ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 12
  • 10
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 19.04.2017.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom potpisan je u Nišu, 21. novembra 2016. godine. Ovim sporazumom je predviđeno da je plovidba rekom Tisom slobodna i otvorena za plovidbu brodova ugovorenih strana i svih država bez obzira na zastavu broda.

Uredbom Vlade Republike Srbije o određivanju međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, reka Tisa je međudržavni vodni put na kojem važi međunarodni režim plovidbe na celoj dužini toka kroz Republiku Srbiju, tj. od nultog do 164 kilometra. Ponovo treba da naznačim da ovo znači da je plovidba rekom Tisom slobodna i otvorena za brodove svih država bez obzira na zastavu broda.

Potvrđivanje sporazuma predstavlja dugoročan pravni osnov za dalje unapređenje odnosa između dve države, obzirom na činjenicu da je usklađen sa međunarodnim standardima plovidbe i sa važećim međunarodnim ugovorima. NJegovim stupanjem na snagu prestaće da važi Sporazum između Vlade Savezne Republike Jugoslavije ili Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o plovidbi rekom Tisom, koji je potpisan 9. marta 1955. godine. Ovaj sporazum je važio više od 60 godina.

Potvrđivanjem ovog sporazuma steći će se uslovi za uključivanje reke Tise u transevropsku mrežu vodnih puteva, što predstavlja dobru osnovu za razvoj bilateralne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kao i osnov za dalji razvoj vodnog saobraćaja. Ovde treba da vam dam jednu informaciju, da je ovaj sporazum parlament Mađarske već ratifikovao.

Zašto je važan ovaj sporazum? Sporazum je važan zbog usklađivanja Srbije sa pravnim tekovinama poglavlja 21. i sa novom infrastrukturom, politikom EU, tj. povezivanje svih oblika transporta sa transevropskom transportnom mrežom. Sporazume je važan i zbog uključivanja reke Tise u transevropsku mrežu vodnih puteva, što je preduslov za učešće evropskim fondovima za finansiranje strateških projekata.

Sporazum je važan zbog uključivanja vojvođanskih opština u projekte prekogranične saradnje kako bi se iskoristio status reke Tise kao međunarodnog plovnog puta i zajedničkim planiranjem stvorili uslovi da ove opštine unaprede vodoprivrednu i saobraćajnu infrastrukturu, da poboljšaju standardne zaštite životne sredine, ali i da prihoduju od dobiti u trgovini, da prihoduju od prometa putnika i roba i da ostvare prihod i iz turizma. Treba istaći da i na reci Tisi nema nijednog pristaništa za putnički saobraćaj. Izrađena pristaništa su samo za robni transport.

Jedan od najvećih i najznačajnijih pristaništa na reci Tisi je u mom rodnom gradu, u Senti. Sam grad ima odličan drumski i železnički saobraćaj. Drumski i železnički most od 1963. godine spaja severnu Bačku i severni Banat. Što se tiče same luke, luka Senta raspolaže sa oko 18 hiljada kvadratnih metara zatvorenog skladišta, a od toga 1.300 kvadratnih metara čine javna carinska skladišta.

Pored zatvorenih skladišnih prostora, ima i otvorenih skladišnih prostora u veličini oko 20 hiljada kvadratnih metara, a od toga pet hiljada kvadratnih metara čine carinska skladišta. Godišnji pretovarni kapacitet ove luke je milion i 500 tona razne robe. Ovde su u pitanju žitarice, stočna hrana, suvi repini rezanci i razna rinfuzna roba.

Pored mogućnosti robnog transporta, reka Tisa ima i izuzetne potencijale razvoja nautičkog turizma. Nekoliko godina unazad organizuje se čak i sezonska linija brodom visoke turističke klase, tzv. kruzer, na liniji od Budimpešte do Tokaja, čime se dokazuje interesovanje, kao i mogućnost značajnog unapređenja turizma na osnovu vodnog saobraćaja.

Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine predviđeno je da se u toku 2017. godine inicira otvaranje još 16 novih putničkih pristaništa, deset na Dunavu, dva na Savi i četiri na Tisi, a to je u gradovima Titel, Bečej, Senta i Kanjiža.

Plovni put reke Tise je potpuno obeležen u skladu sa važećim međunarodnim propisima, ali nažalost nema zvanično proglašenih objekata bezbednosti plovidbe. Ovde mislim na zimovnike, skloništa i sidrišta. Ovde bih ponovo istakao mogućnost učešća na tenderima koji su ispisani u raznim evropskim fondovima za finansiranje izgradnje strateških projekata, kao što sam rekao npr. izgradnja ovih ovde objekata kao što su zimovnici, skloništa ili sidrišta.

Za današnje luke u Republici Srbiji karakteristično je relativno loše stanje lučke infrastrukture, dok je lučka suprastruktura zastarela, zbog čega su pretovarne operacije niskog kvaliteta, neproduktivne, neefikasne, dugotrajne i nažalost povećavaju troškove i za korisnike i za pružaoce usluga. Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije je predviđeno poboljšanje postojećih lučkih infrastruktura.

Na kraju, poslanici SVM će glasati u danu za glasanje za ovaj sporazum, kao i za ostale sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala lepo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2016.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Pred nama je jedan od najvećih zakona što treba da donesemo, to je Zakon o budžetu za sledeću 2017. godinu. Predlog ovog zakona je planiran relativno nizak deficit od 69 milijardi dinara. Ovo je već treća godina, uzastopna godina, gde su planirani rashodi nominalno manji od planiranih rashoda od prethodnog perioda.
Ovde treba da istaknemo, od kada sam ja narodni poslanik, ove godine smo dobili ostvarenje budžeta, od 1. januara do 30. septembra ove godine. Treba da pohvalim Ministarstvo finansija, jer do sada to nikada nije bilo u praksi, a ove godine to smo dobili. Vidi se po ovom ostvarenju da imamo ili imali smo suficit od 27 milijardi dinara, mislim da do kraja godine ovaj suficit će se povećavati, kao što je gospodin ministar rekao na Odboru finansija.
Šta bi rekao za ovaj zakon? Mislimo da je jako realan i dobro je planiran, što se tiče i prihodovne i rashodovane strane. Treba još jedna pohvala da se kaže da u ovom budžetu je stavljena neka nova novina, gde su uključeni i veliki infrastrukturni projekti, koji ranije nisu bili uključeni u budžetima. To je za pohvalu.
Mislimo da bi bio bolje planiran ovaj budžet ako bi stavili one rashode koji su zbog lošeg poslovanja naših velikih javnih preduzeća, ali mislim da će to u sledećoj godini biti odrađeno, ako već iz godine u godinu se poboljšava planiranje našeg budžeta. Ako smo kod velikih, javnih, državnih preduzeća, moram da istaknem da, pre dve godine bilo je odluke da više se neće uzimati garancije za pokrivanje lošeg poslovanja ovih velikih javnih preduzeća, i u to vreme mi smo to pohvalili, i vreme je pokazalo da je to bila dobra odluka.
Pošto u ovom budžetu ove garancije iznose 40 milijardi dinara, ako gledamo budžet ili planirani budžet za 2015. godinu, ove cifre su bile oko 80 milijardi dinara, znači tu je već prepolovljeno. Dobra je odluka bila, vreme je pokazalo. Nažalost, ovi rashodi su ostali, ali polako će i ovi nestati sa našeg budžeta ili iz našeg budžeta.
Kao što znamo da za korišćenje, i nažalost i za ne korišćene, kredite i za same garancije plaćamo kamate. Kamate, kao rashod,u našem budžetu su dosta velike, je u dosta velikoj cifri, ovde u 2017. godini je oko 134 milijardi dinara. Trebalo je kazati, da ove kamate stalno iz godine u godinu su rasle. Gledao sam 2012. godinu tada je bilo 60 milijardi dinara, odvojeno za kamate, sada je 134 milijardi, ali isto ovde treba istaći da nivo kamata za 2017. godinu je šest milijardi manja, nego za 2016. godinu. Znači, ovde isto vidimo poboljšanje od šest milijardi dinara, što je isto pozitivno.
Sledeće stavke, velike stavke u našem budžetu su plate i penzije. Prvo bi o platama nekoliko reči. Kao što smo videli, u zakonu o budžetskom sistemu, sledeće godine će se plate povećavati zaposlenima u obrazovanju, u policiji, vojsci, zdravstvu i u sudstvu, pa i u nekim drugim segmentima. To u našem budžetu iznosi oko 10 milijardi dinara. Znači, povećanje ide od 3% do 6%, zavisnosti od segmenta o kojim radnicima je reč. Ovaj efekat će malo ublažiti racionalizacija koja bi trebala da se odradi kod broja zaposlenih u javnom sektoru, kao što smo videli da su ovde budžetirala sredstva za otpremnine oko dve milijarde dinara.
Još treba da istaknem da smo produžili za godinu dana zabranu zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.
Kao što sam rekao, druga najveća stavka u našem budžetu su penzije i jedna pozitivna stvar, da u sledećoj godini penzije ćemo povećavati za 1,5%. To nisu velika neka sredstva, kada gledamo pojedinačno, to iznosi sedam milijardi dinara u našem budžetu. Ovde bi istakao, ne znam da li ste pratili, odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Mi smo tražili jednu statistiku u Vojvodini i u vojvođanskim gradovima, samo u dva grada ima veći broj zaposlenih od penzionera, to je Subotica i Novi Sad. Znači, ovu tendenciju broja zaposlenih moramo da povećavamo da bi se ova loša tendencija prevazišla.
Ako gledamo subvencije, istakao bih samo one što mislimo da je već godinama naš cilj i za to se borimo, a to su subvencije za poljoprivredu. Ovde vidimo, u ovom budžetu i pohvala za ministarstva, ili za celu Vladu, da su povećali budžet poljoprivrede koji iznosi 43,8 milijardi dinara, što je 3,3 milijardi dinara veće od prošlog budžeta što smo imali u 2016. godini. Isto pohvala jedna, od ovih 3,3 milijardi dinara 2,2 milijarde idu na investicije. Ovo je četiri puta više nego u prošloj godini. Ova sredstva za investicije su za podsticaj u stočarstvu, za nabavku opreme i mehanizacije. Mi smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Kao što sam rekao da smo i prethodnih godina govorili da u poljoprivredi ima što više sredstava.
Ovim predlogom je predviđeno pet hiljada dinara, po grlu za krave i za uzgoj teladi za tov, što do sad nije bilo u podsticajima i mislimo da je to isto pozitivna stvar.
Predlogom ovog budžeta je predviđen i povraćaj u iznosu od 50% novca za nabavku specijalizovanih traktora, i za voćarsko i vinogradarsku proizvodnju, i 50% za hladnjače i objekte za preradu.
Godine 2012. bio je jedan popis poljoprivrede gde se vidi da je, nažalost, 95% tadašnjih poljoprivrednika imao traktore koji su stariji od 20 godina, a da ne govorim o kombajnima, o tanjiračama , o plugovima i o drljačama. Znači, oni su jako stari. Mislimo da je ovo sad velika i dobra stvar što imamo podsticaj za nabavku mehanizacije.
Što se tiče prihoda, vidimo da ove godine prihodovna strana nam je povećana i najveći prihodi su, kao svake godine, prihodi od poreza. Kod poreskih prihoda imamo najveći rast kod poreza na dobit od 28% i dosta je veliki rashod poreza na dohodak građana 23,3% i imamo porast carine u 11%.
Kao što je gospodin ministar rekao, da ovaj porast dela poreza je osnovana na efikasnoj naplati poreza, što je poraslo u 2016. godini. To je isto pozitivno, ali trebalo bi još malo poboljšati.
One mere koje su preduzete za suzbijanje sive ekonomije, crnog tržišta, imaju određeni efekat, ali nažalost nisu baš značajne. Samo da navedem jedan primer, ja živim na severu Vojvodine u jednom malom gradu, u Senti, kad izlazim na pijacu šverceri donose robu iz Mađarske, ja kilogram sira mogu da kupim na toj pijaci jeftinije nego kad pređem u Segedin i idem na pazarim u nekom velikom tržnom centru. Znači, ovo je suludo. Ja bar tako mislim. Znači, ovde moramo nešto da preduzmemo da bi poboljšali sivu ekonomiju, da bi stisli malo dole, a naročito i crno tržište.
Što se tiče sredstava za AP Vojvodinu, mi smo svake godine za to da Vojvodina dobije svoje pare, što je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđeno. Znamo da su određeni prihodi, taksativno su navedeni, koliko prihoda se dobija na osnovu poreza na dobit, na osnovu poreza dohotka građana i ovde bih imao jednu primedbu da na osnovu poreza na dobit, da se zna da veliki broj fabrika koje posluju u Vojvodini imaju sedište u Beogradu. Znači, porez na dobit koji plaćaju fabrike koje posluju u Vojvodini, nažalost se plaća gde je sedište fabrike. Znači, ja cenim biznismene da moraju da otvaraju sedište u Beogradu, ali to nije statistika, nego je to činjenica.
Mi smo i prošle godine rekli da još nismo doneli zakon o finansiranju Vojvodine, nažalost i zakon o izmeni Zakona o nadležnostima, ali mislim da ćemo kad-tad doći do toga i da ćemo to doneti. Jer, ako dobro znam, u akcionom planu Vlade Republike Srbije za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, usvojen na sednici Vlade od 6. decembra 2012. godine, u tački 37. navedeno je da se Vlada obavezuje da usvoji zakon o finansiranju Vojvodine i da će formirati radnu grupu i pripremiti nacrt. Ovaj zadatak je imalo Ministarstvo finansije i privrede, a nažalost ovo još nije do sad odrađeno, ali mislimo da će se jednom to završiti.
Kao što znamo, iz budžetskih sredstava AP Vojvodina dobija transferna sredstva i ima sredstva koje ulaže, i tu su kapitalne investicije. To je pozitivna stvar. Izdvojio bih nekoliko kapitalnih ulaganja za koje smo se mi, u neku ruku, zalagali već godinama. U ovom budžetu, kao što je i u prethodnom budžetu bila je navedena stavka 300 miliona dinara za deo Koridora 10, što mi zovemo „Ipsilon krak“, gore kod Subotice i ove godine je izdvajano. Mislim da treba da pohvalimo predsednika Vlade što je urgirao, i ove godine su počeli radovi na tom projektu.
Vidi se da je u ovom budžetu izdvojeno 300 miliona dinara, za 2018. godinu je planirano još milijardu dinara, a za 2009. godinu 800 miliona dinara. Ovde treba istaći da ovaj deo Koridora 10 je počeo da se gradi 1990. godine i za 26 godina je urađeno samo 11 kilometara ili polovina ovog dela puta.
Druga investicija je Narodno pozorište u Subotici, što je u poslednja dva budžeta isto bila jedna stavka budžeta. Od prošle godine je stavka od 35 miliona dinara, ove godine isto smo vodili pregovore u vezi ove investicije i stavljena je, ili smo predali amandman, da u budžetu bude stavljeno 111 miliona dinara.
Treba znati da je 2006. godine potpisan jedan trojni ugovor između Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine i samog Grada Subotice. Ovo je trojni ugovor gde su napisali obaveze u vezi finansiranja ove investicije, 45% nosi Vlada Srbije, 45% Vlada Vojvodine i 10% sam Grad Subotica.
Za pozorište treba znati da ono ima tradiciju oko 200 godina. Ova zgrada je izgrađena 1854. godine, 1904. godine je rekonstruisana, 1915. godine je delimično stradala u požaru, pa je ponovo 1926. godine rekonstruisana, i od 2006. godine je ponovo u izgradnji. Ja mislim da, kao što smo tražili procenu da bi se ovaj projekat završio trebalo bi oko milijarda i 250 miliona dinara za naredne tri godine.
U saopštenju pokrajinske Vlade od 22. oktobra ove godine, nakon održane zajedničke sednice Vlade Republike Srbije i pokrajinske Vlade, se navodi da predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je rekao sledeće - da će biti završeno i Narodno pozorište u Subotici, kao i da će se finansiranje različitih institucija nacionalnih manjina biti povećana sredstva u odnosu na ovu godinu. Mislim da, ako gledamo prošlu godinu 35 miliona, a u ovoj godini će biti 111 miliona, da je premijer održao svoje obećanje. Kao što sam rekao, imamo amandman za budžet u vezi ove investicije. Nadam se da će ga Vlada prihvatiti.
Sledeći projekat je isto važan za nas. To je projekat Palić, gde se ulaže deset miliona dinara u razdelu Ministarstva turizma. Na kraju bih rekao da Poslanička grupa SVM-PDD će glasati za ovaj budžet. Hvala što ste me saslušali.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Hvala vam.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da iznesem stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara. Kao prvo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kao pozitivne promene ću da iznesem, ono najbitnije, promene što su u ovom zakonu, a najveća pozitivna promena je u vezi sa odlaganjem plaćanja dugovnog poreza na rate sa 24 meseca je produženo na 60 meseci, što mislimo da je pozitivna stvar.
Isto je jedna novina da kod davanja sredstava za obezbeđenje naplate duga po porezu je povećan limit i to tako da pravno lice umesto milion dinara, ovaj limit je povećan na 1.500.000 dinara, kod preduzetnika sa 200.000 na 1.500.000, a kod fizičkog lica sa 100.000 dinara na 200. Znači, iznad ovih iznosa treba da sredstva za obezbeđenje dužnik.
Novina je isto kod kamatne stope što moramo izdvojiti da poreski dug je obračun kamate na poreski dug biće jednaka sa godišnjom referentnom stopom Narodne banke Srbije, što isto mislim da je pozitivno. Ja mislim da je sa današnjim danom to je 4,25%, to je dosta niska kamatna stopa, ako gledamo šta je bilo do sada.
Što se tiče još olakšice za kamate moram istaći, da ako je poreski obveznik koji ima dugove i redovno plaća svoje obaveze i pored toga i svoje obaveze po dugu, onda može dobiti otpis kamate u visini od 50% za onaj dug što je otplatio i to nakon isteka 12 meseci.
Ima ovde još jedna stavka što se tiče kamate i mislimo da je to isto pozitivno, ako poreski obveznik što je dužan isplatio je svoj dug pre roka, onda isto mu se otpisuje 50% kamate na taj dug što je isplatio.
Svakako, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ovaj zakon.
Drugi zakon o kojem ću malo detaljnije da pričam, to je Zakon o javnim preduzećima. Kao što smo čuli i videli u izlaganju gospodina ministra, da Zakon koji je u primeni ima dosta problema.
Problema je bilo o tome da nije precizno utvrđena delatnost od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao ni delatnosti koje su neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalnih samouprava.
Bilo je problema u Zakonu koji je u primeni da akt o osnivanju nije sadržao podatak o procentualnim udelima osnivača u osnovnom kapitalu. Bilo je problema kod prestanka mandata predsednika i članova nadzornog odbora i kod uslova za razrešenje, jer u Zakonu uopšte nije bilo predviđeno da ako predsednik ili član nadzornog odbora može biti razrešen ukoliko u trajanju mandata bude osuđen za krivično delo. Mislim da je to izneo i gospodin ministar.
Bilo je problema kod funkcije zamenika direktora javnih preduzeća, sam zakon nije bio propisao funkciju zamenika direktora, ali znamo da kod svakog javnog preduzeća smo imali zamenika direktora. Onda, kod izbora direktora isto je bilo problema da samo mali broj javnih preduzeća je izabrao svog direktora na osnovu javnog konkursa. To su samo neki problemi zbog kojih je trebalo doneti novi zakon i u ovom zakonu, što je u Predlogu zakona, što je ispred nas, izdvajaću neke bitne novine, što mislimo da su bitne u ovom zakonu.
Kao prvo, poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesija. Mislim da je to i u drugom zakonu što je ispred nas isto vezano sa ovim zakonom.
Kao druga novina je da su naznačena strateška značajna privredna društva za Republiku Srbiju u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 25% osnovnog kapitala i u roku od šest meseci treba da Vlada utvrdi spisak tih privrednih društava.
Još jedna novina je da osnivače ne može osnivati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, samo osim u slučajevima realizacije projekta javnog privatnog partnerstva. Ovde bi trebalo istaći da na ovaj način se sprečava, pre svega, na lokalnom nivou nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća.
Neke odredbe su precizirane i to ove odredbe koje ću sada probati da iznesem, kao na primer, preciznije su određeni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i sam postupak izbora direktora javnih preduzeća. Onda, prošireni su kriterijumi za prestanak mandata predsednika i članova nadzornog odbora, pre isteka perioda na koji su imenovani.
Ukinut je izvršni odbor kao još jedan „suvišni kolektivni organ“, a predviđeno je da direktor bira izvršne direktore čime se personalizuje odgovrnost, kako direktora, tako i izvršnih direktora. Proširena je odgovornost direktora za donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana poslovne strategije. Onda, pooštreni su uslovi za razrešenje nadzornog odbora i direktora sa novim odredbama, kao i naznačeno da period obavljanja funkcije vršilaca dužnosti direktora ne može biti duža od jedne godine, a isto lice ne može da se bira na v.d. direktora dva puta. Predviđena je obaveza donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana strategije uz saglasnost osnivača, u roku od godinu dana od dana donošenja ovog zakona.
Kao što je gospodin ministar rekao da rok za dostavljanje godišnjih planova poslovanja javnih preduzeća koji se ne finansiraju iz budžeta, da li iz Republike Srbije ili iz jedinice lokalne samouprave ili od AP Vojvodine imaju rok do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu i oni koje javna preduzeća koja su finansirana iz budžeta, oni imaju rok 15 dana nakon donošenja budžeta kod osnivača.
Ako smo kod planova, ovde je u ovom zakonu naznačeno da ona javna preduzeća koja nisu finansirana iz budžeta, oni imaju mogućnost da donesu trogodišnji program poslovanja, što mislimo da je pozitivno.
Predviđeno je da osnivači javnih preduzeća osnivačka akta ovih preduzeća moraju da usaglase sa zakonom u roku od šest meseci nakon donošenja zakona, a javna preduzeća su dužna da svoja opšta akta usaglase sa osnivačkim aktom u roku od 90 dana od dana usklađivanja osnivačkog akta sa odredbama ovog zakona, što mislimo da je isto pozitivno.
Članovi nadzornih odbora i predstavnici osnivača u skupštini društvenog kapitala koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom razrešiće se i novi će se imenovati najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja ovog zakona.
U javnim preduzećima u kojima direktor nije izabran po javnom konkursu u skladu sa odredbama važećeg zakona mora se raspisati javni konkurs u skladu sa odredbama ovog zakona. Mislim da je to isto jedna pozitivna stvar. Takođe je i predviđeno da ovi javni konkursi koji su raspisani moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po osnovu ovih novina, pozitivnih novina, poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala što ste me saslušali.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:11