ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 11
  • 9
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 20.09.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM – Partija za demokratsko delovanje pozdravlja donošenje novog Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja. Želela bih posebno da pohvalim činjenicu da je održana javna rasprava, niz trbina, sastanaka, anketa, sa svim zainteresovanim subjektima, što je zapravo vrlo dobra priprema ovog predloga zakona koji se sada nalazi pred nama.

Činjenica je da je bilo dosta primedbi i da je najveći broj primedbi od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina različitih, pa i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ali i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice ušlo u ovaj predlog. S toga, mi smatramo da je sa stanovišta prava na obrazovanje, obrazovanje nacionalnih manjina i nadležnosti nacionalnih saveta, ovaj predlog potpuno u redu. Ostalo je da još malo amandmanski intervenišemo na pokrajinske nadležnosti. Imamo i jedan amandman koji se tiče nacionalnih saveta. Verujem da će ovi amandmani biti prihvaćeni, pošto se zaista u njima radi o već postojećim zakonskim rešenjima.

Konkretno, naš prvi amandman se odnosi na usklađivanje sa važećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji kaže da i nacionalni svet može da osnuje ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studenskog standarda i vršiti prava osnivača, i to samostalno ili zajedno sa Republikom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samouprave ili drugim pravnim licima. U trenutno važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja upravo stoji ova odredba, da ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fizičko lice.

Kao što sam spomenula, sledeći set nekoliko amandmana se odnosi na pokrajinske nadležnosti. Razlog njihovog podnošenja je usklađivanje sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Naime, prema tzv. omnibus zakonu je predviđeno da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao. Propisano je da AP Vojvodina preko svojih organa i u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa spomenutim zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao.

Gospodine ministre, znam da ste vi obavili prvi krug razgovora sa šefom naše poslaničke grupe, sa gospodinom Balintom Pastorom, te očekujemo i zvanično prihvatanje ovih amandmana, da bi oni zapravo postali sastavni deo zakona.

Ostali amandmani koji se odnose na ovaj predlog zakona su zapravo vezani. Smatramo da je ovo i u praksi dosta dobro funkcionisalo u proteklim godinama od 2000. godine. Znači, ostali se odnose na vrlo slično pitanje. Za postavljanje vršioca dužnosti direktora ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom kao povereni posao, kao i da prema spomenutom omnibus zakonu, Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti kako predškolskog, osnovnog, tako i srednjeg obrazovanja i vaspitanja daje ili odbija saglasnost na odluku o razrešenju direktora ustanove, pre isteka mandata zbog povrede zakona, kao povereni posao.

Izuzetno je dobro što se u izradi Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a i u drugom predlogu koji se nalazi pred nama, Predlogu zakona o visokom obrazovanju, kao što ste vi to rekli, uvaženi gospodine ministre, prišlo sa ciljem unapređenja i kontinuiranog usklađivanja sa evropskim standardima na ovom polju u oblasti obrazovanja i povećanja relevantnosti obrazovanja, a posebno visokog obrazovanja, kako za privredu, tako i za naše društvo u celini.

Čuli smo od vas razloge za donošenje ovog zakona, koji su dosta temeljno obrazloženi. Mi suštinu novog zakona razumemo u činjenici da je obrazovanje i vaspitanje osnova društva zasnovanog na znanju, da je ovaj predlog u potpunosti u skladu sa Lisabonskom strategijom, EU standardima, što svakako pozdravljamo. Smatramo da društvo zasnovano na znanju podrazumeva razvijanje novih znanja i veština koje su potrebne za 21. vek, pre svega različite nivoe funkcionalne pismenosti, funkcionalnih znanja, razvijanje veština za rešavanje problema i veština učenja.

Posebnu važnost donošenja ovih izmena, odnosno ovog novog zakona, razumemo kroz potrebu da se obezbedi kvalitetno i što je izuzetno značajno za sve, pod jednakim uslovima dostupno obrazovanje i vaspitanje, da se obezbedi konkurentnost na tržištu rada i konkurentnost sa evropskim sistemom obrazovanja i vaspitanja. Otuda, možemo govoriti o tri perspektive koje se stvaraju kroz odredbe ova dva Predloga zakona. Prva, kao što sam spomenula, je perspektiva razvoja Srbije kao društva zasnovanog na znanju. Druga je perspektiva jednake dostupnosti obrazovanja svima, a treća perspektiva, povezivanje univerziteta, privrede i naučnih institucija. Za podizanje ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva izuzetno je važna, ponovo spominjem dostupnost i obuhvat dece u svim nivoima obrazovanja. Na osnovu statističkih podataka koji postoje za školsku 2014/15, obuhvat dece programom predškolskog obrazovanja, znači uzrast od tri do pet godina je 54%, što je još uvek nedovoljno. Kada pričamo o osnovnoj školi, osnovnu školu pohađa 97,6% dece prema statističkim podacima koji su dostupni, a srednju školu upisuje 99,8% dece, a završava 88,7%.

Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, nažalost, nije zadovolja-vajući. Od ukupnog stanovništva koje je starije od 14 godina, prema popisu iz 2011. godine, podacima kojima raspolažemo, bez osnovne škole je 2,68% stanovništva. Sa nepotpunom osnovnom školom 11% stanovništva, sa osnovnom školom 20,76%, sa srednjom školom 48,93%, a višu, visoku školu, fakultet je završilo svega 16,24% stanovništva.

Poštujući zakonsko pravo pripadnika nacionalnih manjina da obrazovanje stiču na srpskom jeziku, na svom maternjem jeziku, ili dvojezički, na osnovu njihovog ličnog opredeljenja, obrazovno vaspitni rad na teritoriji AP Vojvodine, znači nastava se realizuje na ukupno 11 manjinskih jezika, od toga se kompletna nastava odvija na pet manjinskih jezika. To su mađarski, slovački, rumunski, rusinski, hrvatski. Izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture još na šest jezika, ili govora, ukrajinski, bugarski, makedonski, češki, romski jezik i bunjevački govor.

U školskoj 2015/16. godini, na teritoriji AP Vojvodine, od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola ukupno 158 škola, pored srpskog nastavnog jezika postoji i jedan ili više, znači neki do jezika nacionalnih manjina, manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini, kada govorimo o srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, organizovana je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 različitih lokalnih samouprava, govorim o 12 gimnazija, 27 stručnih škola, dve mešovite škole i dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Zašto govorim o ovom podacima? Želela bih da napravim paralelu. Smatram da je ovo izuzetno značajno, naročito u takvim vremenima kada se dešavaju stvari kao što je usvajanje, prihvatanje, novih izmena Zakona o obrazovanju od strane Vrhovne Rade u Ukrajini. Taj dokument zapravo čini nemogućim obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina koji žive u Ukrajini, onemogućava im se da steknu obrazovanje na maternjem jeziku, pošto ove izmene zakona predviđaju da će se od 2020. godine, obuka na jezicima nacionalnih manjina vršiti samo u predškolskom obrazovanju i u nižim razredima osnovne škole, a od petog do 12-og razreda, osim maternjeg jezika ostali stručni predmeti ne. Ova izuzetno dikriminatorna mera se tiče oko 150 hiljada Mađara koji žive u Ukrajini. To je stanovništvo koje tradicionalno čuva svoju kulturnu jezičku tradiciju u reonima gde kompaktno žive na zapadu Ukrajine, i Vrhovna Rada Ukrajine direktno zadire u interese, znači ne samo mađarske nacionalne manjine koja živi u Ukrajini, već i ostalih manjina koje žive u toj zemlji.

Novi zakon, zapravo na ovaj način lišava prava nacionalne manjine koja žive u toj zemlji da na svom maternjem jeziku uče. Novi Zakon o obrazovanju u Ukrajini je i protiv, u potpunoj suprotnosti sa vrednostima EU, zbog toga sam i želela da napravim paralelu između prava na obrazovanje nacionalnih manjina u Srbiji i šta je to što se dešava u Ukrajini. Da nastavim, šta zapravo za Srbiju, šta mi smatramo šta za Srbiju znači četvrta industrijska revolucija. Izuzetno je značajna primenjivost naučnih znanja u svakodnevnom životu. To podrazumeva dvostruku otvorenost sa jedne strane, dostupnost obrazovanja da što veći broj učenika i sa druge strane otvorenost univerziteta i saradnja univerziteta sa naučnim institutima i privredom.

Predlogom zakona o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama se promoviše jedinstvo nastave, naučno-istraživačkog, odnosno umetničkog rada, inovativne delatnosti kao i stručnog rada. To zaista vidimo ka ključnu polugu u razvoju ekonomije, posebno Srbije kao društvo bazirano na znanju.

Pokušaću da obrazložim i amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Razlog podnošenja prva dva naša amandmana je usklađivanje sa malo pre spomenutim odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naime, u oblasti visokog obrazovanja, ustanovama čiji je osnivač Republika, nacionalni savet daje mišljenje o kandidatima predloženim za organe rukovođenja i upravljanja, visoko školske ustanove na kojima se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine. Znači, povodom ovog pitanja imamo dva amandmana.

Sledeći amandmani na Predlog zakona o visokom obrazovanju se tiču vođenja evidencije i registara. Smatrajući izuzetno značajnim vođenje evidencije registara stanovišta smo da je evidentan problem neujednačenog, a mi smatramo i nedovoljnog, nepotpunog vođenja evidencije i registara, te smo reagovali amandmanima. Amandmani se odnose na unošenje podataka o jeziku na kojima je stečeno prethodno obrazovanje kako bi se na fakultetima vodila potpunija evidencija o studentima u cilju praćenja, proučavanja, unapređenja obrazovnog nivoa studenata u procesu obrazovanja, planiranja obrazovne i upisne politike, ostvarivanja prava na izdavanje javne isprave.

Amandmanom smo predložili i korekciju koja je neophodan preduslov za ostvarivanje ustavne odredbe koja se odnosi, koja predviđa da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Zakon, krovni Zakon o manjinama, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina određuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe.

Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, tim zakonom je propisano da registar zaposlenih sadrži i upravo ovaj podatak, jezik na kome je stečeno osnovno i srednje obrazovanje.

Kada govorimo o dostupnosti obrazovanja glava 10 Predloga zakona o visokom obrazovanju navodi da visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku, a može organizovati polaganje ispita, izvoditi studije, odnosno pojedine delove studija kao i organizovati izradu završnih, specijalističkih radova ili doktorskih disertacija, odnosno ostvarivati studijski program na jeziku nacionalne manjine ili eventualno na stranom jeziku, ukoliko je naravno takav program akreditovan kao poseban studijski program u skladu sa statutom.

Srećom, u poslednjih 15 godina na teritoriji AP Vojvodine na osnovu pokrajinskih skupštinskih odluka se organizuju prijemni ispiti na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Sada moram reći, na većini fakulteta, univerziteta u Novom Sadu, ali nažalost, sa ovim pitanjem u praksi postoji problem organizovanja prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Vezano za organizovanje prijemnih ispita na jezicima nacionalnih manjina, podsetila bih na aktivnosti iz posebnog akcionog plana za manjine, praćenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, aktivnost 6. tačka 4. – uvažavanjem zaista potpunu autonomiju univerziteta.

Mišljenja smo da bi se organizovanjem prijemnih ispita na svim fakultetima, na jezicima nacionalnih manjina, na najbolji mogući način, zapravo zaokružio jedan proces u kom je prvi korak polaganje završnih ispita u osnovnom obrazovanju, a drugi korak polaganje prijemnih ispita na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje se nalazi pred nama, detektuje i problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, između ostalog nemogućnost brzog prilagođavanja novim znanjima i konkurentnosti na tržištu rada i konkurentnosti sa evropskim sistemom obrazovanja.

Smatramo da je jedan od načina ublažavanja problema relevantnosti visokog obrazovanja i prilagođavanja novim znanjima i trendovima rad na implementaciji, ponovo iz posebnog akcionog plana za nacionalne manjine, aktivnost 6. tačka 12. – jačanje jezičkih kapaciteta i učenje stručne terminologije za studente pripadnike nacionalnih manjina na jeziku nacionalne manjine u cilju pristupa u tržištu rada i profesionalnog razvoja. Iz manjinskog akcionog plana zapravo se ova aktivnost provodi kontinuirano, počev od prvog kvartala 2016. godine.

Da zaključim. Poslanička grupa SVM Partija za demokratsko delovanje, pozdravlja i podržava Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o visokom obrazovanju, s tim da očekujemo usvajanje naših amandmana da bi, ako mogu tako da formulišem, ispeglali još nadležnosti AP Vojvodine i zaista uskladili ove predloge sa postojećim zakonskim rešenjima. Zahvaljujem.

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM - Partije za demokratske delovanje govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i držaću se strogo dnevnog reda. Znači, o samoj Vladi i o našim očekivanjima buduće Vlade će sledeće nedelje govoriti šef poslaničke grupe, a u nastavku rasprave će naš uvaženi kolega Fatmir Hasani izneti svoje viđenje.

Dakle, kao što smo čuli, kao što je poznato Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, same izmene se odnose na delokrug ministarstava privrede, pravde i spoljnih poslova, a dopune i ono što je najznačajnije se odnose zapravo na predlog da se formiraju dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo zaštite životne sredine.

Naša poslanička grupa ovaj predlog vidi kao politiku kontinuiteta i kao poštovanje političkih stavova, koje je iz uvodne izjave Republike Srbije sa međuvladine konferencije o pristupanju EU još iz januara 2014. godine… Mi svakako pozdravljamo ovaj predlog da se formiraju dva nova ministarstva, jer to vidimo kao jasnu političku poruku i dokaz da će prioritet nove buduće Vlade Republike Srbije predstavljati intenzivan rad na približavanju, priključivanju, pristupanju Srbije EU, kao i drugi, ono što je još značajnije, sa stanovišta samih građana Republike Srbije, posvećenost unapređenju kvaliteta života građana.

Dakle, zbog čega je važno obrazovanje dva nova posebna ministarstva - ministarstvo za evropske integracije i zaštite životne sredine? Imamo nekoliko argumenata zbog kojih ćemo podržati ovo. Najpre, smatramo da će se na ovaj način efikasnije organizovati proces usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa evropskim nasleđem tzv. „Akijem“, s jedne strane. Sa druge strane, zato što će se posao, ne samo po određenim oblastima kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene itd. efikasnije organizovati, već smatramo da će se na ovaj način unaprediti i poboljšati horizontalna i vertikalna komunikacija, kao i međuinstitucionalna koordinacija određenih institucija, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

Smatramo da je formiranje dva nova posebna ministarstva nužno i znači jačanje procesa decentralizacije, jer kao što svi mi znamo i kao što smo toga svesni nema efikasnih evropskih integracija, nema dobrih politika evropskih integracija, ni zaštite životne sredine bez uključivanja što više subjekata aktivnog i odgovornog učešća subjekata kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Smatramo da temelj javnih politika čine lokalne politike.

Obrazovanje ova dva nova posebna ministarstva će doprineti jačanju administrativnih kapaciteta, jer smatramo da je dobro ustrojena i obrazovana administracija na nacionalnom i lokalnom nivou uslov, imperativ za dobru realizaciju javnih politika i, konačno, nema pravne države i vladavine prava bez kvalitetne, efikasne i obrazovane javne uprave.

Uz navedene argumente, poslanička grupa SVM - Partija za demokratsko delovanje smatra da obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije je garancija za nastavak politike nove Vlade.

To predstavlja kontinuitet u jačanju, u unapređivanju, u zaštiti, u promovisanju prava pripadnika nacionalnih manjina. Ovo vidimo posebno kroz realizaciju prioritetnih zadataka, programa i aktivnosti utvrđenih u pregovaračkom Poglavlju 23 i posebno u realizaciji svih oblasti navedenih u tzv. manjinskom akcionom planu, znači, u posebnom akcionom planu vezano za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina.

Obrazovanje posebnog ministarstva za evropske integracije će pomoći bržem ispunjavanju kriterijuma, nadamo se pristupanja, pridruživanja EU, ali i ono što je za sve nas, koji podržavamo evropske integracije, značajno promociji tema, efikasnijoj promociji tema koje moraju postati sastavni deo kompletnog pravnog okvira, a to su efikasnost, svrsishodnost, jednake mogućnosti, socijalna inkluzija, antidiskriminacija, pa i rodna ravnopravnost i, naravno, ekološka održivost, održivi razvoj.

Sve vreme prateći kontinuitet politika, značaj obrazovanja drugog ministarstva, ministarstva zaštite životne sredine, cenimo kroz stavove utvrđene u uvodnoj izjavi Republike Srbije na međuvladinoj konferenciji o pristupanju EU iz januara 2014. godine gde je zaštita životne sredine prepoznata kao jedna od najzahtevnijih i najsloženijih oblasti, kako po pitanju usklađivanja pravila našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, tako i po pitanju investicija i tehničkih rešenja, a sve u vezi sa dostizanjem evropskih standarda u ovoj oblasti.

Imajući u vidu složenost, kompleksnost ove oblasti, konkretno, pravno nasleđe EU sadrži više od 200 važnih, znači 200 važnih dokumenata koje obuhvataju horizontalno zakonodavstvo koje je regulisano, kao što znamo, kroz pregovaračko Poglavlje 27 - zaštita životne sredine i klimatske promene. Jasno je svima nama da pred budućim ministarstvom zaštite životne sredine stoje izuzetno važni i teški zadaci, ozbiljni, ali bih podsetila sada i na prethodne korake da svi mi zajedno moramo da radimo na podizanju svesti o značaju životne sredine i klimatskim promenama, da se sve ove teme integrišu u sve druge sektore, zapravo u sve oblasti života koliko je moguće.

Podsetila bih i da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, poslednji je objavljen u novembru 2016. godine, ocenjeno da je Srbija postigla izvestan nivo usklađenosti u ovoj oblasti, znači, ako pričamo o zaštiti životne sredine, da je, konkretno, formiran Nacionalni savet za klimatske promene, da je od početka ove godine, od prvog januara 2017, počeo da funkcioniše Zeleni fond koji je osnovan kao budžetski fond. Ima još dosta toga da se uradi. U narednom periodu, na primer, treba izraditi Strategiju za klimatske promene koja će biti u skladu sa okvirom EU za period do 2030. godine za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Veliki problem Srbije, nažalost, naravno, predstavlja nedostatak odgovarajućih projekata iz ove oblasti koji bi omogućili da se što efikasnije iskoriste sredstva EU.

Shodno ocenama Evropske komisije, Srbija je zaista transponovala više od 98% direktiva EU u domaće zakonodavstvo, ali je izuzetno veliki problem njihova primena u praksi, primena ove regulative, znači, implementacija najteža na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama. . Takva je situacija, možemo da kažemo i poražavajuće, trenutno smo u mogućnosti, znači, za životnu sredinu, troši se tek 0,9% bruto društvenog proizvoda, a planirano je da do 2021. godine ulaganja u ovu oblast dostignu i tri posto bruto društvenog proizvoda.

Za dostizanje ovih ulaganja za zaštitu životne sredine do 3% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, potrebno je da do 2019. godine za prevođenje industrije na održivu proizvodnju, izgradnju infrastrukture, kao i za rešavanje otpada i otpadnih voda da se obezbedi blizu 11 milijardi evra.

Kao što sam naglasila, nisam nameravala da se u svom izlaganju bavim radom Vlade ili očekivanjima od buduće Vlade, to će naša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe učiniti sledeće nedelje, a predložene izmene i dopune zakona podržavamo i u danu za glasanje glasaćemo za. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM-PDD, govoriću o dva dokumenta koja se nalaze na dnevnom redu, najpre o Predlogu odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Donošenje ovog Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture je izuzetno i sa njim se ne vrši zapravo usklađivanje sa propisima EU, već konkretno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju jedinstvenog evropskog železničkog prostora.

Zbog čega smatramo da je donošenje Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine izuzetno značajno? Zato što je ovaj dokument osnovni. NJime se prvi put detaljno utvrđuju prioriteti razvoja, planiranja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja funkcionalne železničke infrastrukture, kao i konkretna visina i izvori, odnosno potencijalni izvori neophodnih potrebnih finansijskih sredstava.

Ovaj dokument predstavlja temeljan pregled trenutnog stanja, detektovanih problema, ali i predloga kako odgovoriti na konkretan problem, a sve u cilju unapređenja železničkog transporta.

Ovaj osnovni dokument, Nacionalni program, daje smernice za donošenje odluka kako državnim organima, tako i organima lokalne samouprave, odluka koje se tiču unapređenja saobraćajne privredne infrastrukture.

Ono što je takođe značajno, ovo je prvi dokument koji Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje za poslednjih 25 godina koji daje zaista izuzetno dobar pregled raznih projekata koji su u različitim fazama planiranja i izgradnje.

Za našu poslaničku grupu SVM-PDD izuzetno je značajno da je deo nacionalnog programa, koji pored pregleda projekata koji su zaista u fazi izvođenja radova ili u fazi pripreme za izvođenje radova i za koje postoje potencijalni izvori finansiranja, kao što je na primer deonica Novi Sad-Subotica-granica Mađarske, za koju su u toku aktivnosti vezane za analizu mogućnosti predprojektovanja tehničke dokumentacije finansirane iz IPA 2011. godine, za nas je od izuzetnog značaja i deo koji se odnosi na projekte kojima se planiraju aktivnosti, tek se planiraju aktivnosti na pripremi izrade tehničke dokumentacije i koji projekti u prethodnom periodu, nažalost, nisu bili u vrhu prioriteta i za koje još nije obezbeđen tačan izvor finansiranja.

To su pruge kojima se kompletiraju magistralne pruge, prvenstveno deonica Koridora 10, i koje su od izuzetnog značaja za povezivanja kako upravnih okruga, odnosno tako i geografskih regiona u Srbiji. Spomenuću samo nekoliko. Na primer, projekat rekonstrukcije pruge Pančevo glavna-Zrenjanin-Banatsko Miloševo-Senta-Subotica, pruga izuzetno značajna upravo zbog toga što povezuje privredne centre Pančevo, Zrenjanin, Kikinda i Senta sa evropskim okruženjem preko Koridora 10 i, naravno, stanicama čvorova Beograd i Subotica. Ova pruga je geografski-funkcionalno zapravo paralelna sa Koridorom 10, kroz Srbiju, Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i samim tim predstavlja rezervni pravac u slučaju eventualne rekonstrukcije ili udesa na prugama na Koridoru 10.

Drugi projekat je projekat rekonstrukcije pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš, Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske, znači Baja. Subotica-Horgoš-Segedin kao regionalna pruga povezuje vojvođanske gradove sa južnim delovima, sa gradovima u južnoj Mađarskoj. Ova pruga je trenutno jednokolosečna dužine 27 kilometara na području Republike Srbije i planirano je da se izvrši ova rekonstrukcija na inicijativu Mađarske strane i AP Vojvodine. Ovo nikako nije samo jedan mađarsko-mađarski projekat, već je od izuzetnog značaja za razvoj celog regiona i svih onih sredina i mestašca koja se nalaze na ovoj putanji, a i šire.

Za spomenutu deonicu, odnosno za deo, deonicu pruge Segedin-granica Mađarske-Horgoš-Subotica izrađena je tehnička dokumentacija iz sredstava IPA fondova, sa kofinansiranjem iz budžeta AP Vojvodine i procenjena vrednost investicije za ovu deonicu je oko 46 miliona evra. Plan je da vozovi na ovoj deonici u budućnosti saobraćaju sa 120 kilometara na čas, a za deonicu pruge Subotica-fabrika „Čikerija“-granica Mađarske-Baja data je podrška da se sa Mađarskoj aplicira za kompletiranje tehničke dokumentacije za ovu deonicu pruge dužine 12 kilometara iz sredstava IPA fondova, odnosno programa prekogranične saradnje.

Smatramo da je izuzetno značajan razvoj, to razvijanje regionalne pruge, jer verovatno ćemo se svi složiti da ona doprinosi privrednom, društvenom i regionalnom razvoju, kroz unapređenje pristupačnosti područja kroz koje prolaze ove pruge i radi jednostavnijeg, lakšeg, pouzdanog prevoza između spomenutih regionalnih centara za sve zainteresovane korisnike.

Razvijanje mreže regionalnih pruga je izuzetno značajno i zato što se time doprinosi i samoj bezbednosti saobraćaja, odnosno povećanju kvaliteta železničke infrastrukture, primeni evropskih standarda, izuzetno značajnoj pristupačnosti železničke infrastrukture za sve, zaštiti životne sredine itd.

Na početku svog izlaganja sam spomenula transevropske mreže. Uspostavljanje i razvijanje transevropskih predviđeno je Ugovorom o Evropskoj zajednici. Kroz pregovaračko Poglavlje 21 se preuzimaju pravne tekovine EU i nova infrastrukturna politika EU zapravo definisana Uredbom Evropskog parlamenta i Savet o smernicama za razvoj transevropske saobraćajne mreže, koji je objavljen još u decembru 2013. godine.

Zanimljivo je da novom politikom EU se po prvi put utvrđuje osnovna saobraćajna mreža utemeljena na devet koridora. Opšti cilj EU je da se postupno, postepeno do 2050. godine većina građana i preduzeća tako poveže na te sveobuhvatne mreže da niko ne bude udaljeniji, znači, na dužini koja bi bila veća od 30 minuta. U skladu sa tim ciljem, izuzetno je značajno spomenuti da će se jako uveličati, zapravo utrostručiti fondovi EU, sredstva EU za saobraćajnu infrastrukturu u ovom budžetskom periodu od 2014. do 2020. godine i oni će iznositi 26 milijardi evra u okviru kohezionih instrumenata.

Za našu poslaničku grupu je izuzetno značajna i činjenica da se u nacrtu odluke Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture, da je o njemu vođena izuzetno kvalitetna javna rasprava i da su određeni predlozi prihvaćeni, znači, predlozi koji su se pojavili tokom javne rasprave. Spomenula bih samo dva najznačajnija. Jedan je predlog da lokalne samouprave i upravljači putne infrastrukture budu uključeni u aktivnosti unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Konkretno pojavio se predlog da lokalne samouprave, na primer Direkcija za izgradnju grada Subotice, budu uključene u nadzor sprovođenja i održavanja putnih pravaca, jer s obzirom da održavanje sufinansiraju lokalne samouprave. Izuzetno značajno, odeljak, znači, spomenula sam da postoje planirani projekti koji još nisu u fazi izrade dokumentacije za koju je nepoznat izvor finansiranja, da su uneti podaci iz međunarodnog IPA projekta za prugu Subotica-Horgoš, tj. unet je projekat Subotica-Čikerija.

Želela bih još vrlo kratko da govorim o planiranim projektima međudržavne bilateralne saradnje u regionu jugoistočne Evrope. Zemlje jugoistočne Evrope su identifikovale potrebu za saradnjom na razvoju železničkog saobraćaja. Jedan od rezultata saradnje je projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta ili detaljnije Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Mađarske – Budimpešta. Predmet projekta je izuzetno značajna modernizacija postojeće, nažalost, jednokolosečne i dotrajale železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica – Kelebija, u okviru celovite pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 10B, u izuzetno savremenu dvokolosečnu interoperabilnu prugu za mešoviti, kako putnički, tako i teretni saobraćaj i planirana brzina vozova na ovoj deonici bi trebala da dostigne 200 kilometara na čas.

Rekonstrukcija i modernizacija deonice Stara Pazova-Novi Sad, to takođe moramo da naglasimo ovde, je predmet realizacije kredita Vlade Ruske Federacije. Ova navedena deonica je po svim karakteristikama izuzetno najteža, najsloženija po topografskim, geotehničkim, hirotehničkim, prostornim, urbanističkim i ostalim karakteristikama, najteža i najsloženija, ali se očekuje vrlo skoro.

Međunarodni značaj pruge Beograd-Budimpešta, koja predstavlja deo tradicionalnog železničkog tranzitnog koridora za vezu zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, Turskom, Bliskim Istokom, je potvrđen panevropskim prioritetnim koridorima i sporazumima. Ovim panevropskim prioritetnim sporazumima i koridorima se definišu planovi i standardi razvoja Trans-evropske železničke mreže, a koje je u vidu zakona Republika Srbija ratifikovala.

Dozvolite mi da u nastavku svog izlaganja se osvrnem na još jedan konkretan sporazum ili statut. Takođe bi ovo izlaganje vezala za evropske integracije, izuzetni značaj jačanja regionalne saradnje. Kao što znamo, Srbija posebnu pažnju pridaje neformalnom postavljenom skupu zapadno balkanska šestorka, takozvanom, i kao što znamo tzv. Berlinski proces je zapravo inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel. Moramo spomenuti, vi ste verovatno, gospodine ministre, u svom uvodnom izlaganju pričali o tome da je kao deo Berlinskog procesa, znači, na Samitu u Parizu 4. jula 2016. godine, zapravo prvi rezultat tog samita je bila deklaracija, koja se odnosila na nekoliko tema, od migrantske krize preko borbe protiv terorizma, ali izuzetno značajne evropske perspektive celog zapadnog Balkana, ekonomske saradnje u celom regionu, poboljšanja poslovne klime, napredak u povezivanju oblasti transporta i energetike i ono o čemu danas ovde razgovaramo, između ostalog, saradnja mladih i bolja mobilnost, rast zaposlenosti i pomirenje.

Izuzetno je značajno potpisivanje sporazuma o uspostavljanju regionalne kancelarije za saradnju mladih od strane premijera učesnika tzv. zapadno balkanske šestorke, i to je konkretno dostignuće Samita od prošlog jula.

Kao što znamo, agenda povezivanja je jedan od ključnih stubova berlinskog procesa, međusobne saradnje, kako u regionu, kao i saradnje sa EU. Zapravo, suština ovog sporazuma, koji je konačno na dnevnom redu Narodne skupštine, sa njim se želi postići što veća mobilnost, raznolikost, promovisati demokratske vrednosti, aktivno građansko učešće i interkulturalno obrazovanje mladih. Predlog zakona zapravo predlaže osnivanje, odnosno osniva se regionalna kancelarija za saradnju mladih. Znamo da je dogovoreno sedište u Tirani. Izuzetno je značajno da ona podržava regionalnu razmenu koja je izuzetno bitna između mladih ljudi iz celog regiona, njihovu saradnju, ali i institucija koje se bave konkretno pitanjima mladih i obezbeđuje se implementacija zajedničkih programa sa fokusom na mlade.

Kao što ste vi izjavili, gospodine ministre, ovo telo je izuzetno značajno za mlade u regionu, jer ono zapravo predstavlja jednu platformu za njihovu saradnju i kreiranje zajedničkih programa. Koliko smo shvatili, svakako pozdravljamo, da je ona zamišljena kao jedna regionalna kancelarija za razmenu znanja i iskustva mladih, a cilj je da se odgovori kako na njihove potrebe, tako da se i neko njihovo znanje i iskustvo unapređuje, da se oni svakako usavršavaju i napreduju u budućnosti. Verujemo da će kroz direktne susrete oni zaista dovoljno naučiti jedni o drugima i da će doprineti boljem razumevanju i međusobnom razumevanju u regionu.

Iako se mladi u regionu razlikuju među sobom, zapravo se svi oni suočavaju sa vrlo sličnim, ako ne identičnim problemima, naravno, samo ako pričamo o regionu, a tako i u Evropi, jedan od najvećih je nezaposlenost, velika nezaposlenost među mladima, korupcija i odliv mozgova. Upravo zbog toga je ova njihova razmena, među ovim zemljama, izuzetno značajna, i problem mobilnosti, oni se najviše žale na prepreke u mobilnosti, a u vidu nepriznavanja diploma u raznim… Znači, jedna zemlja ne priznaje diplome druge i to otežava mobilnost. Nadamo se da će ovaj sporazum to olakšati.

Ne želim da pričam o detaljima, ali svi smo upoznati o finansiranju, funkcionisanju, zapravo kako je ona zamišljena, ali verujem da je dosadašnja praksa pokazala da mobilnost mladih, njihova saradnja zaista doprinosi boljem razumevanju u regionu i da će etničke i verske predrasude i stereotipi u zemljama regiona, zahvaljujući ovom projektu, nestati.

Za sam kraj, poslanika grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljuje.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:58