ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 2
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2016.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Pred nama je jedan od najvećih zakona što treba da donesemo, to je Zakon o budžetu za sledeću 2017. godinu. Predlog ovog zakona je planiran relativno nizak deficit od 69 milijardi dinara. Ovo je već treća godina, uzastopna godina, gde su planirani rashodi nominalno manji od planiranih rashoda od prethodnog perioda.
Ovde treba da istaknemo, od kada sam ja narodni poslanik, ove godine smo dobili ostvarenje budžeta, od 1. januara do 30. septembra ove godine. Treba da pohvalim Ministarstvo finansija, jer do sada to nikada nije bilo u praksi, a ove godine to smo dobili. Vidi se po ovom ostvarenju da imamo ili imali smo suficit od 27 milijardi dinara, mislim da do kraja godine ovaj suficit će se povećavati, kao što je gospodin ministar rekao na Odboru finansija.
Šta bi rekao za ovaj zakon? Mislimo da je jako realan i dobro je planiran, što se tiče i prihodovne i rashodovane strane. Treba još jedna pohvala da se kaže da u ovom budžetu je stavljena neka nova novina, gde su uključeni i veliki infrastrukturni projekti, koji ranije nisu bili uključeni u budžetima. To je za pohvalu.
Mislimo da bi bio bolje planiran ovaj budžet ako bi stavili one rashode koji su zbog lošeg poslovanja naših velikih javnih preduzeća, ali mislim da će to u sledećoj godini biti odrađeno, ako već iz godine u godinu se poboljšava planiranje našeg budžeta. Ako smo kod velikih, javnih, državnih preduzeća, moram da istaknem da, pre dve godine bilo je odluke da više se neće uzimati garancije za pokrivanje lošeg poslovanja ovih velikih javnih preduzeća, i u to vreme mi smo to pohvalili, i vreme je pokazalo da je to bila dobra odluka.
Pošto u ovom budžetu ove garancije iznose 40 milijardi dinara, ako gledamo budžet ili planirani budžet za 2015. godinu, ove cifre su bile oko 80 milijardi dinara, znači tu je već prepolovljeno. Dobra je odluka bila, vreme je pokazalo. Nažalost, ovi rashodi su ostali, ali polako će i ovi nestati sa našeg budžeta ili iz našeg budžeta.
Kao što znamo da za korišćenje, i nažalost i za ne korišćene, kredite i za same garancije plaćamo kamate. Kamate, kao rashod,u našem budžetu su dosta velike, je u dosta velikoj cifri, ovde u 2017. godini je oko 134 milijardi dinara. Trebalo je kazati, da ove kamate stalno iz godine u godinu su rasle. Gledao sam 2012. godinu tada je bilo 60 milijardi dinara, odvojeno za kamate, sada je 134 milijardi, ali isto ovde treba istaći da nivo kamata za 2017. godinu je šest milijardi manja, nego za 2016. godinu. Znači, ovde isto vidimo poboljšanje od šest milijardi dinara, što je isto pozitivno.
Sledeće stavke, velike stavke u našem budžetu su plate i penzije. Prvo bi o platama nekoliko reči. Kao što smo videli, u zakonu o budžetskom sistemu, sledeće godine će se plate povećavati zaposlenima u obrazovanju, u policiji, vojsci, zdravstvu i u sudstvu, pa i u nekim drugim segmentima. To u našem budžetu iznosi oko 10 milijardi dinara. Znači, povećanje ide od 3% do 6%, zavisnosti od segmenta o kojim radnicima je reč. Ovaj efekat će malo ublažiti racionalizacija koja bi trebala da se odradi kod broja zaposlenih u javnom sektoru, kao što smo videli da su ovde budžetirala sredstva za otpremnine oko dve milijarde dinara.
Još treba da istaknem da smo produžili za godinu dana zabranu zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.
Kao što sam rekao, druga najveća stavka u našem budžetu su penzije i jedna pozitivna stvar, da u sledećoj godini penzije ćemo povećavati za 1,5%. To nisu velika neka sredstva, kada gledamo pojedinačno, to iznosi sedam milijardi dinara u našem budžetu. Ovde bi istakao, ne znam da li ste pratili, odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Mi smo tražili jednu statistiku u Vojvodini i u vojvođanskim gradovima, samo u dva grada ima veći broj zaposlenih od penzionera, to je Subotica i Novi Sad. Znači, ovu tendenciju broja zaposlenih moramo da povećavamo da bi se ova loša tendencija prevazišla.
Ako gledamo subvencije, istakao bih samo one što mislimo da je već godinama naš cilj i za to se borimo, a to su subvencije za poljoprivredu. Ovde vidimo, u ovom budžetu i pohvala za ministarstva, ili za celu Vladu, da su povećali budžet poljoprivrede koji iznosi 43,8 milijardi dinara, što je 3,3 milijardi dinara veće od prošlog budžeta što smo imali u 2016. godini. Isto pohvala jedna, od ovih 3,3 milijardi dinara 2,2 milijarde idu na investicije. Ovo je četiri puta više nego u prošloj godini. Ova sredstva za investicije su za podsticaj u stočarstvu, za nabavku opreme i mehanizacije. Mi smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Kao što sam rekao da smo i prethodnih godina govorili da u poljoprivredi ima što više sredstava.
Ovim predlogom je predviđeno pet hiljada dinara, po grlu za krave i za uzgoj teladi za tov, što do sad nije bilo u podsticajima i mislimo da je to isto pozitivna stvar.
Predlogom ovog budžeta je predviđen i povraćaj u iznosu od 50% novca za nabavku specijalizovanih traktora, i za voćarsko i vinogradarsku proizvodnju, i 50% za hladnjače i objekte za preradu.
Godine 2012. bio je jedan popis poljoprivrede gde se vidi da je, nažalost, 95% tadašnjih poljoprivrednika imao traktore koji su stariji od 20 godina, a da ne govorim o kombajnima, o tanjiračama , o plugovima i o drljačama. Znači, oni su jako stari. Mislimo da je ovo sad velika i dobra stvar što imamo podsticaj za nabavku mehanizacije.
Što se tiče prihoda, vidimo da ove godine prihodovna strana nam je povećana i najveći prihodi su, kao svake godine, prihodi od poreza. Kod poreskih prihoda imamo najveći rast kod poreza na dobit od 28% i dosta je veliki rashod poreza na dohodak građana 23,3% i imamo porast carine u 11%.
Kao što je gospodin ministar rekao, da ovaj porast dela poreza je osnovana na efikasnoj naplati poreza, što je poraslo u 2016. godini. To je isto pozitivno, ali trebalo bi još malo poboljšati.
One mere koje su preduzete za suzbijanje sive ekonomije, crnog tržišta, imaju određeni efekat, ali nažalost nisu baš značajne. Samo da navedem jedan primer, ja živim na severu Vojvodine u jednom malom gradu, u Senti, kad izlazim na pijacu šverceri donose robu iz Mađarske, ja kilogram sira mogu da kupim na toj pijaci jeftinije nego kad pređem u Segedin i idem na pazarim u nekom velikom tržnom centru. Znači, ovo je suludo. Ja bar tako mislim. Znači, ovde moramo nešto da preduzmemo da bi poboljšali sivu ekonomiju, da bi stisli malo dole, a naročito i crno tržište.
Što se tiče sredstava za AP Vojvodinu, mi smo svake godine za to da Vojvodina dobije svoje pare, što je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđeno. Znamo da su određeni prihodi, taksativno su navedeni, koliko prihoda se dobija na osnovu poreza na dobit, na osnovu poreza dohotka građana i ovde bih imao jednu primedbu da na osnovu poreza na dobit, da se zna da veliki broj fabrika koje posluju u Vojvodini imaju sedište u Beogradu. Znači, porez na dobit koji plaćaju fabrike koje posluju u Vojvodini, nažalost se plaća gde je sedište fabrike. Znači, ja cenim biznismene da moraju da otvaraju sedište u Beogradu, ali to nije statistika, nego je to činjenica.
Mi smo i prošle godine rekli da još nismo doneli zakon o finansiranju Vojvodine, nažalost i zakon o izmeni Zakona o nadležnostima, ali mislim da ćemo kad-tad doći do toga i da ćemo to doneti. Jer, ako dobro znam, u akcionom planu Vlade Republike Srbije za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, usvojen na sednici Vlade od 6. decembra 2012. godine, u tački 37. navedeno je da se Vlada obavezuje da usvoji zakon o finansiranju Vojvodine i da će formirati radnu grupu i pripremiti nacrt. Ovaj zadatak je imalo Ministarstvo finansije i privrede, a nažalost ovo još nije do sad odrađeno, ali mislimo da će se jednom to završiti.
Kao što znamo, iz budžetskih sredstava AP Vojvodina dobija transferna sredstva i ima sredstva koje ulaže, i tu su kapitalne investicije. To je pozitivna stvar. Izdvojio bih nekoliko kapitalnih ulaganja za koje smo se mi, u neku ruku, zalagali već godinama. U ovom budžetu, kao što je i u prethodnom budžetu bila je navedena stavka 300 miliona dinara za deo Koridora 10, što mi zovemo „Ipsilon krak“, gore kod Subotice i ove godine je izdvajano. Mislim da treba da pohvalimo predsednika Vlade što je urgirao, i ove godine su počeli radovi na tom projektu.
Vidi se da je u ovom budžetu izdvojeno 300 miliona dinara, za 2018. godinu je planirano još milijardu dinara, a za 2009. godinu 800 miliona dinara. Ovde treba istaći da ovaj deo Koridora 10 je počeo da se gradi 1990. godine i za 26 godina je urađeno samo 11 kilometara ili polovina ovog dela puta.
Druga investicija je Narodno pozorište u Subotici, što je u poslednja dva budžeta isto bila jedna stavka budžeta. Od prošle godine je stavka od 35 miliona dinara, ove godine isto smo vodili pregovore u vezi ove investicije i stavljena je, ili smo predali amandman, da u budžetu bude stavljeno 111 miliona dinara.
Treba znati da je 2006. godine potpisan jedan trojni ugovor između Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine i samog Grada Subotice. Ovo je trojni ugovor gde su napisali obaveze u vezi finansiranja ove investicije, 45% nosi Vlada Srbije, 45% Vlada Vojvodine i 10% sam Grad Subotica.
Za pozorište treba znati da ono ima tradiciju oko 200 godina. Ova zgrada je izgrađena 1854. godine, 1904. godine je rekonstruisana, 1915. godine je delimično stradala u požaru, pa je ponovo 1926. godine rekonstruisana, i od 2006. godine je ponovo u izgradnji. Ja mislim da, kao što smo tražili procenu da bi se ovaj projekat završio trebalo bi oko milijarda i 250 miliona dinara za naredne tri godine.
U saopštenju pokrajinske Vlade od 22. oktobra ove godine, nakon održane zajedničke sednice Vlade Republike Srbije i pokrajinske Vlade, se navodi da predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je rekao sledeće - da će biti završeno i Narodno pozorište u Subotici, kao i da će se finansiranje različitih institucija nacionalnih manjina biti povećana sredstva u odnosu na ovu godinu. Mislim da, ako gledamo prošlu godinu 35 miliona, a u ovoj godini će biti 111 miliona, da je premijer održao svoje obećanje. Kao što sam rekao, imamo amandman za budžet u vezi ove investicije. Nadam se da će ga Vlada prihvatiti.
Sledeći projekat je isto važan za nas. To je projekat Palić, gde se ulaže deset miliona dinara u razdelu Ministarstva turizma. Na kraju bih rekao da Poslanička grupa SVM-PDD će glasati za ovaj budžet. Hvala što ste me saslušali.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Hvala vam.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da iznesem stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara. Kao prvo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kao pozitivne promene ću da iznesem, ono najbitnije, promene što su u ovom zakonu, a najveća pozitivna promena je u vezi sa odlaganjem plaćanja dugovnog poreza na rate sa 24 meseca je produženo na 60 meseci, što mislimo da je pozitivna stvar.
Isto je jedna novina da kod davanja sredstava za obezbeđenje naplate duga po porezu je povećan limit i to tako da pravno lice umesto milion dinara, ovaj limit je povećan na 1.500.000 dinara, kod preduzetnika sa 200.000 na 1.500.000, a kod fizičkog lica sa 100.000 dinara na 200. Znači, iznad ovih iznosa treba da sredstva za obezbeđenje dužnik.
Novina je isto kod kamatne stope što moramo izdvojiti da poreski dug je obračun kamate na poreski dug biće jednaka sa godišnjom referentnom stopom Narodne banke Srbije, što isto mislim da je pozitivno. Ja mislim da je sa današnjim danom to je 4,25%, to je dosta niska kamatna stopa, ako gledamo šta je bilo do sada.
Što se tiče još olakšice za kamate moram istaći, da ako je poreski obveznik koji ima dugove i redovno plaća svoje obaveze i pored toga i svoje obaveze po dugu, onda može dobiti otpis kamate u visini od 50% za onaj dug što je otplatio i to nakon isteka 12 meseci.
Ima ovde još jedna stavka što se tiče kamate i mislimo da je to isto pozitivno, ako poreski obveznik što je dužan isplatio je svoj dug pre roka, onda isto mu se otpisuje 50% kamate na taj dug što je isplatio.
Svakako, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ovaj zakon.
Drugi zakon o kojem ću malo detaljnije da pričam, to je Zakon o javnim preduzećima. Kao što smo čuli i videli u izlaganju gospodina ministra, da Zakon koji je u primeni ima dosta problema.
Problema je bilo o tome da nije precizno utvrđena delatnost od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao ni delatnosti koje su neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalnih samouprava.
Bilo je problema u Zakonu koji je u primeni da akt o osnivanju nije sadržao podatak o procentualnim udelima osnivača u osnovnom kapitalu. Bilo je problema kod prestanka mandata predsednika i članova nadzornog odbora i kod uslova za razrešenje, jer u Zakonu uopšte nije bilo predviđeno da ako predsednik ili član nadzornog odbora može biti razrešen ukoliko u trajanju mandata bude osuđen za krivično delo. Mislim da je to izneo i gospodin ministar.
Bilo je problema kod funkcije zamenika direktora javnih preduzeća, sam zakon nije bio propisao funkciju zamenika direktora, ali znamo da kod svakog javnog preduzeća smo imali zamenika direktora. Onda, kod izbora direktora isto je bilo problema da samo mali broj javnih preduzeća je izabrao svog direktora na osnovu javnog konkursa. To su samo neki problemi zbog kojih je trebalo doneti novi zakon i u ovom zakonu, što je u Predlogu zakona, što je ispred nas, izdvajaću neke bitne novine, što mislimo da su bitne u ovom zakonu.
Kao prvo, poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesija. Mislim da je to i u drugom zakonu što je ispred nas isto vezano sa ovim zakonom.
Kao druga novina je da su naznačena strateška značajna privredna društva za Republiku Srbiju u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 25% osnovnog kapitala i u roku od šest meseci treba da Vlada utvrdi spisak tih privrednih društava.
Još jedna novina je da osnivače ne može osnivati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, samo osim u slučajevima realizacije projekta javnog privatnog partnerstva. Ovde bi trebalo istaći da na ovaj način se sprečava, pre svega, na lokalnom nivou nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća.
Neke odredbe su precizirane i to ove odredbe koje ću sada probati da iznesem, kao na primer, preciznije su određeni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i sam postupak izbora direktora javnih preduzeća. Onda, prošireni su kriterijumi za prestanak mandata predsednika i članova nadzornog odbora, pre isteka perioda na koji su imenovani.
Ukinut je izvršni odbor kao još jedan „suvišni kolektivni organ“, a predviđeno je da direktor bira izvršne direktore čime se personalizuje odgovrnost, kako direktora, tako i izvršnih direktora. Proširena je odgovornost direktora za donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana poslovne strategije. Onda, pooštreni su uslovi za razrešenje nadzornog odbora i direktora sa novim odredbama, kao i naznačeno da period obavljanja funkcije vršilaca dužnosti direktora ne može biti duža od jedne godine, a isto lice ne može da se bira na v.d. direktora dva puta. Predviđena je obaveza donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana strategije uz saglasnost osnivača, u roku od godinu dana od dana donošenja ovog zakona.
Kao što je gospodin ministar rekao da rok za dostavljanje godišnjih planova poslovanja javnih preduzeća koji se ne finansiraju iz budžeta, da li iz Republike Srbije ili iz jedinice lokalne samouprave ili od AP Vojvodine imaju rok do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu i oni koje javna preduzeća koja su finansirana iz budžeta, oni imaju rok 15 dana nakon donošenja budžeta kod osnivača.
Ako smo kod planova, ovde je u ovom zakonu naznačeno da ona javna preduzeća koja nisu finansirana iz budžeta, oni imaju mogućnost da donesu trogodišnji program poslovanja, što mislimo da je pozitivno.
Predviđeno je da osnivači javnih preduzeća osnivačka akta ovih preduzeća moraju da usaglase sa zakonom u roku od šest meseci nakon donošenja zakona, a javna preduzeća su dužna da svoja opšta akta usaglase sa osnivačkim aktom u roku od 90 dana od dana usklađivanja osnivačkog akta sa odredbama ovog zakona, što mislimo da je isto pozitivno.
Članovi nadzornih odbora i predstavnici osnivača u skupštini društvenog kapitala koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom razrešiće se i novi će se imenovati najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja ovog zakona.
U javnim preduzećima u kojima direktor nije izabran po javnom konkursu u skladu sa odredbama važećeg zakona mora se raspisati javni konkurs u skladu sa odredbama ovog zakona. Mislim da je to isto jedna pozitivna stvar. Takođe je i predviđeno da ovi javni konkursi koji su raspisani moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po osnovu ovih novina, pozitivnih novina, poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala što ste me saslušali.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2015.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, probaću da govorim o tri zakona koji su pred nama. Nekoliko reči o Zakonu o budžetskom sistemu. Samo nekoliko važnih promena što je u ovom zakonu pisano i treba istaći i gospodin ministar je to istakao kao delimično povećanje plata u javnom sektoru, to je od 2% do 4% u zavisnosti koji je deo javnog sektora u pitanju i o povećanju penzija od 1,25%. Neću da govorim da li je to dosta ili nije. Vreme će pokazati. U kakvoj smo mi situaciji, zemlja u kakvoj je situaciji, mislim da je to za sada realno.
Ovde još treba istaći da ova privremena mera zapošljavanja je do kraja godine produžena. Znači, do kraja 2016. godine i to je jedan bitan elemenat i najvažnije je da su sredstva tekuće budžetske rezerve su sa 2% na 2,5% povećane.
Gospodin ministar je na odboru rekao zašto je to, da bi bilo više razlike, ne razlike nego prosto kod neplaniranih ili prebačaja plana da se pare prebace ili da se iskoriste.
Što se tiče najvažnijeg zakona, Zakona o budžetskom sistemu za 2016. godinu ovde vidimo da po Predlogu zakona deficit nam je planiran od 121 milijarde dinara. Treba istaći da u toku ove godine smo imali trajno smanjenje deficita i to zbog dve, mislim da su, najvažnije mere koje su uticale na smanjenje deficita države. Jedna je tzv. bolna mera, smanjenje plata i penzija, a druga je bolja naplata poreza.
Ako gledamo ovaj planirani deficit, on je na realnom nivou. Vidimo isto iz budžeta, Predloga zakona da će se Vlada Srbije do godine zadužiti za 662 milijarde dinara za potrebe finansiranja budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice kredita.
Ovde treba istaći da je ovo za 45 milijardi dinara manje od planiranog, što je bilo u 2015. godini. Mislio sam da treba istaći garancije koje je država dala za javna preduzeća. U ovom Predlogu zakona ove garancije iznose 44 milijarde dinara, odnosno 360 miliona evra. Ovde treba istaći da su ove garancije manje za 39 milijardi dinara u odnosu na 2015. godinu. Ovde je reč o tri javna preduzeća „Elektroprivreda“, „Elektromreža Srbije“, „Srbijagas“.
Kao što znamo da smo prošle godine doneli jednu odluku da nećemo davati garancije preduzećima, javnim preduzećima za pokrivanje gubitaka i to se u budžetu za 2015. godinu vidi da nije dato, ali nažalost stare garancije su aktivirane i u iznosu od 32 milijarde dinara, što smo videli kod razlike, ako sam dobro zapisao, tekući rashodi i… Znači, 32 milijarde dinara su nam obaveze koje moramo da platimo. To znači da su ovi rashodi još uvek veliki, ali je zaustavljena tendencija rasta ovih rashoda, što znači da državne garancije umesto 82 milijarde dinara, što je bilo u budžetu za 2015. godinu, su smanjene na 44 milijarde dinara.
Kao što vidimo, planirani prihodi su na nivou 997 milijardi dinara, a od toga 830 milijardi su poreski prihodi. Ovi prihodi mislimo da su realno projektovani. Iz ovih prihoda vidimo da su najveći prihodi, povećanje najvećih prihoda je kod prihoda od akciza, što je planirano na nivou od 254 milijarde dinara, a od toga su 38 milijardi dinara veći od prihoda, od ovih prihoda u 2015. godini.
Što se tiče rashoda, rashodi su planirani u 1.119 milijardi dinara. Ovde je bilo reči o subvencijama. Kao što vidimo, subvencije su skoro ostale na istom nivou kao što je u 2015. godini i kolega je istakao subvencije za poljoprivredu. Kao što je gospodin ministar rekao da ove subvencije nisu povećane nego su ostale na 28 milijardi dinara, ali treba istaći da je ove godine ispalo da su planirane subvencije bile premale, premalo sredstava. To je oko, ako je istina, oko osam milijardi dinara, što smo premašili plan u ovim rashodima.
Najveći rashodi, koji stalno rastu, to su rashodi od kamata. Kao što vidimo, 140 milijardi je rashoda u kamatama i to su treći ili četvrti najveći rashodi u našem budžetu. Nažalost, ovi rashodi su sve veći i veći, ako gledamo unazad nekoliko godina. Na primer, u 2012. godini ovi rashodi su bili 59 milijardi dinara, a sada su 90 milijardi dinara veći nego što je bilo 2012. godine.
Što se tiče sredstava AP Vojvodine, planirani transfer sredstava je 35,4 milijarde dinara, dok su sredstva za ulaganja teritorije AP 15 milijardi dinara. Ovde moram da istaknem jedan projekat što je nama bitno što je stavljen u projekte koji se izvode na teritoriji AP Vojvodine, to je „ipsilon krak“, mi ga zovemo tako „ipsilon krak“ kod Subotice. Iznos za ovaj projekat je 197 miliona dinara.
Ovde treba da istaknem da je 2. jula gospodin premijer dao obećanje gospodinu Balintu Pastoru da će ovaj projekat biti stavljen u budžet za 2016. godinu. Kao što vidimo, obećanje je dato i ispunjeno je. Hvala vam za to. Važno je da je ovaj projekat u budžetu, jer već godinama nije unesen u budžet. Ovih 197 miliona dinara treba ceniti, jer znamo u kakvoj je privrednoj situaciji cela zemlja.
Takođe, mislio sam da istaknem dva projekta vezano za železnicu, a isto je u projektima koji se izvode na teritoriji AP Vojvodine. Zahvalni smo isto i za to. To je milijardu i 100 miliona dinara za mađarsko-srpske železnice i milijardu dinara koje je izdvojeno za eksproprijaciju železnice Beograd-Budimpešta. Sa ovim programom mislim da ćemo postaviti jedan kamen temeljac privrednog razvoja severa naše zemlje. Jer, ako gledamo okolne zemlje gde su počela infrastrukturna ulaganja u železnicu ili puteve, tamo je i ubrzano počeo privredni rast tog regiona.
Iz samog budžeta vidimo da nije planirano povećanje transfera opštinama i gradovima, ostao je na 33 milijarde dinara. Treba da istaknem da je poslanička grupa SVM podnela jedan amandman, koji smo podneli za dalju obnovu zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Sredstva su u iznosu od 35 miliona dinara. Za ovaj projekat ugovor je sklopljen 2006. godine između Vlade Republike Srbije, Izvršnog veća AP i samog Grada Subotice. Što se podela sredstava tiče, 45% je uzela obavezu Republiku, 45% AP, a 10% sam Grad Subotica.
Treba da istaknem da je od 2006. do 2008. godine Republika Srbija iz sredstava Nacionalnog investicionog plana snosila deo troškova ove obnove, u visini od 229 miliona dinara. Nažalost, od 2009. do 2014. ili već 2015. godine smo dali, ili bile su date pare, a ovu ugovornu obavezu sama država nije ispoštovala. Ali, pošto smo predali amandman koji suštinski ne menja sredstva, samo smo predali u tom smislu da se nastavi sufinansiranje ovog projekta. Znači, projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici.
Što se tiče samog trećeg zakona, reč je o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju. Mi smo za ovaj zakon predali pet amandmana. Jedan od predatih amandmana se odnosi na predate zahteve od strane poljoprivrednih gazdinstava koji ostvaruju pravo na ovaj podsticaj i odnosi se na nepotpune zahteve. Mislimo da je jednostavno odbiti neke zahteve, ali trebalo bi da damo mogućnost za ove nepotpune zahteve da se dopune. Znači, da damo mogućnost dopune ovog zahteva da se ponovo traže od ovih poljoprivrednih proizvođača.
Dva amandmana smo predali na veličinu podsticaja, i to kod podsticaja za biljnu proizvodnju, kojima je predviđeno da se brišu reči: „minimalni iznos od 6.000 dinara po hektaru“ i zamenjuje se rečima: „do 6.000 dinara po hektara“. Tako, kada je reč o regresima za gorivo i veštačko đubrivo, u Predlogu zakona stoji - do 6.000 dinara po hektaru, umesto – minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, kao što je bilo do sada. Mi sa našim amandmanima tražimo da se unese minimalni iznos od 4.000 dinara za ove podsticaje, jer mislimo ako je reč do 6.000 dinara da to može značiti da mogu dobiti podsticaj i 100 dinara po hektaru. Znači, nije naznačeno striktno koliko je to dinara u pitanju. Zato smo mislili da postavimo jedan minimum granice ovih podsticaja.
Gospodin ministar je rekao da ćemo u narednoj godini imati poseban zakon u vezi ovih podsticaja. Ja mislim da treba da gledamo i ova mala gazdinstva kojih puno ima, a naročito na severu Vojvodine, a oni neće moći da daju velika ulaganja ili trajne investicije u svoje gazdinstva. Znači, moraju neke pare da dobiju da bi jednostavno mogli da žive.
Četvrti amandman nam je dat na datum kod ostvarivanja prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju, podaci koji se uzimaju iz registra. Tu smo tražili smo da ovaj podatak bude 31. mart 2016. godine. Mislimo da je to relevantniji podatak.
Peti amandman je jedan takav amandman kakav retko dajemo, a reč je o tome da se briše jedan član Predloga zakona. Kao što sam rekao, naša poslanička grupa jako retko daje takve amandmane. Ali, treba ovde istaći da se već niz godina vodi borba u vezi suštine ovog amandmana. Suština je u nadležnosti organa autonomnih pokrajina i organa jedinica samouprave. Sa ovim našim amandmanom želimo da zadržimo postojeću autonomiju utvrđivanja mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja AP i u jedinicama lokalnih samouprava, kao što je sada u važećem zakonu.
Znači, mislimo da treba ostaviti mogućnost nadležnim organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalnih samouprava da nastave sa polaganjem poljoprivrednika, ukoliko imaju za to mogućnost.
Ove pare od kojih oni iz nekih fondova daju pomoć poljoprivrednicima, to su pare koje su dobijene od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Znači, to su njihovi sopstveni prihodi, onda zašto ne bi mogli da damo da ove njihove prihode daju, ako oni već mogu pomoći poljoprivrednicima.
Mi se nadamo da ćete ove naše amandmane da prihvatite i hvala vam što ste me saslušali.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:11