ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM - Partije za demokratske delovanje govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i držaću se strogo dnevnog reda. Znači, o samoj Vladi i o našim očekivanjima buduće Vlade će sledeće nedelje govoriti šef poslaničke grupe, a u nastavku rasprave će naš uvaženi kolega Fatmir Hasani izneti svoje viđenje.

Dakle, kao što smo čuli, kao što je poznato Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, same izmene se odnose na delokrug ministarstava privrede, pravde i spoljnih poslova, a dopune i ono što je najznačajnije se odnose zapravo na predlog da se formiraju dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo zaštite životne sredine.

Naša poslanička grupa ovaj predlog vidi kao politiku kontinuiteta i kao poštovanje političkih stavova, koje je iz uvodne izjave Republike Srbije sa međuvladine konferencije o pristupanju EU još iz januara 2014. godine… Mi svakako pozdravljamo ovaj predlog da se formiraju dva nova ministarstva, jer to vidimo kao jasnu političku poruku i dokaz da će prioritet nove buduće Vlade Republike Srbije predstavljati intenzivan rad na približavanju, priključivanju, pristupanju Srbije EU, kao i drugi, ono što je još značajnije, sa stanovišta samih građana Republike Srbije, posvećenost unapređenju kvaliteta života građana.

Dakle, zbog čega je važno obrazovanje dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i zaštite životne sredine? Imamo nekoliko argumenata zbog kojih ćemo podržati ovo. Najpre, smatramo da će se na ovaj način efikasnije organizovati proces usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa evropskim nasleđem tzv. „Akijem“, s jedne strane. Sa druge strane, zato što će se posao, ne samo po određenim oblastima kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene itd. efikasnije organizovati, već smatramo da će se na ovaj način unaprediti i poboljšati horizontalna i vertikalna komunikacija, kao i međuinstitucionalna koordinacija određenih institucija, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

Smatramo da je formiranje dva nova posebna ministarstva nužno i znači jačanje procesa decentralizacije, jer kao što svi mi znamo i kao što smo toga svesni nema efikasnih evropskih integracija, nema dobrih politika evropskih integracija, ni zaštite životne sredine bez uključivanja što više subjekata aktivnog i odgovornog učešća subjekata kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Smatramo da temelj javnih politika čine lokalne politike.

Obrazovanje ova dva nova posebna ministarstva će doprineti jačanju administrativnih kapaciteta, jer smatramo da je dobro ustrojena i obrazovana administracija na nacionalnom i lokalnom nivou uslov, imperativ za dobru realizaciju javnih politika i, konačno, nema pravne države i vladavine prava bez kvalitetne, efikasne i obrazovane javne uprave.

Uz navedene argumente, poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje smatra da obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije je garancija za nastavak politike nove Vlade.

To predstavlja kontinuitet u jačanju, u unapređivanju, u zaštiti, u promovisanju prava pripadnika nacionalnih manjina. Ovo vidimo posebno kroz realizaciju prioritetnih zadataka, programa i aktivnosti utvrđenih u pregovaračkom Poglavlju 23 i posebno u realizaciji svih oblasti navedenih u tzv. manjinskom akcionom planu, znači, u posebnom akcionom planu vezano za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.

Obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije će pomoći bržem ispunjavanju kriterijuma, nadamo se pristupanja, pridruživanja EU, ali i ono što je za sve nas, koji podržavamo evropske integracije, značajno promociji tema, efikasnijoj promociji tema koje moraju postati sastavni deo kompletnog pravnog okvira, a to su efikasnost, svrsishodnost, jednake mogućnosti, socijalna inkluzija, antidiskriminacija, pa i rodna ravnopravnost i, naravno, ekološka održivost, održivi razvoj.

Sve vreme prateći kontinuitet politika, značaj obrazovanja drugog ministarstva, ministarstva zaštite životne sredine, cenimo kroz stavove utvrđene u uvodnoj izjavi Republike Srbije na međuvladinoj konferenciji o pristupanju EU iz januara 2014. godine gde je zaštita životne sredine prepoznata kao jedna od najzahtevnijih i najsloženijih oblasti, kako po pitanju usklađivanja pravila našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, tako i po pitanju investicija i tehničkih rešenja, a sve u vezi sa dostizanjem evropskih standarda u ovoj oblasti.

Imajući u vidu složenost, kompleksnost ove oblasti, konkretno, pravno nasleđe EU sadrži više od 200 važnih, znači 200 važnih dokumenata koje obuhvataju horizontalno zakonodavstvo koje je regulisano, kao što znamo, kroz pregovaračko Poglavlje 27 - zaštita životne sredine i klimatske promene. Jasno je svima nama da pred budućim ministarstvom zaštite životne sredine stoje izuzetno važni i teški zadaci, ozbiljni, ali bih podsetila sada i na prethodne korake da svi mi zajedno moramo da radimo na podizanju svesti o značaju životne sredine i klimatskim promenama, da se sve ove teme integrišu u sve druge sektore, zapravo u sve oblasti života koliko je moguće.

Podsetila bih i da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, poslednji je objavljen u novembru 2016. godine, ocenjeno da je Srbija postigla izvestan nivo usklađenosti u ovoj oblasti, znači, ako pričamo o zaštiti životne sredine, da je, konkretno, formiran Nacionalni savet za klimatske promene, da je od početka ove godine, od prvog januara 2017, počeo da funkcioniše Zeleni fond koji je osnovan kao budžetski fond. Ima još dosta toga da se uradi. U narednom periodu, na primer, treba izraditi Strategiju za klimatske promene koja će biti u skladu sa okvirom EU za period do 2030. godine za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Veliki problem Srbije, nažalost, naravno, predstavlja nedostatak odgovarajućih projekata iz ove oblasti koji bi omogućili da se što efikasnije iskoriste sredstva EU.

Shodno ocenama Evropske komisije, Srbija je zaista transponovala više od 98% direktiva EU u domaće zakonodavstvo, ali je izuzetno veliki problem njihova primena u praksi, primena ove regulative, znači, implementacija najteža na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama. . Takva je situacija, možemo da kažemo i poražavajuće, trenutno smo u mogućnosti, znači, za životnu sredinu, troši se tek 0,9% bruto društvenog proizvoda, a planirano je da do 2021. godine ulaganja u ovu oblast dostignu i tri posto bruto društvenog proizvoda.

Za dostizanje ovih ulaganja za zaštitu životne sredine do 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, potrebno je da do 2019. godine za prevođenje industrije na održivu proizvodnju, izgradnju infrastrukture, kao i za rešavanje otpada i otpadnih voda da se obezbedi blizu 11 milijardi evra.

Kao što sam naglasila, nisam nameravala da se u svom izlaganju bavim radom Vlade ili očekivanjima od buduće Vlade, to će naša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe učiniti sledeće nedelje, a predložene izmene i dopune zakona podržavamo i u danu za glasanje glasaćemo za. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM-PDD, govoriću o dva dokumenta koja se nalaze na dnevnom redu, najpre o Predlogu odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Donošenje ovog Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture je izuzetno i sa njim se ne vrši zapravo usklađivanje sa propisima EU, već konkretno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju jedinstvenog evropskog železničkog prostora.

Zbog čega smatramo da je donošenje Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine izuzetno značajno? Zato što je ovaj dokument osnovni. NJime se prvi put detaljno utvrđuju prioriteti razvoja, planiranja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja funkcionalne železničke infrastrukture, kao i konkretna visina i izvori, odnosno potencijalni izvori neophodnih potrebnih finansijskih sredstava.

Ovaj dokument predstavlja temeljan pregled trenutnog stanja, detektovanih problema, ali i predloga kako odgovoriti na konkretan problem, a sve u cilju unapređenja železničkog transporta.

Ovaj osnovni dokument, Nacionalni program, daje smernice za donošenje odluka kako državnim organima, tako i organima lokalne samouprave, odluka koje se tiču unapređenja saobraćajne privredne infrastrukture.

Ono što je takođe značajno, ovo je prvi dokument koji Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje za poslednjih 25 godina koji daje zaista izuzetno dobar pregled raznih projekata koji su u različitim fazama planiranja i izgradnje.

Za našu poslaničku grupu SVM-PDD izuzetno je značajno da je deo nacionalnog programa, koji pored pregleda projekata koji su zaista u fazi izvođenja radova ili u fazi pripreme za izvođenje radova i za koje postoje potencijalni izvori finansiranja, kao što je na primer deonica Novi Sad-Subotica-granica Mađarske, za koju su u toku aktivnosti vezane za analizu mogućnosti predprojektovanja tehničke dokumentacije finansirane iz IPA 2011. godine, za nas je od izuzetnog značaja i deo koji se odnosi na projekte kojima se planiraju aktivnosti, tek se planiraju aktivnosti na pripremi izrade tehničke dokumentacije i koji projekti u prethodnom periodu, nažalost, nisu bili u vrhu prioriteta i za koje još nije obezbeđen tačan izvor finansiranja.

To su pruge kojima se kompletiraju magistralne pruge, prvenstveno deonica Koridora 10, i koje su od izuzetnog značaja za povezivanja kako upravnih okruga, odnosno tako i geografskih regiona u Srbiji. Spomenuću samo nekoliko. Na primer, projekat rekonstrukcije pruge Pančevo glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica, pruga izuzetno značajna upravo zbog toga što povezuje privredne centre Pančevo, Zrenjanin, Kikinda i Senta sa evropskim okruženjem preko Koridora 10 i, naravno, stanicama čvorova Beograd i Subotica. Ova pruga je geografski-funkcionalno zapravo paralelna sa Koridorom 10, kroz Srbiju, Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i samim tim predstavlja rezervni pravac u slučaju eventualne rekonstrukcije ili udesa na prugama na Koridoru 10.

Drugi projekat je projekat rekonstrukcije pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš, Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske, znači Baja. Subotica-Horgoš-Segedin kao regionalna pruga povezuje vojvođanske gradove sa južnim delovima, sa gradovima u južnoj Mađarskoj. Ova pruga je trenutno jednokolosečna dužine 27 kilometara na području Republike Srbije i planirano je da se izvrši ova rekonstrukcija na inicijativu Mađarske strane i AP Vojvodine. Ovo nikako nije samo jedan mađarsko-mađarski projekat, već je od izuzetnog značaja za razvoj celog regiona i svih onih sredina i mestašca koja se nalaze na ovoj putanji, a i šire.

Za spomenutu deonicu, odnosno za deo, deonicu pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš-Subotica izrađena je tehnička dokumentacija iz sredstava IPA fondova, sa kofinansiranjem iz budžeta AP Vojvodine i procenjena vrednost investicije za ovu deonicu je oko 46 miliona evra. Plan je da vozovi na ovoj deonici u budućnosti saobraćaju sa 120 kilometara na čas, a za deonicu pruge Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske-Baja data je podrška da se sa Mađarskoj aplicira za kompletiranje tehničke dokumentacije za ovu deonicu pruge dužine 12 kilometara iz sredstava IPA fondova, odnosno programa prekogranične saradnje.

Smatramo da je izuzetno značajan razvoj, to razvijanje regionalne pruge, jer verovatno ćemo se svi složiti da ona doprinosi privrednom, društvenom i regionalnom razvoju, kroz unapređenje pristupačnosti područja kroz koje prolaze ove pruge i radi jednostavnijeg, lakšeg, pouzdanog prevoza između spomenutih regionalnih centara za sve zainteresovane korisnike.

Razvijanje mreže regionalnih pruga je izuzetno značajno i zato što se time doprinosi i samoj bezbednosti saobraćaja, odnosno povećanju kvaliteta železničke infrastrukture, primeni evropskih standarda, izuzetno značajnoj pristupačnosti železničke infrastrukture za sve, zaštiti životne sredine itd.

Na početku svog izlaganja sam spomenula transevropske mreže. Uspostavljanje i razvijanje transevropskih predviđeno je Ugovorom o Evropskoj zajednici. Kroz pregovaračko Poglavlje 21 se preuzimaju pravne tekovine EU i nova infrastrukturna politika EU zapravo definisana Uredbom Evropskog parlamenta i Savet o smernicama za razvoj transevropske saobraćajne mreže, koji je objavljen još u decembru 2013. godine.

Zanimljivo je da novom politikom EU se po prvi put utvrđuje osnovna saobraćajna mreža utemeljena na devet koridora. Opšti cilj EU je da se postupno, postepeno do 2050. godine većina građana i preduzeća tako poveže na te sveobuhvatne mreže da niko ne bude udaljeniji, znači, na dužini koja bi bila veća od 30 minuta. U skladu sa tim ciljem, izuzetno je značajno spomenuti da će se jako uveličati, zapravo utrostručiti fondovi EU, sredstva EU za saobraćajnu infrastrukturu u ovom budžetskom periodu od 2014. do 2020. godine i oni će iznositi 26 milijardi evra u okviru kohezionih instrumenata.

Za našu poslaničku grupu je izuzetno značajna i činjenica da se u nacrtu odluke Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture, da je o njemu vođena izuzetno kvalitetna javna rasprava i da su određeni predlozi prihvaćeni, znači, predlozi koji su se pojavili tokom javne rasprave. Spomenula bih samo dva najznačajnija. Jedan je predlog da lokalne samouprave i upravljači putne infrastrukture budu uključeni u aktivnosti unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Konkretno pojavio se predlog da lokalne samouprave, na primer Direkcija za izgradnju grada Subotice, budu uključene u nadzor sprovođenja i održavanja putnih pravaca, jer s obzirom da održavanje sufinansiraju lokalne samouprave. Izuzetno značajno, odeljak, znači, spomenula sam da postoje planirani projekti koji još nisu u fazi izrade dokumentacije za koju je nepoznat izvor finansiranja, da su uneti podaci iz međunarodnog IPA projekta za prugu Subotica-Horgoš, tj. unet je projekat Subotica-Čikerija.

Želela bih još vrlo kratko da govorim o planiranim projektima međudržavne bilateralne saradnje u regionu jugoistočne Evrope. Zemlje jugoistočne Evrope su identifikovale potrebu za saradnjom na razvoju železničkog saobraćaja. Jedan od rezultata saradnje je projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta ili detaljnije Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Mađarske – Budimpešta. Predmet projekta je izuzetno značajna modernizacija postojeće, nažalost, jednokolosečne i dotrajale železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica – Kelebija, u okviru celovite pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 10B, u izuzetno savremenu dvokolosečnu interoperabilnu prugu za mešoviti, kako putnički, tako i teretni saobraćaj i planirana brzina vozova na ovoj deonici bi trebala da dostigne 200 kilometara na čas.

Rekonstrukcija i modernizacija deonice Stara Pazova-Novi Sad, to takođe moramo da naglasimo ovde, je predmet realizacije kredita Vlade Ruske Federacije. Ova navedena deonica je po svim karakteristikama izuzetno najteža, najsloženija po topografskim, geotehničkim, hirotehničkim, prostornim, urbanističkim i ostalim karakteristikama, najteža i najsloženija, ali se očekuje vrlo skoro.

Međunarodni značaj pruge Beograd-Budimpešta, koja predstavlja deo tradicionalnog železničkog tranzitnog koridora za vezu zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, Turskom, Bliskim Istokom, je potvrđen panevropskim prioritetnim koridorima i sporazumima. Ovim panevropskim prioritetnim sporazumima i koridorima se definišu planovi i standardi razvoja Trans-evropske železničke mreže, a koje je u vidu zakona Republika Srbija ratifikovala.

Dozvolite mi da u nastavku svog izlaganja se osvrnem na još jedan konkretan sporazum ili statut. Takođe bi ovo izlaganje vezala za evropske integracije, izuzetni značaj jačanja regionalne saradnje. Kao što znamo, Srbija posebnu pažnju pridaje neformalnom postavljenom skupu zapadno balkanska šestorka, takozvanom, i kao što znamo tzv. Berlinski proces je zapravo inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel. Moramo spomenuti, vi ste verovatno, gospodine ministre, u svom uvodnom izlaganju pričali o tome da je kao deo Berlinskog procesa, znači, na Samitu u Parizu 4. jula 2016. godine, zapravo prvi rezultat tog samita je bila deklaracija, koja se odnosila na nekoliko tema, od migrantske krize preko borbe protiv terorizma, ali izuzetno značajne evropske perspektive celog zapadnog Balkana, ekonomske saradnje u celom regionu, poboljšanja poslovne klime, napredak u povezivanju oblasti transporta i energetike i ono o čemu danas ovde razgovaramo, između ostalog, saradnja mladih i bolja mobilnost, rast zaposlenosti i pomirenje.

Izuzetno je značajno potpisivanje sporazuma o uspostavljanju regionalne kancelarije za saradnju mladih od strane premijera učesnika tzv. zapadno balkanske šestorke, i to je konkretno dostignuće Samita od prošlog jula.

Kao što znamo, agenda povezivanja je jedan od ključnih stubova berlinskog procesa, međusobne saradnje, kako u regionu, kao i saradnje sa EU. Zapravo, suština ovog sporazuma, koji je konačno na dnevnom redu Narodne skupštine, sa njim se želi postići što veća mobilnost, raznolikost, promovisati demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje mladih. Predlog zakona zapravo predlaže osnivanje, odnosno osniva se regionalna kancelarija za saradnju mladih. Znamo da je dogovoreno sedište u Tirani. Izuzetno je značajno da ona podržava regionalnu razmenu koja je izuzetno bitna između mladih ljudi iz celog regiona, njihovu saradnju, ali i institucija koje se bave konkretno pitanjima mladih i obezbeđuje se implementacija zajedničkih programa sa fokusom na mlade.

Kao što ste vi izjavili, gospodine ministre, ovo telo je izuzetno značajno za mlade u regionu, jer ono zapravo predstavlja jednu platformu za njihovu saradnju i kreiranje zajedničkih programa. Koliko smo shvatili, svakako pozdravljamo, da je ona zamišljena kao jedna regionalna kancelarija za razmenu znanja i iskustva mladih, a cilj je da se odgovori kako na njihove potrebe, tako da se i neko njihovo znanje i iskustvo unapređuje, da se oni svakako usavršavaju i napreduju u budućnosti. Verujemo da će kroz direktne susrete oni zaista dovoljno naučiti jedni o drugima i da će doprineti boljem razumevanju i međusobnom razumevanju u regionu.

Iako se mladi u regionu razlikuju među sobom, zapravo se svi oni suočavaju sa vrlo sličnim, ako ne identičnim problemima, naravno, samo ako pričamo o regionu, a tako i u Evropi, jedan od najvećih je nezaposlenost, velika nezaposlenost među mladima, korupcija i odliv mozgova. Upravo zbog toga je ova njihova razmena, među ovim zemljama, izuzetno značajna, i problem mobilnosti, oni se najviše žale na prepreke u mobilnosti, a u vidu nepriznavanja diploma u raznim… Znači, jedna zemlja ne priznaje diplome druge i to otežava mobilnost. Nadamo se da će ovaj sporazum to olakšati.

Ne želim da pričam o detaljima, ali svi smo upoznati o finansiranju, funkcionisanju, zapravo kako je ona zamišljena, ali verujem da je dosadašnja praksa pokazala da mobilnost mladih, njihova saradnja zaista doprinosi boljem razumevanju u regionu i da će etničke i verske predrasude i stereotipi u zemljama regiona, zahvaljujući ovom projektu, nestati.

Za sam kraj, poslanika grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljuje.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara – Partija za demokratsko delovanje, baziraću se najviše na temu vantelesne oplodnje.

Krenula bih od toga čega smo svi svesni, da problem nedovoljnog rađanja dece koji je zapravo ispod neophodne proste reprodukcije je ogroman problem, sa kojim se svi mi suočavamo i u okviru toga je pitanje neplodnosti nešto čime zaista treba svi mi da se bavimo.

Podsetila bih sve nas, uvaženi gospodine ministre, vi ste bili prisutni 26. oktobra, poslednjeg četvrtka u mesecu, kada smo ovde postavljali poslanička pitanja i ja sam postavila konkretno pitanje, vezano za uslove za vantelesnu oplodnju, za Pravilnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji je tada, odnosno za 2016. godinu, glasio tako da je uslov za učestvovanje u ovoj proceduri što se tiče godina života bio 40 i tada smo kazali na to da ne bi bilo loše da se to produži, možda na 42.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što je važeći Pravilnik za ovu godinu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači za 2017. godinu, takav da je uslov za godine života 42 u momentu započinjanja postupka vantelesne oplodnje. Znači, uspeli smo malo to da produžimo i nadam se da ćemo uz zajedničku saradnju uspeti da još mnogo nejasnoća razjasnimo ili ti da pomognemo svim tim parovima koji se suočavaju sa tim problemom.

Nažalost, istraživanja statistike pokazuju da se u Srbiji skoro 400 hiljada parova suočava sa ovim problemom. Sterilitet nije nešto što je urođeno i možda da se desi bilo kome, može da se desi čak i onima koji već imaju jedno dete i to je drugi problem o kojem bi sada u okviru ove rasprave o Predlogu zakona želela da govorim, ali najpre da krenem od toga da je jako bitno što konačno donosimo novi zakon, javna rasprava je završena još početkom prošle godine i što se mnoge nedoumice koje su u trenutno važećem zakonu od 2009. godine sada razjašnjavaju. Jako puno stvari je urađeno.

Želela bih najpre možda da pričam o tome. Kao što znamo od 2006. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira program biomedicinski potpomognuta oplodnja. Kao što sam već spomenula, postoje razni uslovi, kao što su godine života i ko zapravo može da učestvuje u tom programu. Osnovni uslov je da su to žene koje imaju neplodnost i pored odgovarajućeg lečenja, žene koje nisu rađale ili nemaju dece.

Dugi niz godina je Republički fond za zdravstvenog osiguranje finansirao dva pokušaja za vantelesnu oplodnju. Jako je dobro što od sredine 2016. godine se finansira i treći pokušaj jer opet statistike pokazuju da je nažalost retko uspešan prvi, da su mnogo uspešniji drugi i treći pokušaj jer ovo je jedna promena koju takođe svakako podržavamo i pozdravljamo.

Opšte je poznato da trenutno dozvolu za obavljanje postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje po ovom važećem zakonu ima 18 ovlašćenih zdravstvenih ustanova i to pet državnih i 13 privatnih. Vi ste tada govorili o tome zašto i sada prilikom donošenja novog zakona je važno uključiti privatnu praksu, da bi se što veći broj parova korisnika mogao uključiti u ovaj program.

Ja sam izvukla podatke da je od 2010. godine od kada postoji Uprava za biomedicinu do 2015. godine kada su ove zdravstvene ustanove izvršile 22 hiljade postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje državne upola manje 7.300 a privatne 14.600 i da je po statistikama procenat uspešnosti bio od 25 do 30%, što mnogi kažu da nije loša brojka, ali svi mi treba da radimo na tome da taj procenat uspešnosti bude što veći.

Kao što sam već u samom uvodu naglasila, želela bih da pričam i o drugim problemima. Jako je dobro što RFZO finansira tri pokušaja vantelesne oplodnje, što smo došli do toga da one žene koje učestvuju u ovom programu, znači da je broj godina promenjen sa 40 na 42, ne bi bilo loše da se to produži možda i do 45 u narednim godinama i u nekoj bliskoj budućnosti.

Volela bih da otvorim pitanje i muškog steriliteta, o kome se malo razgovara, i o onim parovima gde žena ima sekundarni sterilitet, ima recimo jedno dete, a želela bih još i iz nekih razloga ne može prirodnim putem da dođe do začeća. Dozvolite mi da u ovom slučaju konkretno spomenem razne programe lokalnih samouprava, odnosno AP Vojvodine, ne samo zato što sam inače iz Zrenjanina, ali moram da naglasim da je grad Zrenjanin prvi put još 2014. godine doneo odluku i od 2014. godine za svaku godinu se donosi novi pravilnik o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju u gradu Zrenjaninu. Negde početkom aprila je donet novi pravilnik za 2017. godinu.

Grad Zrenjanin je upravo mislio na ovu kategoriju, ne bi bilo loše, znam da su finansijske mogućnosti raznih lokalnih samouprava različite, ali upravo je jedan od uslova da u ovom programu mogu da učestvuju oni parovi koji ne ispunjavaju uslove koje postavlja RFZO. Ovde se konkretno misli i na muški sterilitet i na sekundarni sterilitet, znači oni parovi koji već imaju recimo jedno dete, najmanje jedno dete. Ono što je izuzetno dobro je što je grad Zrenjanin već tada postavio granicu godinu života na 45.

Naravno, moramo otvoreno razgovarati o tome da i ovde postoje poteškoće, a poteškoće su u tome da se sufinansira, znači da je maksimalan iznos koji mogu da izdvoje 200.000 dinara, ne bi bilo loše da to bude veći iznos i da oni mogu da plaćaju samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje, za sada, i ukoliko taj nije uspešan onda ti parovi nemaju kome ponovo da se obrate, jer RFZO ne mogu zato što ne odgovaraju tim uslovima.

Kao što sam spomenula, AP Vojvodina takođe ima svoj program sufinansiranja troškova za biomedicinski potpomognutu oplodnju, AP Vojvodina takođe sufinansiranje oko 200.000 jednokratno. Ovo je regulisano pokrajinskom skupštinskom odlukom o pravu na sufinansiranje troškova za biomedicinski potpomognuto oplođenje i ponovo za drugo, treće i svako naredno dete, što znači da je ovde uslov da kada par ili samo neko, da li žena ili muškarac, ima svoje dete. Meni je nekoliko ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom tražilo i reklo da je nejasno, tražila sam pojašnjenje iz pokrajine, čak su nekima rekli da ipak ne mogu da učestvuju u ovome, jer je prvo dete začeto prirodnim putem. Mislim da nekako treba da razjasnimo ove pravilnike, da jednostavno ljudima na terenu bude jasno na šta imaju pravo, a na šta ne. Konačan odgovor koji sam ja dobila i koji sam prosledila, nezavisno od toga da li je prvo dete začeto vantelesnom oplodnjom ili prirodnim putem, oni ipak mogu da učestvuju u ovom programu, što je za svaku pohvalu, da ne bi bilo diskriminacije na više nivoa.

Svi ćemo se složiti oko toga, da se sada vratimo malo na konkretne odredbe Predloga zakona o kojem danas raspravljamo, svi ćemo se složiti da je suština, cilj donošenja ovog zakona zapravo da povećamo broj obavljenih postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje i da oni budu što uspešniji, povećanje procenata uspešnosti ovih postupaka. Zbog toga je izuzetno značajno to o čemu ste vi, gospodine ministre, pričali, da nam ovaj novi zakon donosi i novinu u formi banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Znamo da je u važećem zakonu takođe bilo utvrđeno postojanje, odnosno mogućnost postojanja banke reproduktivnih ćelija i tkiva, ali zbog nejasnoće, nedovoljno propisivanja uslova, odnosno koje delatnosti zapravo treba da obavlja to nikada nije zaživelo, odnosno bilo je nemoguće osnovati to, a bilo bi izuzetno značajno da postoji banka jajnih ćelija.

Ponovo se postavlja pitanje, zapravo to košta i to bi bila velika ušteda kada bi se to isto finansiralo iz RFZO, nadam se da će to tako biti, kao što bi se narodski reklo – čuvanje o državom trošku, jer bi naravno olakšalo proceduru za sve. Takođe je značajno, vi ste o tome pričali, ne želim da se ponavljam, verovatno je prethodnih nekoliko govornika pričalo o tome, da kao što je i ranije bilo, znači po trenutno važećem zakonu prema ovom postupku biomedicinski potpomognute oplodnje mogu da učestvuju parovi poslovno sposobni muškarac i žena koji su vanbračni partneri ili supružnici, znači žive u braku, može da učestvuje i žena koja je sama i koja je sposobna da bude majka, da vrši roditeljsku dužnost.

Naglasila bih, mislim da o tome niko nije govorio, da je dobro što je konačno izbrisana ona odredba prema kojoj je u ovaj postupak zabranjeno uključiti ženu koja po godinama života i opštem zdravstvenom stanju nije sposobna da rađa, šta god to značilo, odnosno koja je u starosnoj dobi koja nije primerena za rađanje. Vremena se menjaju, sada ću ponovo spomenuti to o čemu sam govorila. Neka evropska praksa, evropska statistika je takva da bi trebalo razmišljati o brojci 45. Znam da nikada nema dovoljno para, ali je i po određenim lekarima, stručnjacima, ja to nisam, ali sam se zaista raspitivala, do 45 godina, i po zdravlje žene, i po zdravlje deteta trebalo bi ženama dozvoliti da se ostvare kao majke ukoliko to žele.

Svi smo svesni toga da je kod nas, u Srbiji novac najveći problem i upravo zbog toga sam detaljno pričala o mogućnostima RFZO, odnosno o državnom trošku koje su mogućnosti koje nude lokalne samouprave, konkretno sam pričala o Zrenjaninu, ali postoji jako puno primera i tu su uslovi vrlo različiti, čak i iznos novca koji se daje, ali bi bilo dobro da se nekako pomogne tim lokalnim samoupravama u vidu gde mogu još da konkurišu, kako da dođu do novca ukoliko imaju ideja, kako bi mogli da prošire program na što širi sloj parova koji na drugačiji način ne mogu da dođu do potomstva, na radost svih nas, pa i budućih roditelja.

Govorila sam o tome i u oktobru i sada bih želela da naglasim da, kao što je opšte poznato, zemlje sa najvećom stopom prirodnog priraštaja su skandinavske zemlje i postoji niz političkih, socijalnih i ostalih razloga zašto je to tako. Najjednostavnije se to objašnjava time da su to jednostavno društveno odgovorna društva, institucionalizovane solidarnosti gde se ljudska i manjinska prava poštuju, gde ne postoje veće socijalne nejednakosti, gde je socijalna i zdravstvena zaštita pristupačna svima. Nadam se da će u bliskoj budućnosti uz zajedničke napore Ministarstva svi koji imaju bilo kakav problem, koji se suočavaju sa sterilitetom u Srbiji, ukoliko to požele, moći da postanu roditelji, neće morati da dignu kredit da bi se ostvarili kao roditelji, neće morati da odu na neke druge klinike koje jako puno koštaju, već će to moći da urade u Srbiji.

U međuvremenu sam se setila, pošto sam spomenula nekoliko zdravstvenih ustanova, znači 18 ovlašćenih, da je izuzetno značajno, da se ponovo malo vratim na Zrenjanin, da u Zrenjaninu nije uslovljeno da taj par mora u određenoj klinici da radi ovaj postupak, već mogu sami da biraju, što je isto tako i sa RFZO, što je jako značajno, jer to verovatno na neki psihološki način doprinosi uspešnosti postupka.

Dozvolite mi da preostalo vreme ovlašćenog predstavnika poslanike grupe Saveza vojvođanskih Mađara-Partija za demokratsko delovanje, vrlo kratko, govorim o drugom Predlogu zakona koji se nalazi pred nama. Ne bih pošto ste i vi izneli nove predloge novina. Neću dugo, samo bih želela da ukažem na konkretan problem koji se ovde otvorio. Volela bih kada bi vi to razjasnili ili kada bi bar Vlada Republike Srbije, pa možda i na predlog AP, još jednom razmislila o tom problemu.

Znači, po trenutno važećem zakonu organizacija transfuziološke delatnosti je određena tako da postoji kao što znamo Institut za transfuziju krvi Srbije, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Zavod za transfuziju krvi Niš i 44 službi za transfuziju krvi pri opštim bolnicama, zdravstvenim centrima, kliničko-bolničkim centrima i bolničke banke krvi pri bolnicama, institutima i klinikama, njih 76. Kao što je ovde rečeno važeći zakon uređuje samo jedan deo transfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke transfuzije koja podrazumeva delatnost čuvanja i izdavanja krvi, komponenata krvi za terapijsku pripremu nije uopšte bio predmet važećeg zakona. Zbog ove loše organizacione strukture dovelo je do velikog broja zakonom definisanih službi, ne mogu jednostavno da obavljaju delatnost, toga smo u potpunosti jasni, jer nemaju adekvatan prostor ili adekvatnu opremu, itd.

Međutim, ono što je za nas ostalo nejasno i mi smo razmišljali kao poslanička grupa da podnesemo amandman na ovaj Predlog zakona, onda smo shvatili da to nije u ovom konkretnom predlogu deo zakona, je zapravo broj ovlašćenih transfuzijskih ustanova o kojima ovde danas razgovaramo prema ovom zakonu. On se određuje planom mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada u cilju osiguranja dostupnosti krvi i komponenata krvi.

Mi bi, verovatno ste upoznati sa problemom, predložili da Opšta bolnica Subotica u okviru koje služba za transfuziju krvi da ipak ukoliko je to moguće, planom mreže ustanova koje će doneti Vlada u roku od godinu dana od primene ovog zakona, pošto je osnivač AP Vojvodina. Znači, može i na predlog osnivača, ipak Opšta bolnica Subotica, sa velikom tradicijom, znači, njihova služba bude određena kao ovlašćena transfuzijska ustanova.

Koliko smo mi videli, znači, ovde nije moglo da se interveniše amandmanom, jer to nije deo ovog predloga, ali kada Vlada bude donosila plan mreže zdravstvenih ustanova, molimo vas da još jednom razmotrite ovu problematiku.

Želela bih da naglasim da je u Subotici velika tradicija davanja krvi još od 1953. godine. Prema statistikama godišnje oko 5000 ljudi su redovni davaoci krvi. Još ako dodamo povremene koji ne daju krv često, ali povremeno, desi se da u Subotici, na teritoriji Subotice godišnje ima nege skoro osam, devet pa i do deset hiljada dobrovoljnih davalaca krvi.

Važno je napomenuti, što se tiče Opšte bolnice u Subotici, tamo su zalihe krvi stabilne i dovoljne. Znam da mora da se razmišlja u globalu, ali sam želela da naglasim i jedan pozitivan primer i da vas zamolim da još jednom razmislite o ovoj problematici. U danu za glasanje poslanici poslaničke grupe SVM Partije za demokratsko delovanje će podržati ove predloge. Hvala.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:58