Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marijan Rističević

Marijan Rističević

Narodna seljačka stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka, a možda je i moja – život je crtica između dva numerička broja. Dakle, kada odete na groblje, onda vidite koliko smo mi prolazni, onda vidite da je život stvarno samo ona crtica između dva broja. Na nama je da ta crtica bude što duža, da što duže traje i da je što kvalitetnija.

Svi mi želimo da živimo što duže, ali retko ko, gotovo niko, ne želi da bude star i bolestan. Dostojevski je rekao da kada se bogatstvo izgubi ništa nije izgubljeno, ali kada se zdravlje izgubi onda je sve izgubljeno.

Ovim zakonima se da popraviti i ovim zakonom se da popraviti izgubljeno zdravlje, da ona crtica traje što duže i da bude što kvalitetnija. Na nama je da menjamo propise, da propisi budu u korist ljudi, kao što smo i do sada radili. Rezultati u zdravstvu su nemerljivi kada uzmemo zatečeno stanje. Kada uzmemo da su u Kliničkom centru Vojvodina bez plana nabavke, bez finansijskog plana vršene tzv. javne nabavke protivzakonito za dve milijarde i da nikada niko nije za to odgovarao, a da je jedan od rukovodioca Kliničkog centra Vojvodina bila Pajtićeva supruga, koliko se sećam, onda vidimo kolika je razlika između nas i njih i ta razlika treba da bude kvalitetna u našu korist.

LJudi troše zdravlje da bi stekli bogatstvo, a onda bogatstvo treba trošiti da bi se sačuvalo zdravlje, takvi su odnosi u svetu, obnovilo zdravlje, takvi su odnosi u svetu i mi ne smemo da kaskamo za svetom. Stoga, sem ovog amandmana, tražim da kolege poslanici glasaju za ovaj predlog zakona. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Građani su preneli deo suvereniteta na nas, na neposrednim, slobodnim demokratskim izborima. Naša obaveza prema građanima je da zastupamo njihov suverenitet u ovoj Skupštini. Nisu besmisleni amandmani, besmisleni su narodni poslanici koji ne poštuju volju građana i koji ovde ne prisustvuju, jer se negde pogađaju za sledeću skupštinu ako izvole da izađu na izbore itd.

Povreda dostojanstva je učinjena od osobe koja danima propagira, vrši propagandu protiv ovog zakona. To je dozvoljeno. Ali, da smo mu mi usadili milionske ćelije kao Lutrija Srbije, za vreme vladavine Borisa Tadića, koji mu je usadio milione, možda bi kolega poslanik sasvim drugačije razgovarao. Pošto mi to nismo uradili, pošto mu nismo usadili višemilionske lutrijske ćelije, on danima vrši propagandu protiv ovog zakona. To je njegovo pravo, ali njegovo pravo da naša zalaganja naziva besmislenim, da naše amandmane naziva besmislenim tim pre što ovde provodi deset puta manje vremena nego ja. Dođe, nešto kaže, izađe, to nije zastupanje građana.

Na kraju, danas je isto postupio. Znači, oni dolaze u smenama, pola sata, nešto kažu i izađu. Na kraju, čovek je čudo, medicinski fenomen. Presade se organi, presadi se ovo, sve su to dostignuća medicine, ali još niko nije uspeo da presadi nacionalnost sem Đorđa Vukadinovića zvanog Đokava. On je čak uspeo da presadi sebi nacionalna osećanja drugih i zato je on za mene medicinski fenomen. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108, 109. i 103. Ne tražim da primenjujete meru iz člana 103. st. 7. i 8, priznajem, nekad bi je mogli primeniti i prema meni. Ali, opet ste dopustili reč „mazohizam“. Koga mi ovde mučimo? Evo, gospodin ministar je tu, zamislite da u Klinički centar Srbije ne dođe 20% medicinskih sestara danas na posao, da ne dođe 20% osoblja. Zamislite da u neku fabriku ne dođe 20% ljudi gde svako ima neki svoj zadatak i svako treba da ugradi po jedan deo.

Ja i Skupštinu vidim kao zbir radnih mesta. Politika je takođe neki proizvod koji treba da bude upakovan ne samo od strane vlasti, već i od strane opozicije, da se i njihove primedbe uzmu u obzir. Ja ne vidim da je mazohizam zato što smo mi predložili amandmane, pa oni treba da sede u sali i da stignu na red kao i mi. Koliko mi možemo da podnesemo amandmana, toliko mogu i oni. Ima konstruktivni deo opozicije koji to svoje pravo koristi i ima onih koji, kako to kaže moj kolega Atlagić, luftiguzaju negde po gradu. Dakle, velika je razlika između nas koji sedimo na svojim radnim mestima i onih koji to ne čine.

Takođe, ničim on nije zaslužio repliku. Na povredu Poslovnika, gospodine predsedavajući, ne postoji replika, dakle, to je mogao ukoliko je neka redovna diskusija bila, ali ja znam da je ovde bila serija povreda Poslovnika ukazanih tri ili četiri puta. Dakle, ne očekujem da o medicini čovek zna, kada on leči vlaškom magijom, dva krila slepog miša, jedna kresta od petla, dve dlake, jedna čačkalica, e, to je njegov domen u medicini. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, pravo narodnih poslanika je da budu za i protiv ovog zakona. Pravo je da komentarišu zakon, ali shodno nekim našim pravilima unutra.

Ne možete reći da su amandmani besmisleni, i to više puta. Govoriti o bezboraznim komentarima na njegov račun. Ja gospodina Vukadinoviću, nisam dao nikakav bezobrazan komentar,

Član 107. rekao sam vama, da njemu nisam, dakle, nisam se njemu lično obratio već vama. Dakle, ja ne verujem da su to bezobrazni komentari, ako neko kaže da je on pokušao da bude zastupnik vlaške nacionalne manjine, i da je bio drugi na listi Vlaške nacionalne manjine, evo gospodin Martinović i vi to svakako znate. To je istina. Govoriti istinu u ovom parlamentu, nije prekršaj, i nije bezobrazluk.

Broj dva, on je od Borisa Tadića, u njegovo vreme, od Lutrije Srbije, od one gospođe, jel tako gospodine Martinoviću, dobio dva miliona i 400 hiljada dinara. Da li je bezobrazluk reći istinu. Ja mislim da nije. Bezobrazluk je reći da su nečiji amandmani besmisleni.

Ne postoje besmisleni amandmani, to odbori odmah uklone, postoje besmisleni poslanici, koji umesto da rade svoj posao, oni idu i potkopavaju državu, vredni kao krtice. Potkopavaju državu, rade za državu a ne mogu da utvrdim koju.

E, to je bezobrazluk, e, to je besmisleno, a nije besmisleno podnositi amandmane. Promovišite koliko hoćete i sebe, što je njegovo pravo, koje je istovetno kao i pravo svih drugih narodnih poslanika.

Na kraju da kažem, šteta što se zli jezici ne presađuju i ne izvoze, on bi bio ozbiljan izvorni potencijal ove zemlje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji moja Srbija. Postoji Srbija koju ja volim. Srbija njiva i šljiva. Srbija kojoj sam ja posvetio 60 godina. Nisam hirurg, ja iz Skupštine ne mogu da se vratim da operišem. Ja nisam ni analitičar, nisam ni novinar, nisam istraživač javnog mnjenja, tamo neki Vlah je sve to. Dakle, ja ne znam koliko tih Vlaha ima u jednom Vlahu. Znači, sam o sebi piše, sam sebe istražuje, sam o sebi izveštava, sam sebe predstavlja kao što je rekao, iako pripada ovoj grupi Đilas i Jeremić.

Dakle, ja sam poljoprivrednik i koristim subvenciju u poljoprivredni shodno zakonu kao i svi drugi poljoprivrednici. Ako je greh orati i kupiti traktor, eto ja sam lopov i ja sam grešan. Ja sam lopov i ja sam grešnik zato što nisam luftikaner i zato što sam kupio traktor i orem zemlju. To sam radio i pre nego što sam bio narodni poslanik.

Hoću da koristim ovu zemlju. Neću da budem, kao što on kaže luftiguz, neću da idem da hvalim ovoga – onoga, neću da idem na listu tamo nekog mišobacača itd. pa da se posle odričem od njega. Hoću da služim svojoj zemlji na način na koji ja to umem, da orem zemlju i mislim da nije greh.

Greh je kupiti jahtu, otići na Maldive, greh je kupiti stan u Beču, greh je zasaditi kobajagi vinograd za 525.000 evra, pa prodati vinograd i sve to. Ali, ja gospodinu ništa ne mogu da zamerim, on mene naziva kolegom ako se to tako može zvati.

Ja njih ne mogu zvati kolegama. Da bi ih zvao kolegama oni bi morali biti prisutni ovde, a pošto nisu moj savet mu je da se opet prijavi kod Tadića na lutriju, da se opet kandiduje za dva miliona i 400 hiljada, jer on je poznat po tome da ne kupuje srećke a dobija. Moraće dugo da sačeka da se Tadić, Đilas i Jeremić vrate na vlast. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 107.

`Gospodine predsedavajući, dopuštam da budete tolerantni, ali nemojte previše. Cenim to i što moj kolega poljoprivrednik podržava ovaj zakon. Ja kao njegov izabrani lekar cenim napore pacijenta da razume i podrži Predlog zakona. Ja to pozdravljam.

Ali, mnogo je toga rečeno, pa i to da je naše zdravstvo na nivou najgorih afričkih država, ako se ja dobro sećam, ministar je tu, gospodin Martinović je tu, oni mogu da potvrde da li sam ja to dobro čuo ili nisam. To je netačno. To je zlonamerno.

Dakle, zemlja koju smo mi zatekli je bila kuća golih zidova, zdravstvo je bilo 34. po proceni evropskog potrošača, ne srpskog, evropskog. Dakle, evropski potrošač, sigurno nije član moje partije kolektivni, a nije ni kolektivni član SNS. Oni tvrde, da smo pretekli 11 zemalja EU, što on negira. Oni to tvrde, a ukupno u Evropi 14 zemalja. Sa 34, 30, 24, 20, ispravite ako grešim.

Ponosim se što sam tri godine bio član Upravnog odbora RFZO. Sa 21 člana, ministar neka potvrdi, mi smo prešli na 7 članova Upravnog odbora i Nadzornog odbora, radili smo posao za troje. Uveli smo desetine inovativnih lekova, gotovo najskupljih, van toga, gama nož, iksnož, KC Niš, linearni-akscelatori. To su rezultati koji su nas doveli na 20 mesto u Evropi, ne u EU, sa preticanjem 11 evropskih zemalja.

Ali, moram da kažem, da neko ko, kao moj kolega poljoprivrednih, ko ne može da ceni tuđu vrednost, nečiju vrednost, ne može da proceni ni svoju. Ne mogu ja nerazumnom objasniti, jer je nerazuman. Da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet jedna primenjiva izreka na mog pacijenta. Kao izabrani lekar moram da citiram tu izreku, kaže – nema većeg od zla, od zle pameti. Ona je veoma primenjiva u ovom slučaju za mog pacijenta, kolegu poljoprivrednika.

Po procenama „Finanšl integritija“, u ovoj zemlji, a i on je bio premijer u tom periodu, do 2010. godine izneto je. protivzakonito 51 milijarda dolara. Uprkos tome, od 2012. godine kada je recimo, o trošku RFZO lečeno četrdesetoro dece, mi smo prošle godine lečili 14 puta više u inostranstvu. Oni su na sedam odraslih lečili jedno dete. Kod nas je na osmoro dece lečen jedan odrastao. Svi koji nisu prošli, veoma mali broj, imali su priliku da u budžetskom fondu Republike Srbije ostvare svoje pravo ukoliko ga nisu ostvarili o trošku RFZO.

Nemerljivi su rezultati koje pokušava moj kolega poljoprivrednik da opovrgne. Dakle, neko ko je učestvovao u iznošenju 51 milijarde dolara je krivac. Zašto naši lekari i sestre beže u inostranstvo? Koliko bi mogli da podignemo plate zaposlenih u zdravstvu da se to nije desilo, a to je većinom para od prihoda privatizacije koje su ispumpane u inostranstvu i više nisu u privrednom lancu ove zemlje, nego se negde za te pare kupuju jahte.

I na kraju da kažem, što se Kliničkog centra Niš tiče, moj kolega poljoprivrednik, nije pacijent za tu ustanovu, a kolega Rančić treba da mi potvrdi. Mislim da je on za ustanovu 13 kilometara od Niša, zove se Topaonica. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pre svega građanima Srbije želim da ne dođu u poziciju da budu donori, jer znamo koja je to pozicija. Ja im stvarno to želim, kao humanista. Takođe želim svim ljudima da ne dođu u poziciju da im je potreban organ, da im je potreban donor.

Želje su jedno a stvarnost drugo. Ja verujem da te želje delimo svi ovde koji smo prisutni. Za ove odsutne nisam siguran. Ovi odsutni su nas nazvali žutom kućom, Skupštinom. Ovo nije žuta kuća od 2012. godine. Žuta kuća je ovde izgubila 2012. godine. Tako nas nazivaju oni koji su pustili 2.106 albanskih terorista 2001. godine iz zatvora. Pustili su one koji su Srbima vadili organe. I danas su oni bez stida i srama, sa dva prsta obraza i tvrde da je ova Skupština žuta kuća. Nije, od 2012. godine. Ali, ima jedno malo žuto odeljenje. U rasejanju, kao što vidite.

Takođe, ima izreka – zdravlje na usta ulazi. Oni su to često radili. Ja ću vam pokazati ugovor koji je Dom zdravlja u Inđiji imao. Akcija se zvala „Vojvođanska kuća zdravlja“. Ali, kako je funkcionisala „Vojvođanska kuća zdravlja“? Pokušaću da vam dočaram iz onoga što je fakturisano.

Dakle – al se nekad dobro jelo, „Vojvođanska kuća zdravlja“ na usta ulazi. Ugovor od 24. 09. 2015. godine a 2016. godine su u Inđiji zglajznuli sa vlasti. Kaže ovako – kafana, ugovor između doma zdravlja i kafane, ej kafano muko. Kaže – vrsta proizvoda, šta je konzimirano. Pa kaže – bečka šnicla, 200 grama, količina 600. Čudan neki ručak. Uz taj ručak ide i karađorđeva, debljina prečnika 180 milimetara. Ovo mora da je bio san demokrata, kako to zovu, 180 milimetara, 600 porcija. Ništa ne izmišljam. Možda je smešno, ali to je koštalo. Ovo je plaćeno novcem od zdravstvenih osiguranika. Dalje, punjena vešalica – 600 porcija. Ovo kao da je vojska bila. Prvo, kafana ne može da primi 600 ljudi. Ali, tačno 600, jedu 600 ovoga, 600 onoga, to je treće jelo. Četvrto jelo – pečena piletina. Voleli su oni piletinu, raznoraznu piletinu. Takođe 600 porcija. Pljeskavica od 200 grama – 600 porcija. Sve ukupno – dva miliona 610 hiljada.

Dom zdravlja je inače zatečen u minusu od 300 miliona. Lekovi – minus 172 miliona, iako smo im mi iz RFZO dali pare za lekove. Ali, oni su potrošili na pljeskavice, na karađorđeve od 180 milimetara.

Dalje kaže – krempita, 150 grama, hiljadu komada. Ovih 600 su jeli po jedan, 66 krempita. Štrudla sa makom ili orasima, po želji, hiljadu komada. Štrudla sa višnjama, hiljadu komada. To je koštalo 864 hiljade, to dolazi već negde tri i po miliona, ali uz to moralo je, pošto je zdravlje u pitanju, bilo je tu sokova i voda.

Voda „Rosa“ 5.400 komada, znači, ovih 600 je pilo po devet voda, tačno se znalo da će svaki od njih da popije devet voda. Dalje, „Koka-kola“, 1.200 komada, to je strano piće i to su oni po dve „Koka-kole“, onako uz vodu i „Fanta“ još 1.200 komada. Sve je to koštalo blizu četiri miliona. Tako su oni radili, ovo žuto preduzeće u rasejanju.

Da ne ostanem dužan Đorđu Vukadinoviću, ovo je moj čuveni traktor. Nisam ja dobio podsticaj, to je kredit Fonda za razvoje Vojvodine. Ja mu ustupam traktor, ali da on preuzme kredit od 30.000 i nešto evra, da preuzme šestomesečnu ratu od 3.000 evra, a mi vrati učešće od 20%, a subvencije od 40%, ovde je potvrda, sam po ugovoru bio obavezan da ustupim Fondu za razvoj poljoprivrede Vojvodine.

Dakle, jeste Aleksić dobio traktor, jesu još neki poslanici, to je njihovo pravo, ali eto, ja to pravo u Srbiji nisam iskoristio i to je još jedna izmišljotina.

I na kraju da završim sa ovim savezom lopuža i prevaranata, tzv. Đilasova levica. Levičari milioneri. Milioneri opljačkali milione, opljačkali milione savez lopuža i prevaranata, ja ih sa pravom zovem. Jesu nam Albanci vadili organe, onih 2.106 koje su oni pustili. Oni su posle toga koristili funkcije za privatne poslove. Desetine i stotine miliona evra su teški levičari „leva ruka, desni džep“ Đilas. Ako su nam Albanci vadili organe, ovi su nam 12 i 16 godina krv na slamku popili. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, književnik Pavić je rekao da svi mi sa Bogom imamo po jedan ugovor, svi smo mi na odsustvu kod Boga, ja sam verujući čovek, ali svi moramo da se trudimo da to odsustvo kod Boga traje što duže. Mislim i da presađivanje organa treba da bude baš u toj svrsi, da taj ugovor koji imamo sa Bogom o ograničenom odsustvu, o životu koji je ograničen, traje što duže i što kvalitetnije.

Zdravlje nadmašuje sva zemaljska dobra. Ima poslovica koja kaže – zdrav siromah je srećniji od bolesnog kralja. Bolestan kralj siromašnom siromahu vidi krunu na glavi. Zdravlje je, takođe poslovice kažu, odele koje samo bolestan čovek može da vidi. O zdravlju moramo da se staramo.

Trebali ste slušati gospodina Vlahodinovića, ili kako se već zove poslanik, na konferenciji za štampu. Trebali ste videti ove iz nikad im dosta nije bilo kako nastupaju na konferencijama za štampu. Ne može se zdravlje čuvati reiki terapijama. One dve gospođe narodne poslanice koje pružaju lekarske i medicinske usluge bez ikakve licence, to ste svi videli na društvenim mrežama, a čak sam ja nekim medijima dao da bude što vidljivije. Ne može to su đok terapijom koju one preporučuju, a ako im ne pomogne onda reiki ili feng šui.

Znači, postoje i dokazane naučne metode u lečenju ljudi. Ja ne verujem ni u vlašku magiju. To gospodin Vlahodinović misli, sada pređemo u Vlahe, primenimo vlašku magiju, ne treba presađivanje organa, to je meni tako sumnjivo i onda on primeni vlašku magiju i ko rukom odneto. To jednostavno ne prolazi i ne treba držati u zabludi građane Republike Srbije. Znači, moraju se primenjivati pre svega naučno dokazana sredstva. U zdravstvu moramo se starati o presađivanju organa.

Da kažem na kraju, na sreću, zla pamet se ne može presaditi i s tim u vezi, čast jednom izuzetku, žuto preduzeće svakako neće naneti štetu ovom čovečanstvu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji način da oni koji su rođeni izbegnu smrt. Taj način ne postoji, ali se to da odgoditi, naravno, uz dobru zdravstvenu negu.

Mi smo u poslednjih nekoliko godina napredovali za 14 mesta na evropskoj lestvici. Bili smo 2012. godine 34. od 34 zemlje. To je najbolje znaju ovi koji sada nisu tu, koji se pogađaju za neke nove mandate.

Pa, dragi građani kada se već pogađaju za nove mandate, pogledajte prvo kako koriste ove. Ove prazne klupe najbolje govore o tome koliko je njih to uopšte zanimalo.

Sagrađenu kuću može svako da kritikuje, ali ne može svako da je sagradi. Neki su nas ovde kritikovali, neki uopšte nisu došli. Ti što nisu došli me malo više zabrinjavaju. Više sam zahvalan na kritikama otvorenim, nego na tajnim kritikama, na dogovorima sa stranim silama koje dogovarate samo da bi podelili neke mandate ili da bi vlast preuzeli na ulici.

U ove tri godine sam bio u Upravnom odboru RFZO ispred osiguranika poljoprivrednika i ponosan sam na taj period zato što sam bio deo sistema koji je nabavio novu opremu, zato što sam bio deo sistema koji je završio Kamenicu 2, koja je trebala biti gotova 2010. godine ili 2009. godine, ali je završena tek posle promena 2016. godine i opremljena.

Oni su nekoliko puta gubili po šest meseci do godinu dana za nabavku linearnih akceleratora, zato što su otvoreno muljali i otvoreno nameštali javne nabavke i s tim u vezi su na desetine ljudi, koji su čekali na zračenje u Sremskoj Kamenici, odveli u smrt. Samo zato što je nisu završili šest godina pitanje je koliko je ljudi platilo životom njihov nemar i njihovu nameru za otvorenu korupciju koja je koštala, čini mi se, 12 miliona više evra od onoga što je bilo planirano.

Dakle, napredak je bio očigledan. Ne tvrdim da to ne može bolje i verujem i želim da ubuduće radimo još bolje i da na toj evropskoj listi napredujemo što više možemo, a da mi u privredi za zdravstvene centre, za bolnice, za kliničke centre zaradimo što više novca. Kada zaradimo i napravimo što veći BDP onda će, shodno procentu, i za zdravstvo ostati više, a time i za plate zdravstvenih radnika, što najviše želim. Biće novca da se ti lični dohoci uvećaju srazmerno njihovim zaslugama koje svakako u zdravstvu Republike Srbije postoje.

Hoću da kažem na kraju, dragi građani, nemojte da glasate za one koji ne koriste svoje mandate, a ovde očigledno da ovi žuti kmeri uopšte ne dolaze na sednice, već iza leđa pogađaju za neke druge mandate koji treba da im donesu plate i lične dohotke za nerad koji je očigledan. Iza njih stoje dela i nedela koja će ova i buduće generacije pokušati da otplate. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika, a to je dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, vi ste dopustili da moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, govori o tome da je neko pod dejstvom psihoaktivnih supstanci objedinio dnevni red, ukoliko sam ja to razumeo dobro. Kolega Martinović neka me ispravi ako to nije tako. To je nedopustivo.

Ne sumnjam u njegove lekarske sposobnosti, u njegovo veštačenje, s obzirom da on iz sopstvenog iskustva najbolje zna šta su psihoaktivne supstance. Mogao je to malo bolje proceniti, ali ovo što je uradio je nedopustivo.

Takođe je nedopustivo što ste dopustili da govori o JSO, veoma nedopustivo. Dakle, ovo je zabava u Kuli posle navodnog pokušala državnog udara. Ovo su ministri unutrašnjih poslova, savezni Zoran Živković, poznatiji moj kolega poljoprivrednik, i pored njega je Mihajlović, republički ministar unutrašnjih poslova. Obojica su posle navodnog pokušaja državnog udara se i te kako družili sa pripadnicima jedinice JSO. Čak su sa njima zaigrali i zapevali „Moji su drugovi žestoki momci“, što se naravno iz priloženih fotografija da primetiti.

Takođe, dopustili ste da se govori o JSO. Posle navodnog pokušaja državnog udara premijer je obišao bazu JSO, kao što je to uradio čovek koji je zauzeo njegovo mesto. Evo je i fotografija i ubuduće da vodite računa, psihoaktivne supstance su očigledno mom kolegi poljoprivredniku oduzele sive ćelije koje se ne daju presaditi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Dakle, povreda dostojanstva.

Gospodine predsedniče, morate da imate meru. Ja ne ulazim u privatni život kolega poslanika. Kolega Rančić je specijalista te vrste. Nisam taj koji treba da procenjuje ko šta koristi, ali ovde je očigledno zalaganje za psihoaktivne supstance. Dakle, ovde fali još samo da neko razmerava na gram.

Dakle, ovde se reklamira kanabis i to, koliko ja vidim, veoma aktivno. Ovo je Narodna skupština, ovo su narodni poslanici.

Da li ovlašćeni predstavnik kanabisa i pored njega verovatno predstavnik apaurina to koriste ili ne, to je njihovo privatno pravo i ja u to neću da ulazim. Naravno, ako diluju, onda je kažnjivo i ako ih uhvate, ali ja nisam ni policija ni tužilaštvo, a ovde se preterano, po meni, reklamira kanabis, a da pri tome naši gledaoci nisu baš najstručniji, ne mogu proceniti da li se reklamira droga ili se reklamira konoplja u pojedine industrijske svrhe, u poljoprivredne svrhe, od kojih se pravi određena tkanina i drugi proizvodi. Dakle, tu jasno mora da se povuče granica. Očigledno je da on ne reklamira kudelju, kanabis u poljoprivredne svrhe, već reklamira to u neke svrhe za koje obični građani misle da je droga. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. st. 2. i 3. vezano za član 108.

Profesor Pavlović poznat po tome što je malo liberalniji nego što vi kažete. Posle puštanja pornića došlo je reklamiranje narkotika. Ja pitam, pošto je sam rekao da je to kažnjivo Krivičnim zakonikom, da li on samim tim što sam kaže da je to zakonom zabranjeno reklamira narkotike ili ne?

Dakle, oni traže da se meni oduzme vreme samo zato što upozoravam i gledaoce, i vas kao predsedavajućeg, da u ovom trenutku prof. Pavlović sasvim neovlašćeno, postupa kao ovlašćeno lice kanabisa. Dakle, predstavlja, želi da to predstavi kao lek, u ovom trenutku to je narkotik, zakonom je zabranjen. Ja smatram da se ovde vrši reklamiranje narkotika i pri tome, non-stop dobacuje ministru zdravlja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što moje kolege poslanici, koji su danas veoma čudno izgledali i veoma se čudno smejuljili, što nisu prisutni, što prof. Pavlović nije tu da mu objasnim razliku između industrijske konoplje i one druge konoplje za koju je on ovde izvršio propagiranje i reklamiranje.

Dakle, industrijska konoplja do 0,3%. Kad su sušne godine uništava u poljoprivrednim usevima iako nije narkotik, ali čim pređe 0,3% THC-a ona se uništava iako daje veoma solidne prinose i daje veće prihode po hektaru kad se gaji i industrijska konoplja ima više hiljada namena u industriji i u preradi dostiže 10 puta veću vrednost od one koliku ima u poljoprivrednim usevima.

Da bi ostavio i vreme kolegama, ja ću reći da ću podržati sve zakone, naravno i sudije. Sudijama želim da preporučim da znaju da oni treba da štite i da kažnjavaju, da štite one koji nisu krivi, a da kažnjavaju one koji su krivi, ne samo da bi kaznili delo, već da se novo delo ne bi počinilo i moj savet im je da ubuduće vode računa da oni nisu nezavisni, božanski nezavisni, da nisu nezavisni od zakona, već su nezavisni od kriminala i nadam se da će i sudije privrednih sudova i ove druge sudije tako postupati. Hvala.