju upravo ovih aktivnosti kao što je zaštita voda, odnosno prečišćavanje otpadnih voda ili ulaganja u uređenje i definisanje deponija ili razne druge aktivnosti koje su u vezi sa životnom sredinom.

Ja ću podsetiti takođe da je fond koji je postojao od 2009. do 2012. godine ugašen dolaskom ove vlasti, odnosno ove garniture na vlast 2012. godine zbog navodnih mahinacija. Ja u principu pozdravljam kažnjavanje onih koji su grešili i koji su zloupotrebljavali fond, ali definitivno fond nije trebalo gasiti, što nam je EU u svom izveštaju stavila kao primedbu da bi se fond 2015. godine, ako sam dobro zabeležila godinu, 2015. godine fond je ponovo formiran ali sada kao budžetski fond, što znači da samo deo zelenih para, ja sam to i u načelnoj raspravi govorila i ponavljaću stalno, samo deo budžetskih para, namenskih para, koristi za investiranje u projekte zaštite životne sredine. Mislim da je ovo i apelujem i na vas da prilikom donošenja budžeta za narednu godinu, budžetski fond, odnosno ovaj fond bude kompletno u rukama zaštite životne sredine. Samo ćemo na takav način moći da sprovodimo ovu klauzulu zakona koju ste vi promenili i koju pozdravljamo. Kažem, u principu, zato što na takav način ćemo samo moći da investiramo.

Želim da podsetim, zapravo, na jedan jako dobar primer projekta koji je sproveden, a koji je direktno bio u vezi između dva resora, odnosno poljoprivrede i zaštite životne sredine, možda vam je i poznato, to su bila sredstva za projekat „DREPR“, odnosno projekat zaštite životne sredine u oblasti poljoprivrede, odnosno sredstva su bila namenjena za izgradnju tankova za prikupljanje stajnjaka na farmama, zatim za sisteme za tretman otpadnih voda u klaničnoj industriji i sisteme za kafilerije.

U tom projektu koji je negde bio u sprovođenju u periodu 2006.-2011. godina, mogu se podaci naći na internetu i Ministarstvu poljoprivrede koje je bilo glavni sprovodioc projekta, više od 100 farmi je dobilo sisteme za prikupljanje stajnjaka, za čuvanje stajnjaka, zatim sisteme za rasprostiranje tog odležanog stajnjaka na njive, sve pod kontrolom. Zatim, tri klanice, tri kafilerije i sedam poljoprivrednih škola je realizovalo ovaj projekat.

Zašto ga spominjem? Zato što je 70% sredstava su bila donatorska sredstva iz ovog Evropskog fonda, odnosno Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, a 30% je morao da obezbedi korisnik. Pokazala je praksa da su ta sredstva mogli da koriste samo oni koji su bili dovoljno finansijski sposobni da i tih 30% obezbede.

Da smo tada mogli da koristimo sredstva Zelenog fonda, odnosno da je tada bilo mogućnosti ovakvog korišćenja, mislim da bi broj korisnika bio i veći i iako je, kažu, projekat bio realizovan sa nekih 95% sredstava, što je veoma veliki uspeh. U masi drugih projekata ne uspevamo da realizujemo toliko i ne povlačimo na pravi način dovoljno sredstava.

Još nešto, želela bih da pomenem mogućnost korišćenja ovih sredstava ili možda izvlačenja iz tih fondova, uz ovakav način sufinansiranja, u oblasti podizanja vetrozaštitnih pojaseva, o kojima je već govorila moja koleginica Gordana Čomić, koji su, nažalost, donošenjem Zakona o šumarstvu ostali da nekako vise, da ne budu pokrivene resorno, a veoma je bitno, pogotovo za teritoriju Vojvodine. Podsetiću vas da je 2015. godine u februaru tadašnji premijer, a današnji predsednik, gospodin Vučić, ako se sećate onih smetova u Vojvodini, koji su bili u zimu 2015. godine, obećao da će se izgraditi, odnosno podići vetrozaštitni pojasevi upravo uz puteve duž Vojvodine, po celoj Vojvodini. Međutim, od tada do danas zapravo nije urađeno ništa.

Zato smatram da je veoma važno da se i za ovakve projekte i za ovakve namene sredstva mogu koristiti iz evropskih fondova, ali naravno, uz finansiranje. I, ponovo apelujem na vas da prilikom donošenja budžeta se borite da Zeleni fond bude potpuno u rukama zaštite životne sredine. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede u vezi izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ja se izvinjavam, gospodine Šešelj, može li malo tiše, pošto ja ni sebe ne čujem.

Naime, pitanje se odnosi na to kada će se preispitati i izmeniti uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina? Naime, ratari smatraju da je to rak rana njihovom poslovanju, ali ne samo onima koji tu zemlju obrađuju, već i građanima koji restitucijom potražuju oduzeto zemljište.

Podsetiću vas da sam još 2015. godine, postavila pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, tada životne sredine, u vezi dolaska nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji od čega za početak je bilo planirano pet farmi u Vojvodini, odnosno u Banatu, Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu i tada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog proizvođača svinjskog mesa.

Gde smo danas? Javnost još uvek ne zna pod kojim uslovima ta kompanija namerava da podiže farme po Vojvodini, i koje su ekonomske i ekološke posledice koje će to izazvati. Mi iz LSV sve vreme smo insistirali da se ne dozvoli…

Gospođo predsedavajuća, ja vas molim, da li možete da… dižem ruke.

Naime, mi iz LSV sve vreme insistiramo da se ne dozvoli zakup vojvođanske zemlje na 30 godina bez jasnog ugovora sa kojim će javnost biti detaljno upoznata. Ova nemačka kompanija, čiji se dolazak najavljuje još od 2015. godine, u avgustu prošle godine dobila je dozvolu od državne Komisije za zakup zemljišta u Kikindi od 3.000 hektara i 2.400 hektara u Zrenjaninu. Odobrenje se još čeka od lokalnih samouprava u Plandištu, Vršcu i Sečnju, ali „Tenis“ još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi i ponovo je pomerio na godinu dana dolazak u Srbiju, pa su neke opštine ovu zemlju koje je rezervisano zemljište, u zakup dali domaćim ratarima.

Postavljam pitanje, zašto je ministarstvo odobrilo ovo odlaganje, uzimajući u obzir da se radi o nekoliko hiljada hektara rezervisanog zemljišta, dok u isto vreme za domaće ratare nema raspoložive državne zemlje i to će direktno dovesti do gašenja sela i do potpune nesigurnosti poljoprivrednih proizvođača?

Naime, ne znaju se još ni detalji ovog projekta ali i njihove namere. Bilo je reči da im treba 15 hiljada hektara zemlje i da će se baviti preradom. Ništa od svega toga još uvek nema, zato tražimo odgovor od Ministarstva poljoprivrede, kada će i da li će uopšte doći ovaj veliki proizvođač svinja i dokle će čuvati zemlju za njega, odnosno najkvalitetnije oranice prve i druge klase?

Ratari traže pravdu preko suda, jer smatraju da država najbolju zemlju čuva za investitore. Oni smatraju da postoji politička namera da se maksimalno oteža položaj malih i srednjih gazdinstava na račun korporativne poljoprivrede što domaše, što strane i nije „Tenis“ jedina firma koja na ovaj način dobija zemlju. Naime, ratarima se maksimalno otežava raznim monopolima sa ciljem praktično da nestanu, da li namerno ili ne, to se ne zna. Uredbom o dodeli poljoprivrednog zemljišta pogođeni su i naslednici poljoprivrednog zemljišta, jer su velike površine zemljišta izuzete iz vraćanja. One su rezervisane za velike kompanije, kao što je „Tenis“, dok se za restituciju nudi zemljište pod teretom ili njive lošijeg kvaliteta zbog čega je prema informacijama koje imamo došlo do zastoja u restituciji.

Kada će ministarstvo rešiti ovaj problem, a da bude u interesu naših građana, kojima se zemlja vraća?

Drugo pitanje koje želim da postavim Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije o sudbini preduzeća Luka Novi Sad, u ime malih akcionara. Naime, tender za privatizaciju Luke je objavljen u septembru i u medijima je objavljeno da je bilo dosta zainteresovanih, međutim niko se nije javio. U novembru je produžen tender do 21. novembra, 23. je trebalo da bude otvaranje ponuda. Međutim, niko se nije javio na ovaj tender, pa je predmet tendera samo bio biznis Luke, kranovi, dizalice, magacin i slično dok je zemljište u lučko zemljište, infrastruktura ostala u svojini države.

Tražim odgovor od Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, koji su njihovi planovi u vezi Luke Novi Sad nakon propalog tendera za njenu privatizaciju? Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.

Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.

Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.

Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?

Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?

Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.

Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?

Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.

To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?

Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.

Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.

Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?

Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?

Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.

Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Imovinska karta

(Novi Sad, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 80934.00 RSD 10.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:17