BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 24
  • 21
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 22 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 30 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 1 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će podržati ovaj set predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u danu za glasanje ćemo glasati i za izbor gospođe Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera NBS.
Kada smo kod predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sve elemente ovog dela dnevnog reda bi želeo da kažem da je jako dobro što su ovi tekstovi napisani na način da su sve zainteresovane strane mogle da imaju učešće u formulisanju najboljih rešenja. Ovaj proces naravno nije počeo pre nekoliko nedelja, nego postoji i predparlamentarna faza izrade predloga zakona, pre toga nacrta zakona.
Neki od ovih predloga zakona su bili na javnoj raspravi još pre godinu dana tako da su zaista svi imali priliku da se o njima izjasne i da daju svoje predloge. To je svakako dobro, jer živimo u vremenu kada je transparent u modi i kada kažete da je nešto urađeno transparentno onda to već unapred ima neku pozitivnu konotaciju bez obzira na sadržinsku vrednost. Ali, ovi predlozi zakona imaju i sadržinsku vrednost, znači nije transparencija jedina vrednost u vezi ovih predloga zakona.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ti predlozi zakona uvode neke nove forme, neki kažu neposredne demokratije, ja bi rekao polu neposredne demokratije i neki novi vidovi javnih rasprava će biti uvedeni nakon usvajanja ovih predloga zakona u Narodnoj skupštini. To je svakako dobro zbog toga što će građani i na republičkom nivou i na nivou jedinica lokalne samouprave u većoj meri moći da utiču na sadržinu budućih predloga zakona, odnosno zakona o kojima će Narodna skupština Republike Srbije glasati.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, svakako treba istaći da će na bolji način biti regulisane mesne zajednice. Mesne zajednice su bili kategorija u našem pravnom sistemu - ni na nebu, ni na zemlji. Nije bilo jasno godinama šta je njihova nadležnost, šta je svrha njihovog postojanja bez obzira što građani u mnogim opštinama imaju poverenje u čelnike tih saveta mesnih zajednica i obraćaju se tim ljudima, tim organima, ali mesne zajednice nisu imale nadležnosti da delaju, da bilo šta učine ili nešto ozbiljnije učine u rešavanju problema građana koji se njima obraćaju.
Zbog toga je dobro što je ministarstvo, odnosno Vlada uvidela ove propuste u našem pravnom sistemu i što će sada mesne zajednice imati regulisan status, što će se tačno znati koji je odnos između jedinica lokalne samouprave i mesne zajednice, što će se znati koje su nadležnosti mesnih zajednica, koji je njihov manevarski prostor i u budućnosti će građani sa, nadam se, većim uspehom obraćati mesnim zajednicama.
Kažem, još jedanput, do sada nije bi propust čelnika tih mesnih zajednica nego se radilo o tome da njihov status nije bio na pravi način regulisan propisima Republike Srbije. To je već samo još jedna srećna okolnost što je ova tačka i deo koalicionog sporazuma između SNS i SVM, i na ovaj način možemo da kažemo da je realizovana još jedna tačka iz našeg koalicionog sporazuma u vezi boljeg regulisanja pravnog položaja mesnih zajednica.
Kada govorimo o setu zakona iz sfere individualnih i kolektivnih manjinskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, onda treba da spomenemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svi ovi predlozi zakona znače boljitak za položaj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Neki predlozi zakona od ova četiri sadrže u sebi nova rešenja, proširuju se određena prava, a u nekim predlozima zakona se samo preciziraju neke odredbe koje su i do sada bile deo našeg pravnog sistema.
Zašto to sada kažem? To kažem zbog toga što se u javnosti pokazalo interesovanje za određena rešenja koja ne znače novinu u našem pravnom sistemu. Na primer, narodni poslanici koji su pripadnici određenih nacionalnih manjina, čiji udeo čini najmanje 2% stanovništva Republike Srbije će u budućnosti moći da govore u ovom cenjenom domu na svom maternjem jeziku. To je svakako dobro. Svako će da odluči da li će da koristi to pravo ili neće. Ja sam u više navrata rekao da je moje lično mišljenje da se u ovom domu treba obraćati na srpskom jeziku, zbog toga da bi svi razumeli i zbog toga da bih imao šanse da ubedim npr. gospodina Ružića da nam prihvati amandmane i to će biti svakako tako sve dok gospodin Ružić ne bude naučio mađarski jezik. Zbog toga ću se ja i u budućnosti obraćati na srpskom jeziku ovom cenjenom domu.
Ono što želim da kažem, ovo rešenje nije novina. Ja sam još u maju 2007. godine, doduše u drugoj zgradi, ali u istoj ovoj cenjenoj instituciji tražio i imao pravo da se obraćam na mađarskom jeziku, na svom maternjem jeziku. Znači, ovo rešenje ne predstavlja novinu, ali je svakako dobro što je precizirano i što je jasno da se ovo sada odnosi na republičke organe, a ne na savezne organe koji ne postoje u našoj državi već godinama.
Ima jako puno i pozitivnih rešenja, nova rešenja koja nisu postojala do sada. Ja bih želeo da istaknem dva takva rešenja iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Prvo je rešenje da se neće smatrati diskriminacijom mere koje će državni organi preduzimati zbog postizanja određenih za nas bitnih ciljeva. Jedan od tih ciljeva jeste povećanje srazmere ili poboljšanje što se tiče srazmere zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Tu se, naravno, ne radi o nekakvim rukovodećim mestima, nego se radi o tome da, po našem Ustavu, treba da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina na svim nivoima teritorijalne organizacije u državnoj upravi i generalno u javnom sektoru. Određeni posebni zakoni već i sadrže takve mere i takva rešenja jer su u više navrata prihvaćeni amandmani SVM prethodnih godina od 2015. godine pa na ovamo.
Mi na ovaj predlog zakona gledamo kao na okvirni zakon. Doduše, naš pravni sistem, nažalost, ne poznaje kategoriju ustavnih ili okvirnih zakona, ali svakako je i ovaj predlog zakona okvirnog karaktera i svakako je dobro što će se i ovim zakonom to pitanje regulisati.
Drugo bitno pitanje koje znači novinu jeste da će se u budućnosti u matičnu knjigu rođenih upisivati podatak o nacionalnoj pripadnosti državljanina, građania Republike Srbije. To je preduslov da bismo znali da li je srazmera pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi odgovarajuća, da upotrebim termin iz Ustava Republike Srbije, i u budućnosti Srbija neće moći, odnosno organi Srbije neće moći da kažu – mi ne znamo ko se kako izjašnjava, to je ustavno pravo svakog građanina, štaviše, svaki građanin može da menja svoju nacionalnu pripadnost na sasvim legalan način godišnji i u više navrata, ali od sada će taj podataka, naravno, na dobrovoljnoj osnovi, biti deo matične knjige rođenih. To je preduslov za uživanje mnogih drugih prava.
Da napravim jednu malu digresiju. Siguran sam da kada opet budemo menjali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nadam se, ne uskoro, ali za nekoliko godina, iz nekog sada još nepoznatog razloga, onda ćemo moći da inkorporiramo u taj tekst budućeg zakona da će državni organi Republike Srbije moći da šalju obaveštenje pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak. Upis u poseban birački spisak treba da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, to tako i funkcioniše, tako treba i da ostane, ali će u budućnosti organi države možda moći da šalju određena obaveštenja ljudima koji se u skladu sa ovim novim mogućnostima izjašnjavaju kao pripadnici određene nacionalne manjine da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak te nacionalne manjine. Znači, to su neki budući koraci i nećemo se sada time baviti, ali naglašavam samo kao primer zašto je bitno i koji benefiti mogu da proizilaze iz toga što će se upisivati na dobrovoljnoj osnovi i podatak o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige rođenih.
Ista ova rešenja su predviđena i na još detaljniji način uređena i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Novina je i svakako znači korak unapred u uživanju prava pripadnika nacionalnih manjina što će se u budućnosti ne samo na teritoriji celokupne jedinice lokalne, nego i u naseljenim mestima, znači, na području određenih mesnih zajednica, moći da se uvede, ja bih rekao, u službenu upotrebu jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te nacionalne manjine čine najmanje 15% stanovništva tog naseljenog mesta te mesne zajednice, to je svakako korak unapred u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina.
Doduše, ne spada u red predloga zakona iz sfere prava i sloboda nacionalnih manjina, ali bih ipak tu spomenuo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim agencijama, jer će, ja se nadam, nakon prihvatanja našeg amandmana i u odnosu na državne agencije biti uvedena obaveza koja je već predviđena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa jedne, i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sa druge strane, suština tog predloženog rešenja je da se da prednost u slučaju postojanja jednakih kvalifikacija pripadniku nacionalne manjine prilikom zapošljavanja u ovom slučaju u državnoj agenciji. Sve je to u vezi sa već iznetim argumentima u vezi potrebe poboljšanja srazmera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, ali i šire, u javnoj sferi.
Još jednom naglašavam ne radi se o nekim rukovodećim mestima, nego se radi o radnim mestima, tzv. pod znacima navoda, običnim radnim mestima da bi građani mogli komunicirati na svom maternjem jeziku sa državnim, sa predstavnicima određenih državnih organa.
Za kraj sam ostavio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je za nas izuzetno bitan i u prethodnih godinu dana, pa i više vremena ovaj tekst je postojao, egzistirao u više varijanti. Mnoge prethodne varijante ovog predloga zakona nisu bile prihvatljive za Savez vojvođanskih Mađara i to smo mi blagovremeno signalizirali i ministru i njegovim saradnicima, i vrlo je dobro što smo uspeli da nađemo rešenja koja su s jedne strane nama prihvatljiva. S druge strane, koja su u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a sa treće strane koja su održiva i primenljiva u slučaju svih nacionalnih manjina koje imaju nacionalne savete, formirane nacionalne savete u Republici Srbiji i tu ima jako puno različitih situacija koje proizilaze, proističu iz određenih objektivnih ali i subjektivnih razloga.
Dobro je npr. što smo uspeli da se dogovorimo da se ipak ne smatra da član političke stranke ne može da bude član nacionalnog saveta jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u javnom životu. Možemo mi da raspravljamo o tome šta je nacionalni savet, mada će sada postojati definicija u zakonu što je isto dobro, jer do sada nismo imali definiciju nacionalnog saveta u našem pravnom sistemu. I, vrlo je dobro što je sužen krug funkcija na kojima neće moći da budu građani, pripadnici nacionalnih manjina koji imaju određene stranačke funkcije.
Mada, moram da kažem u zagradi, da što se tiče mađarske nacionalne manjine, ni 2010. godine, ni 2014. godine mi na rukovodećim položajima u nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine nismo imali stranačko obojene ljude, nismo imali stranačke, u smislu stranačkih funkcionera.
Jako je pozitivno i to što će se vratiti u tekst zakona određene nadležnosti koje su dovedene u pitanje odlukom Ustavnog suda, ali je u obrazloženju te odluke rečeno da se neke nadležnosti, ovlašćenja mogu vratiti u taj zakon nakon određenih preformulacija, to je učinjeno i zbog toga sve nadležnosti ili kako bi to sada trebalo da kažemo ovlašćenja biti očuvana, a neka su kažem i vraćena.
Jako je dobro i da se vratim na početak mog obraćanja, što su i nacionalni saveti mogli da učestvuju u čitavom ovom procesu, da je i predsednica Vlade Republike Srbije uzela učešće u javnim konsultacijama povodom ovih predloga zakona jer je time pokazala da daje na značaju ovim pitanjima.
I, da rezimiram, mi ćemo podržati sve ove predloga zakona. Imamo određene amandmane kao što znate, ja se nadam da će oni biti, odnosno siguran sam da će oni biti usvojeni. I dobro je što smo došli na kraj ovog procesa koji je trajao dosta dugo.
Još jednom da ponovim narodni poslanici Savez vojvođanskih Mađara će glasati i za izbor Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će podržati ovaj set predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u danu za glasanje ćemo glasati i za izbor gospođe Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera NBS.

Kada smo kod predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sve elemente ovog dela dnevnog reda bi želeo da kažem da je jako dobro što su ovi tekstovi napisani na način da su sve zainteresovane strane mogle da imaju učešće u formulisanju najboljih rešenja. Ovaj proces naravno nije počeo pre nekoliko nedelja, nego postoji i predparlamentarna faza izrade predloga zakona, pre toga nacrta zakona.

Neki od ovih predloga zakona su bili na javnoj raspravi još pre godinu dana tako da su zaista svi imali priliku da se o njima izjasne i da daju svoje predloge. To je svakako dobro, jer živimo u vremenu kada je transparent u modi i kada kažete da je nešto urađeno transparentno onda to već unapred ima neku pozitivnu konotaciju bez obzira na sadržinsku vrednost. Ali, ovi predlozi zakona imaju i sadržinsku vrednost, znači nije transparencija jedina vrednost u vezi ovih predloga zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ti predlozi zakona uvode neke nove forme, neki kažu neposredne demokratije, ja bi rekao polu neposredne demokratije i neki novi vidovi javnih rasprava će biti uvedeni nakon usvajanja ovih predloga zakona u Narodnoj skupštini. To je svakako dobro zbog toga što će građani i na republičkom nivou i na nivou jedinica lokalne samouprave u većoj meri moći da utiču na sadržinu budućih predloga zakona, odnosno zakona o kojima će Narodna skupština Republike Srbije glasati.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, svakako treba istaći da će na bolji način biti regulisane mesne zajednice. Mesne zajednice su bili kategorija u našem pravnom sistemu - ni na nebu, ni na zemlji. Nije bilo jasno godinama šta je njihova nadležnost, šta je svrha njihovog postojanja bez obzira što građani u mnogim opštinama imaju poverenje u čelnike tih saveta mesnih zajednica i obraćaju se tim ljudima, tim organima, ali mesne zajednice nisu imale nadležnosti da delaju, da bilo šta učine ili nešto ozbiljnije učine u rešavanju problema građana koji se njima obraćaju.

Zbog toga je dobro što je ministarstvo, odnosno Vlada uvidela ove propuste u našem pravnom sistemu i što će sada mesne zajednice imati regulisan status, što će se tačno znati koji je odnos između jedinica lokalne samouprave i mesne zajednice, što će se znati koje su nadležnosti mesnih zajednica, koji je njihov manevarski prostor i u budućnosti će građani sa, nadam se, većim uspehom obraćati mesnim zajednicama.

Kažem, još jedanput, do sada nije bi propust čelnika tih mesnih zajednica nego se radilo o tome da njihov status nije bio na pravi način regulisan propisima Republike Srbije. To je već samo još jedna srećna okolnost što je ova tačka i deo koalicionog sporazuma između SNS i SVM, i na ovaj način možemo da kažemo da je realizovana još jedna tačka iz našeg koalicionog sporazuma u vezi boljeg regulisanja pravnog položaja mesnih zajednica.

Kada govorimo o setu zakona iz sfere individualnih i kolektivnih manjinskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, onda treba da spomenemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svi ovi predlozi zakona znače boljitak za položaj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Neki predlozi zakona od ova četiri sadrže u sebi nova rešenja, proširuju se određena prava, a u nekim predlozima zakona se samo preciziraju neke odredbe koje su i do sada bile deo našeg pravnog sistema.

Zašto to sada kažem? To kažem zbog toga što se u javnosti pokazalo interesovanje za određena rešenja koja ne znače novinu u našem pravnom sistemu. Na primer, narodni poslanici koji su pripadnici određenih nacionalnih manjina, čiji udeo čini najmanje 2% stanovništva Republike Srbije će u budućnosti moći da govore u ovom cenjenom domu na svom maternjem jeziku. To je svakako dobro. Svako će da odluči da li će da koristi to pravo ili neće. Ja sam u više navrata rekao da je moje lično mišljenje da se u ovom domu treba obraćati na srpskom jeziku, zbog toga da bi svi razumeli i zbog toga da bih imao šanse da ubedim npr. gospodina Ružića da nam prihvati amandmane i to će biti svakako tako sve dok gospodin Ružić ne bude naučio mađarski jezik. Zbog toga ću se ja i u budućnosti obraćati na srpskom jeziku ovom cenjenom domu.

Ono što želim da kažem, ovo rešenje nije novina. Ja sam još u maju 2007. godine, doduše u drugoj zgradi, ali u istoj ovoj cenjenoj instituciji tražio i imao pravo da se obraćam na mađarskom jeziku, na svom maternjem jeziku. Znači, ovo rešenje ne predstavlja novinu, ali je svakako dobro što je precizirano i što je jasno da se ovo sada odnosi na republičke organe, a ne na savezne organe koji ne postoje u našoj državi već godinama.

Ima jako puno i pozitivnih rešenja, nova rešenja koja nisu postojala do sada. Ja bih želeo da istaknem dva takva rešenja iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Prvo je rešenje da se neće smatrati diskriminacijom mere koje će državni organi preduzimati zbog postizanja određenih za nas bitnih ciljeva. Jedan od tih ciljeva jeste povećanje srazmere ili poboljšanje što se tiče srazmere zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Tu se, naravno, ne radi o nekakvim rukovodećim mestima, nego se radi o tome da, po našem Ustavu, treba da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina na svim nivoima teritorijalne organizacije u državnoj upravi i generalno u javnom sektoru. Određeni posebni zakoni već i sadrže takve mere i takva rešenja jer su u više navrata prihvaćeni amandmani SVM prethodnih godina od 2015. godine pa na ovamo.

Mi na ovaj predlog zakona gledamo kao na okvirni zakon. Doduše, naš pravni sistem, nažalost, ne poznaje kategoriju ustavnih ili okvirnih zakona, ali svakako je i ovaj predlog zakona okvirnog karaktera i svakako je dobro što će se i ovim zakonom to pitanje regulisati.

Drugo bitno pitanje koje znači novinu jeste da će se u budućnosti u matičnu knjigu rođenih upisivati podatak o nacionalnoj pripadnosti državljanina, građania Republike Srbije. To je preduslov da bismo znali da li je srazmera pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi odgovarajuća, da upotrebim termin iz Ustava Republike Srbije, i u budućnosti Srbija neće moći, odnosno organi Srbije neće moći da kažu – mi ne znamo ko se kako izjašnjava, to je ustavno pravo svakog građanina, štaviše, svaki građanin može da menja svoju nacionalnu pripadnost na sasvim legalan način godišnji i u više navrata, ali od sada će taj podataka, naravno, na dobrovoljnoj osnovi, biti deo matične knjige rođenih. To je preduslov za uživanje mnogih drugih prava.

Da napravim jednu malu digresiju. Siguran sam da kada opet budemo menjali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nadam se, ne uskoro, ali za nekoliko godina, iz nekog sada još nepoznatog razloga, onda ćemo moći da inkorporiramo u taj tekst budućeg zakona da će državni organi Republike Srbije moći da šalju obaveštenje pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak. Upis u poseban birački spisak treba da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, to tako i funkcioniše, tako treba i da ostane, ali će u budućnosti organi države možda moći da šalju određena obaveštenja ljudima koji se u skladu sa ovim novim mogućnostima izjašnjavaju kao pripadnici određene nacionalne manjine da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak te nacionalne manjine. Znači, to su neki budući koraci i nećemo se sada time baviti, ali naglašavam samo kao primer zašto je bitno i koji benefiti mogu da proizilaze iz toga što će se upisivati na dobrovoljnoj osnovi i podatak o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige rođenih.

Ista ova rešenja su predviđena i na još detaljniji način uređena i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Novina je i svakako znači korak unapred u uživanju prava pripadnika nacionalnih manjina što će se u budućnosti ne samo na teritoriji celokupne jedinice lokalne, nego i u naseljenim mestima, znači, na području određenih mesnih zajednica, moći da se uvede, ja bih rekao, u službenu upotrebu jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te nacionalne manjine čine najmanje 15% stanovništva tog naseljenog mesta te mesne zajednice, to je svakako korak unapred u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

Doduše, ne spada u red predloga zakona iz sfere prava i sloboda nacionalnih manjina, ali bih ipak tu spomenuo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim agencijama, jer će, ja se nadam, nakon prihvatanja našeg amandmana i u odnosu na državne agencije biti uvedena obaveza koja je već predviđena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa jedne, i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sa druge strane, suština tog predloženog rešenja je da se da prednost u slučaju postojanja jednakih kvalifikacija pripadniku nacionalne manjine prilikom zapošljavanja u ovom slučaju u državnoj agenciji. Sve je to u vezi sa već iznetim argumentima u vezi potrebe poboljšanja srazmera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, ali i šire, u javnoj sferi.

Još jednom naglašavam ne radi se o nekim rukovodećim mestima, nego se radi o radnim mestima, tzv. pod znacima navoda, običnim radnim mestima da bi građani mogli komunicirati na svom maternjem jeziku sa državnim, sa predstavnicima određenih državnih organa.

Za kraj sam ostavio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je za nas izuzetno bitan i u prethodnih godinu dana, pa i više vremena ovaj tekst je postojao, egzistirao u više varijanti. Mnoge prethodne varijante ovog predloga zakona nisu bile prihvatljive za Savez vojvođanskih Mađara i to smo mi blagovremeno signalizirali i ministru i njegovim saradnicima, i vrlo je dobro što smo uspeli da nađemo rešenja koja su s jedne strane nama prihvatljiva. S druge strane, koja su u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a sa treće strane koja su održiva i primenljiva u slučaju svih nacionalnih manjina koje imaju nacionalne savete, formirane nacionalne savete u Republici Srbiji i tu ima jako puno različitih situacija koje proizilaze, proističu iz određenih objektivnih ali i subjektivnih razloga.

Dobro je npr. što smo uspeli da se dogovorimo da se ipak ne smatra da član političke stranke ne može da bude član nacionalnog saveta jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u javnom životu. Možemo mi da raspravljamo o tome šta je nacionalni savet, mada će sada postojati definicija u zakonu što je isto dobro, jer do sada nismo imali definiciju nacionalnog saveta u našem pravnom sistemu. I, vrlo je dobro što je sužen krug funkcija na kojima neće moći da budu građani, pripadnici nacionalnih manjina koji imaju određene stranačke funkcije.

Mada, moram da kažem u zagradi, da što se tiče mađarske nacionalne manjine, ni 2010. godine, ni 2014. godine mi na rukovodećim položajima u nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine nismo imali stranačko obojene ljude, nismo imali stranačke, u smislu stranačkih funkcionera.

Jako je pozitivno i to što će se vratiti u tekst zakona određene nadležnosti koje su dovedene u pitanje odlukom Ustavnog suda, ali je u obrazloženju te odluke rečeno da se neke nadležnosti, ovlašćenja mogu vratiti u taj zakon nakon određenih preformulacija, to je učinjeno i zbog toga sve nadležnosti ili kako bi to sada trebalo da kažemo ovlašćenja biti očuvana, a neka su kažem i vraćena.

Jako je dobro i da se vratim na početak mog obraćanja, što su i nacionalni saveti mogli da učestvuju u čitavom ovom procesu, da je i predsednica Vlade Republike Srbije uzela učešće u javnim konsultacijama povodom ovih predloga zakona jer je time pokazala da daje na značaju ovim pitanjima.

I, da rezimiram, mi ćemo podržati sve ove predloga zakona. Imamo određene amandmane kao što znate, ja se nadam da će oni biti, odnosno siguran sam da će oni biti usvojeni. I dobro je što smo došli na kraj ovog procesa koji je trajao dosta dugo.

Još jednom da ponovim narodni poslanici Savez vojvođanskih Mađara će glasati i za izbor Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Hvala.

Petnaesta posebna sednica , 28.05.2018.

Gospođo predsednice, poštovana predsednice Vlade, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati izbor Siniše Malog za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. To ćemo učiniti iz dva razloga.

Prvi je razlog taj što je SVM deo vladajuće koalicije. Imamo koalicioni sporazum sa SNS. Ta koalicija funkcioniše, ostvaruju se zacrtani prioriteti iz te koalicije, iz tog koalicionog sporazuma. Evo, sada je 11 meseci od kada Ana Brnabić vodi Vladu i možemo da konstatujemo na osnovu proteklog perioda da ono što je dogovoreno, to se i ostvaruje i logično posledica toga jeste da mi podržimo predlog koji je ona pred Narodnu skupštinu iznela.

U zemljama sa parlamentarnim oblikom državne vlasti skupština bira vladu i nije loše toga se podsetiti zbog toga što u javnom govoru sve češće imate ocene, i to govore čak i neki ministri, da ministre imenuju, postavljaju itd. Znači, članove vlade i vladu bira parlament i to je uvek prilika da se podsetimo svega što je urađeno i da eventualno ukažemo na neke ciljeve koji se još u potpunosti nisu realizovali.

Rekao sam da je prvi razlog što ćemo mi glasati za izbor gospodina Malog to što smo deo koalicije i što se ta koalicija ostvaruje, a drugi je razlog što mi smatramo, na osnovu svega što je izneto i na osnovu svega što smo videli iz dosadašnjih aktivnosti kandidata za ministra finansija, da postoji velika šansa i verovatnoća da on bude uspešan ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Mi živimo na području AP Vojvodine, tako da nismo u svakodnevnom kontaktu sa Beogradom na način kao što to jesu građani Beograda. Ali, iz svega onoga što smo iskusili, što smo videli i što smo čuli, sigurni smo da je grad u protekle četiri godine od strane još uvek gradonačelnika bio vođen na pravi način i da ga to svakako kvalifikuje za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Imao bih jedan savet, onako dobronamerne prirode, za budućeg ministra finansija. Nemojte misliti da je šala. Ja znam da vi trčite polumaraton. Pošto ćete se sada baviti malo ozbiljnijim stvarima, ja vam preporučujem da počnete da trenirate za maraton, jer će vam trebati više strpljenja, trebaće vam i više izdržljivosti. Tako da, to je jedan ovako dobronameran savet od mene i videćete da će vam to koristiti u obavljanju funkciji ministra finansija.

Što se tiče do sada urađenog i što se tiče realizovanih ciljeva iz našeg koalicionog sporazuma, želeo bih da podsetim javnost da se finansira završetak nekoliko za nas izuzetno bitnih projekata i to govorim zbog toga što će i gospodin Mali biti u situaciji, odnosno on će biti u situaciji da odobrava trošenje sredstava u budućnosti. Naravno, i budžet donosi Narodna skupština i u tom smislu budžet određuje šta će se finansirati. Ali, što se tiče tih administrativnih stvari koje ipak nisu sitnice, tu je glavna reč ministra finansija.

Želeo bih da vas zamolim da učinite sve da se neki projekti nakon nekoliko godina, pa čak i decenija, završe. Ti projekti nisu bili finansirani do 2014. godine, a od 2014. godine se finansiraju i ima šanse da se završe u nekoliko godina. Prvi projekat je izgradnja i rekonstrukcija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ovo nije jedan gradski projekat, ovo je projekat od regionalnog značaja i od 2014. godine je Vlada Srbije i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić obezbeđeno tri miliona evra za ovaj projekat.

Drugi takav projekat, isto regionalnog značaja, je obilaznica oko Subotice, tzv. Ipsilon krak. Za finansiranje tog projekta je obezbeđeno od 2016. godine više od devet miliona dinara. Taj projekat se gradi duže od 30, sada već skoro 40 godina i više je urađeno u ove dve godine nego u prethodnih dvadeset i nešto godina. Tako da, ja vas molim da se ovaj tempo održi i u budućnosti i da konačno završimo ovaj projekat, koji nije važan samo za građane Subotice, već je vrlo bitan za privredu ne samo Subotice, ne samo severa Vojvodine i Srbije, nego za čitavu Republiku Srbije.

Isto tako, od 2014. godine, znači, i za vreme Vlade gospodina Vučića i za vreme Vlade Ane Brnabić su i neke vojvođanske lokalne samouprave dobijale značajna sredstva iz budžeta Republike Srbije i promenjena je paradigma u smislu da smo mi do 2014. godine slušali – ako imate neki projekat, imate vi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, pa se snalazite. Na taj način je nekako bilo sugerisano da Vojvodina nije deo Srbije. To je bilo sugerisano iz tadašnjih vlada, znači, do 2014. godine, pa čak do 2012. godine i Vlada gospodina Dačića je već u tom smislu bio pozitivan iskorak. Ali, do 2012. godine su vojvođanski projekti bili finansirani isključivo iz pokrajinskih sredstava.

U poslednjih nekoliko godina su značajna sredstva iz republičkih izvora dobijali Senta, Kanjiža, Bačka Topola i Subotica. Osim ovih regionalnih projekata o kojima je bilo reči, ja vas molim da se to i u budućnosti nastavi, pogotovo što se poboljšava situacija u vezi budžeta i mislim da ima mogućnosti, ima prostora da se projekti finansiraju.

Želim vam puno uspeha. Na kraju bih želeo da ukažem na još tri cilja ili da govorim o tri prioriteta koji nisu samo naši prioriteti iz SVM, nego su prioriteti i Vlade, ali bi trebalo malo brže da se radi na njihovom ostvarenju.

Kažem da su prioriteti Vlade, pošto čine deo koalicionog sporazuma o kojem je bilo reči. Prvi prioritet se odnosi na konačno rešavanje problema poljoprivrednih proizvođača. Postoji jedno rešenje godinama, decenijama, koje je jednostavno neodrživo i iz ekonomskog aspekta i iz aspekta pravičnosti, a ovo rešenje koje je na snazi jednostavno nije u skladu ni sa ljudskom logikom.

Znači, po sadašnjem stanju, svaki poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano gazdinstvo, plaća isti iznos doprinosa u budžet Republike Srbije, bez obzira da li obrađuje pola hektara ili 120 hektara ili 10.000 hektara. To jednostavno nije logično zbog toga što ni kod zaposlenih ljudi iznos doprinosa nije isti kada zarađujete 27.000 dinara i kada zarađujete 337.000 dinara. Treba da postoji proporcija.

Mi se zalažemo za to da iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje treba da plaćaju svi, bude u skladu sa veličinom obrađene zemlje, sa jedne strane, i visinom prihoda ostvarenim od poljoprivrede.

U poslednjih godina je postojala jedna međuresorna radna grupa koja je izradila određene predloge. Ovo je jedno međuresorno pitanje, nije u nadležnosti samo Ministarstva finansija, niti samo Ministarstva poljoprivrede, pa vas molim da u svojstvu ministra finansije učinite sve da se ovo pitanje reši, da teret bude pravičniji, a sa druge strane da prihodi budu veći, jer sam uveren da bi ljudi plaćali u većoj meri i ove doprinose i to bi značilo povećanje za budžet.

Drugo pitanje ili druga tema je pitanje restitucije. Restitucija, povraćaj oduzete imovine funkcioniše i mislim da Agencija za restituciju odlično obavlja taj posao. Znači, imam samo reči hvale za njihovu aktivnost, ali određene okvire tog procesa treba da definiše Vlada i parlament. Mi se zalažemo i za izmenu Zakona o restituciji, da bi se omogućila supstitucija u određenim pitanjima i neki koeficijenti treba da budu definisani. U tom smislu vas molim da učinite sve što će biti u vašoj nadležnosti da se u roku od nekoliko godina na pravičan način završi proces restitucije u Srbiji, jer nema konsolidovane demokratske države bez završene restitucije.

Treće pitanje, o kojem ne želim puno da govorim jer je svima jasno o čemu se radi, u više desetina navrata sam o tome govorio u ovom cenjenom domu. Rekao sam da se finansiraju u mnogo većoj meri projekti sa područja AP Vojvodine, ali ne može da protekne rasprava o izboru ministra finansija i da se ne kaže da je neophodno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine. Molim vas, gospođo Brnabić, da zajedničkim snagama i to pitanje završimo.

Ne želim da politizujem to pitanje, ne želim da ulazim u detalje, ali jednostavno to je ustavna obaveza ovog parlamenta i ja se nadam da je konačno došlo vreme kada ćemo staviti tačku i na to pitanje.

Unapred, to ću učiniti naravno i kada se Narodna skupština izjasni, ali pošto sam uveren da će gospodin Mali biti izabran, želim vam puno sreće na novom položaju i mnogo uspeha u interesu svih nas i svih građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104658.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:53