ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 0
  • 24
  • 21
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 21 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 25 dana i 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, ja ću kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara – partija za demokratsko delovanje najpre govoriti o jednoj temi koja je za vojvođanske Mađare izuzetno značajna i onda ću o određenim predlozima zakona govoriti uglavnom kao deo akcionih planova za pregovaračko Poglavlje 23 24, odnosno iz vida evropskih integracija.

Prvi zakona o kojem sam mislila da govorim je Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Naime, u okviru Vojvođansko – Mađarske zajednice ovo je izuzetno značajna tema. Neka dobrovoljna vatrogasna društva imaju tradiciju od 150 godina, više decenijsku, vrlo dugogodišnju. I, kao što smo to čuli, činjenica je da zapravo ova tema uopšte nije bila regulisana jednim zakonom. Znači, bilo je vrlo razuđeno, nije postojao jedinstveni jasni okvir o statusu dobrovoljnih vatrogasnih društava, iliti udruženja, njihovom položaju, sistemu zaštite i spasavanja, uslovima koje zapravo treba da ispunjavaju radi ovih poslova, a složićemo se da su oni izuzetno značajni i da je ovo vrlo humana aktivnost.

Do sada je najviše ova tema, odnosno položaj ovih društava regulisan Zakon o udruženjima i dobro je što će posle ovoga zapravo društvo moći da formira, da osnuje najmanje tri osnivača, fizička ili pravna lica, i zapravo se svojstvo pravnog lica stiče upisom u Registar udruženja.

Međutim, ono što je sada novina, pored ovih osnovnih stvari koje su regulisane Zakonom o udruženjima, dobrovoljno vatrogasno društvo će biti dužno da podnese dokaz da je formiralo, opremilo i da održava najmanje jednu dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu. Uverenje, zapravo, MUP-a, da ispunjava uslove u pogledu posedovanja vatrogasne jedinice i broja pripadnika. Mi smo se konsultovali sa onima koji su u ovoj temi, kojima je ovo značajno. Oni su, zapravo, pohvalili, da ne bude da sad ovo komplikuje, oni su zapravo pohvalili što se ovim Predlogom zakona stavlja naglasak na dobrovoljno vatrogasnu jedinicu i da je ovo dobro i da je ovo predlagano.

Naravno, iz ovog Predloga zakona mi, zapravo, ne vidimo ove uslove, to ćete vi, znači, po zakonu ministar je taj koji propisuje uslove i za ovo ima zapravo tri meseca, ili ti 90 dana od stupanja na snagu zakona. Samo, apelujemo da kod donošenja ovih podzakonskih akata se vodi računa da sve to bude jasno, transparentno, da svi budu informisani na vreme, da zaista ne bude nekih, ne daj Bože, negativnih uticaja na, kažem, već postojeća udruženja.

Ima nekoliko vrlo pozitivnih stvari koje bih želela da naglasim i, kažem, koje su i sami ljudi sa kojima smo se konsultovali naglasili. Pored davanja značaju ovim vatrogasnim jedinicama, oni su pohvalili i činjenicu kategorizacije. Kažu da su bili u mogućnosti ranije već bi je i predlagali, jer, naime, na osnovu ovog predloga, shodno nameni, opremljenosti, obučenosti članova se utvrđuju zapravo kategorije vatrogasnih jedinica i predaju se uslovi za njihovo formiranje. Dobrovoljne vatrogasne jedinice mogu biti prve, druge ili treće kategorije, u zavisnosti od materijalne, tehničke opremljenosti.

Ovo je još jedna pozitivna stvar, ali dve najveće pozitivne stvari koje bi u ime poslanika Savez vojvođanskih Mađara volela da naglasim su, zapravo, da su jedinice lokalne samouprave bi trebala da donese akt, a rok je šest meseci od stupanja na snagu zakona kojim će utvrditi sistem podsticaja i povlastica koje je dužna da obezbedi za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica da bi ne neki način motivisali što više ljudi iz zajednice, što više pripadnika lokalne zajednice da se aktiviraju.

Smatramo da je ovo izuzetno značajno, a možda najznačajnije ovo što ovaj predlog zakona donosi je da zapravo pripadnik dobrovoljne vatrogasne jedinice prilikom učešća u gašenju požara ili prilikom vršenja obuke bude povređen ili oboli, da on ima pravo iz zdravstvenog-penzijskog i invalidskog osiguranja. To je sada jasno da je bilo regulisano nekim drugim zakonom pod uslovima utvrđenim za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP u skladu sa propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Ono što bih želela još da pohvalim i da naglasim i od čega, mislim da su svi bili malo uplašeni, je da ovim predlogom zakona zapravo nije oduzeta imovina tim do sada postojećim, dobrovoljnim vatrogasnim društvima i da što se tiče njihovog finansiranja i daju se tu mogućnosti koje stoje u Zakonu o udruženjima, kao što su donacije, članarine, subvencije, pokloni, odnosno obavljanje privredne druge delatnosti kojom se stiče dobit, ali iz budžeta kako iz Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprava kroz naravno dodelu sredstava kao što je to omogućeno i udruženjima za određene programe ili za nedostajući deo sredstava za finansiranje programa koji realizuju.

Kao što sam to malo pre spomenula, dobro je što je ostavljeno, pa, recimo, dovoljno vremena, godinu i po dana ili ti 18 meseci da već do sada registrovana vatrogasna društva dostave APR-u dokaz o posedovanju dobrovoljne vatrogasne jedinice bez plaćanja naknade, kažem, nadam se da će se svi oni obratiti dovoljno pažnje na ovo i da nećemo doći do toga da moraju da budu brisani. Ono što vi vrlo dobro znate, gospodine ministre, ono na šta se oni žale, najveći problem, jeste zastarela tehnika, nedovoljna sredstva, kažu da su ogromni kvarovi kako na vozilima, tako i na ostaloj tehnici. Kada do toga dođe prvo se svi intenzivno bave time kako da dođu do sredstava kojima će popraviti i da su male nade za kupovinu novih.

Trudiću se da se u preostalom vremenu poslaničke grupe, kao što sam to naglasila, baziram na nekoliko predloga zakona koji su značajni sa polja evropskih integracija Republike Srbije - Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, o Smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, o besplatnoj pravnoj pomoći, o kritičnoj infrastrukturi i o zaštiti podataka o ličnosti, to su zapravo uglavnom sve naše obaveze iz Poglavlja 23, 24, ili ti, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.

Ukoliko to predsedavajući dozvoli, želela bih da se bavim zapravo time šta stoji u opštoj poziciji EU iz januara 2014. godine, jer u pregovaračkom okviru stoji da načela na kojima se zasnivaju pregovori, između ostalog, kažu – pregovori će se zasnivati na postignućima Srbije, a dinamika će zavisiti od napretka koji Srbija ostvari u pogledu ispunjavanja uslova za članstvo.

Nadalje, u ovoj pregovaračkoj, opštoj pregovaračkoj poziciji EU, naglašeno je i da zaista mora postojati opšta ravnoteža u napretku, što se tiče svih poglavlja, i s obzirom na povezanosti ovih mnogo spominjanih poglavlja 23, pravosuđe i osnovna prava i 24. sloboda prava i bezbednost, i vrednosti na kojima je zapravo EU zasnovana, imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u ovim pomenutim poglavljima bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, nažalost, komisija na sopstvenu inicijativu ili ti, na inicijativu jedne trećine država članica može predložiti da se ne otvore, ili ne zatvore određena pregovaračka poglavlja.

Dok se ova neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši, zašto pričam o tome, zato što mislim da se vrlo često skoro svakodnevno može čuti koja su zapravo blokirajuća poglavlja, i mislim da je iz ove pozicije, pregovaračke pozicije EU, ali koja je prihvaćena pregovaračkom pozicijom Vlade Republike Srbije iz januara 2014. godine, jasno da pored pregovaračkog poglavlja 35. – ostala pitanja, zapravo su i ova pregovaračka poglavlja 23, 24. mogu da budu blokirajuća.

Zbog toga je izuzetno značajno, mislim da je bitno naglasiti, poslanici SVM, to svakako pozdravljaju, da ćemo posle rasprave, negde sledeće nedelje, pretpostavljam, i zapravo usvajanjem nekoliko zakona koji se nalaze na dnevnom redu učiniti korak bliže ka EU, tako ćemo ispuniti jedno od merila, npr. donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Znači, spomenuti zakoni o kojima sam govorila, kao što sam naglasila su deo procesa usklađivanja sa korpusom evropskog pravnog nasleđa. Moram da priznam da nismo stručni da, kao uvaženi gospodin ministar, govorimo o zakonu o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju vanrednim situacijama, ali ono što je u potpunosti jasno, pored usklađivanja sa direktivama, je koliko je značajno da iskoristimo mogućnosti koje zapravo nudi ovaj jedinstveni mehanizam EU u oblasti civilne zaštite, kako na nivou saradnje eksperata, treninga, obuka, ali ono što je mnogo značajnije sistem ranog upozorenja, neposredna komunikacija, odgovor na vanrednu situaciju, razmena informacija, najbolje prakse, monitoring, koordinisane operacije, sufinansiranje transporta itd.

Nadalje, vratiću se sada malo još na polje evropskih integracija na to kako se Srbija ocenjuje, zapravo dva puta godišnje. Negde početkom proleća, uglavnom je to april, i ove godine je bio to 17. april 2018. godine, dobijamo Izveštaj EU za pregovaračko Poglavlje 23. Između ostalog, izveštaj Evropske komisije ovog aprila je rekao da je pristup pravdi otežan zbog nedostatka efikasnog sistema besplatne pravne pomoći.

Usvajanjem zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, dodatno je odloženo. Dalje se moraju rešiti pitanja kao što su svrha zakona, njegovi korisnici i pružaoci besplatne pravne pomoći.

Poslanici SVM svakako pozdravljaju i stava su da je sada konačno posle odlaganja, znamo i za razne probleme, nesuglasice između nevladinog sektora, advokata i zašto je trebalo toliko vremena da konačno ovaj predlog stigne u Skupštinu, da se stavi na dnevni red.

Znači, pozdravljamo to da je on konačno u proceduri i nadam se da ćemo imati vremena, a ja sam to rekla i na sastanku sa poslanicima iz Evropskog parlamenta, da sledeći izveštaj koji se očekuje početkom novembra, da ocena bude da će on biti usvojen od Narodne skupštine, jer već smo stigli do toga da je pohvaljeno što je prošao Vladu i što je u parlamentarnoj proceduri, ali da će nam pomoći da ocena bude bolja koju sada očekujemo u novembru.

Znači, mi smo stanovišta da se socijalno ugroženima mora obezbediti besplatna pravna pomoć, polazeći od preporuka Saveta Evrope i činjenice da upravo EU je pravo na pravnu pomoć, da predstavlja, je jedno zapravo od osnovnih prava, čijim se ostvarivanjem obezbeđuje delotvoran pristup pravdi.

U Povelji EU o osnovnim pravima, zapravo stoji da, koja je doneta 2000. godine, stoji da svakome treba pružiti mogućnost da bude savetovan i zastupan, branjen, a da se onima koji nemaju dovoljno sredstava mora učiniti dostupna pravna pomoć u meri koja je neophodna da bi im se obezbedio efikasan pristup pravdi.

Smatramo da zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, biće tu još kritika i pitanja, ali ministarka će to objasniti, mora da bude uređen način ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, organizacija službi pri opštinama, formiranje i vođenje registara svih onih, pružalaca pravne pomoći, bilo da se radi o advokatima ili službama lokalnih samouprava.

Ono što smatramo da je značajno, ne sme se smetnuti sa uma, činjenica da je zapravo primarna pravna pomoć, ili pravno savetovanje građana izvan i pre formalnih pravnih postupaka, od posebnog značaja, da bi ova primarna pravna pomoć doprinosila pravnoj sigurnosti, umanjio bi se broj nepotrebnih postupaka, rasteretili bi se sudovi i trebalo bi uvažiti i podržati zapravo savetodavnu aktivnost unutar sistema besplatne pravne pomoći i kao što sam malopre rekla, odredbe koje su bile sporne i otežavale, odugovlačile proces donošenja ovog zakona su se odnosile uglavnom na krug pružaoca usluga besplatne pravne pomoći i tu smo čuli advokate koji se bune, kako je o tome na različit način razmišljao nevladin sektor i sam advokatura.

Međutim, ministarka je prisutna sa saradnicima, pa bih želela malo da pozdravim i pohvalim Ministarstvo pravde, uprkos činjenici da zakon nije usvojen ranije, Ministarstvo pravde je obaljalo druge aktivnosti usmerene na jačanje pristupa pravdi i izmenama javno-beležničke tarife, predviđeno je da osobe sa invaliditetom više neće biti u obavezi da plaćaju uvećanu naknadu za posao javnog beležnika, u slučaju kada sastavljaju javno-beležničke isprave, učestvuju pozvani svedoci i drugi javni beležnik, prevodioci, ili tumači.

Svakako, ovo pozdravljamo. Ovo je normalno usklađivanje sa anitdiskriminacionim propisima sa druge strane je prihvatanje ili ispunjenje preporuke Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja je ukazala na nejednak tretman slabovidih osoba u postupku sastavljanja isprave pred javnim beležnikom.

Ono što je takođe značajno, da zapravo posle skoro deceniju je Ministarstvo pravde u martu ove godine postavilo 17 stalnih sudskih tumača za znakovni jezik za gluva lica, što je prvo postavljenje posle dugo, dugo godina.

Obaveza Republike Srbije je da stvori uslove za uživanje i zaštitu prava na pravnu pomoć, a izvire iz više univerzalnih međunarodnih dokumenata o ljudskim prvima, koji garantuje pravo na pristup pravdi i pravično suđenje, između ostalog, opšta Deklaracija o pravima čoveka, međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Sledeća dva predloga zakona su deo naših obaveza i oni su predviđeni akcionim planovima za poglavlja 23. i 24. Možda sa nekima kasnimo, sa nekima smo se taman sustigli, ali je činjenica da su akcioni planovi vrlo ambiciozno postavljeni i da se trenutno radi na reviziji akcionih planova i završetak te revizije se očekuje krajem ove godine.

Jedan zakon je o kritičnoj infrastrukturi i pohvalili bi da je zapravo obrazovana multisektorska radna grupa koja je radila na izradi ovog zakonodavnog okvira. Drugi je zakon o zaštiti podataka o ličnosti, oko koga će verovatno takođe biti od strane drugih formulisane određene kritike, ali želela bih da naglasim da je zaista donošenje ovog zakona predviđeno u akcionim planovima za poglavlja 23. i 24 i da akcioni plan za Poglavlje 24. predviđa, i o tome smo slušali pre neki dan na Odboru za evropske integracije, Sporazum sa Kancelarijom EU za pravosudnu saradnju ili Eurodžast, kako to zovemo, a da bi se sklopio ovaj sporazuma sa Eurodžastom, bilo je neophodno izmeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i ličnih podataka.

Pored toga bih naglasila da je predviđeno i da je potrebno sprovesti obuku tužilaca i sudija na terenu, vezano za ovu temu.

Uvažena gospođa ministarka je spomenula u svom izlaganju da je bila javna rasprava. Sada malo da odbranim kritike i proverila sam, kada govorimo i Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, javna rasprava je zapravo bila od početka decembra prošle godine i trajala je do sredine januara ove godine. Ono što je, takođe, značajno, dobijeno je pozitivno mišljenje kako Evropske komisije, tako i Eurodžasta na ovaj predlog i, kao što sam rekla, ovo je jedan od zakona gde smo se, otprilike, sustigli zato što je njegovo usvajanje predviđeno za treći kvartal 2018. godine.

Da sumiram, poslanici SVM će u Danu za glasanje glasati za sve predloge koji su pred nama. Drago nam je da ćemo učiniti nekoliko koraka ka približavanju EU.

Molim uvaženog ministra unutrašnjih poslova da se do kraja i kod donošenja podzakonskih akata vodi računa o dobrovoljnim vatrogasnim društvima. Zahvaljujem na pažnji.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospođo ministarka sa saradnicima, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, trudiću se da u vremenu poslaničke grupe govorim o tri predloga zakona. Naime, pred nama se nalaze zaista različiti predlozi. Neki na sistematičan način, a neki prvi put, kao što smo to čuli, posle nekoliko decenija regulišu određena pitanja, kao što je Predlog zakona o ratnim memorijalima, a drugi sveobuhvatnije rešavaju zaštitu ranjivih kategorija stanovništva, kao što su npr. dugoočekivane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Govoriću i o Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Generalno, svi ovi predlozi, predložene mere, doprinose boljem kvalitetu života građana i ono što je značajno, sigurnosti ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene, socijalne zaštite, penzione zaštite i smanjenja siromaštva.

Usvajanjem izmena i dopuna Strategije za podsticanje rađanja, pravo na roditeljski dodatak je zaista dobilo na značaju i postalo je dugoročna populaciona mera i u tom smislu, naravno, naša poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, partija za demokratsko delovanje, poslanici SVM svakako podržavaju izmene i dopune predloženog zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koji sada konkretno reguliše iznose, isplate, način usklađivanja iznosa, kako roditeljskog dodatka, tako i paušala za nabavku opreme za dete, kao i, kao što smo to čuli, uslove za ostvarivanje ovog prava.

Kao što je poznato, važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, čija primena treba da počne 1. jula, u članu 23. stav 1. propisuje da visinu, način usklađivanja, isplatu roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete zapravo propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja. Dobro je što smo to promenili ovim izmenama i dopunama. Kao što se sećate, ja sam u ime naše poslaničke grupe 29. marta ove godine u danu za postavljanje poslaničkih pitanja postavila pitanje, tada smo već čuli izjave da će se menjati ovi iznosi i želela sam da konkretizujemo na koga će se te izmene odnositi.

Sada je jasno i u ovom predlogu stoji da kada govorimo o prvorođenom detetu, da će taj roditeljski dodatak biti jednokratan za svu dedu koja će biti rođena od 1. jula ove 2018. godine, i to u iznosu od 100.000 dinara, kao i da će oni uz to dobiti 5.000 dinara kao paušal za nabavku opreme za dete.

Jasno je iz ovog predloga, ono o čemu se govorilo i to se sada reguliše, kada govorimo o drugom detetu, da će za svu decu koja su rođena posle, u jednom članu ovog predloga stoji, od 1. jula 2018. pa na dalje, da će taj roditeljski dodatak da se isplaćuje tokom dve godine, zapravo 24 meseca i da će to biti 10.000 dinara mesečno.

Kada govorimo o trećem i četvrtom detetu, posle usvajanja ovih izmena i dopuna, roditeljski dodatak će se isplaćivati 10 godina, iliti 120 meseci, u jednakim mesečnim ratama od 12.000, odnosno 18.000 dinara. Međutim, mogu da kažem, nije nejasno, postoji poslednji član ovog Predloga zakona, ali volela bih kada bi uvaženi ministar Đorđević ili ministarka zadužena za demografiju gospođa Slavica Đukić Dejanović mogla da razjasni i ono što smo pročitali u novinama i ono o čemu smo govorili tada, 29. marta u ovoj Skupštini, šta se dešava sa decom koja su rođena u periodu od 25. decembra prošle godine do 30. juna ove godine, jer u tom poslednjem članu stoji da će se u skladu sa ovim usklađivati. Ja to razumem da oni već dobijaju roditeljski dodatak, a pošto su oni drugo, treće ili četvrto dete, dobijaju u mesečnim ratama, posle 1. jula će se na njih ipak odnositi ovo novo, naravno, potreban je period od šest meseci, sve sam rekla, ministarka me tako gleda, ali da razjasnimo jer mislim da je taj poslednji član nejasan i roditelji se pitaju, pa da ne budu u nedoumici. Znači, oni rođeni pre 25. decembra prošle godine, na njih se ne odnosi ovo novo, ali za ostale, ukoliko su drugo, treće ili četvrto, se odnosi. Verovatno će malo kasniti te isplate, ali da to bude jasno.

Nadalje, ono o čemu se za sada, po meni, malo govorilo, a što mi svakako pozdravljamo što je dobro, ovaj predlog reguliše uslove, znači, ko ostvaruje pravo na roditeljski dodatak, i sada su kao posebni uslovi naglašena je redovna vakcinacija sve dece majke, naravno po redovnom planu vakcinacije, kao i regularno, redovno posećivanje obaveznog predškolskog programa i osnovne škole. Svakako, pozdravljamo, ako mogu da kažem, postavljanje nekako striktnijih uslova. Zašto smatramo da je redovna regularna vakcinacija značajna, i zašto su značajni i prihvatljivi, i za pozdravljanje ovi posebni uslovi, upravo zbog toga što smo se suočili sa neverovatnim problemom epidemije morbila, malih boginja, danas, skoro četiri decenije, 40 godina, pošto je Svetska zdravstvena organizacija 1979. godine proglasila morbile iskorenjenim.

U nastavku vremena ću pokušati ukratko da govorim i o drugom predlogu, Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Moram da naglasim da, kao što je to verovatno poznato, da je priprema ovog predloga trajala dugo. Moram da iznesem ono što možda nije toliko vidljivo, da su i razgovori sa Savezom vojvođanskim Mađara trajali, da je prva runda ovih razgovora bila još negde 2015. godine, da se u tadašnjoj fazi, tada nacrt, čak i drugačije zvao, zvao se - Nacrt o spomen obeležjima. Onda znamo da smo 2016. godine imali parlamentarne izbore, znači, ovaj zakon nikako da bude gotov i da stigne. I, sada bih svakako želela da pohvalim i da se zahvalim na otvorenosti, kako gospodina ministra Đorđevića, tako moram konkretno da naglasim i otvorenost i razumevanje za pregovore oko naših sugestija i gospodina Negovana Stankovića, državnog sekretara zaduženog za ovu oblast.

Naime, kada pričamo o ovom Predlogu zakona o ratnim memorijalima, u ovom Predlogu koji se sada nalazi pred nama, znači mi na ovaj predlog sada ne podnosimo amandmane, upravo zato što su ti naši amandmani u pripremnoj fazi već prihvaćeni. Znači, predložene su dve sugestije, SVM, jedna se odnosi na uklanjanje ratnih memorijala, da druga na preciziranje slučajeva kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala.

Naime, kao što smo to čuli u Predlogu zakona, regulisano je da rešenje uređenja i uklanjanju ratnog memorijala, donosi ministar, po prethodno pribavljenim mišljenjima Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture, a da je navedeno rešenje konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.

Uvažena je naša sugestija da se u slučaju podnošenja tužbe na rešenje o uklanjanju ratnog memorijala, odlaže izvršenje ovog rešenja sve dok sud ne odluči po zahtevu tužioca za odlaganje. Ovim mi smatramo, da se ovim odlaganjem omogućuje meritorno, zaista meritorno odluči na osnovu činjenica utvrđenih na javnoj raspravi, čime bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica, konkretno uklanjanje ratnog memorijala, koji mogu nastupiti i u roku od pet dana, u kojem je sud dužan da odluči po zahtevu za odlaganje i izvršenje.

Druga naša sugestija, koja je prihvaćena, se odnosila na član 22. Predloga zakona, koji je citirao i gospodin ministar, koji se odnosi na pitanje kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala. To, između ostalog nije dozvoljeno licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.

Naš predlog, naša sugestija je bila da se pod navedenim licima nikako ne smatraju ona lica koja su već rehabilitovana u skladu sa Zakonom o rehabilitaciji, dakle na one koji su rehabilitovani, treba tako i da se gleda.

Za SVM je značajno i donošenje ovog Predloga zakona o ratnim memorijalima, upravo zbog toga da razvijemo svest o tome da istorija većinskog i manjinskih naroda nisu paralelni, već da se ove istorije ukrštaju, i u tom smislu ratni memorijali nam govore kakvu politikom i sećanja naša politička zajednica želi da reaguje i kakve vrednosti, obrazac, mi želimo da razvijamo.

S druge strane želela bih da naglasim da je i na poslednjoj zajedničkoj sednici, četvrtoj zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije 9. februara ove godine u Budimpešti, potpisano tzv. pismo o namerama, da će se ovo pitanje regulisati, zbog toga je značajno donošenje ovog zakona. Još jednom se zahvaljujem na saradnji i na prihvatanju naših sugestija, da ne moramo sada amandmanski da intervenišemo.

Nadalje, želela bih još malo da govorim i o trećem Predlogu zakona koji se nalazi pred nama, a to je Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Ovaj Predlog je izuzetno važan jer zaista prema podacima Zavoda za statistiku, uvaženi gospodin ministar je izneo podatke iz 2016. godine, a ja ću izneti podatke iz 2017. godine, prošle godine pokazuju da ukupno više od 570 hiljada ljudi su neformalno zaposlena lica. Dakle, reč je o neprijavljenim radnicima i da prema prošlogodišnjim podacima Zavoda za statistiku više od 50% čak dve trećine njih više od 374 hiljade radi u poljoprivredi i u odnosu na prethodnu godinu, na 2016. godinu povećanje neformalno je zaposlenost posebno naglašeno i posebno veliko, baš u sektoru poljoprivrede i iznosi skoro deset posto. Dakle, izuzetno veliki broj ljudi radi, a da nisu prijavljeni, nemaju nikakvo osiguranje. Svi smo svesni toga da je siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, da su oni jedni od vodećih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija i poseban problem predstavlja što je neformalno zapošljavanje u sektoru poljoprivrede usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti, zbog komplikovane prijave, procedure i odjave radnika, znači, prijave i odjave radnika sezonskih, poljoprivreda je još u sivoj zoni.

Poslanici SVM svakako smatraju da je uvođenje zakonskog okvira za regulisanje ove oblasti izuzetno značajno i pozdravljamo uspostavljanje elektronskog sistema, pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika. Čuli smo već od više govornika da je to predloženo, jedno od mera akcionim planom Vlade za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i to je od posebnog značaja.

Nažalost, ovi predlozi zakona su svi po hitnoj proceduri, ali želela bih da naglasim da bez obzira na to što su oni stigli tek 15. juna ove godine, u pripremi ovog, konkretnog predloga, znači, on je trajao duže i postojala je javna rasprava koju bih zaista da pozdravim. Svi su relevantni akteri imali prilike da se izjasne, pa i sami poslodavci.

Uvaženi kolega pre mene je već govorio o tome, a ja bih želela da naglasim da pošto kolega iz poslaničke grupe Arpad Fremond je učestvovao u pripremi ovog predloga da su zaista postojale i studijske posete kako Hrvatskoj tako i Mađarskoj i uporedna praksa. Znači, tražili su se najbolja rešenja iz hrvatskog i mađarskog modela i zaista za nas prihvatljiv, a najbolja rešenja su i preuzeta.

Dakle, ovaj predlog zakona treba da poboljša položaj sezonskih radnika. Pozitivnim vidimo dodatnu zaštitu prava sezonskih radnika, to da će oni imati pravo za naknadu za rad, za svaki čas rada, da će imati odnosno da im je obezbeđena bezbednost i zdravlje na radu, zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti kao i pravo iz penzijsko i invalidskog osiguranja i tako dalje.

Ono što takođe smatramo izuzetno važnim je da je prvi put predviđeno da poslodavac može biti i fizičko lice, član ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, što znači da se prvi put otvara mogućnost da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom mogu u svojstvu poslodavca da angažuju sezonske radnike.

Gospodine ministre, iskoristila bih vaše prisustvo i prisustvo vaših saradnika da, kada već govorimo o poljoprivredi i o temi koja se tiče i vašeg ministarstva, otvorim i večiti problem, večito pitanje, uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika. Nažalost, trenutno situacija je takva da poljoprivrednici koji imaju pola, dva i po, pet, 10, 100 ili još više hektara plaćaju isti iznos, što smatramo da nikako nije pravično i logično, da se kosi sa zdravom logikom.

Mi smo nekoliko puta u ovom uvaženom Domu pričali o ovom pitanju. Smatramo da ovaj problem treba da se reši tako da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika treba da se uplaćuju u skladu sa veličinom njihovog obradivog poljoprivrednog zemljišta sa jedne strane i sa druge strane u skladu sa veličinom prihoda koji oni ostvaruju iz poljoprivredne proizvodnje.

Naravno, bila je formirana već i međuresorna radna grupa koja se bavi ovim pitanjem, zajednički je to, naravno, tematika i pitanje kako za Ministarstvo finansija, tako i za Ministarstvo poljoprivrede i za vaše ministarstvo.

Zaista apelujem da se ovo pitanje što pre reši, jer smatramo da ukoliko bude logičnije postavljeno i pravičnije, naravno i uplata ovih doprinosa će biti svakako redovnija.

Na kraju da sumiram, pozdravljamo izmene i dopune, odnosno sve predloge koji se nalaze pred nama i u danu za glasanje će poslanici SVM podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Jedno od mojih sledećih pitanja bi upravo bilo da mi zapravo ukoliko želimo retroaktivno da primenimo ove mere moramo da menjamo Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom i kada će do toga doći, ali sada sam shvatila vrlo skoro i to pre 1. jula. Baš sam našla da određeni, znači prelazne i završne odredbe kažu da deca rođena pre primene ovog zakona od 1. jula, na njih će se odnositi stari iznosi, ali mi je drago što čujem da će se i na njih ipak odnositi novi.

Moje sledeće pitanje je takođe vezano, naravno, za ovu temu i tiče se nekih izjava koje sam ispratila ovih dana, raznih ministara, sada konkretno ministarke Slavice Đukić Dejanović, a vezano je takođe za strategiju podsticanja rađanja i za vantelesnu oplodnju.

Vi ste rekli da je jedno od razmišljanja da će od sada i oni roditelji koji žele drugo dete imati mogućnost da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači idu na vantelesnu oplodnju, ako su novinari to dobro preneli, ako sam dobro razumela, rečeno je da se radi o onim roditeljima koji su i prvo dete dobili iz vantelesne oplodnje.

Moje pitanje je možda i za ministra Lončara, pošto ste malopre u svom odgovoru rekli da se svakako radi na ovim pitanjima – da li se možda razmišljalo o onim roditeljima koji se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom? Znači, da li se razmišljalo o onim parovima koji imaju već jedno dete koje su dobili prirodnim putem, ali su prošle godine, oni se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom i da se i za njih otvori mogućnost da po trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ipak idu na vantelesnu oplodnju?

Pošto sam ja iz Zrenjanina, navela bih primer Zrenjanina, koje je upravo pravilnikom o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju gradu Zrenjaninu u 2017. godini, utvrdio da pravo na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju mogu ostvariti parovi u kojima muškarac nema dece ili nema žive dece i žene kod kojih je utvrđen sekundarni sterilitet, koje imaju jedno dete, ali nemaju uslova da prirodnim putem dobiju drugo dete, Svetska zdravstvena organizacija kaže da pravo na zdravlje, pa samim tim pravo na reproduktivno zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i nažalost suočavamo se s time da u Srbiji problem steriliteta zahvata približno između 15 i 17% parova reproduktivnog doba. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem se na odgovorima, u nadi da će se zaista roditi sve više i više beba u budućnosti. Ja bih kao završni komentar, nažalost, samo podsetila na neke demografske podatke, najpre u Vojvodini, a to je da je na osnovu indeksa starenja stanovništva AP Vojvodina u poodmakloj fazi demokratskog starenja i da u Vojvodini od 45 lokalnih samouprava, čak 32 lokalne samouprave spadaju u demografski ugrožena ili u demografski krajnje ugrožena područja.

Najteža situacija je, kao što smo to čuli na samom početku, u seoskim područjima. Ja se zaista slažem i smatram da je potreban poseban scenario razvojne podrške za sva ta područja.

Nažalost, po podacima popisa koje imamo iz 2011. godine, najzastupljenija su dvočlana domaćinstva, samačka domaćinstva, sa učešćem u ukupnom broju domaćinstava više od 22%, zatim tek tročlana i četvoročlana domaćinstva u Vojvodini. Posmatrano prema regionima, jednoporodična domaćinstva, bračnih ili vanbračnih parova bez dece su upravo najzastupljenija u regionu Vojvodine, više od 28%.

Danas smo na Odboru za prava deteta razgovarali o tome da smo svesni toga da je u celoj zemlji, znači u Republici Srbiji, prosek godina porastao sa 40,7, prosečna starost, na skoro 43 godine.

S druge strane, moramo naglasiti da je za sprovođenje svih ovih natalitetnih mera izuzetno važna infrastruktura, škole, domovi zdravlja i ne možemo govoriti o zaštiti porodice bez kvalitetne zdravstvene zaštite. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:58