ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 24
  • 21
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 24 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospođo ministarka sa saradnicima, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, trudiću se da u vremenu poslaničke grupe govorim o tri predloga zakona. Naime, pred nama se nalaze zaista različiti predlozi. Neki na sistematičan način, a neki prvi put, kao što smo to čuli, posle nekoliko decenija regulišu određena pitanja, kao što je Predlog zakona o ratnim memorijalima, a drugi sveobuhvatnije rešavaju zaštitu ranjivih kategorija stanovništva, kao što su npr. dugoočekivane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Govoriću i o Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Generalno, svi ovi predlozi, predložene mere, doprinose boljem kvalitetu života građana i ono što je značajno, sigurnosti ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene, socijalne zaštite, penzione zaštite i smanjenja siromaštva.

Usvajanjem izmena i dopuna Strategije za podsticanje rađanja, pravo na roditeljski dodatak je zaista dobilo na značaju i postalo je dugoročna populaciona mera i u tom smislu, naravno, naša poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, partija za demokratsko delovanje, poslanici SVM svakako podržavaju izmene i dopune predloženog zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koji sada konkretno reguliše iznose, isplate, način usklađivanja iznosa, kako roditeljskog dodatka, tako i paušala za nabavku opreme za dete, kao i, kao što smo to čuli, uslove za ostvarivanje ovog prava.

Kao što je poznato, važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, čija primena treba da počne 1. jula, u članu 23. stav 1. propisuje da visinu, način usklađivanja, isplatu roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete zapravo propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja. Dobro je što smo to promenili ovim izmenama i dopunama. Kao što se sećate, ja sam u ime naše poslaničke grupe 29. marta ove godine u danu za postavljanje poslaničkih pitanja postavila pitanje, tada smo već čuli izjave da će se menjati ovi iznosi i želela sam da konkretizujemo na koga će se te izmene odnositi.

Sada je jasno i u ovom predlogu stoji da kada govorimo o prvorođenom detetu, da će taj roditeljski dodatak biti jednokratan za svu dedu koja će biti rođena od 1. jula ove 2018. godine, i to u iznosu od 100.000 dinara, kao i da će oni uz to dobiti 5.000 dinara kao paušal za nabavku opreme za dete.

Jasno je iz ovog predloga, ono o čemu se govorilo i to se sada reguliše, kada govorimo o drugom detetu, da će za svu decu koja su rođena posle, u jednom članu ovog predloga stoji, od 1. jula 2018. pa na dalje, da će taj roditeljski dodatak da se isplaćuje tokom dve godine, zapravo 24 meseca i da će to biti 10.000 dinara mesečno.

Kada govorimo o trećem i četvrtom detetu, posle usvajanja ovih izmena i dopuna, roditeljski dodatak će se isplaćivati 10 godina, iliti 120 meseci, u jednakim mesečnim ratama od 12.000, odnosno 18.000 dinara. Međutim, mogu da kažem, nije nejasno, postoji poslednji član ovog Predloga zakona, ali volela bih kada bi uvaženi ministar Đorđević ili ministarka zadužena za demografiju gospođa Slavica Đukić Dejanović mogla da razjasni i ono što smo pročitali u novinama i ono o čemu smo govorili tada, 29. marta u ovoj Skupštini, šta se dešava sa decom koja su rođena u periodu od 25. decembra prošle godine do 30. juna ove godine, jer u tom poslednjem članu stoji da će se u skladu sa ovim usklađivati. Ja to razumem da oni već dobijaju roditeljski dodatak, a pošto su oni drugo, treće ili četvrto dete, dobijaju u mesečnim ratama, posle 1. jula će se na njih ipak odnositi ovo novo, naravno, potreban je period od šest meseci, sve sam rekla, ministarka me tako gleda, ali da razjasnimo jer mislim da je taj poslednji član nejasan i roditelji se pitaju, pa da ne budu u nedoumici. Znači, oni rođeni pre 25. decembra prošle godine, na njih se ne odnosi ovo novo, ali za ostale, ukoliko su drugo, treće ili četvrto, se odnosi. Verovatno će malo kasniti te isplate, ali da to bude jasno.

Nadalje, ono o čemu se za sada, po meni, malo govorilo, a što mi svakako pozdravljamo što je dobro, ovaj predlog reguliše uslove, znači, ko ostvaruje pravo na roditeljski dodatak, i sada su kao posebni uslovi naglašena je redovna vakcinacija sve dece majke, naravno po redovnom planu vakcinacije, kao i regularno, redovno posećivanje obaveznog predškolskog programa i osnovne škole. Svakako, pozdravljamo, ako mogu da kažem, postavljanje nekako striktnijih uslova. Zašto smatramo da je redovna regularna vakcinacija značajna, i zašto su značajni i prihvatljivi, i za pozdravljanje ovi posebni uslovi, upravo zbog toga što smo se suočili sa neverovatnim problemom epidemije morbila, malih boginja, danas, skoro četiri decenije, 40 godina, pošto je Svetska zdravstvena organizacija 1979. godine proglasila morbile iskorenjenim.

U nastavku vremena ću pokušati ukratko da govorim i o drugom predlogu, Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Moram da naglasim da, kao što je to verovatno poznato, da je priprema ovog predloga trajala dugo. Moram da iznesem ono što možda nije toliko vidljivo, da su i razgovori sa Savezom vojvođanskim Mađara trajali, da je prva runda ovih razgovora bila još negde 2015. godine, da se u tadašnjoj fazi, tada nacrt, čak i drugačije zvao, zvao se - Nacrt o spomen obeležjima. Onda znamo da smo 2016. godine imali parlamentarne izbore, znači, ovaj zakon nikako da bude gotov i da stigne. I, sada bih svakako želela da pohvalim i da se zahvalim na otvorenosti, kako gospodina ministra Đorđevića, tako moram konkretno da naglasim i otvorenost i razumevanje za pregovore oko naših sugestija i gospodina Negovana Stankovića, državnog sekretara zaduženog za ovu oblast.

Naime, kada pričamo o ovom Predlogu zakona o ratnim memorijalima, u ovom Predlogu koji se sada nalazi pred nama, znači mi na ovaj predlog sada ne podnosimo amandmane, upravo zato što su ti naši amandmani u pripremnoj fazi već prihvaćeni. Znači, predložene su dve sugestije, SVM, jedna se odnosi na uklanjanje ratnih memorijala, da druga na preciziranje slučajeva kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala.

Naime, kao što smo to čuli u Predlogu zakona, regulisano je da rešenje uređenja i uklanjanju ratnog memorijala, donosi ministar, po prethodno pribavljenim mišljenjima Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture, a da je navedeno rešenje konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.

Uvažena je naša sugestija da se u slučaju podnošenja tužbe na rešenje o uklanjanju ratnog memorijala, odlaže izvršenje ovog rešenja sve dok sud ne odluči po zahtevu tužioca za odlaganje. Ovim mi smatramo, da se ovim odlaganjem omogućuje meritorno, zaista meritorno odluči na osnovu činjenica utvrđenih na javnoj raspravi, čime bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica, konkretno uklanjanje ratnog memorijala, koji mogu nastupiti i u roku od pet dana, u kojem je sud dužan da odluči po zahtevu za odlaganje i izvršenje.

Druga naša sugestija, koja je prihvaćena, se odnosila na član 22. Predloga zakona, koji je citirao i gospodin ministar, koji se odnosi na pitanje kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala. To, između ostalog nije dozvoljeno licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.

Naš predlog, naša sugestija je bila da se pod navedenim licima nikako ne smatraju ona lica koja su već rehabilitovana u skladu sa Zakonom o rehabilitaciji, dakle na one koji su rehabilitovani, treba tako i da se gleda.

Za SVM je značajno i donošenje ovog Predloga zakona o ratnim memorijalima, upravo zbog toga da razvijemo svest o tome da istorija većinskog i manjinskih naroda nisu paralelni, već da se ove istorije ukrštaju, i u tom smislu ratni memorijali nam govore kakvu politikom i sećanja naša politička zajednica želi da reaguje i kakve vrednosti, obrazac, mi želimo da razvijamo.

S druge strane želela bih da naglasim da je i na poslednjoj zajedničkoj sednici, četvrtoj zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije 9. februara ove godine u Budimpešti, potpisano tzv. pismo o namerama, da će se ovo pitanje regulisati, zbog toga je značajno donošenje ovog zakona. Još jednom se zahvaljujem na saradnji i na prihvatanju naših sugestija, da ne moramo sada amandmanski da intervenišemo.

Nadalje, želela bih još malo da govorim i o trećem Predlogu zakona koji se nalazi pred nama, a to je Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Ovaj Predlog je izuzetno važan jer zaista prema podacima Zavoda za statistiku, uvaženi gospodin ministar je izneo podatke iz 2016. godine, a ja ću izneti podatke iz 2017. godine, prošle godine pokazuju da ukupno više od 570 hiljada ljudi su neformalno zaposlena lica. Dakle, reč je o neprijavljenim radnicima i da prema prošlogodišnjim podacima Zavoda za statistiku više od 50% čak dve trećine njih više od 374 hiljade radi u poljoprivredi i u odnosu na prethodnu godinu, na 2016. godinu povećanje neformalno je zaposlenost posebno naglašeno i posebno veliko, baš u sektoru poljoprivrede i iznosi skoro deset posto. Dakle, izuzetno veliki broj ljudi radi, a da nisu prijavljeni, nemaju nikakvo osiguranje. Svi smo svesni toga da je siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, da su oni jedni od vodećih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija i poseban problem predstavlja što je neformalno zapošljavanje u sektoru poljoprivrede usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti, zbog komplikovane prijave, procedure i odjave radnika, znači, prijave i odjave radnika sezonskih, poljoprivreda je još u sivoj zoni.

Poslanici SVM svakako smatraju da je uvođenje zakonskog okvira za regulisanje ove oblasti izuzetno značajno i pozdravljamo uspostavljanje elektronskog sistema, pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika. Čuli smo već od više govornika da je to predloženo, jedno od mera akcionim planom Vlade za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i to je od posebnog značaja.

Nažalost, ovi predlozi zakona su svi po hitnoj proceduri, ali želela bih da naglasim da bez obzira na to što su oni stigli tek 15. juna ove godine, u pripremi ovog, konkretnog predloga, znači, on je trajao duže i postojala je javna rasprava koju bih zaista da pozdravim. Svi su relevantni akteri imali prilike da se izjasne, pa i sami poslodavci.

Uvaženi kolega pre mene je već govorio o tome, a ja bih želela da naglasim da pošto kolega iz poslaničke grupe Arpad Fremond je učestvovao u pripremi ovog predloga da su zaista postojale i studijske posete kako Hrvatskoj tako i Mađarskoj i uporedna praksa. Znači, tražili su se najbolja rešenja iz hrvatskog i mađarskog modela i zaista za nas prihvatljiv, a najbolja rešenja su i preuzeta.

Dakle, ovaj predlog zakona treba da poboljša položaj sezonskih radnika. Pozitivnim vidimo dodatnu zaštitu prava sezonskih radnika, to da će oni imati pravo za naknadu za rad, za svaki čas rada, da će imati odnosno da im je obezbeđena bezbednost i zdravlje na radu, zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti kao i pravo iz penzijsko i invalidskog osiguranja i tako dalje.

Ono što takođe smatramo izuzetno važnim je da je prvi put predviđeno da poslodavac može biti i fizičko lice, član ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, što znači da se prvi put otvara mogućnost da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom mogu u svojstvu poslodavca da angažuju sezonske radnike.

Gospodine ministre, iskoristila bih vaše prisustvo i prisustvo vaših saradnika da, kada već govorimo o poljoprivredi i o temi koja se tiče i vašeg ministarstva, otvorim i večiti problem, večito pitanje, uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika. Nažalost, trenutno situacija je takva da poljoprivrednici koji imaju pola, dva i po, pet, 10, 100 ili još više hektara plaćaju isti iznos, što smatramo da nikako nije pravično i logično, da se kosi sa zdravom logikom.

Mi smo nekoliko puta u ovom uvaženom Domu pričali o ovom pitanju. Smatramo da ovaj problem treba da se reši tako da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika treba da se uplaćuju u skladu sa veličinom njihovog obradivog poljoprivrednog zemljišta sa jedne strane i sa druge strane u skladu sa veličinom prihoda koji oni ostvaruju iz poljoprivredne proizvodnje.

Naravno, bila je formirana već i međuresorna radna grupa koja se bavi ovim pitanjem, zajednički je to, naravno, tematika i pitanje kako za Ministarstvo finansija, tako i za Ministarstvo poljoprivrede i za vaše ministarstvo.

Zaista apelujem da se ovo pitanje što pre reši, jer smatramo da ukoliko bude logičnije postavljeno i pravičnije, naravno i uplata ovih doprinosa će biti svakako redovnija.

Na kraju da sumiram, pozdravljamo izmene i dopune, odnosno sve predloge koji se nalaze pred nama i u danu za glasanje će poslanici SVM podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Jedno od mojih sledećih pitanja bi upravo bilo da mi zapravo ukoliko želimo retroaktivno da primenimo ove mere moramo da menjamo Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom i kada će do toga doći, ali sada sam shvatila vrlo skoro i to pre 1. jula. Baš sam našla da određeni, znači prelazne i završne odredbe kažu da deca rođena pre primene ovog zakona od 1. jula, na njih će se odnositi stari iznosi, ali mi je drago što čujem da će se i na njih ipak odnositi novi.

Moje sledeće pitanje je takođe vezano, naravno, za ovu temu i tiče se nekih izjava koje sam ispratila ovih dana, raznih ministara, sada konkretno ministarke Slavice Đukić Dejanović, a vezano je takođe za strategiju podsticanja rađanja i za vantelesnu oplodnju.

Vi ste rekli da je jedno od razmišljanja da će od sada i oni roditelji koji žele drugo dete imati mogućnost da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači idu na vantelesnu oplodnju, ako su novinari to dobro preneli, ako sam dobro razumela, rečeno je da se radi o onim roditeljima koji su i prvo dete dobili iz vantelesne oplodnje.

Moje pitanje je možda i za ministra Lončara, pošto ste malopre u svom odgovoru rekli da se svakako radi na ovim pitanjima – da li se možda razmišljalo o onim roditeljima koji se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom? Znači, da li se razmišljalo o onim parovima koji imaju već jedno dete koje su dobili prirodnim putem, ali su prošle godine, oni se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom i da se i za njih otvori mogućnost da po trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ipak idu na vantelesnu oplodnju?

Pošto sam ja iz Zrenjanina, navela bih primer Zrenjanina, koje je upravo pravilnikom o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju gradu Zrenjaninu u 2017. godini, utvrdio da pravo na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju mogu ostvariti parovi u kojima muškarac nema dece ili nema žive dece i žene kod kojih je utvrđen sekundarni sterilitet, koje imaju jedno dete, ali nemaju uslova da prirodnim putem dobiju drugo dete, Svetska zdravstvena organizacija kaže da pravo na zdravlje, pa samim tim pravo na reproduktivno zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i nažalost suočavamo se s time da u Srbiji problem steriliteta zahvata približno između 15 i 17% parova reproduktivnog doba. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Jedno od mojih sledećih pitanja bi upravo bilo da mi zapravo ukoliko želimo retroaktivno da primenimo ove mere moramo da menjamo Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom i kada će do toga doći, ali sada sam shvatila vrlo skoro i to pre 1. jula. Baš sam našla da određeni, znači prelazne i završne odredbe kažu da deca rođena pre primene ovog zakona od 1. jula, na njih će se odnositi stari iznosi, ali mi je drago što čujem da će se i na njih ipak odnositi novi.

Moje sledeće pitanje je takođe vezano, naravno, za ovu temu i tiče se nekih izjava koje sam ispratila ovih dana, raznih ministara, sada konkretno ministarke Slavice Đukić Dejanović, a vezano je takođe za strategiju podsticanja rađanja i za vantelesnu oplodnju.

Vi ste rekli da je jedno od razmišljanja da će od sada i oni roditelji koji žele drugo dete imati mogućnost da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, znači idu na vantelesnu oplodnju, ako su novinari to dobro preneli, ako sam dobro razumela, rečeno je da se radi o onim roditeljima koji su i prvo dete dobili iz vantelesne oplodnje.

Moje pitanje je možda i za ministra Lončara, pošto ste malopre u svom odgovoru rekli da se svakako radi na ovim pitanjima – da li se možda razmišljalo o onim roditeljima koji se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom? Znači, da li se razmišljalo o onim parovima koji imaju već jedno dete koje su dobili prirodnim putem, ali su prošle godine, oni se suočavaju sa sekundarnim sterilitetom i da se i za njih otvori mogućnost da po trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ipak idu na vantelesnu oplodnju?

Pošto sam ja iz Zrenjanina, navela bih primer Zrenjanina, koje je upravo pravilnikom o kriterijumima za ostvarivanje prava na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju gradu Zrenjaninu u 2017. godini, utvrdio da pravo na finansijsku pomoć za vantelesnu oplodnju mogu ostvariti parovi u kojima muškarac nema dece ili nema žive dece i žene kod kojih je utvrđen sekundarni sterilitet, koje imaju jedno dete, ali nemaju uslova da prirodnim putem dobiju drugo dete, Svetska zdravstvena organizacija kaže da pravo na zdravlje, pa samim tim pravo na reproduktivno zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava i nažalost suočavamo se s time da u Srbiji problem steriliteta zahvata približno između 15 i 17% parova reproduktivnog doba. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem se na odgovorima, u nadi da će se zaista roditi sve više i više beba u budućnosti. Ja bih kao završni komentar, nažalost, samo podsetila na neke demografske podatke, najpre u Vojvodini, a to je da je na osnovu indeksa starenja stanovništva AP Vojvodina u poodmakloj fazi demokratskog starenja i da u Vojvodini od 45 lokalnih samouprava, čak 32 lokalne samouprave spadaju u demografski ugrožena ili u demografski krajnje ugrožena područja.

Najteža situacija je, kao što smo to čuli na samom početku, u seoskim područjima. Ja se zaista slažem i smatram da je potreban poseban scenario razvojne podrške za sva ta područja.

Nažalost, po podacima popisa koje imamo iz 2011. godine, najzastupljenija su dvočlana domaćinstva, samačka domaćinstva, sa učešćem u ukupnom broju domaćinstava više od 22%, zatim tek tročlana i četvoročlana domaćinstva u Vojvodini. Posmatrano prema regionima, jednoporodična domaćinstva, bračnih ili vanbračnih parova bez dece su upravo najzastupljenija u regionu Vojvodine, više od 28%.

Danas smo na Odboru za prava deteta razgovarali o tome da smo svesni toga da je u celoj zemlji, znači u Republici Srbiji, prosek godina porastao sa 40,7, prosečna starost, na skoro 43 godine.

S druge strane, moramo naglasiti da je za sprovođenje svih ovih natalitetnih mera izuzetno važna infrastruktura, škole, domovi zdravlja i ne možemo govoriti o zaštiti porodice bez kvalitetne zdravstvene zaštite. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:58