OLENA PAPUGA

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 10. juna 1964. u Ruskom Krsturu..

Osnovno i srednje obrazovanje stekla je u Ruskom Krsturu, a na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu završila Rusinski jezik i književnost i Srpskohrvatski jezik i književnost.

Dosadašnji radni vek provela u Novinsko-izdavackoj ustanovi „Ruske slovo”. I danas ima svoju kolumnu u novinama u kojima je radila, prevodi, lektoriše knjige, a Društvo za rusinski jezik iz Novog Sada i Društvo Rusina iz Rijeke izdali su njenu knjigu iz etnologije „Stara rusinska kuća”.

Nakon izbora 2008. godine izabrana je za poslanicu LSV u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je članica Odbora za međunacionalne odnose i Odbora za prosvetu. Na izborima održanim 6. maja 2012. ponovo je izabrana za poslanicu u republičkom parlamentu.

Osnivačica je Udruženja građana Rusinska liga preko kojeg je ušla u sastav Nacionalnog saveta Rusinske nacionalne manjine, gde trenutno obavlja funkciju potpredsednice.

Sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine je od njenih prvih dana, pomažući u organizovanju tribina, posebno u Ruskom Krsturu, gde je stranka devedesetih godina imala veliki rejting. Aktivno je učestvovala na svim protestima od 1991-2000. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 62
  • 5
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Amandman na član 63. kolega je već o tome pričao, naš amandman odnosi se na to da u njemu ipak pomognemo građanima, pa ako već lokalna samouprava želi da joj centar grada izgleda tako kako ona predvidi, lepo sa lepim fasadama itd, da se ne opterećuju u tome samo građani koji žive u tom delu, nego jednostavno da iz svog dela budžeta opredeli sredstva za uređenje tog dela grada, fasada ili čega već, ili da preusmeri sredstva od poreza tih nekih poslovnih korisnika u tim zonama, pa da i oni učestvuju i iz budžeta lokalne samouprave i od poreza privatnika tih poslovnih zgrada, da se preusmere sredstva na obnavljanje tog centra grada ili čega već, a ne da to bude samo na teret građana koji žive u tim zgradama.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Hvala, predsedavajući.
Prvo pitanje postavljam Ministarstvu finansija. Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez stiglo je poresko rešenje na adrese firmi koje vode za prethodne dve godine, znači, isto kao i nama ili paorima za odvodnjavanje.
Pitam – zašto su dve godine čekali Poresku upravu da im pošalje rešenja? Zašto rešenja nisu poslata prošle godine i zašto ne mogu da plate taj svoj dug za porez u ratama kvartalno?
Paušalci su dužni jako puno, a da to nisu ni znali. Mnogi ljudi su se zbog toga našli između hitne otplate potraživanja i stavljanja katanca na radnje. Krojačke radnje, na primer, porez plaćaju paušalno, a za dve godine im se nakupilo i do 200.000 dinara duga za porez koji moraju odjednom da plate.
Unazad dve godine su radili za državu, a ne za sebe. Svi su znali da će razlike za porez biti, ali ne onakve kakve su dobili po 200.000, već sam rekla.
Pitam – kako je nastala ta velika razlika poreza kod paušalaca? Takozvanim paušalcima država nije od 2014. godine do pre nekoliko meseci izdavala poreska rešenja. Zašto? Umesto toga savetovali su ih da državi mesečno plaćaju isto koliko i do tada. Znači, paušalci su sami sebi računali porez otprilike i zato se sada stvorila ta velika razlika.
Kada su nova rešenja konačno počela da pristižu ispostavilo se da za prethodnih više od godinu i po dana paušalci treba jako puno novca da doplate. Za male paušalce to je veliki problem i ta razlika jednostavno će ih navesti, ne da pozatvaraju radnje, nego da ili da rade na crno ili da se stvarno poodjavljuju.
Postavljam još jedno pitanje – da li je država predvidela mehanizme kojima bi paušalcima olakšala plaćanje duga? Znači, da li država planira da im omogući da plate ta svoja dugovanja kvartalno ili na neke rate.
Paušalci kažu da im Uredba o bližim uslovima i kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti donosi puno neprijatnosti. To je nesigurno zato što oni ne mogu da izračunaju koliko njihov prihod treba da košta, odnosno koliko treba da plaćaju poreze. Na kraju rešenja piše da imaju pravo žalbe, ali da žalba ne odlaže izvršenje. Isto kao i za odvodnjavanje.
Drugo pitanje postavljam Vladi Srbije i ministarki bez portfelja zaduženoj za demografiju i populacionu politiku, Slavici Đukić Dejanović. Jedan u nizu gorućih problema majkama na porodiljskom odsustvu jeste i to što na svoju zarađenu naknadu čekaju i po nekoliko meseci. Pitam – da li će se to rešiti u 2017. godini. Takođe, pitam – da li će se dozvoliti ukidanje PDV-a, povrata PDV-a na opremu za bebe od 1. januara? U teškim finansijskim okolnostima u kojima živi većina roditelja, pored uobičajene jednokratne pomoći Republike Srbije i lokalne samouprave, jako je važna i ta podrška države u vidu povrata od 40.000 u prvoj i 30.000 u drugoj godini deteta.
Takođe, jedan u nizu gorućih problema majkama na porodiljskom odsustvu jeste i to što na svoju zarađenu naknadu čekaju po nekoliko meseci, jer poslodavac ne stiže, ne može ili ne želi da svaki mesec podnosi nekoliko desetina papira kako bi mu bili refundirani troškovi i sredstva uplaćena retroaktivno.
Pitam – kako će se to rešiti u 2017. godini, da li će porodilje, žene na porodiljskom odsustvu i dalje čekati svoju zaradu mesecima?
Liga socijaldemokrata Vojvodine je kroz inicijativu – puna plata za trudnice u lokalnim samoupravama predlagala isplatu jednokratno pomoći trudnicama i porodiljama, te da je negde ta praksa uvrštena u redovna socijalna davanja koja su na sebe preuzele lokalne vlasti. Neke lokalne samouprave su to uvele, ali su vremenom to ukinule, pa pitam – da li će lokalne samouprave imati neke svoje pomoći porodiljama, majkama sa troje dece i u 2017. godini?

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Hvala predsedavajući.
U Predlogu zakona u članu 13. stav 7. LSV je predložila da se menja i glasi – ako ima više takvih vlasnika posebnih delova zgrade, koji bi zajednički deo pretvorili u stan za stanovanje porodice, odluku donosi stambena zajednica.
Znači članom 13. stav 7. Predviđeno je da ako ima više takvih vlasnika posebnih delova koji bi zajednički deo pretvorili u stan za stanovanje porodice, prednost ima vlasnik posebnog dela koji ima više članova domaćinstva.
Ovakvo predloženo rešenje bi moglo da izazove brojne probleme u praksi i daje neke široke mogućnosti za manipulaciju. Smatramo da bi praktičnije bilo da ovakav spor rešava sama stambena zajednica, uz određene smernice, umesto što se zanemaruju sve druge okolnosti osim broja prijavljenih osoba na određeni stan.
Vi ste rekli da je u zakonu dat precizan kriterijum za utvrđivanje prednosti na to, ali nekako nam nije bilo jasno pa smo ovim amandmanom hteli da to promenimo.

Imovinska karta

(Ruski Krstur, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27210.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Saveta za nacionalne manjine Opština Kula Opština Bez nadoknade RSD 11.12.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27210.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:40