BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imamo objedinjenu raspravu o nekoliko tačaka dnevnog reda, radi se o nekoliko predloga odluka. Poslanička grupa SVM-PDD podržaće predložene odluke u vezi izbora predsednika sudova, izbora kandidata za prvi mandat za sudije u redovnim sudovima itd.
Ono o čemu bih ja želeo više da govorim, to je odluka, odnosno lista kandidata za sudije Ustavnog suda Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno poslaničkih grupa, sa jedne strane i kandidati predsednika Republike za sudije ispostavnog suda. Od osam kandidata predsednika Republike, Narodna skupština bira četiri kandidata, četiri sudije Ustavnog suda.
Zašto smatram ovo značajnijim pitanjem od svih ostalih o kojima mi raspravljamo unutar ove prve tačke dnevnog reda? Iz dva razloga, a prvi razlog je dužina mandata sudija Ustavnog suda. Želeo bih da vas podsetim da mi sudije Ustavnog suda biramo na devet godina. Prošli put je Narodna skupština izabrala sudije Ustavnog suda krajem 2007. godine. Od tada mi smo imali dva puta izbore za predsednika Republike, imali smo parlamentarne izbore i u 2008, 2012, 2014. i 2016. godini, a možda ćemo imati i sledeće godine.
Ovo sve govorim zbog toga da bi se videlo u kojoj meri je drugačija priroda dužine mandata sudija Ustavnog suda od mandata predsednika Republike ili narodnih poslanika. Drugi razlog zbog kojeg mislim da je izbor sudija Ustavnog suda značajnija tema jeste značaj Ustavnog suda kao organa u Republici Srbiji.
Ustavni sud je decenijama brana Ustava sa jedne strane, odnosno ljudskih i manjinskih prava, znači zaštitnik Ustava, tačnije i zaštitnik ljudskih i manjinskih prava.
U ovoj državi je Ustavni sud formiran 1963. godine i to je značajna činjenica zbog toga što je tadašnja Jugoslavija bila prva među zemljama istočne Evrope u kojoj je formiran Ustavni sud, a Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih pravnih akata sa Ustavom, saglasnosti podzakonskih pravnih akata sa zakonom i Ustavom, pored toga, Ustavni sud rešava o sukobu nadležnosti, rešava povodom ustavnih žalbi i zabranjuje rad političkih stranaka, udruženja građana, sindikalnih organizacija, itd.
Cilj postojanja Ustavnog suda u onim državama u kojima postoji jeste ograničavanje vlasti legislative, znači parlamenta sa jedne i egzekutive, odnosno Vlade sa druge strane.
Osnovna nadležnost Ustavnog suda je normativna kontrola opštih akata. U nauci se piše o tome da je Ustavni sud negativni zakonodavac, ne u vrednosnom smislu,, naravno, nego u smislu da parlament usvaja zakone, a Ustavni sud ima nadležnost da ukoliko proceni u toku postupka da neki zakon ili deo zakona, odnosno drugog opšteg pravnog akta nije u saglasnosti sa Ustavom, stavi van pravne snage taj opšti pravni akt, odnosno deo zakona ili drugog opšteg pravnog akta. I u tom smislu je Ustavni sud negativni zakonodavac.
Pogrešno se govori često o tome da je Ustavni sud najviša sudska instanca ili pravosudni organ. U tom smislu, naravno, Ustavni sud nije najviša sudska instanca ili nije pravosudni organ, ima ove nadležnosti o kojima sam govorio i njegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Zašto sam sve ovo rekao, bez obzira što nije Ustavni sud tema današnje rasprave, nego je tema današnje rasprave izbor sudija Ustavnog suda? Pa, zbog toga da bi se podvuklo još jedanput da je vrlo važno da ljudi koje izabere Narodna skupština, odnosno koje će imenovati predsednik Republike na predlog Narodne skupštine,, budu ljudi od stručnog integriteta, budu ljudi koji su dostojni da u narednim godinama budu sudije Ustavnog suda.
Ja sam rekao da mandat traje devet godina, to je tako po Ustavu. To eventualno može da bude drugačije ukoliko se donese novi Ustav Republike Srbije i ukoliko će biti propisano ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava da se, recimo, sudije Ustavnog suda biraju, izaberu ponovo, odnosno da im se skrati mandat, a takvih slučajeva je bilo u pravnoj istoriji.
Znači, pošto je Ustavni sud zaštitnik Ustava sa jedne i ljudskih i manjinskih prava sa druge strane, radi se o vrlo značajnom organu i to se vidi i po tome da je Ustav dosta rigorozne kriterijume propisao za kandidate za sudije Ustavnog suda. Kao prvo, kandidat mora da bude istaknuti pravnik. Tu odmah moram da kažem u zagradi da je mana Ustava što, naravno, nigde ne piše ko ceni, na koji način, na osnovu kojih kriterijuma ko je istaknuti pravnik. S druge strane, kandidat mora da ima najmanje 40 godina, a sa treće strane mora, da ima najmanje 15 godina u pravnoj struci.
Sudija Ustavnog suda ne može da vrši drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, osim profesure na fakultetima, pravnim fakultetima u Republici Srbiji.
Bitno je i važno je što sadašnji Ustav, sada važeći Ustav propisuje da sudija Ustavnog suda mora da bude pravnik i to ne samo pravnik, nego istaknuti pravnik. Možda se to podrazumeva, ali bih ja želeo da podsetim i narodne poslanike i javnost da je bilo slučajeva ne toliko davno u istoriji ove institucije da su za sudije Ustavnog suda bile birane osobe koje nisu bile pravnici, nego su bili npr. diplomirani ekonomisti.
Sudija Ustavnog suda, naravno, ne može da bude član političke stranke, odnosno razrešava se ako postane član političke stranke. To piše u Zakonu o Ustavnom sudu.
Ono o čemu nije bilo reči u dosadašnjem toku rasprave jeste ustavna odredba po kojoj sa svake od predloženih lista kandidata, znači i sa liste kandidata predsednika Republike i sa liste kandidata Narodne skupštine Republike Srbije najmanje jedan od izabranih kandidata mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Ja želim da primetim, pošto o tome nije bilo reči, bilo je reči o geografskim činjenicama, iz kojih gradova dolaze kandidati, odnosno gde imaju prebivalište, da na obe liste imamo samo po jednog kandidata koji je sa teritorije autonomnih pokrajina i u oba slučaja se radi o kandidatima koji imaju prebivalište na teritoriji AP Vojvodine.
Sa liste predsednika Republike imamo kandidata Miroslava Nikolića, predsednika Privrednog apelacionog suda, koji ima prebivalište na teritoriji grada Pančeva, znači, na području AP Vojvodine, a sa druge liste kandidata sa liste Narodne skupštine Republike Srbije imamo kandidata dr Tomaša Korheca, koji je sa prebivalištem na Paliću, isto na području AP Vojvodine.
Znači, u njihovom slučaju je izbor praktično zagarantovan zbog toga što nemaju konkurenciju u smislu odredbe Ustava koji propisuje da jedan od izabranih kandidata sa obe liste mora da bude sa teritorije autonomnih pokrajina.
Želim da primetim i to da nisu sve poslaničke grupe predložile kandidate za sudije Ustavnog suda. To je jedna činjenica. Svaka poslanička grupa je, naravno, donela odluku da li će i ukoliko hoće, koga će da kandiduje za ovu značajnu funkciju.
Neko od prethodnih govornika je primetio da nema kandidata koji su profesori Ustavnog prava na državnim pravnim fakultetima. To i ja smatram manom. U sadašnjem mandatu Ustavnog suda imali smo prof. Oliveru Vučić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i imali smo prof. Dragana Stojanovića, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Mislim da ima ljudi od stručnog, moralnog integriteta koji bi bili dobri ne samo kandidati, nego i sudije Ustavnog suda sa državnih pravnih fakulteta, koji su profesori Ustavnog prava ili ustavni pravnici, kako se to nekada govorilo, npr. Vladan Petrov, Tanasije Marinković, Irena Pejić ili Slobodan Orlović, ali oni nisu predloženi za sudiju Ustavnog suda.
Imamo i određena dupliranja u smislu da po dva kandidata imamo sa određene institucije. Na primer, imamo dva kandidata sa Kriminalističko-policijske akademije i imamo dva kandidata sa Instituta za uporedno pravo. To, naravno, nije i ne sme da bude problem, jer kako ja shvatam, kandidovanje nekoga za funkciju sudije Ustavnog suda nije gest prema određenoj instituciji ili organizaciji čiji je član ili zaposleni kandidat, nego je to s obzirom na lične sposobnosti, lična svojstva samog kandidata.
Kada govorimo o konkretnim kandidatima, želeo bih da istaknem nekoliko kandidata za koje mislim da su, i u ljudskom i u moralnom smislu, dostojni funkcije sudije Ustavnog suda. To je prof. Milan Škulić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Neko je već spomenuo da je jedan od kandidata dostavio biografiju na više od 30 stranica, to je kandidat prof. Milan Škulić, koji je objavio više od 200 naučnih radova.
Pored njega, želeo bih da istaknem dr Jovana Ćirića, direktora Instituta za uporedno pravo, isto sa preko 150 naučnih radova. Radi se o čoveku koji je 10-ak godina direktor Instituta za uporedno pravo. Oba kandidata su na listi predsednika Republike za sudije Ustavnog suda. I Miroslav Nikolić, koga sam već spominjao, sa teritorije grada Pančeva, predsednik Privrednog Apelacionog suda. Ukoliko se poštuje Ustav, sigurno će biti izabran za sudiju Ustavnog suda.
Što se tiče druge liste, liste Narodne skupštine Republike Srbije, želim da kažem, pošto to nisu rekli svi, ali mislim da nema potrebe, niti razloga za skrivanjem toga koja poslanička grupa je kog kandidata predložila, naravno ukoliko poslaničke grupe misle da iz određenog razloga neće reći koje kandidate su predložile, to je njihovo legitimno pravo, da je poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje kandidovala prof. dr Tomaša Korheca za sudiju Ustavnog suda. On je sa prebivalištem sa Palića. On je profesor na jednom privatnom pravnom fakultetu. Profesor je ustavnog prava i upravnog prava i jedini je profesor ustavnog prava koji je kandidovan za sudiju Ustavnog suda.
Mislimo da je Tomaš Korec, u profesionalnom smislu, dostojan da bude sudija Ustavnog suda u narednom mandatu suda. Sa druge strane, smatramo da mađarska zajednica u Srbiji zaslužuje da ima sudiju Ustavnog suda pod uslovom, naravno, da ispunjava one profesionalne kriterijume koje treba da ispuni na osnovu Ustava i zakona o Ustavnom sudu. I u prethodnom mandatu je mađarska zajednica imala sudiju Ustavnog suda, a to je bila Agneš Kartag Odri.
Što se tiče Ustavnog suda, ovde se naravno vodi rasprava o kandidatima, a ne o samom Ustavnom sudu, a još manje o radu Ustavnog suda u mandatu koji danas istekao, barem za devetoro sudija od 15. Želeo bih da kažem, u kontekstu očekivanja prema sudijama Ustavnog suda, da je bilo interesantnih odluka u prethodnom mandatu.
Mi nismo poslanička grupa koja komentariše odluke Ustavnog suda, ali svi znamo da je bilo veoma interesantnih odluka i u političkom smislu, npr. Zakon o nadležnostima, o utvrđivanju određenih nadležnosti, pojedinih nadležnosti AP Vojvodine, za statut AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Briselski sporazum, odnosno određene odluke itd.
Nadam se da će u narednom mandatu Ustavni sud svoje odluke da donosi na način kako je to propisano Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, kao Poslovnikom o radu Ustavnog suda Srbije i da će biti manje problematičnih odluka u političkom smislu, u smislu da će Ustavni sud svoje odluke donositi isključivo na osnovu Ustava i zakona.
Veoma je interesantno da je Ustavni sud u ovom mandatu, u prethodnom mandatu propustio da ocenjuje saglasnost sa Ustavom, Zakona o ustavnom sudu, izmena i dopuna tog zakona iz decembra 2011. godine, čijim izmenama je pre pet godina, znači za vreme neke prethodne vlade, uvedena mogućnost donošenja odluka u Ustavnom sudu u malim većima i u velikim većima. To je interesantno zbog toga što na osnovu Ustava Ustavni sud sve svoje odluke donosi na način da svaki sudija Ustavnog suda odlučuje u donošenju svake odluke i evidentno se radi o nesaglasnosti sa Ustavom ovog rešenja Zakona o ustavnom sudu.
Znam da je Ustavni sud opterećen brojnim aktima. Znam da je celishodno da može da sudi i u većima, ali to jednostavno sada važeći Ustav ne dozvoljava, i to mora da se kaže. Nadam se da rad Ustavnog suda u narednom mandatu neće krasiti, pod znacima navoda, takve odluke. To je bitno zbog toga jer je poznato da onaj ko ima apsolutnu vlast u tumačenju zakona biva pravi zakonodavac, a prema našem Ustavu to je Ustavni sud. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.10.2016.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.
Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.
Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.
Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.
Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.
Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.
Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.
Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.
Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.
Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.
Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.
Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.
Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.
Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.
Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.
Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.
Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.
Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.
Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.
Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.
Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.
Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.

Prva posebna sednica, u Jedanaestom sazivu, 10.08.2016.

Dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Narodne skupštine, odmah da kažem na početku da će poslanička grupa SVM – PDD glasati za izbor Vlade gospodina Vučića.
Mi smo juče saslušali ekspoze, ali pre nego što budem rekao nekoliko rečenica u vezi ekspozea, ciljeva ekspozea, dozvolite mi da se malo osvrnem na rad prethodne Vlade. Tu Vladu smo isto podržavali mi iz SVM i učestvovali smo u njenom radu na nivou državnih sekretara.
Pre nekoliko meseci su održani republički izbori. Proveren je legitimitet. Ovih dana će se formirati Vlada koju će činiti iste one stranke koje su podržavale ili činile i prethodnu Vladu, osim PDD, koja će sada prvi put biti deo vladajuće većine.
Sada su u parlamentu prisutne praktično sve ideje koje imaju podršku među građanima Republike Srbije. Tu mislim na činjenicu da je u sadašnji saziv Narodne skupštine ušlo mnogo više stranaka nego što je to bio slučaj u prethodnom mandatu i to je sigurno dobro za reprezentativnost Narodne skupštine, ali kao što rekoh, Vladu će činiti isto one stranke koje su je činile i u prethodnom mandatu.
Šta je glavni ili najvažniji rezultat prethodne Vlade, a ujedno, šta je ono što očekujemo od buduće Vlade? To je stabilnost. Prethodna Vlada je uspela da sačuva i političku i ekonomsku stabilnost, što nije uvek jednostavno u ovom našem regionu i to je svakako najvažniji rezultat prethodne Vlade i to je uslov svih uslova, i ekonomskog prosperiteta i nastavka pregovora sa EU i rešavanje svih onih pitanja i problema koji su bitni u životima građana Republike Srbije.
Što se tiče prethodne Vlade, tu Vladu je krasila hrabrost, iskrenost i otvorenost. Mislimo da se drugačije ne može i ne sme govoriti, da se na ovakav način mora pristupiti rešavanju problema. Otvorena su poglavlja 23, 24, 32 i 35 sa EU.
Ono što je za nas od prvorazrednog značaja, usvojen je tzv. ili posebni Akcioni plan u vezi položaja nacionalnih manjina i to je jedan dokument koji će biti plan zadataka buduće vlade, što se tiče ove tematike zaštite prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Vrlo je bitno što je ovaj dokument usvojen pre raspisivanja parlamentarnih izbora i u prethodnim mesecima su određeni prioriteti iz ovog dokumenta već ostvarivani, i to očekujemo i u narednom periodu.
Što se tiče saradnje SNS i SVM i ostalih stranaka koje su činile prethodnu vladu Republike Srbije, ja bih istakao nekoliko konkretnih dostignuća. Kao prvo, ukinuta je kolektivna krivica i eliminisan je ovaj princip iz pravnog sistema Republike Srbije posle više decenija. To se učinilo ukidanjem dve odluke iz 1945. godine. To je svakako bitno zbog toga da bi Mađari koji su državljani Republike Srbije u većoj meri mogli da smatraju Srbiju svojom domovinom, jer u prethodnim decenijama su Mađari tretirani kao kolektivni krivci za neka dešavanja od pre nekoliko decenija. Takav princip ne može da opstane u pravnom sistemu jedne evropske države u 21. veku, ali nije bilo političke hrabrosti u prethodnim godinama za vreme prethodnih vlada da se ta kolektivna krivica eliminiše iz našeg pravnog sistema. To je učinjeno pre dve godine.
Pored toga, stvoreni su okviri za srazmerno zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina i vođenje registra zaposlenih u javnoj upravi, s obzirom na nacionalnu pripadnost zaposlenih, što je preduslov za realizaciju principa iz Ustava Republike Srbije člana 77. u vezi srazmernog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina.
Pored toga, finansirani su određeni projekti za nas veoma bitni, a za koje nije bilo para u nekim prethodnim mandatima, u nekim prethodnim godinama i tu pre svega mislim na finansiranje izgradnje ili rekonstrukciju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što je u prethodne dve godine učinjeno sa ukupno 90 miliona dinara, i to je učinjeno nakon sedam godina. U onih prethodnih sedam godina ranije vlade nisu izvršavale svoje ugovorne obaveze na osnovu tog projekta.
Drugi projekat, koji nije važan samo Subotičane, samo za taj region, samo za Vojvodinu, nego za sve građane Republike Srbije, u nekoj meri i na neki način, to je taj tzv. ipsilon krak ili obilaznica oko Subotice i sa 197 miliona dinara u 2015. godini je izgradnja tog projekta finansirana opet nakon nekoliko godina. To je svega 10% potrebnih sredstava, ali mi očekujemo da se za vreme mandata Vlade, koja će biti izabrana u roku od nekoliko dana, taj projekat nakon 30-ak godina okonča.
Ja sam rekao da je taj projekat bitan, na neki način i u nekoj meri, za sve građane Republike Srbije, a ne samo za taj region. Zbog toga što su Subotica i taj region, zbog geografskog položaja, veoma bitni i sa privrednog aspekta. Treba autoput, granični prelaz da se poveže sa slobodnom zonom, logističkim centrom itd. I jednostavno nije normalno da ti veliki šleperi decenijama prolaze kroz sam centar Subotice, što dovodi i do oštećenja kuća.
Neki projekti iz oblasti železničke infrastrukture su isto pokrenuti. Naravno, pre svega, mislim na prugu Beograd – Budimpešta, ali i na prugu Segedin – Subotica – Baja i te pruge će dovesti do ekonomskog prosperiteta na tim delovima Republike Srbije, a i šire.
Mi smo se suočili sa nekim izazovima u prethodnom periodu, a tu pre svega mislim na migrantsku krizu. Migrantska kriza je bila jedina tema na koju smo na drugačiji način gledali u odnosu na druge stranke koje su činile Vladu Republike Srbije, ali mislim da je to iz razumljivog razloga što su građani grada Subotice, opštine Kanjiža i drugih opština na severu Vojvodine bile u najvećoj meri, pored Beograđana, suočeni sa tim problemom.
Čuli smo u ekspozeu juče da je u prethodnom periodu oko 700 hiljada migranata prošlo kroz našu teritoriju. To je 10% stanovništva Republike Srbije. To je užasno veliki broj. Ja znam da Srbija za to nije odgovorna, niti može da bude. Ja znam da je to užasno teško pitanje, ali bih opet apelovao na Vladu, i buduću, to sam činio i pre godinu dana, da na prvom mestu bude bezbednost građana Republike Srbije.
Odlazak iz zemlje je isto veliki problem i o tome smo čuli juče jasne rečenice, a i o nekim planovima vezano za taj problem. Mislim da je zadatak svih nas da stvorimo jedno društvo ili državu iz koje ljudi neće bežati, u kojoj će oni ostajati, zasnovati porodicu, u kojoj će videti budućnost i zbog toga želimo da doprinesemo, na skroman način, radu i buduće Vlade, kao što smo to činili u prethodnom periodu.
Što se tiče ekspozea i nekih konkretnih stvari iz ekspozea, izuzetno pozdravljamo plan u vezi rešavanja pitanja prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Mi smo o tome u više navrata govorili i u nekim prethodnim mandatima, nismo nailazili na neki veliki stepen razumevanja. Jednostavno, poljoprivredno zemljište kao resurs treba zaštiti na način kao što su to učinile neke druge zemlje koje su pre nas ulazile u EU.
Svakako podržavamo da Srbija pokuša da dobije barem sedam ili 12 godina za održavanje postojeće nacionalne odredbe koja ograničava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Neki pomaci su učinjeni u prethodnom mandatu kada je Narodna skupština izmenila Zakon o poljoprivrednom zemljištu i smatramo da treba propisati određene restriktivne uslove za to, za sticanje poljoprivrednog zemljišta koje bi važile i za domaća i za strana lica. Tu pre svega mislim na određeni broj godina, prebivalište i bavljenje poljoprivredom kao uslov za sticanja prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Maksimalno tu podržavamo ono što smo čuli u ekspozeu.
Ono o čemu nije bilo reči, ja ću ostati još na temi poljoprivrede kratko, to su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Mi smo o tome govorili u prethodnom periodu. Formirana je i međuresorna Radna grupa za vreme prošlog mandata. Mora da se izmeni Zakon o doprinosima obaveznom socijalnog osiguranja. Naravno, doprinose treba plaćati.
Bez obzira ko se deklariše kao levičar, desničar, socijal-demokrata ili konzervativac, politika Vlade svakako treba da bude pravična.
Ne možemo reći da je politika Vlade po ovom pitanju pravična ukoliko isti iznos treba da plaća poljoprivredni proizvođač koji ima hektar zemljišta i onaj koji ima 100 hiljada hektara zemljišta, i to je danas slučaj. To se mora izmeniti na način da onaj ko poseduje više, onaj ko ostvaruje veće prihode plaća veću stopu, ili veći iznos doprinosa, a onaj ko obrađuje manju površinu poljoprivrednog zemljišta isto treba da plaća, ali ta visina doprinosa treba da bude u skladu sa ostvarenim prihodima. Mi se za to zalažemo i nadamo se da će se nastaviti sa radom na tom pitanju i da ćemo iznaći rešenje koje će dovesti do toga da ne budu manji prihodi u budžetu Republike Srbije, ali da sistem bude pravičniji po tom pitanju.
Što se tiče poljoprivrede pravilnik o malim poljoprivrednim proizvođačima nadam se da će se doneti. Izvršena je javna rasprava u prethodnom mandatu i taj pravilnik treba da omogući da mali proizvođači proizvode, prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane.
Što se tiče infrastrukture, čuli smo u ekspozeu da je u 2015. godini naša železnička mreža prevezla 17 miliona putnika i 12 miliona tereta. To su svakako pozitivni i ohrabrujući podaci, ali isto tako znamo da se ukida železnički saobraćaj na nekim regionalnim i lokalnim prugama. Mi se zalažemo za opstanak tih pruga i da ekonomičnost ne bude jedini kriterijum. Tu i lokalne samouprave treba da učestvuju u finansiranju opstanka tih pruga, ali svakako ne bi bilo dobro kada bi se masovno ukidale one linije koje građani koriste, prvenstveno ne bi bilo dobro iz socijalnog aspekta, jer znamo da je železnički saobraćaj najjeftiniji.
Spomenuo sam rekonstrukciju pruge Baja-Subotica-Segedin, nadam se da će se naći sredstva za taj projekat, kao i za nastavak izgradnje ipsilon kraka, i o tome je bilo reči. Bilo bi dobro kada bi se izgradio intermodalni logistički centar blizu Subotice i razvoj Palića kao turističke destinacije je za nas od prvorazrednog značaja. Palić je danas jedan od najbitnijih, najlepši turističkih destinacija u Republici Srbiji. Nisu iskorišćeni potencijali, treba da se investira i siguran sam da ćemo u Vladi Republike Srbije naći partnera za to.
Što se tiče drumskih prelaza, za vreme mandata prethodne vlade potpisana je izjava o namerama, o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza između Republike Srbije i Mađarske. Tu ima vrlo dobrih konkretnih stvari. Bilo bi dobro kada bi određeni granični prelazi počeli sa radom od 0-24, tu pre svega mislim na Horgoš 2, na granični prelaz Đalu, Bačke vinograde, možda i na granični prelaz Horgoš. Svi znamo u ovim letnjim mesecima kakva je gužva na graničnom prelazu Kelebija, na graničnom prelazu Horgoš. To treba da se rastereti i to može da se uradi ukoliko se radno vreme ostalih graničnih prelaza produži.
Što se tiče kulture, spomenuo sam bitnost završetka izgradnje ili rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Nadam se da će sledeće tri budžetske godine biti završeno, da će i pokrajina i Grad Subotica servisirati svoje obaveze, kao što će i Republika. U tom slučaju će taj vrlo značajan projekat biti završen.
Što se tiče prosvete, mandatar je rekao da očekuje saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete. Što se tiče Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ako smem u njihovo ime da kažem, a verujem da mogu i u ime ostalih nacionalnih saveta, oni će biti otvoreni za tu saradnju, treba da se okončaju započeti procesi delimičnog prenosa osnivačkih prava određenih osnovnih škola. Veliki je problem metodologija učenja srpskog jezika. Po ovim planovima i programima nemoguće je u školi naučiti srpski jezik, to vam odgovorno tvrdim. Pre svega za one nacionalne zajednice čiji maternji jezik se u većoj meri razlikuje od srpskog jezika, tu treba da se reformišu planovi i programi i tu su određeni pomaci učinjeni, ali ti planovi i programi koji su nepromenjeni 20, 30 godina unazad, moraju da se promene i u tome će biti partneri, siguran sam, nacionalni saveti nacionalnih manjina kao što su bili i do sada.
Što se tiče prosvete, još da kažem da moramo rešiti problem odeljenja sa malim brojem učenika. To je globalan problem, ali je izuzetno osetljiv za pripadnike nacionalnih manjina. Ubrzaću, pošto mi ističe vreme.
Što se tiče socijalnih pitanja, izuzetno podržavamo plan da radno sposobne korisnike socijalne pomoći uključimo u proces rada radnom aktivacijom. To je svakako pravično to treba da bude. Uredba je doneta u prethodnom mandatu. Zalažemo se i za izmenu Zakona o socijalnoj zaštiti…

Imovinska karta

(Subotica, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104658.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:53