BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Uvažena predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje će dati podršku Vladi gospođe Brnabić.

Mi smo od aprila 2014. godine deo vladajuće većine, zbog toga što se slažemo i što smo se slagali sa osnovnim programskim opredeljenjima i prethodne Vlade, a mogu da kažem, na osnovu onog što sam čuo i na osnovu ekspozea, da se slažemo sa većinom konstatacija iz ekspozea buduće Vlade, Vlade gospođe Brnabić.

Mi smo na predsedničkim izborima pre nekoliko meseci podržali kandidaturu gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Republike i mislim da smo doprineli, da je Zajednica vojvođanskih Mađara doprinela njegovoj pobedi. Kada smo razgovarali o tome, kao predstavnici izborne liste koja ima poslanike u Narodnoj skupštini, koje je naše mišljenje kome on da poveri mandat za sastav buduće Vlade Republike Srbije, onda smo rekli da mi ne ulazimo kao stranka u personalno pitanje ko će biti budući predsednik Vlade Srbije, ali da to svakako treba da bude osoba iza koje može da stane SNS kao najuticajnija i najveća stranka trenutno na političkoj mapi Republike Srbije, jer je to jedini način za obezbeđivanje političke stabilnosti u nekim budućim vremenima. Jer, kao što smo čuli iza ekspozea, pred Vladom Srbije su veliki zadaci i neophodna je politička stabilnost da bi Vlada mogla da odgovori na te izazove.

Želeo bih da govorim o vrlo konkretnim stvarima, o onome što je učinjeno u prethodnom periodu i o onome što mi mislimo da treba učiniti u budućim mesecima i nadam se godinama ove Vlade.

Što se tiče poslednje tri godine, za vojvođanske Mađare neke vrlo bitne stvari su realizovane. Kao prvo, nakon više decenija je ukinuta kolektivna krivica vojvođanskih Mađara. To je eliminisano iz našeg pravnog sistema, iz pravnog sistema Republike Srbije. Kao drugo, neki projekti su finansirani u prethodne tri godine, projekti koji u godinama koje su bile pre ove tri godine nisu bili finansirani niti sa jednim dinarom. Tu pre svega mislim na zgradu Narodnog pozorišta u Subotici, mislim na tzv. „ipsilon krak“, na obilaznicu oko Subotice, mislim na razvoj turističkog potencijala i kapaciteta Palića.

Pored toga, kao što vrlo dobro znate, gospođo Brnabić, jer ste imali velikog uticaja na to pitanje, ne samo na usvajanje manjinskog akcionog plana, nego na implementaciju i na realizovanje elemenata manjinskog akcionog plana, to je za nas strašno važno, što je za vreme ne prošle, nego pretprošle Vlade, praktično na poslednjoj sednici te prve Vlade Aleksandra Vučića usvojen je taj poseban manjinski akcioni plan koji znači okvir zadataka svih budućih Vlada Republike Srbije, sve do učlanjenja naše zemlje u EU na polju poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina.

Mislim da su to strašno važni ciljevi, koji su realizovani u prethodnim godinama i mi želim da budemo partneri u nastavku realizacije tih ciljeva u narednim mesecima i u narednim godinama. Kao što vidite, tu se radi o nekim simboličkim stvarima, ali se radi i o vrlo praktičnim stvarima iz sfere razvoja infrastrukture, privrede itd, koje nisu od bitnosti samo za vojvođanske Mađare, nego za sve naše komšije, za sve građane Republike Srbije.

Bilo je reči i o tome da li je dobro kada je predsednik Vlade vanstranačka ličnost, kada nije član političke stranke. Ja sam u nekim ranijim periodima govorio o tome da nije najsrećnije rešenje kada je član Vlade vanstranačka ličnost, zbog toga što se to obistinilo u istoriji. Platon je još pre puno godina pisao o tome da državu treba da vode filozofi. Danas bismo rekli eksperti ili stručnjaci. Taj eksperiment se nije pokazao na primeru Sirakuze pre skoro 2.500 godina. Ali, ja vas, gospođo Brnabić, ne bih ubrajao u krug onih eksperata koji su bili članovi Vlade Republike Srbije u nekim ranijim sazivima u prethodnim godinama ili decenijama, zbog toga što iza vas stoji vrlo ozbiljno iskustvo od godinu dana na položaju ministra, člana Vlade Republike Srbije. Vi ste se dokazali, po meni, po nama iz SVM, pošto ste odlično vodili taj resor, koji je će u budućnosti voditi gospodin Ružić. Mi smo životno zainteresovani za to da i on bude uspešan kao što ste bili vi, jer u njegov resor spadaju pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina. On će voditi ono ministarstvo koje bi trebalo da izradi nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i mnogo toga iz posebnog manjinskog akcionog plana spada u nadležnost onog ministarstva na čijem čelu ste vi bili skoro godinu dana.

Ono zbog čega sam ja bio jako srećan, gospođo Brnabić, to je sledeće. Kada je gospodin Vučić položio zakletvu ovde pred nama u Narodnoj skupštini, poslednjeg dana maja, onda ste vi narednog jutra bili gost na Jutarnjem dnevniku RTS-a. Ja sam tu emisiju pogledao zbog toga što sam pretpostavio, i ispostavilo se da sam bio u pravu, da će gost tog jutarnjeg dnevnika najverovatnije biti novi predsednik Vlade Republike Srbije. Jako me je interesovalo ko će biti gost te emisije i bili ste vi. Onda vas je urednica pitala - na šta ste vi jako ponosni i šta mislite da treba da budu najbitniji zadaci nove Vlade? Onda ste vi rekli nekoliko rečenica o nekim ekonomskim temama koje svakako treba da budu u fokusu buduće Vlade, kao što su bile u fokusu i prethodne, ali ste onda uporno počeli da govorite o značaju Republičkog saveta za nacionalne manjine.

Onda sam ja video da urednica svakako želi da vi govorite o nečemu drugom, o ekonomskim temama, o privredi, o nekim temama koje su od značaja za sve građane Republike Srbije bez obzira na nacionalnu ili neku drugu pripadnost, a vi ste uporno još nekoliko minuta govorili o značaju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Republičkog saveta za nacionalne manjine koji godinama unazad pre ove prethodne Vlade nije funkcionisao, o značaju Zakona o nacionalnim savetima itd.

Moram da kažem, i na osnovu toga i na osnovu ekspozea koji smo danas čuli, da ste vi predsednik Vlade ili budući predsednik Vlade, mandatar buduće Vlade, koji je najveći značaj pridao ovom pitanju u nekom prethodnom periodu i to svakako treba da bude ohrabrenje za pripadnike nacionalnih manjina jer ste vi dokazali da vam je to jako značajno, da se tu ne radi o floskulama, da se ne radi o nekim političkim frazama, jer je i u prethodnim mesecima bila u toku izrada zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima i o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina pod vašim vođstvom. Pošto ćete vi biti predsednik nove Vlade, ja sam siguran da će nova Vlada još veći značaj pridavati tim pitanjima, ne samo zbog toga što je to naša obaveza na putu ka EU, nego zbog toga što ste vi iskreno za poboljšanje položaja pripadnika nacionalnih manjina. Čeka nas strašno veliki posao po tim pitanjima. Jako puno zakona treba da se izmeni i da se donese. Ja se nadam da će konačno doći vreme kada će svi sektorski zakoni biti u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Tu pre svega mislim na zakone iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i na Zakon o službenoj upotrebi jezika.

Kada sam već kod sfere obrazovanja, pošto je to od značaja za položaj pripadnika nacionalnih manjina, moram da izrazim zadovoljstvo što će gospodin Šarčević i dalje biti na čelu resora obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, pošto su u prethodnih godinu dana urađeni krupni koraci na pitanjima kojima se niko prethodno nije bavio. Tu pre svega mislim na standarde izučavanja srpskog kao nematernjeg jezika, i to moram da kažem već ne znam koji put i ovde u Narodnoj skupštini, nije poenta da pripadnici nacionalnih manjina ne nauče srpski. Ne radi se o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne žele da nauče srpski. Upravo suprotno tome. Poenta je u tome što prema zastarelim programima i planovima to u prethodnim decenijama nije bilo moguće. Da sam ja hteo naučiti srpski jezik u školi, ja danas ovde ne bih bio u stanju da vam se obratim na srpskom jeziku. Zbog toga je za nas jako bitno što je urađen taj prvi korak nakon 15, 20 godina i očekujemo sada izradu novih planova i programa i siguran sam da će ta modernizacija programa i planova dovesti do toga da će pripadnici nacionalnih manjina na lakši način savladati srpski jezik i da će biti konkurentniji na tržištu rada Republike Srbije.

Pored toga, jako je bitno, i to se odnosi i na gospodina Šarčevića, odnosi se i na vas gospođo Brnabić, pošto ste spomenuli saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom i naravno sa Svetskom bankom i mi naravno nemamo ništa protiv toga da Srbija sarađuje sa te dve institucije, jer nismo u stanju ni ekonomski, ni politički u kakvom je npr. Mađarska, da može sebi mađarska vlada da dopusti da ne sarađuje na ovaj način sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali vas molim gospođo Brnabić, kada budete razgovarali o racionalizaciji, o štednji sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, uvek obratite pažnju na specifičan položaj obrazovanja na manjinskim jezicima i da se linearno ne ukidaju odeljenja i finansiranje odeljenja na maternjem jeziku za pripadnike nacionalnih manjina. Mi smo i sada uspeli da sačuvamo, kao i prethodnih godina, nekoliko odeljenja koja su bila predviđena za gašenje, ali verujte mi uštede nisu tolike, ne mogu da budu tolike na manjinskom obrazovanju koliko mogu da budu štete kada se ukidaju odeljenja na manjinskim jezicima. Naravno, treba da se vodi računa o tome da čitav sistem bude racionalan. Nikad nismo očekivali da se otvore odeljenja sa dva-tri učenika, ali svugde gde je to iole racionalno ta odeljenja moraju biti sačuvana da bismo sačuvali obrazovanje za pripadnike nacionalnih manjina svugde gde je to moguće.

Malopre sam govorio o vrlo bitnim infrastrukturnim projektima. Želeo bih da se zahvalim gospođi Mihajlović što je imala razumevanje u prethodnom periodu za neke infrastrukturne projekte koji su bitni ne samo za pripadnike nacionalnih manjina, ne samo za mađarsku manjinu, nego za sve građane, i to ne samo u Vojvodini, ne samo na severnom delu Vojvodine, nego za sve. Tu se pre svega radi, nećete se iznenaditi, o „ipsilon-kraku“, o obilaznici oko Subotice. To je jedan projekat, gospođa Mihajlović zna savršeno, ali govorim zbog javnosti, koji se gradi 30 godina i sada smo pre nekoliko meseci, nakon 30 godina praktično, uspeli da otvorimo jednu deonicu zahvaljujući čemu je Subotica dobila još jedan izlazak na autoput, još jedan krak. To nije bitno samo za građane, to je bitno za privredu. Otvaraju se nova radna mesta, svi koji ulažu svoja sredstva, koji stvaraju nova radna mesta, mislim pre svega na strane investitore, žele da što brže stignu do autoputa, a građani Subotice žele da se ti šleperi nakon 30 godina izmeste iz samog centra Subotice. Zbog toga je bitno što je pretprošle godine bilo izdvojeno 197 miliona, ove godine 300 miliona, za sledeću godinu je predviđena milijarda, a za onu narednu, za 2019. godinu, 800 miliona dinara i nakon 32, 33, 34 godine bismo mogli da završimo taj projekat. Čuo sam, zahvaljujući mudrom vođenju i Vlade i ministarstva, da će se osloboditi još neka sredstva, pa ću lobirati i kod ministarke i kod potpredsednice Vlade – Mihajlović i nekih drugih činilaca unutar Vlade Republike Srbije, da se opredele još neka sredstva da bismo išli još brže, ako za to ima mogućnosti, da bismo to što pre zaokružili.

Isto se odnosi na projekat Palića. Palić već sada jeste, a još više treba da bude među tri najbitnije, najznačajnije turističke tačke, turističke ponude Republike Srbije. Palić ima šta da ponudi, kao i čitava Subotica, i to će dovesti do oživljavanja tog čitavog kraja, čemu će doprineti i pruga Beograd-Budimpešta i još jedna pruga koja je vrlo bitna za nas, koja se vrlo malo spominje, ali je jako značajna, radi se o pruzi Subotica-Segedin-Baja. Imam jedan lajtmotiv, jednu ovako malu fiks ideju o tome da se i u prethodna dva veka obistinilo da tamo gde ide pruga, sada je to u manjoj meri tako kao što je bilo krajem 19. veka, ali još uvek ta ideja funkcioniše. Tamo gde prolazi pruga tamo ima života, tamo ima privrede, tamo ima radnih mesta, tamo ima poboljšanja standarda. Zbog toga nam je bitan i „ipsilon-krak“ i Subotica-Segedin-Baja pruga i Beograd-Budimpešta i razvoj Palića, itd. To nisu pitanja samo za Suboticu, to su pitanja za širi region i to je značajno za širi region.

Mi u nekim prethodnim godinama nismo uspeli samo da obezbedimo sredstva zahvaljujući razumevanju Vladi Republike Srbije tim projektima, nego će recimo, samo u ovoj godini Senta, lokalna samouprava Sente dobiti oko 700, 800 miliona dinara, nije svejedno da li je 700 ili 800 miliona dinara, ali ne znamo još tačno, to je red veličine godišnjeg budžeta Sente. Samo ove godine, samo iz republičkih sredstava to znači da je saradnja odlična sa Vladom Republike Srbije i da ne dolazimo džabe ovde u Narodnu skupštinu svakog dana kada Narodna skupština zaseda.

Još nešto bih želeo da kažem gospodinu Nedimoviću. Jako nam je bitno što se uspeo izboriti kod gospođe Brnabić da se izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. To je jedno pitanje za koje se mi zalažemo godinama unazad. Nismo protiv konkurencije, nismo protiv stranih investitora, ali jesmo za zaštitu domaće poljoprivrede, i jesmo za to da ukoliko ni jedna zemlja koja je ušla u EU nije odmah liberalizovala tržište poljoprivrednog zemljišta, to ne čini ni Srbija, jedino postoje jedna greška u ekspozeu. Tamo piše u roku od 100 dana imamo 60 dana da izmenimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Spremni smo da to uradimo u julu i avgustu. Hvala, i dajemo podršku.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imamo objedinjenu raspravu o nekoliko tačaka dnevnog reda, radi se o nekoliko predloga odluka. Poslanička grupa SVM-PDD podržaće predložene odluke u vezi izbora predsednika sudova, izbora kandidata za prvi mandat za sudije u redovnim sudovima itd.
Ono o čemu bih ja želeo više da govorim, to je odluka, odnosno lista kandidata za sudije Ustavnog suda Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno poslaničkih grupa, sa jedne strane i kandidati predsednika Republike za sudije ispostavnog suda. Od osam kandidata predsednika Republike, Narodna skupština bira četiri kandidata, četiri sudije Ustavnog suda.
Zašto smatram ovo značajnijim pitanjem od svih ostalih o kojima mi raspravljamo unutar ove prve tačke dnevnog reda? Iz dva razloga, a prvi razlog je dužina mandata sudija Ustavnog suda. Želeo bih da vas podsetim da mi sudije Ustavnog suda biramo na devet godina. Prošli put je Narodna skupština izabrala sudije Ustavnog suda krajem 2007. godine. Od tada mi smo imali dva puta izbore za predsednika Republike, imali smo parlamentarne izbore i u 2008, 2012, 2014. i 2016. godini, a možda ćemo imati i sledeće godine.
Ovo sve govorim zbog toga da bi se videlo u kojoj meri je drugačija priroda dužine mandata sudija Ustavnog suda od mandata predsednika Republike ili narodnih poslanika. Drugi razlog zbog kojeg mislim da je izbor sudija Ustavnog suda značajnija tema jeste značaj Ustavnog suda kao organa u Republici Srbiji.
Ustavni sud je decenijama brana Ustava sa jedne strane, odnosno ljudskih i manjinskih prava, znači zaštitnik Ustava, tačnije i zaštitnik ljudskih i manjinskih prava.
U ovoj državi je Ustavni sud formiran 1963. godine i to je značajna činjenica zbog toga što je tadašnja Jugoslavija bila prva među zemljama istočne Evrope u kojoj je formiran Ustavni sud, a Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih pravnih akata sa Ustavom, saglasnosti podzakonskih pravnih akata sa zakonom i Ustavom, pored toga, Ustavni sud rešava o sukobu nadležnosti, rešava povodom ustavnih žalbi i zabranjuje rad političkih stranaka, udruženja građana, sindikalnih organizacija, itd.
Cilj postojanja Ustavnog suda u onim državama u kojima postoji jeste ograničavanje vlasti legislative, znači parlamenta sa jedne i egzekutive, odnosno Vlade sa druge strane.
Osnovna nadležnost Ustavnog suda je normativna kontrola opštih akata. U nauci se piše o tome da je Ustavni sud negativni zakonodavac, ne u vrednosnom smislu,, naravno, nego u smislu da parlament usvaja zakone, a Ustavni sud ima nadležnost da ukoliko proceni u toku postupka da neki zakon ili deo zakona, odnosno drugog opšteg pravnog akta nije u saglasnosti sa Ustavom, stavi van pravne snage taj opšti pravni akt, odnosno deo zakona ili drugog opšteg pravnog akta. I u tom smislu je Ustavni sud negativni zakonodavac.
Pogrešno se govori često o tome da je Ustavni sud najviša sudska instanca ili pravosudni organ. U tom smislu, naravno, Ustavni sud nije najviša sudska instanca ili nije pravosudni organ, ima ove nadležnosti o kojima sam govorio i njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Zašto sam sve ovo rekao, bez obzira što nije Ustavni sud tema današnje rasprave, nego je tema današnje rasprave izbor sudija Ustavnog suda? Pa, zbog toga da bi se podvuklo još jedanput da je vrlo važno da ljudi koje izabere Narodna skupština, odnosno koje će imenovati predsednik Republike na predlog Narodne skupštine,, budu ljudi od stručnog integriteta, budu ljudi koji su dostojni da u narednim godinama budu sudije Ustavnog suda.
Ja sam rekao da mandat traje devet godina, to je tako po Ustavu. To eventualno može da bude drugačije ukoliko se donese novi Ustav Republike Srbije i ukoliko će biti propisano ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava da se, recimo, sudije Ustavnog suda biraju, izaberu ponovo, odnosno da im se skrati mandat, a takvih slučajeva je bilo u pravnoj istoriji.
Znači, pošto je Ustavni sud zaštitnik Ustava sa jedne i ljudskih i manjinskih prava sa druge strane, radi se o vrlo značajnom organu i to se vidi i po tome da je Ustav dosta rigorozne kriterijume propisao za kandidate za sudije Ustavnog suda. Kao prvo, kandidat mora da bude istaknuti pravnik. Tu odmah moram da kažem u zagradi da je mana Ustava što, naravno, nigde ne piše ko ceni, na koji način, na osnovu kojih kriterijuma ko je istaknuti pravnik. S druge strane, kandidat mora da ima najmanje 40 godina, a sa treće strane mora, da ima najmanje 15 godina u pravnoj struci.
Sudija Ustavnog suda ne može da vrši drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na fakultetima, pravnim fakultetima u Republici Srbiji.
Bitno je i važno je što sadašnji Ustav, sada važeći Ustav propisuje da sudija Ustavnog suda mora da bude pravnik i to ne samo pravnik, nego istaknuti pravnik. Možda se to podrazumeva, ali bih ja želeo da podsetim i narodne poslanike i javnost da je bilo slučajeva ne toliko davno u istoriji ove institucije da su za sudije Ustavnog suda bile birane osobe koje nisu bile pravnici, nego su bili npr. diplomirani ekonomisti.
Sudija Ustavnog suda, naravno, ne može da bude član političke stranke, odnosno razrešava se ako postane član političke stranke. To piše u Zakonu o Ustavnom sudu.
Ono o čemu nije bilo reči u dosadašnjem toku rasprave jeste ustavna odredba po kojoj sa svake od predloženih lista kandidata, znači i sa liste kandidata predsednika Republike i sa liste kandidata Narodne skupštine Republike Srbije najmanje jedan od izabranih kandidata mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Ja želim da primetim, pošto o tome nije bilo reči, bilo je reči o geografskim činjenicama, iz kojih gradova dolaze kandidati, odnosno gde imaju prebivalište, da na obe liste imamo samo po jednog kandidata koji je sa teritorije autonomnih pokrajina i u oba slučaja se radi o kandidatima koji imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine.
Sa liste predsednika Republike imamo kandidata Miroslava Nikolića, predsednika Privrednog apelacionog suda, koji ima prebivalište na teritoriji grada Pančeva, znači, na području AP Vojvodine, a sa druge liste kandidata sa liste Narodne skupštine Republike Srbije imamo kandidata dr Tomaša Korheca, koji je sa prebivalištem na Paliću, isto na području AP Vojvodine.
Znači, u njihovom slučaju je izbor praktično zagarantovan zbog toga što nemaju konkurenciju u smislu odredbe Ustava koji propisuje da jedan od izabranih kandidata sa obe liste mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Želim da primetim i to da nisu sve poslaničke grupe predložile kandidate za sudije Ustavnog suda. To je jedna činjenica. Svaka poslanička grupa je, naravno, donela odluku da li će i ukoliko hoće, koga će da kandiduje za ovu značajnu funkciju.
Neko od prethodnih govornika je primetio da nema kandidata koji su profesori Ustavnog prava na državnim pravnim fakultetima. To i ja smatram manom. U sadašnjem mandatu Ustavnog suda imali smo prof. Oliveru Vučić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i imali smo prof. Dragana Stojanovića, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Mislim da ima ljudi od stručnog, moralnog integriteta koji bi bili dobri ne samo kandidati, nego i sudije Ustavnog suda sa državnih pravnih fakulteta, koji su profesori Ustavnog prava ili ustavni pravnici, kako se to nekada govorilo, npr. Vladan Petrov, Tanasije Marinković, Irena Pejić ili Slobodan Orlović, ali oni nisu predloženi za sudiju Ustavnog suda.
Imamo i određena dupliranja u smislu da po dva kandidata imamo sa određene institucije. Na primer, imamo dva kandidata sa Kriminalističko-policijske akademije i imamo dva kandidata sa Instituta za uporedno pravo. To, naravno, nije i ne sme da bude problem, jer kako ja shvatam, kandidovanje nekoga za funkciju sudije Ustavnog suda nije gest prema određenoj instituciji ili organizaciji čiji je član ili zaposleni kandidat, nego je to s obzirom na lične sposobnosti, lična svojstva samog kandidata.
Kada govorimo o konkretnim kandidatima, želeo bih da istaknem nekoliko kandidata za koje mislim da su, i u ljudskom i u moralnom smislu, dostojni funkcije sudije Ustavnog suda. To je prof. Milan Škulić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Neko je već spomenuo da je jedan od kandidata dostavio biografiju na više od 30 stranica, to je kandidat prof. Milan Škulić, koji je objavio više od 200 naučnih radova.
Pored njega, želeo bih da istaknem dr Jovana Ćirića, direktora Instituta za uporedno pravo, isto sa preko 150 naučnih radova. Radi se o čoveku koji je 10-ak godina direktor Instituta za uporedno pravo. Oba kandidata su na listi predsednika Republike za sudije Ustavnog suda. I Miroslav Nikolić, koga sam već spominjao, sa teritorije grada Pančeva, predsednik Privrednog Apelacionog suda. Ukoliko se poštuje Ustav, sigurno će biti izabran za sudiju Ustavnog suda.
Što se tiče druge liste, liste Narodne skupštine Republike Srbije, želim da kažem, pošto to nisu rekli svi, ali mislim da nema potrebe, niti razloga za skrivanjem toga koja poslanička grupa je kog kandidata predložila, naravno ukoliko poslaničke grupe misle da iz određenog razloga neće reći koje kandidate su predložile, to je njihovo legitimno pravo, da je poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje kandidovala prof. dr Tomaša Korheca za sudiju Ustavnog suda. On je sa prebivalištem sa Palića. On je profesor na jednom privatnom pravnom fakultetu. Profesor je ustavnog prava i upravnog prava i jedini je profesor ustavnog prava koji je kandidovan za sudiju Ustavnog suda.
Mislimo da je Tomaš Korec, u profesionalnom smislu, dostojan da bude sudija Ustavnog suda u narednom mandatu suda. Sa druge strane, smatramo da mađarska zajednica u Srbiji zaslužuje da ima sudiju Ustavnog suda pod uslovom, naravno, da ispunjava one profesionalne kriterijume koje treba da ispuni na osnovu Ustava i zakona o Ustavnom sudu. I u prethodnom mandatu je mađarska zajednica imala sudiju Ustavnog suda, a to je bila Agneš Kartag Odri.
Što se tiče Ustavnog suda, ovde se naravno vodi rasprava o kandidatima, a ne o samom Ustavnom sudu, a još manje o radu Ustavnog suda u mandatu koji danas istekao, barem za devetoro sudija od 15. Želeo bih da kažem, u kontekstu očekivanja prema sudijama Ustavnog suda, da je bilo interesantnih odluka u prethodnom mandatu.
Mi nismo poslanička grupa koja komentariše odluke Ustavnog suda, ali svi znamo da je bilo veoma interesantnih odluka i u političkom smislu, npr. Zakon o nadležnostima, o utvrđivanju određenih nadležnosti, pojedinih nadležnosti AP Vojvodine, za statut AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Briselski sporazum, odnosno određene odluke itd.
Nadam se da će u narednom mandatu Ustavni sud svoje odluke da donosi na način kako je to propisano Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, kao Poslovnikom o radu Ustavnog suda Srbije i da će biti manje problematičnih odluka u političkom smislu, u smislu da će Ustavni sud svoje odluke donositi isključivo na osnovu Ustava i zakona.
Veoma je interesantno da je Ustavni sud u ovom mandatu, u prethodnom mandatu propustio da ocenjuje saglasnost sa Ustavom, Zakona o ustavnom sudu, izmena i dopuna tog zakona iz decembra 2011. godine, čijim izmenama je pre pet godina, znači za vreme neke prethodne vlade, uvedena mogućnost donošenja odluka u Ustavnom sudu u malim većima i u velikim većima. To je interesantno zbog toga što na osnovu Ustava Ustavni sud sve svoje odluke donosi na način da svaki sudija Ustavnog suda odlučuje u donošenju svake odluke i evidentno se radi o nesaglasnosti sa Ustavom ovog rešenja Zakona o ustavnom sudu.
Znam da je Ustavni sud opterećen brojnim aktima. Znam da je celishodno da može da sudi i u većima, ali to jednostavno sada važeći Ustav ne dozvoljava, i to mora da se kaže. Nadam se da rad Ustavnog suda u narednom mandatu neće krasiti, pod znacima navoda, takve odluke. To je bitno zbog toga jer je poznato da onaj ko ima apsolutnu vlast u tumačenju zakona biva pravi zakonodavac, a prema našem Ustavu to je Ustavni sud. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.10.2016.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.
Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.
Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.
Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.
Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.
Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.
Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.
Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.
Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.
Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.
Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.
Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.
Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.
Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.
Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.
Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.
Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.
Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.
Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.
Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.
Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.
Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104658.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:53