ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 17
  • 15
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 13 dana i 7 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 13 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja bih prvo o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o ekonomskom i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.

Kao što znamo, da saradnja između dve države, dve Republike u poslednjih nekoliko godina je u svim oblastima na istorijskom nivou, a jedan od osnovnih ciljeva saradnje dve zemlje je infrastrukturalni razvoj obe zemlje.

Okvirni sporazum je potpisan u Budimpešti 9. februara 2018. godine na zajedničkoj sednici dve Vlade. Sporazum je potpisan u cilju unapređenja bilateralne saradnje, ekonomske saradnje u oblasti infrastrukturnog razvoja.

Da bi ovaj okvirni sporazum stupio na snagu i da bi započeli aktivnosti i realizaciju ovog sporazuma, neophodno je doneti ovaj zakon, koji je pred nama.

Saradnja ovim sporazumom uključuje pre svega, upravljanje vodom za piće i otpadnim vodama, transport i održivu mobilnost, upravljanje čvrstim otpadom, sanacija i rekultivizacija, zaštita životne sredine i energetika.

Saradnja će se obavljati kroz razvoj i sprovođenje infrastrukturnih projekata, pripremu strateških i studijskih izvodljivosti, pokretanje projekata, modernizacija i adaptacija postojeće infrastrukture, proširenje izgradnje nove infrastrukture, kao i izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture.

Sporazum još predviđa tehničku pomoć stručnjaka, profesionalaca, specijalizovanih za usavršavanje državnih službenika, zaduženih za izradu razvojnih planova i drugih oblasti u vezi sa infrastrukturnim projektima.

Vlada Republike Srbije je 6. jula 2018. godine imenovala svoje članove, srpski deo upravnog odbora, kao što je i mađarska strana imenovala svoje članove tog Odbora.

Prvi sastanak ovog upravnog odbora je održan u julu mesecu ove godine. Za sprovođenje okvirnog sporazuma, strane će osnovati nadzorni odbor koji će činiti predstavnici odgovarajućih ministarstava ili državnih organa kako se već zajedno dogovore nadležna ministarstva.

Sporazum je zaključen na pet godina, uz mogućnost automatskog produženja na dodatnih pet godina, uz saglasnost oba potpisnika sporazuma.

Sa ovim sporazumom mislimo da je Mađarska ušla u krug strategijskih partnera Srbije, kao što je ministarka rekla, Kina, Azerbejdžan, Rusija, Turska, itd.

Znači, mi podržavamo ovaj sporazum i, naravno, zbog toga glasaćemo za ove zakone koji su pred nama.

Drugi zakon o kojem bih nešto govorio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata.

Osnovni razlog donošenja ovog zakona je da omogući efikasnije sprovođenje ozakonjenja ili legalizacije nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbiji, imajući u vidu broj nezakonito izgrađenih objekata koji su predmet legalizacije.

Prema podacima Ministarstva, ako smo dobro obavešteni, u Republici Srbiji je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju, a nakon izvršenog popisa od strane Građevinske inspekcije evidentirano je i utvrđeno je da još postoji oko 1,6 miliona nezakonito izgrađenih objekata koji do tada nisu bili evidentirani i za iste nije ni bio podnet zahtev za legalizaciju. Ukupno, znači, ima oko više od dva miliona nezakonito izgrađenih objekata, od toga, ako je istina, 50% se odnosi na stambene zgrade.

Šta su konkretni ciljevi ovog zakona? Zakon treba da podstakne jednostavniji, efikasniji, brži i jeftiniji postupak legalizacije, da vlasnici nezakonito izgrađenih objekata budu aktivne stranke u postupku legalizacije, da svi nezakoniti objekti, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove, budu ozakonjeni i uvedeni u legalne tokove, dodatno uticanje na sprečavanje nezakonite gradnje i, naravno, na uređenje tržišta nekretnina.

Bitne novine su da svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani, jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke, posle odluke o žalbi, odnosno na osnovu konačne odluke, neće morati da se čeka ishod eventualnog spora na Upravnom sudu.

Znači, kao što je ministarka rekla da u praksi je naročito izričena ova pojava da do sada svi bespravni graditelji, čak i kada je bio odbio postupak legalizacije, pokrenula je spor na Upravnom sudu koji je trajao nekoliko godina i za vreme trajanja spora na Upravnom sudu ovi objekti nisu bili rušeni, nego se nastavljala dalja izgradnja i investitori su izgradili zgrade, prodavali stanove građanima, a vlasnici su uzeli stanove koji nisu bili legalizovani i njegova briga ili legalizacija je prešla na nove vlasnike stanova.

Sa ovim izmenama državi se daje mogućnost da u najgore slučajeve bespravne gradnje, kao što su gradnja na javnim površinama u zoni zabrane gradnje, poput zone aerodroma „Nikola Tesla“, da sruši odmah ove objekte po konačnosti rešenja.

Uvodi se obaveza provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju. Znači svaki građanin će moći da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove legalizacije građevinskog inspektora ili službi za Katastar nepokretnosti, a onda se uvodi obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o legalizaciji.

Svi započeti postupci legalizacije moraju da se završe u roku od pet godina kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja zakona, a čiji objekti nisu potpisani usled propusta građevinskog inspektora, njima će biti omogućena legalizacija.

Na kraju, zabranjuje se naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole predviđene su kazne od 1,5 milion do 3 miliona dinara ili krivična odgovornost o ponovljenom postupku.

Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama o planiranju i izgradnji. Ja ću samo navesti neke bitne novine u vezi ovog zakona. Pripremni radovi za objekte veće od 800 kvadrata moći će da se rade bez građevinske dozvole, što bi prema mišljenju struke trebalo da ubrza gradnju ovih objekata.

Uvedeno je i niz objedinjenih postupaka kako bi se ubrzale procedure i time pojeftinio proces same izgradnje. Izrada i donošenje planskih dokumenata proglašeni su javnim interesom za Republiku Srbiju.

Uveden je i vremenski okvir za važenje urbanističkog plana, koji ne može biti duži od 25 godina, sa obavezom da svi planski dokumenti doneti pre 1. januara 1993. godine prestaju da važe danom donošenja ili danom stupanja ovog zakona, ali sa obavezom donošenja novog plana u roku za 12 meseci, znači za godinu dana.

Planovi detaljne regulacije se odnose na period od šest meseci. Do sada je to bilo godinu dana. Gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licenca.

Ministarstvo građevinarstva će izdavati i oduzimati licence članovima Inženjerske komore Srbije i obavljaće nadzor nad delom poslova Komore, pri kojoj će formirati pet matičnih sekcija umesto dosadašnjih četiri, a Skupština Komore imaće 60 članova umesto 120.

Izdvojio bih član 15. Predloga zakona koji menja član 36. Zakona u smislu propisivanja uslova koji su potrebni da pravno lice ispuni kako bi moglo da izrađuje dokumente poslovnog i urbanističkog planiranja.

Znači, od 2003. godine, kada je donet zakon, ova materija nije bila uređena i u petnaestogodišnjoj praksi je pokazala niz slabosti jer se poverivanje izrade planskih dokumenata vršilo po jednostavnom postupku javnih nabavki, gde se, po pravilu, od strane nosioca izrade planskog dokumenta nisu proveravali kapacitete i reference obrađivača planskih dokumenata, već su kao kriterijum bili samo ponuđeni rok i cena.

Ja sam bio predsednik opštine. Nažalost, ovo u praksi je istina, jer imali smo puno slučaja. S druge strane, javna preduzeća osnovana od strane jedinica lokalnih samouprava imale su i povlašćeni položaj u odnosu na druga pravna lica, na privredna društva koji su upisana u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti.

Znači, sa predloženim izmenama i uvođenjem novog pravnog instituta prekinuće se negativna praksa i izjednačiće se položaj pravnih lica sa javnim ovlašćenjima i privatnih privrednih društva i takođe će imati pozitivan uticaj na kvalitet izrade planskih dokumenata.

Sledeći zakon koji je pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u društvenom saobraćaju. Razlozi zbog kojeg su doneti ovi zakoni, kao što je ministarka rekla, neophodno je izvršiti izmenu u odredbama kojima se uređuje taksi prevoz.

Izmenama i dopunama su definisani uslovi za obavljanje taksi prevoza koji će važiti za celu teritoriju Republike Srbije, odnosno biće jednoobrazni za taksi prevoznike na celoj teritoriji naše zemlje.

Naime, u poslednjim izmenama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju iz 2011. godine propisivanje uslova za pristupanje delatnosti taksi prevoza i utvrđivanje da li privredni subjekti ispunjavaju sve propise i uslove je bilo u nadležnosti lokalnih samouprava.

Prevoz putnika se obavlja putničkom, znači druga izmena je važna za prevoz putnika koji se obavlja putničkim vozilom, koje je iznajmljenom uslugom vozača, tzv. limo servis. Ova usluga je neprecizno i nepotpuno uređena sa Zakonom o turizmu u smislu da ova usluga se ne razdvaja od usluga prevoza, a naročito iz razloga što u registar subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa nikada nije bio vođen. Znači, ne postoji ovaj registar.

Sledeća novina je što se tiče inspekcijskog nadzora, da republička, opštinska i gradska inspekcija zbog nedovoljnih kapaciteta za kontrolnu taksu i limo servis nisu u mogućnosti da u potpunosti izvrše kontrolu u skladu sa odredbama zakona. Po rešenju je za ovaj problem pronađeno jedno rešenje, odavanjem ovlašćenja komunalnoj policiji. U velikim gradovima naročito će ovo doći do izražaja.

Treba istaći da ovaj zakon kojim se uvodi naročito za prevoz putnika onim sa kombijem sedam plus jedan ili osam plus jedan, koji su kombiji u pitanju u ovom zakonu je predviđeno da za obavljanje limo servisa mora se koristiti ili mora se ugraditi ovaj digitalni tahograf. To znači za ove prevoznike će biti malo troška, ali mislimo da uvođenjem ovog tahografa ćemo i uticati na bezbednost saobraćaja. Pošto idu na velike relacije u inostranstvo, onda mislimo da je to, nekom rečju, pozitivno za bezbednost saobraćaja.

Kao što sam rekao na početku, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zbog značajnih izmena i dopuna na koje ću se u svom obraćanju osvrnuti.

Prva izmena je promena načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike sa beneficiranim radnim stažom koji odlaze u prevremenu starosnu penziju uz smanjenje visine penzije, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom. Na ovaj način se pravednije obračunava visina prevremene penzije za ove osiguranike, jer će se procenat umanjenja utvrđivati u odnosu na njihovu sniženu starosnu granicu, a ne u odnosu na opštu starosnu granicu, a kako je predviđeno važećim zakonom.

Ovde bih istakao da se nadamo da će se nekim narednim izmenama ukinuti trajno umanjenje visine prevremene starosne penzije za sve korisnike.

Sledeća izmena je, što mislimo da je pozitivno, da do dostizanja finansijske izdržljivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije će se usklađivati prema propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, a ne kao do sada dva puta godišnje sa rastom inflacije i sa delom BDP, i to 1. aprila i 1. oktobra.

Predloženim izmenama se predviđa mogućnost uvećanja primanja isplatom novčanog iznosa, kao uvećanje uz penziju, ali u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije i Fonda. Data je i mogućnost da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika. Iznos utvrđuje Vlada, računajući na bilansne mogućnosti Fonda.

Sledeća izmena je u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Fonda PIO. Uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja. Mislim da je to pozitivno, jer prema dosadašnjoj praksi poslednju godinu staža osiguranja je bilo moguće obračunati tek po isteku godine, kao što je gospodin ministar rekao da je Republički zavod za statistiku objavio prosečnu godišnju zaradu u Republici, pa je Fond morao da donosi privremena rešenja.

Ovde još treba napomenuti da se uvodi oročavanje trajanja privremenih rešenja - tri godine u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja.

Kao sledeće - prestaje ovlašćenje Fonda da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa PIO sa obustavom jedne trećine penzije osiguranicima koji su sami obveznici uplate doprinosa. Na ovaj način će korisnici penzija primati penziju prema uplaćenim doprinosima, jer se visina penzije određuje u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa.

Kao sledeća značajna izmena je u delu matične evidencije, što isto pozdravljamo, vrši se usklađivanje sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja čime se značajno smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja različitih prijava. Ovde se najviše misli na obrazac M4, i pored toga smo čuli od ministra da je to ukupno 17 obrazaca, što ne treba da se popunjava.

Na kraju sam ostavio jednu najznačajniju izmenu da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija prestaje da važi 30. septembra 2018. godine. Osnov za isplatu penzija za mesec oktobar od 2018. godine i njeno dalje usklađivanje čime je penzija isplaćena, odnosno pripadajuća za mesec oktobar 2014. godine usklađena prema važećim propisima.

Kako sam na početku izlaganja naglasio da poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predlog ovog zakona, ali moram da ukažem da nažalost u predloženim izmenama nije predviđeno rešenje dugogodišnjeg problema plaćanja doprinosa za PIO malih poljoprivrednih proizvođača.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara skoro 10 godina se bavi sa problemom PIO osiguranja poljoprivrednih proizvođača, sa problemom koji imaju poljoprivredni proizvođači zbog plaćanja i nažalost zbog neplaćanja PIO. Glavni problem je u veličini poseda poljoprivrednih gazdinstava. Podsećanja radi, istu visinu doprinosa su u obavezi da plaćaju poljoprivrednici, vlasnici koji imaju pola hektara zemlje kao i oni koji imaju 100 hektara zemlje. Zbog dugovanja na ime nenaplaćenih doprinosa ili neplaćenih doprinosa za PIO Poreska uprava pokreće postupak prinudne naplate. Ako imamo tačan izveštaj, onda u aprilu ove godine ova dugovanja su iznosila 184 milijarde dinara.

Ovde treba istaći da su neki problemi i rešeni. Izmenom Zakona o PIO iz 2014. godine omogućeno je da obavezu plaćanja doprinosa ima samo jedan član porodično-poljoprivrednog gazdinstva, što je i ministar istakao, a do 2014. godine je postojala obaveza plaćanja za sve članove porodičnog gazdinstva.

Možemo kazati da je bilo i reprograma dugova, ali nažalost, osnovni problem nije rešen. Naime, predlog Radne grupe četiri ministarstva prethodne Vlade je bio da se doprinosi plaćaju srazmerno ekonomskoj veličini i porodičnog gazdinstva. Sa ovim predlogom bi ublažili postojeći problem, ali nažalost dati predlog nije uvrstan u ovaj Predlog zakona koji je pred nama. Šta je suština ovog predloga? Važno je da poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama PIO osiguranje plate srazmerno ekonomskoj snazi svojih imanja. Prihode lako možemo da izračunamo, važno je samo da u raznim ministarstvima shvate ozbiljno ovaj problem.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara svesni smo toga da poljoprivrednici moraju plaćati PIO. Mi samo predlažemo da oni poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama plate manji iznos na ime PIO srazmerno ekonomskoj veličini, ekonomskoj snazi svojih porodičnih gazdinstava. Nekoliko statističkih podataka za poljoprivredne penzije u ovoj godini, po našim izvodima, imamo 146.703 poljoprivrednih penzionera, a prosečna penzija im je 11.580,00 dinara. Znači, jako su male ove penzije.

Apelujem na uvaženog ministra, gospodina Đorđevića, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa Ministarstvom finansija pripremi neki predlog, neko rešenje za ovaj problem kako bi se ugradio u naredne izmene Zakona o PIO.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju izneću nekoliko izmena i dopuna za koje mislimo da će poboljšati ovaj zakon, što je pred nama, i to su kao prvo – prošireno je ovlašćenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da kodeksom o akademskom integritetu reguliše i sukob interesa prilikom izbora u zvanje nastavnika i saradnika i zasnivanje radnog odnosa na visokoškolskoj ustanovi. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta pored redovnog nadzora u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa vrši i vanredni nadzor.

Kao sledeće – visokoškolska ustanova može da organizuje kratki program studija i za lica koja imaju završeno srednje obrazovanje.

Kao sledeće – Univerzitet u Beogradu se proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja.

Svaka visokoškolska ustanova treba da ima savet poslodavaca, što je i do sada bilo u mogućnosti. Uvedeno je tajno glasanje za izbor organa poslovođenja, a preporuka za razrešenje Agencije za borbu protiv korupcije je uvedena kao zakonska smetnja za izbor lica na dužnosti organa poslovođenja.

Kao što je gospodin ministar rekao – uvodi se mesto menadžera za akademiju strukovnih studija i za visoku školu. Uvodi se i pojam, uslov i način izbora lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu.

Kao što je rekla prethodna koleginica da je i produžen rok završetka studiranja za jednu godinu, za neke studente za dve godine studiranje po starom nastavnom programu.

Posebno ću se osvrnuti na izmenu Predloga zakona koji se odnosi na jezik studija. Naime, promenjena je odredba koja uređuje upotrebu jezika, tako da je data mogućnost da visokoškolska ustanova organizuje polaganje ispita i izvodi pojedine delove studija kao i odbranu završnog master i specijalističkog rada i doktorske disertacije na stranom jeziku u skladu sa statutom, a bez potrebe za posebnom akreditacijom celog studijskog programa na stranom jeziku. Tako je dodat novi stav kojim se reguliše da visokoškolska ustanova može ostvariti studijski program na jeziku nacionalne manjine i stranom jeziku ukoliko je ovaj program odobren, odnosno akreditiran.

Primedba naše poslaničke grupe ide u pravcu da se može organizovati polaganje ispita i izvoditi pojedini delovi studija, kao i organizovati izradu i odbranu završnog master i specijalističkog rada, kao i doktorske disertacije na jeziku nacionalne manjine, a ne samo na stranom jeziku. U tom pravcu smo podneli jedan amandman. U vezi ovog našeg amandmana možemo da kažemo da Zakonom o visokom obrazovanju sa poslednjim izmenama iz 2014. godine je u članu 80. stav 2. ovo pitanje je bilo regulisano na način koji mi predlažemo amandmanom. Nadamo se da će gospodin ministar prihvatiti naš amandman i hvala na pažnji.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 19.04.2017.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom potpisan je u Nišu, 21. novembra 2016. godine. Ovim sporazumom je predviđeno da je plovidba rekom Tisom slobodna i otvorena za plovidbu brodova ugovorenih strana i svih država bez obzira na zastavu broda.

Uredbom Vlade Republike Srbije o određivanju međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, reka Tisa je međudržavni vodni put na kojem važi međunarodni režim plovidbe na celoj dužini toka kroz Republiku Srbiju, tj. od nultog do 164 kilometra. Ponovo treba da naznačim da ovo znači da je plovidba rekom Tisom slobodna i otvorena za brodove svih država bez obzira na zastavu broda.

Potvrđivanje sporazuma predstavlja dugoročan pravni osnov za dalje unapređenje odnosa između dve države, obzirom na činjenicu da je usklađen sa međunarodnim standardima plovidbe i sa važećim međunarodnim ugovorima. NJegovim stupanjem na snagu prestaće da važi Sporazum između Vlade Savezne Republike Jugoslavije ili Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o plovidbi rekom Tisom, koji je potpisan 9. marta 1955. godine. Ovaj sporazum je važio više od 60 godina.

Potvrđivanjem ovog sporazuma steći će se uslovi za uključivanje reke Tise u transevropsku mrežu vodnih puteva, što predstavlja dobru osnovu za razvoj bilateralne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kao i osnov za dalji razvoj vodnog saobraćaja. Ovde treba da vam dam jednu informaciju, da je ovaj sporazum parlament Mađarske već ratifikovao.

Zašto je važan ovaj sporazum? Sporazum je važan zbog usklađivanja Srbije sa pravnim tekovinama poglavlja 21. i sa novom infrastrukturom, politikom EU, tj. povezivanje svih oblika transporta sa transevropskom transportnom mrežom. Sporazume je važan i zbog uključivanja reke Tise u transevropsku mrežu vodnih puteva, što je preduslov za učešće evropskim fondovima za finansiranje strateških projekata.

Sporazum je važan zbog uključivanja vojvođanskih opština u projekte prekogranične saradnje kako bi se iskoristio status reke Tise kao međunarodnog plovnog puta i zajedničkim planiranjem stvorili uslovi da ove opštine unaprede vodoprivrednu i saobraćajnu infrastrukturu, da poboljšaju standardne zaštite životne sredine, ali i da prihoduju od dobiti u trgovini, da prihoduju od prometa putnika i roba i da ostvare prihod i iz turizma. Treba istaći da i na reci Tisi nema nijednog pristaništa za putnički saobraćaj. Izrađena pristaništa su samo za robni transport.

Jedan od najvećih i najznačajnijih pristaništa na reci Tisi je u mom rodnom gradu, u Senti. Sam grad ima odličan drumski i železnički saobraćaj. Drumski i železnički most od 1963. godine spaja severnu Bačku i severni Banat. Što se tiče same luke, luka Senta raspolaže sa oko 18 hiljada kvadratnih metara zatvorenog skladišta, a od toga 1.300 kvadratnih metara čine javna carinska skladišta.

Pored zatvorenih skladišnih prostora, ima i otvorenih skladišnih prostora u veličini oko 20 hiljada kvadratnih metara, a od toga pet hiljada kvadratnih metara čine carinska skladišta. Godišnji pretovarni kapacitet ove luke je milion i 500 tona razne robe. Ovde su u pitanju žitarice, stočna hrana, suvi repini rezanci i razna rinfuzna roba.

Pored mogućnosti robnog transporta, reka Tisa ima i izuzetne potencijale razvoja nautičkog turizma. Nekoliko godina unazad organizuje se čak i sezonska linija brodom visoke turističke klase, tzv. kruzer, na liniji od Budimpešte do Tokaja, čime se dokazuje interesovanje, kao i mogućnost značajnog unapređenja turizma na osnovu vodnog saobraćaja.

Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine predviđeno je da se u toku 2017. godine inicira otvaranje još 16 novih putničkih pristaništa, deset na Dunavu, dva na Savi i četiri na Tisi, a to je u gradovima Titel, Bečej, Senta i Kanjiža.

Plovni put reke Tise je potpuno obeležen u skladu sa važećim međunarodnim propisima, ali nažalost nema zvanično proglašenih objekata bezbednosti plovidbe. Ovde mislim na zimovnike, skloništa i sidrišta. Ovde bih ponovo istakao mogućnost učešća na tenderima koji su ispisani u raznim evropskim fondovima za finansiranje izgradnje strateških projekata, kao što sam rekao npr. izgradnja ovih ovde objekata kao što su zimovnici, skloništa ili sidrišta.

Za današnje luke u Republici Srbiji karakteristično je relativno loše stanje lučke infrastrukture, dok je lučka suprastruktura zastarela, zbog čega su pretovarne operacije niskog kvaliteta, neproduktivne, neefikasne, dugotrajne i nažalost povećavaju troškove i za korisnike i za pružaoce usluga. Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije je predviđeno poboljšanje postojećih lučkih infrastruktura.

Na kraju, poslanici SVM će glasati u danu za glasanje za ovaj sporazum, kao i za ostale sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:11