ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 17
  • 15
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 16 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Hvala.

Poštovana predsednike, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarke o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Ovim predlogom što je pred nama, Predlogom zakona, potvrđuje se Sporazum koji je potpisan između dve vlade u Budimpešti, 9. februara 2018. godine. Ovaj predlog poboljšava onaj prethodni predlog što je bio ili Sporazum što je bio, pa je potpisan 2012. godine, tačno 24. januara između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Najveća novina je u članu 6. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na član 12. stav 4. Sporazuma koji se menja i glasi – Ako postoje neophodni personalni, tehnički i infrastrukturni uslovi, ugovorne strane takođe mogu odobriti međunarodni promet putnika preko graničnog prelaza ili produženje radnog vremena, o čemu s uzajamno obaveštavaju diplomatskim putem. Za nas je najistaknutija reč ili deo rečenice – produživanje radnog vremena graničnih prelaza. Sa ovim ugovorom se stvara zakonski i pravni preduslov za produženje radnog vremena na graničnim prelazima koji rade od sedam do devetnaest časova.

Treba znati da je dužina granice između dve države oko 175 kilometara. Preko graničnih prelaza godišnje prelaze oko šest miliona putnika u jednom i u drugom pravcu. Treba znati da do 2015. godine između dve države je bilo samo pet graničnih prelaza, a u ovoj godini se radi već o osam graničnih prelaza koji rade na dužini granica između dve zemlje. Znači, u poslednje tri, četiri godine, otvorena su tri nova granična prelaza. Kao što je otvoren i u ovoj godini jedan granični prelaz, pre sedam, mislim da nema ni sedam dana, to je granični prelaz kod Bajmoka, Bajmok-Bačalmaš, koji momentalno radi od sedam do devetnaest časova. Ovde su radovi bili oko godinu, godinu i po dana. Dok je obnovljen ovaj novi granični prelaz, uloženo je oko 2,1 milion evra, 1,8 miliona evra su iz pristupnih fondova EU, a 300 hiljada evra je iz budžeta Republike Srbije.

Kao što sam rekao, momentalno ovaj granični prelaz radi od sedam do devetnaest časova i otvoren je za putničke automobile i za autobuse koji mogu koristiti ovaj granični prelaz. Treba znati da je ovaj granični prelaz od Horgoša udaljen 50 kilometara, a od Kelebije oko 30 kilometara. Otvoren je zbog toga da bi se rasteretila ova dva granična prelaza.

Kao što smo čuli kod izjave ministra da se u ovoj godini, ako se sastaju dve vlade, na ovom zajedničkom sastanku će se razgovarati o tome da se ovaj granični prelaz, radno vreme ovog graničnog prelaza da se produži na 00 - 24 časa i da se proširi za prelaz teretnih vozila. S tim, ako se ovo dogodi, nadamo se da će se sporazumom oko dve vlade ovo potpisati, imaćemo četiri granična prelaza koji će raditi 00 – 24 časa, a to je Horgoš-Reske, Kelebija-Tompa, Bački Breg-Hercegsanto i Bajmok-Bačalmaš.

U ovom sporazumu je istaknuta još jedna važna vest – da će se u ovoj godini početi sa izgradnjom još jednog graničnog prelaza, a to je granični prelaz na severu Banata. Radi se o Rabe-Kibekhaza koji će se isto raditi od ujutru od sedam do 19 časova. Ovde treba istaći da će Kikinda sa ovim graničnim prelazom imati najkraću relaciju da se poveže sa mrežom evropskih auto-puteva. Ako je tačno, sa ovih devet izgrađenih graničnih prelaza, razlika u kilometrima između dva granična prelaza pašće ispod 20 kilometara, što je jako povoljno za stanovništvo i za privredu cele naše zemlje, a naročito severnog dela naše zemlje. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podržava predlog izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu, kao i prateće finansijske zakone i ostale zakone koji su na dnevnom redu.

Metodologija i planirane budžetske stavke su izbalansirane i realne. Jednostavno rečeno finansije su stavljene pod kontrolu. Zahvaljujući izbalansiranim merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor koji će u 2019. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, ukidanje kriznih dela penzije, povećanja plate u javnom sektoru, smanjenje poreskog opterećenja rada. Sredstva opredeljena budžetom za 2019. godinu imaju cilj za rasterećenje privrede i podsticaj njenog rasta, povećanje životnog standarda i naravno kapitalna ulaganja.

Takođe, stabilan priliv stranih direktnih investicija uz reformu obrazovnog sistema, podršku socijalnom preduzetništvu, robnom budžetiranju i podizanje minimalne cene rada, sve to podržavamo kao mere koje imaju za cilj privredni razvoj, smanjenje siromaštva i ravnomerni regionalni razvoj.

Poslanička grupa SVM je stava da ne možemo govoriti o ravnomernom regionalnom razvoju niti smanjenju siromaštva ukoliko nije obezbeđena odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina pri zapošljavanju. Naime, poslanička grupa SVM je podnela tri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima sa ciljem obezbeđenja odgovarajuće zastupljenosti nacionalnih manjina pri zapošljavanju u državnim organima na način kako je to regulisano i Zakonom o zaposlenima u javnim službama, Zakonom o zaposlenim u AP i jedinicama lokalne samouprave i Zakonom o javnim agencijama.

U tom smislu, nadamo se da će Vlada prihvatiti naše amandmane. Naravno, na osnovu dogovora sa gospodinom ministrom Ružićem i ujedno mu se zahvaljujemo za stručnu i poštenu saradnju. Samo još nekoliko rečenica o značaju ravnomernog regionalnog razvoja. Brojne primedbe sa terena i iz jedinica lokalnih samouprava ukazuju na nužnost donošenja nove uredbe o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalnih samouprava. Na promenu metodologije, na temelju na kome se računa stepen razvijenosti jedinica lokalnih samouprava. Problem je, jer najveći podsticaj da sredstva dobijaju oni investitori koji ulažu u opštine koji su prema stepenu razvijenosti razvrstani u lošije kategorije, dok investitori koji bi ulagali u opštine koji su kategorizovani u veće kategorije dobijaju manja sredstva.

Primera radi na terenu iz opštine iz koje dolazim, iz opštine Senta, investitor je hteo da otvori jednu novu fabriku, firmu i uporedio je Sentu i Kikindu. Senta je u prvoj kategoriji, a Kikinda u trećoj kategoriji ovog razvrstavanja i na žalost po radniku je ispalo da dobije ne nekoliko stotina evra nego više od 1.000 evra po radniku ako otvori fabriku u Kikindi. Zato je potrebno što misle i druge jedinice lokalne samouprave, potrebno je metodologiju uskladiti sa realnim životom, jer oko 50% vojvođanskih opština zbog toga gubi mogućnost učešća na raznim konkursima. Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave je poslednji put doneta 2014. godine.

Mere koje će obezbediti povećanje životnog standarda su izmene Zakona o budžetskom sistemu koji omogućava da se povećavaju plate u javnom sektoru u 2019. godini. To je razmak od 7% do 12% i sa tim će se početi od 1. januara 2019. godine. Povećanje ovih plata je u zavisnosti ko gde radi, u kojem sektoru, znači, zdravstvo dobija najviše, ako gledamo, odbrana, obrazovanje i policija dobijaju nešto manje, a carina i poreski organi, radnici u poreskim organima i ostali korisnici dobijaju oko 7%.

Ovde treba naglasiti da je produženo važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2019. godine. Ovaj zakon na terenu stvara velike probleme naročito kod zdravstvenih ustanova i kod nekih organa lokalne samouprave. Masovno se priča o pojavi na severu Vojvodine, taj masovni odliv lekara specijalista, medicinskih sestara. Skoro smo došli do toga da ne možemo da nađemo zdravstveno osoblje koje će raditi. Jeste da je stopa nezaposlenosti u padu, ali treba ovde istaći i činjenicu da na ovo utiče jako masovno i migracija radne snage u inostranstvo.

Pozitivno ocenjujemo povećanje plate, jer znamo da finansijski uslovi toliko dopuštaju ali mislimo da ovaj odliv mozgova i stručne snage samo mogu da uspore, a nikako da spreče.

Što se tiče kapitalnih ulaganja u budžet, vidimo da je opredeljeno ukupno 220 milijardi dinara.

Mi pozitivno ocenjujemo da infrastrukturna ulaganja su na onom nivou kao što je bio ove godine, možda su malo i povećana. Jer, mislim da ili mislimo da ova ulaganja su osnova daljeg razvoja naše privrede.

Što se tiče rasterećenja privrede, izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obezbeđuje sa manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada i smanjuje troškove poslovanja za poslodavce i druge isplatioce prihoda.

Tim izmenama je smanjena stopa doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti sa 1,5% na 0,75%. Po osnovu smanjene stope doprinosa, neto efekat na fiskalni rezultat proceni se oko devet milijardi dinara.

Naime, smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate sa 63% na 62%, a ušteda za ukupnu privredu, kao što smo čuli da je to oko 12 milijardi dinara. Predviđeno je sa izmenom Zakona o porezu na dobit jedno smanjenje, što se tiče obaveza poreskih obveznika kroz izmene načina obračunavanja amortizacija. Ali, ovi efekti mislim da će doneti rezultate tek 2020. godine.

Pošto imamo novog ministra finansija, ja bih ovo rekao da, ukoliko bi pogledali stenografske beleške sa sednica Narodne skupštine, na kojima se raspravlja o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, odmah bi se uočilo da u poslednjih desetak godina sva obraćanja poslaničkih grupa SVM, bez razlike počinju istim rečima.

Ukazujemo da politika, standard i kriterijumi i transferi budžetskih sredstava AP Vojvodine, još uvek nije donet zakon o finansiranju AP Vojvodine. Rizikujući da se, ponavljam, da je ustavnim zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, utvrđeno da je rok za usaglašavanje svih pravnih akata sa Ustavom je bio 31. decembar 2008. godine. No, što bi rekli mudri ljudi strpljenje je moć. Sa vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila.

Što se tiče rešenja o Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja, kao što je gospodin Rističević rekao – razdeo budžeta za subvenciju poljoprivrede iznosi 41,5 milijardi dinara što je sedam milijardi dinara više nego u ovoj godini.

Veliki udeo sredstava ili povećanje ovih sredstava su iz IPA dva programa što isto pozitivno ocenjujemo da naši poljoprivrednici konkurišu na ovaj projekat. Deo iz ovih sredstava je namenjen za izgradnju sistema za navodnjavanje na teritoriji Vojvodine, i to je u iznosu oko 362 miliona dinara.

I to je pozitivno ocenjujemo. Ako smo kod Vojvodine, onda bih istakao da je ukupnu transfer iz budžeta Republike Srbije za Pokrajinu iznosi sad 65,5 milijardi dinara, što je veće nego što je bilo prošle godine.

Iz budžeta izdvajamo nekoliko projekata koji su važni za našu poslaničku grupu, to kao vidimo da i ove godine su odobrena sredstva za izgradnju i dogradnju Narodnog pozorišta u Subotici u visini od 330 miliona dinara.

U prethodnih godinu i po dana, bilo je nekih problema kod ovog posla, pošto su poslovi bili blokirani zbog problema u postupku u javnoj nabavci, ali ove godine u julu mesecu, izabran je novi izvođač, i radovi su sad počeli ponovo da idu redovnim tokom. Očekivano je da će u prvoj polovini 2020. godine ovi radovi biti završeni.

Drugi projekat, što moram da istaknem, to je izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E 75 i to je deonica granični prelaz „Kelebija“ petlja „Subotica Jug“, mi ga zovemo „ipsilon krak“.

Ovde za ova kapitalna ulaganja opredeljeno je milijardu i 400 miliona dinara, što je 400 miliona više nego u prethodnoj godini. U maju su počeli radnici kompanije „Vojput“ jedan novi deo, izgradnja deonice obilaznice oko Subotice na potezu između magistrale ka Bačkoj Topoli i Bikolačkog puta.

Planirano je da će ovi radovi biti završeni za 240 dana i nadamo se da će se to i ostvariti.

Ovde se radi o petnaestogodišnjoj staroj asfaltnoj podlozi, ponovo treba da se utvrde novi nasipi koji vode na dva nadvožnjaka, jedan je preko Subotice – Beograd, a drugi je preko Čantaviskog puta.

Moram da istaknem za građane Subotice, „ipsilon krak“ je od životne važnosti, jer treba da izmeste teretni saobraćaj iz samog centra grada, koji povezuje severni deo autoputa Koridora 10 sa graničnim prelazom Kelebijom. Ovde se radi o gradskom saobraćaju, oko 350 hiljada teških kamiona prođe ovim putem.

Veliki projekat tzv. srpsko – mađarske železnice su isto dobili devet milijardi 700 miliona dinara u projektovanju budžeta. Pošto imamo planski budžet, vidi se da 2020. godine je skoro ista cifra predviđena za tu godinu, a za sledeću godinu oko 11 milijardi i 700 miliona dinara je predviđeno za ovaj veliki projekat.

Ovde treba još istaći nekoliko projekata koji su vezani za obnovu železničkih pruga. To je pruga između Subotice i Segedina i u okviru projekta srpske mađarske železnice, deo pruge Novi Sad – Subotica, kao što je ovde, treba da istaknem još jednu prugu koja je manja, ali nama je jako važna od Subotice do Sente, jer ova pruga je predviđena u ovom delu budžeta.

Višegodišnja zalaganja grupe SVM su dala rezultat i na to ukazuje činjenica da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za budžet Fonda za nacionalne manjine opredelio za sledeću godinu 30 miliona dinara, i za rad i funkcionisanje Saveta nacionalnih manjina 286,5 miliona dinara.

Ovde treba još da istaknem da Ministarstvo kulture i informisanja je opredelilo za podršku informisanja nacionalnih manjina na maternjem jeziku 40 miliona dinara.

Ministarstvo kulture, izvinite, ovde je u budžetu još predviđeno i to nam je dosta važno, nastavlja se izgradnja Radio televizije Subotice u iznosu od 550 miliona dinara i za finansiranje delatnosti RTV je 900 miliona dinara predviđeno.

Još imamo nekoliko projekata koje bi izneo, kao što je Žeželjev most, naučno-tehnološki park u Novom Sadu i sve su ovi projekti kao što sam rekao na početku, i zbog ovoga će poslanici SVM glasati za ove zakone koji su na dnevnom redu.

Hvala što ste me saslušali.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja bih prvo o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o ekonomskom i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.

Kao što znamo, da saradnja između dve države, dve Republike u poslednjih nekoliko godina je u svim oblastima na istorijskom nivou, a jedan od osnovnih ciljeva saradnje dve zemlje je infrastrukturalni razvoj obe zemlje.

Okvirni sporazum je potpisan u Budimpešti 9. februara 2018. godine na zajedničkoj sednici dve Vlade. Sporazum je potpisan u cilju unapređenja bilateralne saradnje, ekonomske saradnje u oblasti infrastrukturnog razvoja.

Da bi ovaj okvirni sporazum stupio na snagu i da bi započeli aktivnosti i realizaciju ovog sporazuma, neophodno je doneti ovaj zakon, koji je pred nama.

Saradnja ovim sporazumom uključuje pre svega, upravljanje vodom za piće i otpadnim vodama, transport i održivu mobilnost, upravljanje čvrstim otpadom, sanacija i rekultivizacija, zaštita životne sredine i energetika.

Saradnja će se obavljati kroz razvoj i sprovođenje infrastrukturnih projekata, pripremu strateških i studijskih izvodljivosti, pokretanje projekata, modernizacija i adaptacija postojeće infrastrukture, proširenje izgradnje nove infrastrukture, kao i izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture.

Sporazum još predviđa tehničku pomoć stručnjaka, profesionalaca, specijalizovanih za usavršavanje državnih službenika, zaduženih za izradu razvojnih planova i drugih oblasti u vezi sa infrastrukturnim projektima.

Vlada Republike Srbije je 6. jula 2018. godine imenovala svoje članove, srpski deo upravnog odbora, kao što je i mađarska strana imenovala svoje članove tog Odbora.

Prvi sastanak ovog upravnog odbora je održan u julu mesecu ove godine. Za sprovođenje okvirnog sporazuma, strane će osnovati nadzorni odbor koji će činiti predstavnici odgovarajućih ministarstava ili državnih organa kako se već zajedno dogovore nadležna ministarstva.

Sporazum je zaključen na pet godina, uz mogućnost automatskog produženja na dodatnih pet godina, uz saglasnost oba potpisnika sporazuma.

Sa ovim sporazumom mislimo da je Mađarska ušla u krug strategijskih partnera Srbije, kao što je ministarka rekla, Kina, Azerbejdžan, Rusija, Turska, itd.

Znači, mi podržavamo ovaj sporazum i, naravno, zbog toga glasaćemo za ove zakone koji su pred nama.

Drugi zakon o kojem bih nešto govorio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Osnovni razlog donošenja ovog zakona je da omogući efikasnije sprovođenje ozakonjenja ili legalizacije nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji, imajući u vidu broj nezakonito izgrađenih objekata koji su predmet legalizacije.

Prema podacima Ministarstva, ako smo dobro obavešteni, u Republici Srbiji je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju, a nakon izvršenog popisa od strane Građevinske inspekcije evidentirano je i utvrđeno je da još postoji oko 1,6 miliona nezakonito izgrađenih objekata koji do tada nisu bili evidentirani i za iste nije ni bio podnet zahtev za legalizaciju. Ukupno, znači, ima oko više od dva miliona nezakonito izgrađenih objekata, od toga, ako je istina, 50% se odnosi na stambene zgrade.

Šta su konkretni ciljevi ovog zakona? Zakon treba da podstakne jednostavniji, efikasniji, brži i jeftiniji postupak legalizacije, da vlasnici nezakonito izgrađenih objekata budu aktivne stranke u postupku legalizacije, da svi nezakoniti objekti, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove, budu ozakonjeni i uvedeni u legalne tokove, dodatno uticanje na sprečavanje nezakonite gradnje i, naravno, na uređenje tržišta nekretnina.

Bitne novine su da svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani, jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke, posle odluke o žalbi, odnosno na osnovu konačne odluke, neće morati da se čeka ishod eventualnog spora na Upravnom sudu.

Znači, kao što je ministarka rekla da u praksi je naročito izričena ova pojava da do sada svi bespravni graditelji, čak i kada je bio odbio postupak legalizacije, pokrenula je spor na Upravnom sudu koji je trajao nekoliko godina i za vreme trajanja spora na Upravnom sudu ovi objekti nisu bili rušeni, nego se nastavljala dalja izgradnja i investitori su izgradili zgrade, prodavali stanove građanima, a vlasnici su uzeli stanove koji nisu bili legalizovani i njegova briga ili legalizacija je prešla na nove vlasnike stanova.

Sa ovim izmenama državi se daje mogućnost da u najgore slučajeve bespravne gradnje, kao što su gradnja na javnim površinama u zoni zabrane gradnje, poput zone aerodroma „Nikola Tesla“, da sruši odmah ove objekte po konačnosti rešenja.

Uvodi se obaveza provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju. Znači svaki građanin će moći da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove legalizacije građevinskog inspektora ili službi za Katastar nepokretnosti, a onda se uvodi obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o legalizaciji.

Svi započeti postupci legalizacije moraju da se završe u roku od pet godina kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja zakona, a čiji objekti nisu potpisani usled propusta građevinskog inspektora, njima će biti omogućena legalizacija.

Na kraju, zabranjuje se naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole predviđene su kazne od 1,5 milion do 3 miliona dinara ili krivična odgovornost o ponovljenom postupku.

Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama o planiranju i izgradnji. Ja ću samo navesti neke bitne novine u vezi ovog zakona. Pripremni radovi za objekte veće od 800 kvadrata moći će da se rade bez građevinske dozvole, što bi prema mišljenju struke trebalo da ubrza gradnju ovih objekata.

Uvedeno je i niz objedinjenih postupaka kako bi se ubrzale procedure i time pojeftinio proces same izgradnje. Izrada i donošenje planskih dokumenata proglašeni su javnim interesom za Republiku Srbiju.

Uveden je i vremenski okvir za važenje urbanističkog plana, koji ne može biti duži od 25 godina, sa obavezom da svi planski dokumenti doneti pre 1. januara 1993. godine prestaju da važe danom donošenja ili danom stupanja ovog zakona, ali sa obavezom donošenja novog plana u roku za 12 meseci, znači za godinu dana.

Planovi detaljne regulacije se odnose na period od šest meseci. Do sada je to bilo godinu dana. Gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licenca.

Ministarstvo građevinarstva će izdavati i oduzimati licence članovima Inženjerske komore Srbije i obavljaće nadzor nad delom poslova Komore, pri kojoj će formirati pet matičnih sekcija umesto dosadašnjih četiri, a Skupština Komore imaće 60 članova umesto 120.

Izdvojio bih član 15. Predloga zakona koji menja član 36. Zakona u smislu propisivanja uslova koji su potrebni da pravno lice ispuni kako bi moglo da izrađuje dokumente poslovnog i urbanističkog planiranja.

Znači, od 2003. godine, kada je donet zakon, ova materija nije bila uređena i u petnaestogodišnjoj praksi je pokazala niz slabosti jer se poverivanje izrade planskih dokumenata vršilo po jednostavnom postupku javnih nabavki, gde se, po pravilu, od strane nosioca izrade planskog dokumenta nisu proveravali kapacitete i reference obrađivača planskih dokumenata, već su kao kriterijum bili samo ponuđeni rok i cena.

Ja sam bio predsednik opštine. Nažalost, ovo u praksi je istina, jer imali smo puno slučaja. S druge strane, javna preduzeća osnovana od strane jedinica lokalnih samouprava imale su i povlašćeni položaj u odnosu na druga pravna lica, na privredna društva koji su upisana u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti.

Znači, sa predloženim izmenama i uvođenjem novog pravnog instituta prekinuće se negativna praksa i izjednačiće se položaj pravnih lica sa javnim ovlašćenjima i privatnih privrednih društva i takođe će imati pozitivan uticaj na kvalitet izrade planskih dokumenata.

Sledeći zakon koji je pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u društvenom saobraćaju. Razlozi zbog kojeg su doneti ovi zakoni, kao što je ministarka rekla, neophodno je izvršiti izmenu u odredbama kojima se uređuje taksi prevoz.

Izmenama i dopunama su definisani uslovi za obavljanje taksi prevoza koji će važiti za celu teritoriju Republike Srbije, odnosno biće jednoobrazni za taksi prevoznike na celoj teritoriji naše zemlje.

Naime, u poslednjim izmenama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju iz 2011. godine propisivanje uslova za pristupanje delatnosti taksi prevoza i utvrđivanje da li privredni subjekti ispunjavaju sve propise i uslove je bilo u nadležnosti lokalnih samouprava.

Prevoz putnika se obavlja putničkom, znači druga izmena je važna za prevoz putnika koji se obavlja putničkim vozilom, koje je iznajmljenom uslugom vozača, tzv. limo servis. Ova usluga je neprecizno i nepotpuno uređena sa Zakonom o turizmu u smislu da ova usluga se ne razdvaja od usluga prevoza, a naročito iz razloga što u registar subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa nikada nije bio vođen. Znači, ne postoji ovaj registar.

Sledeća novina je što se tiče inspekcijskog nadzora, da republička, opštinska i gradska inspekcija zbog nedovoljnih kapaciteta za kontrolnu taksu i limo servis nisu u mogućnosti da u potpunosti izvrše kontrolu u skladu sa odredbama zakona. Po rešenju je za ovaj problem pronađeno jedno rešenje, odavanjem ovlašćenja komunalnoj policiji. U velikim gradovima naročito će ovo doći do izražaja.

Treba istaći da ovaj zakon kojim se uvodi naročito za prevoz putnika onim sa kombijem sedam plus jedan ili osam plus jedan, koji su kombiji u pitanju u ovom zakonu je predviđeno da za obavljanje limo servisa mora se koristiti ili mora se ugraditi ovaj digitalni tahograf. To znači za ove prevoznike će biti malo troška, ali mislimo da uvođenjem ovog tahografa ćemo i uticati na bezbednost saobraćaja. Pošto idu na velike relacije u inostranstvo, onda mislimo da je to, nekom rečju, pozitivno za bezbednost saobraćaja.

Kao što sam rekao na početku, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:11