ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM-PDD iznesem naše mišljenje o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.
Najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa SVM na početku 2013. godine je pozdravila odluku o donošenju jednog takvog zakona. Svi se dobro sećamo šta je bilo prethodnih godina. Postojale su uredbe i naši poljoprivredni proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Donošenjem ovog zakona je bilo prvenstveno važno za naše poljoprivredne proizvođače, jer je kroz ovaj zakon država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Svi znamo da je u poljoprivrednoj proizvodnji jako važna predvidivost. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvara se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika.
Međutim, najpre zbog situacije u kojoj se država nalazila na kraju 2014. godine i 2015. godine, došlo je do izmena i dopuna ovog zakona iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenata izazvanog posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Trenutno važeći zakon stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava.
Odluka o spomenutim izmenama je bila teška za naše poljoprivrednike i iskreno se nadam da ćemo biti u prilici da u narednim godinama povećamo iznose za subvencije po hektaru, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurenti na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno. Juče na Odboru za poljoprivredu smo razgovarali o tome i gospodin ministar Nedimović isto je rekao da se nada da ćemo u narednim godinama moći da povećamo iznose.
Za nas poslanike SVM je od izuzetnog značaja da su po ovom predlogu zakona iznosi izdvojeni za poljoprivredu najmanje 5% od prihoda od strane nacionalnog budžeta, što je od strane Vlade Republike Srbije i budžetom za 2017. godinu ispunjeno. Pozitivno je i to da se ovim izmenama i dopunama dalje proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja uvode nove mere, proširuje se krug korisnika podsticaja u oblasti direktnih praćenja za stočarsku proizvodnju.
Drugo, u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja uspostavlja se nova klasifikacija mera koja predstavlja korak napred u harmonizaciji sa merama drugog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU, što je cilj pregovora o pristupanju EU u okviru poglavlja 11 - poljoprivreda i ruralni razvoj.
Prema najavama gospodina Nedimovića, naši poljoprivrednici u 2017. godini mogu da računaju na sledeće mere. Po novom zakonu, odnosno nakon prihvatanja budžeta za 2017. godinu i nakon donošenja uredbi, oni će dobiti kroz direktna plaćanja iznos od četiri hiljade dinara po hektaru. Znam da proizvođači nisu prezadovoljni ovim iznosima, međutim, najvažnije je da oni budu isplaćeni što pre, jer su im sredstva izuzetno potrebna.
Pored toga, ostaje i premija za mleko od sedam dinara, isto za mlečne krave podsticaj od 25 hiljada dinara po grlu, za tona junadi 10 hiljada dinara, za krmače i neraste povećavaju se sredstva, po najavi gospodina ministra, sa sedam hiljada na 10 hiljada dinara po grlu, za koze i ovce ostaje sedam hiljada dinara, za jagnjad i jarad dve hiljade dinara, za tovne svinje hiljadu dinara i po košnici pčela proizvođači mogu da računaju na 720 dinara. Smatram da je to dobro. Naravno, oni proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, oni mogu da računaju na još veća sredstva.
Prema Predlogu zakona, podsticaji za mere ruralnog razvoja su investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti, dostizanja standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i podsticaj za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi.
Za nas su od posebnog značaja savetodavne službe, jer su mnogi poljoprivredni proizvođači starije osobe, pa im je od izuzetnog značaja da dobiju pomoć savetnika. Inače, Savez agrarnih udruženja Vojvodine sa sedištem iz Sente, sa kojima imamo izuzetno dobru saradnju, pomaže naše poljoprivrednike u mnogim opštinama u Vojvodini. Lokalna samouprava Bačke Topole, iz koje ja dolazim, isto izdvaja neke podsticaje za savetodavnu službu. Oni su ti ljudi, savetnici koji pomažu našim poljoprivrednicima kad prema Trezoru predaju zahteve i izuzetno je značajan njihov posao.
Sada pitanje za vas, gospodine ministre, glasi – da li, pored stručnih lica u savetodavnim službama, u ovu službu mogu da se uključe i stručnjaci raznih udruženja, da li postoji mogućnost za to? Nadam se da ćemo naći način da udruženja dobiju podršku za takvo poslovanje. Naravno, ostaje i kreditna podrška, koja je takođe izuzetno značajna za sve naše poljoprivrednike.
U okviru podsticaja za proizvodnju proširuju se podsticaji u stočarstvu, i to za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplode nerasti. Dobro je što je, pored uslova propisanih važećim zakonom u vezi prava na korišćenje podsticaja u stočarstvu, propisano da za korišćenje podsticaja lice koje je steklo pravo na korišćenje mora da ispuni uslov da se prijave na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu, a pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za posao sekcije odgajivačke organizacije.
Što se tiče podsticaja za krave, za uzgoj teladi za tov, predlogom je predviđen minimalni iznos od 5.000 dinara. To je novina koju podržavamo.
Vezano za umanjenje isplata direktnih plaćanja, predviđa se da se umanjenje u propisanim granicama vrši samo za iznose koji prelaze propisane limite, što je povoljnije za razliku od rešenja u važećem zakonu, kojim se umanjuje isplata ukupnog iznosa. Važne su i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, i to: unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diverzifikacija dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja. Nadam se da će u ovaj posao isto biti uključena i razna poljoprivredna udruženja. Oni su prisutni na terenu, organizuju razne manifestacije, stručne skupove, pa je izuzetno značajan njihov rad.
Prethodni navedeni podsticaji za mere ruralnog razvoja se sprovode kao naknade dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere i utvrđuje se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Pozitivno je i to što je preciznije uređeno korišćenje podsticaja za organsku, biljnu i životinjsku proizvodnju.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju. Zakon se donosi iz razloga preuzimanja obaveza iz Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za predpristupnu pomoć IPA 2, i iz razloga Sektorskog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije pod instrumentom za predpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, to je tzv. IPAR 2.
Na osnovu finalnog izveštaja o zapažanjima i preporukama Evropske komisije Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj u vezi sa pregledom zahteva za poveravanje za takva izvršenja budžeta Srbije, utvrđeno je da se nacionalni zakon o poljoprivredi mora prilagoditi sektorskom sporazumu. Kao najvažnije izmene koje se trebaju izvršiti su uključivanje rokova u skladu sa Sektorskim sporazumom, kao što je gospodin ministar i rekao, uključivanje žalbenih postupaka, statusa poljoprivrednih inspektora za konzularna lica i drugo. Ovaj nalaz okarakterisan je kao blokirajući faktor koji se ostvaruje kroz predložene izmene i dopune zakona.
Sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost da koristi sredstva i komponente IPAR fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja. Deo operativne strukture ovog sistema čini upravo Uprava za agrarna plaćanja. Glavni cilj donošenja zakona je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPAR programa u Republici Srbiji i omogućavanje korišćenja sredstva iz IPAR fonda koja su namenjena dostizanju standarda i konkurentnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Izmene i dopune se odnose na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja u pogledu dodeljivanja sredstva iz IPAR 2. Istakao bih samo nekoliko: pravilo posebnog postupka za sprovođenje i kontrola IPAR programa, predlaže se novi akt kojim se definiše IPAR program koji donosi Vlada na predlog ministarstva, uvodi se sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima i uvodi se sistem za identifikaciju zemljišnih parcela koji predstavlja skup podataka o zemljišnim parcelama.
Smatram da je od strateškog značaja za celu državu i za sve naše poljoprivrednike da uradimo sve da bi u što skorije vreme ispunili sve zahteve i da će Uprava za agrarna plaćanja napokon dobiti akreditaciju, jer samo tako možemo da jačamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Kao što smo čuli od gospodina ministra, cilj je da se to uradi već na početku 2017. godine. Ja sam siguran da će i gospodin Nedimović i gospodin Žarko Radat, koji je direktor Uprave za agrarna plaćanja, uraditi sve da to bude i tako.
Treći zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Jedan od glavnih razloga za donošenje zakona je usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu zakona i dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda. Bitne izmene i dopune su da su vode definisane kao prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i vrši se u usklađivanje za Zakonom o javnoj svojini, što je malopre spomenuo i gospodin ministar.
Upravljanje vodnim zemljištem u javnoj svojini vrši će Javno vodoprivredno preduzeće, osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji. Jako je bitno da su prihodi od zakupa vodnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine prihodi budžetskog Fonda za vode AP i koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama.
Što se tiče prava preče kupovine vodnog zemljišta, Autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima, kanalima, na kojima pravo javne svojine. Na taj način se vrši usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini kojim je utvrđena svojina Autonomne pokrajine na kanalskoj mreži.
Pozitivno je da su prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na teritoriji Autonomne pokrajine prihodi budžeta Autonomne pokrajine i koriste se preko budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Bilo je već reči o tome i na Odboru za poljoprivredu, da prethodnih nekoliko nedelja su građani širom države dobili od Poreske prave račune za odvodnjavanje, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među njima, najviše zbog toga što se od 2010. godine plaća i naknada za građevinsko zemljište, plaća se tamo gde postoji kanalizacija. Za to nije odgovorna ova vlada, ali smatramo da su iznosi preveliki, pa moramo nešto da preduzmemo.
Na primer, moj komšija koji dobija poljoprivrednu penziju 9.000 hiljada na mesečnom nivou sada je dobio da uplati 30.000 dinara. Zemlju je izdao u zakup i sada nema od čega da uplati ovaj iznos. Ogroman problem predstavlja i činjenica da je Poreska uprava ujedno i isporučila račune za 2015. i 2016. godinu. Juče smo razgovarali na tu temu na Odboru za poljoprivredu. Gospodine ministre, molim vas da razmotrite predlog da se građevinsko zemljište izuzme iz naknade za odvodnjavanje. Vi ste rekli da ćemo na početku sledeće godine opet razgovarati na tu temu.
Član zakona koji se odnosi na ovo pitanje, nažalost, se ne menja predloženim izmenama i dopunama Zakona, pa nemamo pravne mogućnosti da predložimo amandman u tom pravcu. Suština je da sada u ruralnim sredinama svako domaćinstvo mora da plaća za svo zemljište i da su iznosi preveliki, mada jeste da se radi o prihodima Autonomne pokrajine, međutim, odliv sredstava se vršio preko Poreske uprave, koja je napravila ogroman propust krajem 2015. godine, nije slala rešenja građanima. Apelujem na vas, gospodine ministre, bez obzira što niste vi nadležni za to, da ipak pitate nadležne u Poreskoj upravi zbog čega je došlo do ovog propusta. Ovo se više ne sme ponoviti. Rešenja treba slati redovno, jer ovako su iznosi ogromni pa građani ne mogu da ih plate odjednom. Po predlogu ovog zakona Javno vodoprivredno preduzeće će biti ubuduće zaduženo za to, znači izmena i dopuna Zakona ide u tom pravcu, što je jako dobro.
Dobro je da na teritoriji Autonomne pokrajine nadležni organ Autonomne pokrajine određuje granice vodnog zemljišta. Time se proširuje nadležnost organa Autonomne pokrajine, određuju se granice vodnog zemljišta, ne samo za vode prvog reda, već i za vode drugog reda. Predlogom zakona je smanjen vodnih područja na teritoriji Republike Srbije. Predloženim izmenama izvršena je podela na osnovu hidrogasnih principa, a ne prema teritorijalnom principu, pa je predviđeno pet vodnih područja, i to – vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i vodno područje Beli Drim. Autonomna pokrajina Vojvodine je deo vodnih područja Save i Dunava.
Vodna područja se dele na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama na osnovu utvrđenih kriterijuma. Bitno je da vodna akta na teritoriji Autonomne pokrajine donosi nadležni organ Autonomne pokrajine. Novi izvor
finansiranja za budžetski fond za vode Autonomne pokrajine su sredstva od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljenje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, ostvaren na teritoriji Autonomne pokrajine.
Izmenama i dopunama Zakona o vodama se ukidaju neke određene nadležnosti organa Autonomne pokrajine, propisane važećim Zakonom o vodama, ali što se tiče nadležnosti AP Vojvodine u oblasti vodoprivrede, propisane Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, predloženim izmenama i dopunama Zakona se ne dira u te nadležnosti. Ovo je jako, jako važno za našu poslaničku grupu. Dobro je i to da se razlikuje od Nacrta izmena i dopuna Zakona o vodama, kojim se predviđalo ukidanje inspekcijskog nadzora u oblasti vodoprivrede organima AP Vojvodine, Predlogom zakona zadržava inspekcijski nadzor, odnosno Autonomnoj pokrajini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji Autonomne pokrajine preko vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine.Na kraju, gospodine ministre, želim da kažem da će poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržati sve predloge zakona. Naravno, pored donošenja ovih zakona, ima još dosta tema koje se tiču poljoprivrede i od izuzetnog značaja su za naše proizvođače na kojima treba zajednički da radimo. Mislim najpre na penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača, na registraciju priključnih mašina i na donošenje uredbe o tzv. malim proizvođačima.
Problem penzijskog i invalidskog osiguranja je veliki problem godinama. Neke probleme smo rešili, jer samo jedan član porodice je u obavezi da plaća PIO. Bilo je i reprograma, čak i ove godine, a nažalost, najvažniji deo je da prihodi u gazdinstvu budu srazmerni sa plaćenim doprinosima, sa veličinom poseda, to nismo rešili. Oni proizvođači koji gazduju na malim površinama ne mogu da plate sto hiljada dinara na godišnjem nivou, pa se nadamo da predlog radne grupe u Ministarstvu će biti u najkraćem roku prihvaćen. Bilo bi dobro da se dođe opet do reprograma. Kamate su dva puta veće od glavnice duga, Poreska uprava stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište, znači, situacija je veoma loša na terenu.
Gospodine ministre, još jednom da ponovim, kao i do sada možete da računate na nas u rešavanju ovih problema. Naravno, još jednom želim da kažem da podržavamo sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

Poštovana predsednice, poštovani saradnici, poštovana ministarko sa saradnicima, gospodine predsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM godinama unazad priča o tome da ne možemo da menjamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, nažalost.
Šta možemo da uradimo i šta kaže SSP vezano za kupovinu poljoprivrednog zemljišta? Sporazum o stabilizaciji kaže da građani EU pod istim uslovima mogu da kupe poljoprivredna zemljišta, kao što mogu da kupe građani Republike Srbije. Znači, šta moramo svi mi da uradimo, jeste da pooštrimo uslove u budućnosti.
To je upravo uradila inače, kroz amandman, Poslanička grupa SVM na član 11. ovog zakona, gde se kaže - svako ko želi da kupi državno poljoprivredno zemljište, pet godina mora da ima prebivalište u toj lokalnoj samoupravi i najmanje tri godine mora da ima gazdinstvo registrovano i to u aktivnom statusu. Znači, SSP ne možemo da promenimo, ali uslove kroz Zakon o poljoprivrednom zemljištu možemo uvek da pooštrimo i svi mi treba to da radimo.
Inače, želim da pohvalim ministarku, odnosno Ministarstvo poljoprivrede da su prihvatili ovaj naš amandman, ubuduće moramo svi da radimo na pooštravanju uslova. To smo sad uradili kroz ovaj zakon, ali ubuduće, znači i posle 2017. godine, možemo to da uradimo, jeste, možemo biti u kontaktu sa EU, možemo da vodimo razgovore vezano za to, ali je najvažnije da smo sad, trenutno pooštrili te uslove. Sporazum ne možemo da menjamo, ali kroz naš amandman, te uslove smo pooštrili. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

Poštovana predsednice, želim da koristim vreme poslaničke grupe.
Poštovana ministarko, poštovani saradnici, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničkoj grupi SVM je ukupno prihvaćeno tri amandmana na ovaj Predlog zakona, upravo i ovaj na Predlog zakona na član 7. Samo bih neke stvari rekao vezano za ovaj naš amandman.
Ono što je izuzetno važno, vezano za ovaj član 7, jeste da pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji jedne lokalne samouprave, što je izuzetno značajno. Treba da istaknem i to da ne samo pravna lica, nego i zadruge i svi ostali, na kraju krajeva, kao što je to ministarka poljoprivrede rekla, jeste i fizička lica, na neki način, odnosno veći proizvođači mogu da učestvuju na tom konkursu, odnosno mogu da dobijaju državno poljoprivredno zemljište na korišćenje preko prava prvenstva zakupa. To je izuzetno važno, na primer, vezano za voćarstvo. Isto je važno ako neko želi da napravi ribnjak ili nešto slično.
Isto je izuzetno važno što ste prihvatili naš amandman i vezano za to da pravo prvenstva zakupa iz ovog člana može da ostvari i na katastarskim parcelama koje nisu bile predmet zakupa i korišćenja u prethodne tri agroekonomske godine. Znači, ono poljoprivredno zemljište koje nije korišćeno može ubuduće da se ponudi raznim investitorima.
Imamo još jedan amandman na član 8. koji je prihvaćen. Vezano je za to da svi proizvođači koji učestvuju u javnom nadmetanju, odnosno licitiranju, za poljoprivredno zemljište, najmanje tri godine moraju da imaju prebivalište na toj katastarskoj opštini, odnosno na teritoriji lokalne samouprave da bi ostvarili to pravo. Izuzetno je značajno što ste prihvatili i ovaj naš amandman.
Treći amandman se odnosi na član 11, kroz koji želimo da uslove pooštrimo - ako neko želi da kupi državno poljoprivredno zemljište jeste najmanje pet godina mora da ima prebivalište u toj lokalnoj samoupravi i mora tri godine da ima gazdinstvo u aktivnom statusu, što je isto izuzetno značajno. Izuzetno je važno da ste prihvatili to da omogućite poljoprivrednim proizvođačima i deset kilometara od granice, znači, u tom delu isto mogućnost da kupe državno poljoprivredno zemljište. Jeste, potrebna je saglasnost Vlade Republike Srbije za to, ali na kraju ipak je to omogućeno. Zašto je to važno? Zato što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i građani EU pod istim uslovima mogu da kupe poljoprivredno zemljište kao što to mogu da urade građani Republike Srbije.
Šta možemo da uradimo? Ne možemo da menjamo SSP, to je sigurno. Danas u prethodnoj raspravi je to detaljno obrazloženo zašto, ali možemo da pooštrimo uslove kako doći do državnog poljoprivrednog zemljišta, kako do kupovine. Izuzetno je značajno da je ovaj naš amandman prihvaćen.
Želim da pohvalim sve saradnike Ministarstva poljoprivrede, kao i vas, poštovana ministarko. Imali smo korektnu saradnju. Razgovori su trajali poslednjih dana, znači, svaki dan smo bili u kontaktu i stvarno, na kraju krajeva, uspeli smo da se dogovorimo. Izuzetno smo vam zahvalni što ste prihvatili ove naše amandmane. Siguran sam da prihvatanjem naših amandmana na neki način biće bolji ovaj zakon, doprineli smo nešto i po tom pitanju. Hvala vam najlepše.

Imovinska karta

(Pačir, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:50