Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marijan Rističević

Marijan Rističević

Narodna seljačka stranka

Govori

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 109, 110. i 111.

Gospođo predsedavajuća, da ste malo pažljivije slušali govor gospodina Boška Obradovića, mogli ste da izreknete više mera, više opomena, što bi rezultiralo i merom oduzimanja reči. S obzirom da ste gospodina Obradovića već kaznili opomenom, ja mislim da će on ubuduće ceniti vašu toleranciju. Ali, ukoliko se to bude ponavljalo, molim vas da tu meru opomene izreknete nekoliko puta i da ona rezultira težim merama predviđenim članom 110. i članom 111.

Članom 107. je regulisano dostojanstvo Narodne skupštine i ja vam moram reći moj utisak. Karakterno gledano, gospođa Ana Brnabić ima više muškosti i hrabrosti nego Boško Obradović. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici …

(Saša Radulović: A, replika?)

Ovaj tamo što galami mora da žuri na neku svirku. Predlažem da mu oduzmete trzalicu, može da bude opasan za sebe i druge.

Naime, ta ekonomska gromada, a on je ekonomista koliko i moj kolega poljoprivrednik – poljoprivrednik, samo u pokušaju, je ovde uglavnom govorio o partokratiji. Jedina partija koju on ima, a nema registrovanu partiju, jedina partija koju on ima je partija karata. Nadam se da ne žuri na nju.

Sada ću malo pričati o toj gromadi, koji je slao svoje poslanike ovde da me pljuju i psuju i sve za 800.000 dinara iz nazovi te njegove partije, a on je protiv partokratije. Pa, kažu ovako – piše on, moja i Cvijanova poslanička grupa sigurno će biti deo buduće vladajuće koalicije, jer su to MMF i Amerikanci postavili Vučiću kao uslov za obećani 500 miliona dolara budžetske podrške. On je to bio primoran da prihvati, baš kao što je morao da prihvati i moje imenovanje u avgustu prošle godine, dakle, preko volje. Ja bih trebao da preuzmem ponovo spojeno Ministarstvo privrede i finansija, a moj najbolji saradnik A.S. mesto guvernera NBS, nakon što Jorgovanka Tabaković posle izbora bude imenovana za ambasadora.

Ja ovo ne zovem partokratija. Ja ovo zovem kumokratija.

Idemo dalje. Ovaj što je očigledno otišao na svirku ili na partiju karata, ekonomska gromada, savetnik u … ambasadi, piše akt o imenovanju da se angažuje njegova firma u vođenju knjigovodstva u Prvoj srpskoj fabrici šećera „Dimitrije Tucović“. Očigledno da se lepo osladio, ali ono što bode oči, firma je Studentski trg broj 15/4. Tu je sedište SPS. Tu firma nikada nije postojala. Ovo je iz 2009. godine. Nije mogla da ima PIB. E, tako su oni vladali, tako je to bila partokratija, tako su oni uništavali sve redom, pod geslom – prebaci svojoj firmi, prebaci ženi, prebaci kumu.

Ovde smo slušali još jednu gromadu pravoslavne prirode, koji je istakao nekoliko svojih primedbi. I, ja sam imao stav o gej paradi i nisam ga promenio. Ja sam protiv gej parade. Ja sam i protiv gej propagande. Ja sam protiv hetero propagande, ukoliko se ona javno ispoljava, ali ja neću praviti partiju i karijeru na toj paradi. Praviću antipropagandu i onda ću da pravim prvo crkveno, pravoslavno, porodično udruženje koje ću proglasiti posle strankom, a pri tome ću se zakleti na Trojeručicu da neću praviti stranku pomoću te ideje.

Obično kao vernik, kao što je i on, odem u crkvu nešto da ostavim, a on ode u crkvu da nešto uzme da napravi porodično udruženje, a onda, gle čuda, on uspe da prevari sveštenike. Da nije bilo Skota, ja verujem da mu ni crkva ni vera ne bi pomogli.

Naravno, glasaću za premijera i Vladu. Ja sam već glasao za Anu Brnabić da bude ministarka. Ako sam glasao da bude član Vlade, a kako mogu onda da ne glasam da predsedava tom vladom? To mi je onako pomalo licemerno. Ovde se ne glasa za gej paradu, nego za Vladu i iz tog razloga ću ja glasati.

Odmah da vam kažem, nije prvi put da glasam za gej premijera. To sam uradio i 2003. godine, u karakternom smislu, kada sam glasao za mog kolegu poljoprivrednika da bude premijer.

Ovde smo prošli pored Karađorđa, čoveka koji je pokrenu stvaranje nove moderne srpske države. Želim da zahvalim svim seljacima, svim radnicima, građanima, posebno iz unutrašnjosti, posebno mojim seljanima, koji su kroz blato, preko brvna išli do glasačkog mesta, znajući da svojim glasovima u stvari spašavaju državu od većih nevolja. Ja sam im zahvalan što su državotvorni, što su razumeli potrebu da na čelo države dođe jak čovek. To je stvorilo priliku i da ponovo imamo izbor Vlade i ja sam zahvalan tim mladim ljudima i mi o njima moramo da vodimo računa, jer poljoprivredna politika nije više samo pitanje poljoprivrede, već pitanje demografije, pitanje bezbednosti, sigurnosti.

Želim da poljoprivredu, energetiku i prerađivačku industriju spojimo što bliže mestu proizvodnje, što bliže selu, da li kroz proizvođačko-prerađivačke zadruge, da li kroz hladnjače, da li kroz sušare, da li izgradnjom prerađivačkih kapaciteta. Uglavnom te male vredne ljude treba zadržati tamo gde sada žive, jer su oni državotvorni, i to su pokazali nebrojeno puta.

Dostojevski je rekao – nije dovoljno imati siromašne, potrebno je napraviti bednike. Upravo je to bilo geslo i vodilja stranke bivših režima, žute mašinerije, pokreta džabalebaroša, lopova i ponekog stečajnog upravnika. Netačna je Atlagićeva teorija da je čovek postao od stečajnog upravnika. Gledajući jednog ja sam zaključio da je tako postao nečovek. Ta žuta mašinerija, pokret džabalebaroša i lopova je nemilice krala i otpuštala stotine hiljada ljudi rušeći im dostojanstvo koji su siromašni, otpušteni, slabo plaćeni, bez ikakvog dostojanstva tumarali tako otpušteni radničkim predgrađima po industrijskim gradovima.

Za to vreme izneto je 50 milijardi njihovog novca. Sve što je bilo naše, zajedničko, sve je postalo njihovo. Izneto je po procenama međunarodnih organizacija 50 milijardi našeg novca na Devičanska ostrva, Sejšelska ostrva i neka druga belosvetska ostrva. Danas kada moj kolega poljoprivrednik priča o pranju novca, o vladavini prava, hajde da vidimo kako je to u 24. godini, još nije bio služio vojsku, a nije išao na fakultet, pa srednja trgovačka nije fakultet… U to vreme se služila vojska sa 19 godina, a on kaže da u 24. godini još uvek nije služio vojsku, što nas dovodi do toga da verovatno nije govorio istinu.

Naime, taj moj kolega poljoprivrednik koji priča o pranju novca je osnovao firmu, rešenjem itd, 24.11.2008. godine, „Vinemont ventures tortola rotaun“Devičanska ostrva, britanska, matični broj, itd. To onaj isti koji se zalaže za vladavinu prava, a vi gospođo ministarko, prvi vaš zadatak, kad ponovo budete ministar pravde je da proverite da li je istina ono što svedoče njegove kolege iz stranke da je u mladosti izbacio čoveka iz voza samo zato što je govorio engleski. Dakle, tog pojedinca treba dobro proveriti, a po mogućstvu, ako je tačno, ono što je gospodin Martinović rekao, i oduzeti oružje.

Oni danas kritikuju nas što nismo rešili sve probleme…

(Zoran Krasić: Nije u zatvoru.)

Dobro, gospodine Krasiću, malo tiše. Ne možete mene omesti tako lako.

… što nismo rešili sve probleme brzo i jednostavno koje su oni ostavili, a nema problema u ovoj državi koje oni nisu napravili. Iz teške situacije se ne izlazi lako već teško. Država je složen, ozbiljan i dugo pravljen proizvod. Mnogo vremena će trebati da se popravi šteta. Oni danas govore o Hercegovačkoj, o vladavini prava. Toliki politički pritisak vrše da treba da budu svesni da nema vladavine prava uz tako jak i velik politički pritisak koji se vrši na tužilaštvo i na pravosuđe.

Oni pričaju o slobodama. Sloboda govora je prvo demokratsko pravo, a mene su tužili gospodin Rasulović, njegova žena, kuče nije za reči izgovorene u Narodnoj skupštini i uz tužbu su priložili, verovali ili ne, stenogram. Danas oni kliču za slobodu bez straha, a pri tome opravdavaju prebijanje Milanovića, svojevremeno, pred RTS.

Što se tiče odbrane, tu sam u obavezi da kažem da je ministar odbrane kvalifikovan za taj posao i pravnom strukom, a kasnije iz bezbednosti, radovima, ali da bi očuvali mir treba da znamo da nisu svi napolju nama baš toliko naklonjeni prijatelji, da ima onih koji žele da podeljene narode bivše Jugoslavije iskoriste jedne protiv drugih. Da bi očuvali mir moramo imati tehniku i spremnu vojsku koja može očuvati taj mir i na tehnički način, jer bez snažne vojske, ako nismo spremni za ne daj Bože neke sukobe, u takvim situacijama ćemo teško očuvati mir. Ne treba da srljamo u sukobe, jer onaj ko srlja u sukobe obično ih izgubi. Mi treba da se ugledamo malo i na Napoleona, koji je rekao – treba znati kada navući lavlju kožu, a kada lisičiju. Mi smo dosta ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe, ali pri tome moramo biti spremni na svaku vrstu otpora u odbrambenom sukobu, jer mi svoju državu i svoju zemlju moramo štititi svojom vojskom, a ko nema svoju vojsku hraniće tuđu.

Što se spoljne politike tiče, moramo poštovati sebe. Treba da imamo prijatelje i partnere, ali pri tome možemo da imamo prijatelje i partnere i sa Rusijom, i sa Kinom, i sa SAD, i sa EU, možemo biti partneri ali ne i vazali i podanici.

Naš nacionalni interes, ukoliko ga drugi ceni šta je naš nacionalni interes, i nije naš nacionalni interes. Vi ste Vlada kontinuiteta. Vi nastavljate rad Vlade koja je napravila suficit, vi nastavljate rad Vlade, jer je Vlada koje su inflaciju koja je bila gotovo dvocifrena, svela na zanemarljiv, rast kursa je zanemarljiv, pokrivenost uvoza izvozom je gotovo izjednačen, skočio je na blizu 80%. S tim u vezi, da kažem da je pokrivenost uvoza izvozom u Rusiji najmanji. Rusija je daleko, ne mogu sve robe da budu konkurentne tamo, bez obzira na niske carinske stope.

Mi moramo koristiti put u EU da osnažimo svoju ekonomiju, da bi oni drugi investirali u to. Ova Vlada je napravila suficit, ova je Vlada napravila državu koja može da živi od svojih prihoda, koja više ubere nego što potroši. Mi moramo da se vežemo za proizvodnju, za izvoz. Ovako male države mogu samo da opstanu ukoliko imaju dovoljno investitora koji će doneti deo tržišta, gde ćemo izvozom moći da steknemo novac, da servisiramo obaveze i dugove, i da obezbedimo što bolju egzistenciju svom stanovništvu.

Verujem da je pred Vladom mukotrpan rad, da se vi nećete uzdati u sreću i u potkovicu, vi ćete zavrnuti rukave, da nećete ljudima zavrtati ruke, verujem da ste posvećeni, da ćete biti vredni, mnogi od vas su to u prošlom sazivu pokazali.

I na kraju da kažem, ovi koji se zalažu za veliku Srbiju, mi se moramo izboriti za neku bolju budućnost, mi moramo biti ekonomski jaki. Da bi jednoga dana povratili KiM, prvo, moramo imati snažnu ekonomiju. Iz te snažne ekonomije mora da proistekne snažna politička pozicija naše zemlje, snažna vojska, iz toga Srbija mora da bude velika.

Nama će biti bolje, kada budemo bolji. Srbija će biti velika, kada postane velika iznutra. Mi se moramo izboriti za bolju budućnost. Poklonjena budućnost ne postoji.

I na kraju, onima koji misle da će disciplina popustiti ovoj Vladi, savetujem, Tomas Man je rekao - za otadžbinu sve, za Vladu koliko zasluži. Prevodim to, moj glas imate, dok za Srbiju dajete sve, dakle, moj glas je za Srbiju sve, a za Vladu koliko zasluži. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, hoćete li gospodine Šaroviću sesti da ja mogu da …

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mogu da prihvatim amandman koji je obrazlagao dobitnik lutrije, nije kupovao, ali je dobio, iz prostog razloga što je govorio o Ministarstvu za evropske integracije kao nepotrebnom. Čovek je zaboravio ko mu je šef stranke, nazovi stranke i pokret. To je osoba koja kada je bila poslanik u vreme vlasti Vojislava Koštunice je bila u Odboru za evropske integracije.

(Zoran Krasić: Jel to amandman?)

Itekako je amandman.

Neprihvatljivo je da neko ko je u parlament ušao uz pomoć stranke koja je njemu dala šefa koji je išao u omiljeni Odbor za …
O amandmanu govorim.
Kolega je govorio – dodaju se ministarstva u članu 1.
On je rekao da se brišu. Evropske integracije mu smetaju iako je predsednik njegove stranke bio aktivni član Odbora za evropske integracije, studije izvodljivosti. Parafirali su SSP itd.
Za mene je neprihvatljivo da dobitnik lutrije, koji je dobio očigledno amneziju da je dobio na lutriji, predloži ovakav amandman i ja za njega neću glasati. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se malo izgubio u redosledu, ja u redosledu a vi u nečem drugom. Ja i dalje insistiram da ne prihvatimo ovaj amandman, posebno u vezi brisanja člana čime pojedini poslanici, gospođo Radeta, strpite se malo, nemojte dobacivati, ja vama nikada nisam dobacivao, u vezi, ne govorim u vezi vaše poslaničke grupe, govorim o licemerstvu, određene poslaničke grupe koja je zaboravila 2005. godinu, zaboravila Oli Rena, zaboravila ono – izvodljivo je, dakle u vreme Vlade Vojislava Koštunice, gde su preko te stranke došli u Narodnu skupštinu na izborima, što je legitimno, određeni narodni poslanici, zaboravili su deo svoje prošlosti koji govori o njihovom uspehu na tom putu ka evropskim integracijama.

Šefovi pojedinih stranaka ili pokreta, a za stranku ne mogu da skupe 10.000 potpisa, a danas su kategorički protiv protiv evropskih integracija, a tada su bili za. Sada su protiv toga da postoji ministarstvo za evropske integracije i sve najgore govore o EU, ali kada su oni vršili vlast, onda su govorili sve najbolje o EU.

Tako ću navesti primer, nisu oni ulazili u Odbor za evropske integracije, kada su bili vlast, samo iz znatiželje, ali ajde sa tim mogu i da se složim, ali ako neko ode na mesto ambasadora u Rim, gospodine Martinoviću, da li je on otišao na mesto ambasadora u Rim iz znatiželje ili je to bila njegova želja da za vreme vlasti svoje partije vidi Rim, platu od 5.000 evra i gle slučaja, kada su izgubili vlast, više nije bio aktuelan Rim, sada im je aktuelan Krim. Ona plata od 5.000 evra nikada nije vraćena.

Zaboravili su i parafiranje 2007. SSP sporazuma, a u tom SSP sporazumu piše da je strancima dozvoljeno i pre nego što uđemo u EU, što je neviđeno u svim zemljama koje su pristupale EU, da i pre pristupanja se dozvoli prodaja nekretnina, a time i zemljište strancima. To je parafirala vlast Vojislava Koštunice i danas mnogi koji pomoću njegove stranke ili nastavka njegove stranke ili od onoga što je ostalo od njegove stranke, a ovde su u Skupštini, zaboravljaju taj detalj.

Druga poslanička grupa ima protiv evropskih integracija i po njima nema dovoljno vladavine prava. Vladavina prava podrazumeva i ne pritisak na sud i tužilaštvo, što on permanentno vrši spominjući neku Savamalu, a ja sam to za razliku od njih, lepo postavio pitanje za Inđiju i devet srušenih zgrada i divlju gradnju i dobio odgovor da to od 2007. godine čuči u tužilaštvu za organizovani kriminal i da ništa nije pokrenuto i ne pada mi na pamet da vršim pritisak na pravosuđe koje su oni reformisali 2009. godine, koliko se ja sećam.

Na kraju, ja verujem zašto je profesor zabrinut za evropske integracije, jer ukoliko uđemo u EU, onda će važiti ista pravila i po pitanju univerzitetskih diploma koje često tako spominju.

Naime, profesor koji je sada ovako junački pobegao ispred mene je diplomirao na Soroš univerzitetu u Mađarskoj, koji je Orban ukinuo. Ukoliko se ukinu te diplome, on će biti samo srednjoškolac i dizajnerski tehničar. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vođa tog pokreta sandinista nije bio samo evroskeptik, bio je ambasador zato što je bio evroskeptik. Samo da vas podsetim da je toliko bio evroskeptik da ni na poziv Vojislava Koštunice da se vrati posle raskida da DS, da se vrati iz Rima, taj evroskeptik nije želeo. Znači, bilo je draže zadržati 5.000 evra i Rim, nego se vratiti po pozivu svog predsednika stranke i zalagati se za Krim. Toliko o doslednosti.

Što se prakse tiče o odbrani KiM, dovoljno je navesti 2004. godinu, da povodom martovskog pogroma ta stranka nije mrdnula malim prstom da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji i veliki deo zida plača pripada i njima, odnosno njihovoj ne reakciji i nebrizi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 103. i 104.

Pravo je predsednika Narodne skupštine da odobri ili ne odobri repliku. To je vaše suvereno pravo. Ali, prethodno moraju da budu ispunjeni neki uslovi.

Očigledno da je gospođa koju uopšte nisam pomenuo, a koja kaže da je opravdano odsutna bila, ali, nešto je često opravdano odsutna, proverite u evidenciji Narodne skupštine, očigledno da se zabunila, jer ja uopšte nisam pomenuo ni njeno ime, ni njeno prezime.

Ja sam govorio…
U delu da je replika bila na osnovu mog izlaganja, da joj nisam pomenuo ni ime, ni prezime, ni političku stranku kojoj pripada, ni poslaničku grupu kojoj pripada. Prema tome, ona nije imala osnov, da bi Vi dali njoj pravo za repliku.
Međutim, ja poštujem Vašu pozitivnu diskriminaciju. Neću se buniti oko ovog stava što ja nisam dobio pravo na repliku, iako mi je dva puta pomenuto ime i prezime, iako je pokušala da mi inputira da sam rekao ono što nisam. Ali, uvažavajući Vaš stav o pozitivnoj diskriminaciji, dakle, da opozicija ima veća prava, ja Vam dajem za pravo da meni ne date repliku, a njoj uvek dajte i uvek se tako prema opoziciji odnosite. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, član 103. st. 7. i 8. Predlažem da zbog zloupotrebe Poslovnika toj poslaničkoj grupi oduzmete ona dva minuta.

Još, da stavim jednu ispravku, ne kaže se celo vreme, nego sve vreme.
Zahvaljujem.
Ne tražim da se glasa.
Povlačim amandman.
Povlačim amandman.
Povlačim amandman.