BOJAN TORBICA

Pokret socijalista

Rođen 1974. godine. Živi u Temerinu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada. Član predsedništva Pokreta socijalista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 24 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, donošenje novog zakona o presađivanju ljudskih organa sistemski će potpuno urediti tu oblast, odnosno utvrdiće i obezbediti uslove za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslove rada i načine organizacije zdravstvenog sistema, u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskog organa za presađivanje i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.

Donošenjem novog zakona o presađivanju ljudskih organa pre svega obezbediće se jasna podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja odnosno eksploatacije organa i donor bolnica, kao i jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna odnosno druga gore pomenuta zdravstvena ustanova. donošenje programa transplantacije koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja, pojednostavljenje izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje delatnosti presađivanja ljudskih organa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja organa.

Pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove, vođenje registra odnosno uvođenje zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost i svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani, u pismenom ili usmenom obliku, darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, donošenje programa promocije koja će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem organa i jasan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja organa.

Isto kao i kod prethodnog predloga zakona, neophodnost donošenja novog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva sadržana je u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Predloženim zakonom preciziraće se uslovi pod kojim će se obavljati poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi.

Važna novina ovog zakona jeste što jasno precizira koje su to zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva i one koje mogu biti banke istih.

Takođe, ovim zakonom se definiše i registar davalaca matičnih ćelija, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, kolege narodni poslanici, izuzetno je veliki značaj donošenja Zakona o ratnim memorijalima kao načinu pre svega kvalitetnog rešavanja pitanja brige, održavanje zaštite i uređenja ratnih memorijala.

Briga o ratnim memorijalima predstavlja naš odnos prema slavnoj, ali mučeničkoj prošlosti našeg naroda i moramo konstatovati da u prethodnom periodu ona nije uvek bila na zavidnom nivou. Za razliku od nekih prethodnih, a naročito onih iz dosovskog perioda, aktuelna Republička vlada, kao i ona pre nje su mnogo toga do sada uradile i pokazale svoj odnos prema stotinama hiljada heroja koji su prethodnih decenija i vekova nesebično žrtvovali svoje živote, kako bismo mi danas, a i sutra naši potomci živeli u miru i slobodi.

Srpski narod je u svetskoj istoriji prepoznat kao slobodarski narod sa dubokom tradicijom antifašizma, narod koji je uvek vodio isključivo oslobodilačke ratove. Koliko god su poslednje tri decenije pojedini centri svetske moći pokušavali da satanizuju srpski narod i da mu daju istorijsku ulogu koja mu ni po čemu ne pripada, naša je dužnost da se borimo za istinu koja glasi – srpski narod nikada nije pogrešio i srpski narod nikada nije zauzeo pogrešnu stranu, srpski narod nikad nije pitao za cenu slobodu i mnogi veći narodi od našeg se ne mogu pohvaliti takvom junačkom borbom i takvom žrtvom i mnogo veći narodi mogu od našeg naroda učiti kako se voli i brani sloboda, a naš odnos prema našim precima jeste putokaz našim potomcima kako da se odnose prema nama.

Tokom ove trodnevne rasprave imali smo priliku da čujemo krajnje neprimerene komentare iz redova jednog dela opozicije, kao i cinična pitanja, poput onoga u kojim ratovima je srpski narod pobeđivao. Nije toliko bitno u kojim ratovima je srpski narod pobeđivao, pošto to zavisi od drugih okolnosti.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, juče smo imali priliku da slušamo diskusije naših kolega iz opozicije, ljudi koji su na najgori mogući način prikazivali Srbe tokom proteklih ratova i zato neću reći ni jednu svoju reč, već ću samo iskoristiti ovo vreme da pročitam propoved koju je održao nemački sveštenik i protestant Fridrih Rizendorf godine 1945, u svom selu Evenburgu, kraj Old Brika, neposredno pred odlazak u penziju, u selu gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika: „Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci i Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe, no, to je u stvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni, međutim ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogu lepšu, drugu pobedu, pobedu duše, pobedu srca, pobedu poštenja, pobedu mira i Hristove ljubavi prema bližnjem. Taj narod su Srbi. Mi smo ih ranije samo površno poznavali, ali smo takođe dobro znali šta smo učinili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba koji su branili zemlju, za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa, ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana i Hrvati i Albanci i Italijani i Mađari i Bugari. Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira, koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje – ko se osveti, taj se ne posveti, i mi smo se zaista plašili osvete tih mučenika. Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi s njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari, zamišljali smo ubijanja naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo? Kada su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili. Tek sada razumem zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik, sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše Srbija. Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede. Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim pesmama, koje je naš Gete tako mnogo voleo. Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi Srbima koji su je izvojevali želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.“

Ukoliko kolege iz opozicije nemaju nijednu lepu reč o srpskim borbama, o odbrani ove zemlje, o odbrani svojih kućnih pragova, ima neko ko je živeo tamo daleko, u drugim državama, ko je o Srbima znao da kaže iskrenu i lepu reč. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.

Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.

Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.

Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.

NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.

Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.

Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

U suštini, mogu biti zadovoljan odgovorom ministra Vukosavljevića, s tim što bih stvarno želeo da vam skrenem pažnju na te male lokalne medije.

Mi smo imali situaciju da je pre 10, 15 godina zakonom bio dozvoljen ovaj način da mediji koji emituju na više jezika mogu da rade kao ustanove. Prilikom privatizacije nisu prepoznati, to je postao problem. Znači, u Vojvodini, u jednom Temerinu gde ja živim, koji je da ne kažem najjužnija opština u Vojvodini, pored grada Novog Sada gde živi značajan broj građana mađarske nacionalnosti, u ovom trenutku mi nemamo lokalni medij, elektronski. Znači, ni televiziju ni radio, niti na mađarskom niti na srpskom jeziku. Tako da kažem, tu je i Beočin, tu su i mnoge opštine u Vojvodini. Jedna molba, da se sve to prepozna.

Za ministra zdravlja, da kažem, evo, imali ste i sami priliku da vidite da u ovoj sali ima poslanika koji imaju halucinacije o odlasku investitora i koji imaju halucinacije da ministar inostranih poslova treba da govori o stanju na Kosovu, ali mi smo navikli na te ljude. Pošto su se njima do sada priviđali beli miševi i vinske mušice, pa smo mislili ukoliko bude veće saradnje ovih vojno zdravstvenih ustanova i civilni, da bi možda, pošto je evidentno da nema leka u ovim civilnim ustanovama, možda bi vojno zdravstvo, takvim pojedincima moglo da pomogne, pošto se ljudi već mesecima zalažu oko zdravstvenog stanja i poslanika, a i pojedinih drugih političkih funkcionera u ovoj Skupštini i u ovoj Vladi.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Poštovani predsedavajući, prvo pitanje upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – da li su njihova dva ministarstva nešto preduzimala po pitanju fiktivnog subvencionisanja 110 projekata uglavnom nepostojećih proizvodnih pogona, koje je isplaćivano iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija za otvaranje pogona u AP Vojvodini, a preko kojih su Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović oštetili pokrajinski budžet za oko 35 miliona evra?

Od 110 subvencionisanih preduzeća 60-ak je vrlo brzo, po dobijanju subvencija, završilo u stečaju, ali i u milijunskim gubicima ne ispunivši odredbe ugovora i ne vrativši subvencije. Da li je utvrđena odgovornost Bojana Pajtića, tadašnjeg predsednika Pokrajinske vlade, i Dragoslava Petrovića, tadašnjeg pokrajinskog sekretara, pošto nisu podneli ni jednu krivičnu prijavu za prevaru protiv firmi koje nisu vratile subvencije i nisu zaposlile nove radnike kako je to bilo precizirano u ugovorom?

Drugo pitanje, takođe, upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova. Tokom održavanja poslednjih lokalnih izbora 2016. godine Opštinska izborna komisija u Baču donela je 13. marta Odluku o odbijanju liste DS, da bi dan kasnije 14. marta Pokrajinska vlada, odnosno njena Kancelarija za inkluziju Roma, koja je pripadala Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i zapošljavanje, kojim je rukovodio predsednik pokrajinskog odbora DS Miroslav Vasin, poslala kamion sa 350 prehrambenih paketa nepostojećoj kancelariji za inkluziju Roma u Mesnoj zajednici Vajska u opštini Bač kako bi obezbedila neophodne potpise za predaju nove liste.

Ono što je najsramnije jeste da ni u jednoj opštini u Vojvodini ne postoji registrovana opštinska kancelarija za inkluziju Roma, a pogotovo ne u mesnim zajednicama, a na otpremnicama za pakete stoji adresa nepostojeće kancelarije u Vajskoj, a na navodnoj adresi te kancelarije živi, koja se nalazi u ulici Pere Segedinca broj 12, živi Zoran Petrović koji je bio kandidat DS za odbornike u Skupštine opštine Bač i koji se na njihovoj listi nalazio na petom mestu. Pored toga što se na adresi na koju je upućeno 350 prehrambenih paketa, ne postoji nikakva kancelarija za inkluziju Roma i na toj adresi stanuje kandidat DS iz opštinskog odbora, zanimljivo je da se na prijemnici robe, umesto pečata te nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma Vajska, kojoj je pomoć navodno upućena, nalazi pečat Udruženja građana Romkinje Bača koje čak i nije iz Vajske, već iz Selenče. Sve to ukazuje da se ne radi ni o kakvoj pomoći, već o klasičnom kriminalu i kupovini glasova.

Ista lica su bila članovi i kandidati DS na lokalnim izborima i prevozili su pakete kamionom marke „Mercedes“ registrovanim u Loznici, a isto su počinili nekoliko dana kasnije kada su, tačnije 24. marta, te iste pakete, koji su bili pakovani u zamislite žute kese, delili u susednoj Selenči. Pošto je priča o kupovini glasova putem nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma u Vajskoj dospela u javnost, par dana posle toga registrovano je Udruženje Romi Vajske na čije ime, ali ne i adresu, ponovo stiže nova količina prehrambenih paketa, ali ovaj put u dva kamiona. Adresa isporuke i podele paketa nije bila adresa sedišta Udruženja Romi Vajske, već je ponovo bila adresa u ulici Pere Segedinca broj 12 gde stanuje kandidat DS za odbornika Zoran Petrović, a koji je robu prevozio svojim ličnim kamionom, verovatno do onih čiji glasovi su trebali biti kupljeni, da slučajno ne zaborave od koga su te pakete dobili.

Pitanje glasi – da li je ministarstvo, jedno i drugo, bilo šta povelo po ovim navodima? Hvala.

Imovinska karta

(Bački Jarak, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Pomoćnik gradonačelnika Grad Novi Sad Grad Mesečno 96214.00 03.01.2013 - 02.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:15