Sačekajte, samo da dovršim rečenicu.
… za 50 evra i uzeo 500.000 evra, a ovde…

Dame i gospodo, reklamiram član 107. Poslovnika, govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

U čemu je povređen dostojanstvo? Mada smo nekoliko puta ispravljali kolegu, on i dalje tvrdi da mi dajemo zemlju strancima. Dajemo? To je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Mi ništa ne dajemo. Više puta sam ga ispravljao da se zemljište uzima u zakup po ceni…

Nije replika. Povređeno je dostojanstvo, uporno govornik govori o tome da mi dajemo, a dati znači dati, a drugo je uzeti u zakup po ceni od 200 evra, po kojoj su stečajni upravnici prodavali zemlju.

Dame i gospodo, reklamiram član 104. i član 107. Član 104. govori o pravu na repliku. Kad nekom nije pomenuto ni ime, ni prezime, ni poslanička grupa, ni partija, a taj dobije repliku na osnovu grejalice, onda je to već problem. Jedino ako ga je grejalica udarila u glavu, pa se oseća povređenim.

Broj dva, povreda dostojanstva. Ponovo ste dopustili da neko upotrebi reč, izraz – daje. Ne, zemljište se ne daje. Nismo mi stečajni upravnici da dajemo i uzimamo. Zemljište se uzima u zakup za prerađivačku industriju za proizvodnju itd.

Kod stečajnih upravnika izgleda reč „uzeti u zakup“ radi veće proizvodnje ne postoji. Kod njih samo uzeti i dati i otuda ja razumem, mora da je bila loša svirka sinoć, ali ubuduće vodite malo računa o povredi dostojanstva, tim pre što ovaj zakon ne predviđa nikakva izdavanja u zakup, davanje itd. Zakon se odnosi na prodaju zemlje strancima, ispravljanjem SSP i ubuduće bodite računa o tome šta radi kolega stečajni upravnik.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovde smo čuli nastupe nekih ljudi za koje mislim da su ovlašćeni predstavnici bensedina. Dakle, čuli smo o tome kako mi poklanjamo zemlju našim tajkunima, našim.

Ja se ne sećam ni jednog tajkuna kome je ova vlast poklonila zemlju, ali se sećam ovih tajkuna. Sećam da su za nekoliko desetina faksova prodavali ogromne površine poljoprivrednog zemljišta po ceni koja je bila manja od 300 evra. Kada im to nije bilo dovoljno, onda su upotrebili stečajne upravnike. Pa kada im ni to nije bilo dovoljno, onda je odlukom Vlade Mirka Cvetkovića i Saše Dragina 1200 hektara, recimo, „Agrounije“ koja je kupljena za 300 evra po hektaru. Pa su onda negde ispod restorana „Gladnoš“, dakle ove sitne parcelice ovde koje su između ostalog zemljišta pripala „MK Grup“.

Pošto im se nisu svidele te male površine, onda su protivzakonito za to tamo žbunje uzeli uređeno državno poljoprivredno zemljište, uređene parcele, pored autoputa zgodni za izgradnju. Kad ni to nije bilo dovoljno, a žao mi je što je student 12 godina, bivši pokrajinski sekretar, trenutno nije ovde, onda su od strane opštine kupovali zemljište koje je zamenjeno i procenjeno na 30 do 40 dinara kvadratnih metar, odnosno 3.000 evra hektar. Onda ga je opština kupovala iste godine za 50.000 evra hektar. I, onda oni dođu ovde drže predavanje i između ostalog spominju tajkune.

Pravo je čudo kad slušate tamo neku organizaciju koja je osnovana kao porodično društvo, kao porodično udruženje, kad slušate profesora književnosti koji umesto reči zapeta upotrebi reč zarez, valjda je to od Pernara i kad slušate kako smo mi to tajkunima prodali zemljište, zaboravlja, recimo, da je privatizacija „Agrounije“ izvršena 2005. godine, kada je na vlasti bila Vlada Vojislava Koštunice, koja je recimo, i „Agrokoru“ prodala zemljište u tom periodu, a da, kad smo već kod MK Grup da napomenem i to, da je vlasnik te kompanije švajcarska i holandska firma, a Miodrag Kostić je svega vlasnik sa 1%. Ukoliko bi mi sad ugradili u zakon da ne mogu strana pravna lica da osnivaju ovde firme, onda bi se to odnosilo i na ove, a onda bi to bilo retroaktivno dejstvo, stečajni upravnik je, džaba to objašnjavati, šta on zna šta je zakon, on zna samo šta je gitara, trzavica, itd, i da mu oduzmete trzavicu može da naudi nama, a i sebi. Dakle, džaba je njemu to objašnjavati da bi to bilo retroaktivno dejstvo zakona ukoliko bi mi uneli odredbu da se to odnosi na pravna lica, jer većina tih njihovih firmi, njihovi osnivači kao Delti, recimo, sa Kipra, oni kojima su oni prodali poljoprivredno zemljište, oni danas traže da ispravimo sve njihove greške, pa čak i one koje se zbog Ustava i Zakona o privrednim društvima ne mogu tako lako zameniti.

Zaprepašćen sam nastupom profesora književnosti koji je sebi uzeo za pravo da kritikuje vlast Vojislava Koštunice i da to pripiše nama, tim pre što upravo zahvaljujući ostatku te stranke ušao u ovaj parlament i sada on treba delimično da snosi deo greha koji je imala ta Vlada, i sad po svaku cenu pokušavaju nama to da pripišu. Neka mi pokažu šta nije od ovoga tačno i ja ću dati ostavku na mesto narodnog poslanika.

Ovde su spominjali razne miševe, želeći pre svega da poljoprivredno zemljište vežu za direkciju ili za moju malenkost. Evo, potvrda od oba direktora da sa mnom nema veza, ali zato ima veze sa Miloradom Kostićem i zato ima veze sa njima, jer smo napravili pre 2013. godine, pre žetve, napravili smo na moj zahtev aktivnost i pronašli smo 80.000 tona koje su pojeli malo veći miševi, žute boje 80.000 tona i na opšte zaprepašćenje država Srbija je pronašla 22.500 tona od prijatelja bivšeg pokrajinskog sekretara, predsednika opštine Inđija, itd, imao je duplo dno, 22.500 tona. I, gle čuda, umesto da se Republička direkcija uknjiži i naplati od Luks in agrar Krčedin, u listu nepokretnosti je konstatovano da silosi delom već uknjiženi i to na tadašnjeg pomoćnika ministra Dobrivoja Sudžuma u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. E, to su bili oni. E, to je ono što ja govorim da sve svoje greške hoće da pripišu nama i neka nam oproste na njihovim greškama. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto javnosti radi, da ne bi bilo zabune, bilo koju odredbu koju bi mi usvojili, a koja bi retroaktivno imala dejstvo, pa i na ove tajkune, što bih ja želeo, bi bilo protivustavno. Dakle, džabe bi krečili. Ovaj zakon bi bio proglašen neustavnim.

Kako zaštiti ubuduće da poljoprivredno zemljište ne padne u ruke pravnih lica, nekih drugih tajkuna i da oni to ne prodaju, a da podsetim da je „Agrokor“ kupovinom „Dijamanta“ postao vlasnik poljoprivrednog zemljišta. Znači, pošto je „Dijamant“ imao određenu količinu, površinu poljoprivrednog zemljišta, kupovinom „Dijamanta“ u privatizaciji „Agrokor“ je ostao vlasnik tog poljoprivrednog zemljišta, a mislim da je to prodao „Matijeviću“. Ubuduće ukoliko država oseti da je to opasno, ona može da ponovo uvede institut prava preče kupovine.

Po ovom zakonu, svo zemljište koje bude ponuđeno posle deset godina fizičkim licima, strancima, prvo država ima pravo preče kupovine, pa onda komšija ima pravo preče kupovine, pa tek posle ta dva prvenstva kupovine, tek onda strani državljanin, fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji te lokalne samouprave, koji deset godina ima poljoprivredno gazdinstvo može da kupi do dva hektara, pod uslovom da ima mehanizaciju i da se bavio poljoprivredom tri godine. Dakle, tek posle ta dva prava, takvo isto pravo, ukoliko država bude smatrala da treba koristiti, može da uvede pravnim licima ili da stimuliše komšiju odnosno naše domaće fizičko lice da mu da povoljan kredit da on ima pravo prvenstva, pošto ga ima, da on kupi to poljoprivredno zemljište.

Neistina je da ne postoji institut da zaštitimo i to zemljište od stranaca, od stranih pravnih lica. Dakle, ukoliko želimo, mi možemo da kreditiramo domaće fizičko lice da ono ima pravo prvenstva da kupi od MK Komerca, od „Delte“, „Agrokora“ i drugih tajkuna poljoprivredno zemljište. Ukoliko država to bude želela, ukoliko ova vlast ostane, ja mislim da će se to i desiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna kratka ispravka. Možda neko ko je grabio novac iz Lutrije Srbije može grabulju da nazove mehanizacijom. Grabulja je poljoprivredna alatka i nije mehanizacija. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ovaj amandman delim sa poslaničkom grupom SPS zato što su amandmani bili gotovo identični. Dakle, oba rešenja su takva da pokušavamo da maksimalno čuvamo suverenitet ove zemlje.

Mi ne spadamo u onu grupu, posebno stranku bivšeg režima koja je olako Josipoviću poklanjala delove teritorije. Mi i te kako vodimo računa o granicama Republike Srbije, posebno prema našim susedima. Neko je ovde rekao da ne očekuje da će neki evropljanin, evropski farmer doći u Srbiju, a to je isto kao kada bi neko iz Holivuda došao u Kaluđericu. Po neko se nađe iz Holivuda, to i nije čudo da dođe u Kaluđericu, a pravo je čudo kada neko sa 800 evra plate kupi stan u Beču. To je malo veće čudo i da poslanička grupa je zahvaljujući tim olako datim poklonima stekla neke nekretnine širom EU, račune na raznim Devičanskim ostrvima.

Mi, za razliku od njih čuvamo suverenitet zemlje i ova teritorija u kojoj je nedozvoljeno prometovati poljoprivredno zemljište ni pod kojim uslovima strancima, fizičkim licima je teritorija od 10 km. Naravno, mi želimo da gajimo prijateljske odnose, ali ne možemo da zaboravimo istoriju da u evropske farmere spadaju i hrvatski paori, mađarski paori, bugarski paori, rumunski paori. Stoga, ja mislim da ova odredba od 10 km uzduž granice Republike Srbije je nužna, kao i ona koja se tiče kopnene zone bezbednosti gde je takođe 10 km. Stoga je ovaj amandman produžen i ja sam zahvalan i poslaničkoj grupi SPS koja je predložila isti amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što su pripadnici bivšeg režima priznali da su nam ostavili potpuno razvaljenu, čak i teritorijalnu razvaljenu državu.

Ja im odajem priznanje na tom priznanju, ali ako oni misle da će granica biti tamo gde se Tadić dogovorio sa Josipovićem, grdno se varaju. Hvala.

Radi pune istine, dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet 16. avgusta.

Gledajući lidere političkih partija kako su se razgolitili po belosvetskim morima, shvatio sam da ne bi trebali da razmatramo zakon dok se oni ne skupe sa tih belosvetskih mora i ne dođu u ovu Narodnu skupštinu. Iz toga sam zamolio Ministarstvo poljoprivrede da mi to ipak razmatramo pri kraju avgusta i s tim u vezi sam na vreme podneo amandman, dajući šansu tim razgolićenim liderima da učestvuju u ovoj raspravi, da ne kažu da smo zakon usvojili bez njihovog prisustva.

Moram da kažem da sam iznenađen, s obzirom da su svi opozicioni predstavnici na odmoru, a ministar je tu, glasali za ovaj zakon u načelu, pa ni u pojedinostima nisu imali nekih velikih zamerki, vidim da je rasprava bila nešto burnija.

Jedno moram pozdraviti. Pozdravljam glavnu stranku bivšeg režima zato što je rekla da nema više laži, nema više prevare, shvatio sam da odustaju od svog programa i statuta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Poslovnika.

Član 106. kaže da govornik treba da se drži tačke dnevnog reda. Tačka dnevnog reda nije poljoprivreda ukupno, nego Zakon o poljoprivrednom zemljištu, odnosno izmene koje se tiču SSP-a. To je broj jedan.

Broj dva, član 107. kaže da se mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine. Uz puno uvažavanje kolege, ja moram reći da vas je obmanuo. On je govorio da je nešto predložio Odboru za poljoprivredu. Evo, članovi Odbora su tu, ministar je bio na tom Odboru, kolega Ševarlić se uopšte nije pojavio na Odboru. Ne da ništa nije predložio, već se uopšte nije pojavio. Bilo mi je prerano da dođe u osam sati ujutru. On to ustaje malo kasnije, to je penzionerski, ja to razumem, ali je grubo obmanuo Narodnu skupštinu govoreći da je on nešto na Odboru predložio, kad se tamo uopšte nije pojavio. Hvala.

(Boško Obradović: Šta je ovo?)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8. Ovo je bila zloupotreba povrede Poslovnika. U takvim situacijama se odbija od vremena poslaničke grupe, ne znam da li imaju vremena ili nemaju.

Gospodine predsedavajući, cenim vašu tolerantnost za usnulog člana Odbora za poljoprivredu, koji koristi i vreme za povredu Poslovnika da bi izrekao neku kritiku itd, ali postoji povreda dostojanstva. Dakle, predavanje nam drži usnuli član Odbora koji je iz Projekta STAR, a to ministar zna, dobio 62.000 evra. Trebao je da naštampa 1.000 primeraka svoje studije o zadrugarstvu, a onda je ono propalo njihovo, za 62.000 evra što je primerak 62 evra. Sabrana dela Ive Andrića su 3.400 dinara, a njegov jedan primerak je trebao da košta 8.000 dinara. Nije problem što ga nema, nije rasprodat, mislim nije ni štampan. Hvala.

Zahvaljujem.

(Saša Radulović: Povreda Poslovnika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da Saša Radulović sazna da ne može da reklamira Poslovnik za vreme postavljanja pitanja.

Postavio bih nekoliko pitanja ukoliko bivši režim i njihov pomagač koji diže ovaj Poslovnik dozvole.

Moje prvo pitanje se odnosi na gospodina Šutanovca, koga u narodu popularno zovu „Zgrabinovac“. Da li je tačno, a to je pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije, da je na računima gospodina Šutanovca pronađeno 300 hiljada evra? Tih 300 hiljada evra su pronađene posle kupovine i zidanja stana na Vračaru, koji je preko 300 kvadrata. Dakle, to je ostatak nekog novca i zato postavljam pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije kako je neko ko je imao 1000 evra platu mogao da stekne stan ili deo zgrade od 300 i nešto kvadratnih metara i da mu na računu ostane 300 hiljada evra? S tim u vezi pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – kako je moguće i da li je to možda vezano za šverc oružja, kako je moguće da isto lice ima i kolekciju satova koja se procenjuje na nekoliko stotina hiljada evra? Dakle, pitanje je jasno i glasno i glasi na kraju šta će Agencija za borbu protiv korupcije konačno ozbiljno preduzeti protiv gospodina Šutanovca, koga narod popularno zove „Zgrabinovac“, ne samo protiv njega već i protiv drugih lica?

S tim u vezi, postavljam i sledeće pitanje za ove časne i čestite opozicionare, da mi se odgovori, policija da odgovori da li gospodin Saša Janković, u narodu popularan kao Prangija, ima dozvolu za vožnju čamaca i jahti, da nam se ne desi da opet ta dozvola bude retroaktivna kao i pištolj iz koga je usmrćen Gojković? Pitanje je jasno i glasno, policija treba da odgovori, da li je pomenuto lice, gospodin Janković, imao dozvolu za vožnju čamcem, odnosno jahte. To je bio skoro kao neki brod, nešto malo duže od nekog običnog čamca.

Sledeće pitanje se odnosi na gospodina Radulovića, koji je u narodu poznat kao stečajni upravnik svih stečajnih upravnika. Da li je tačno da gospodin Radulović i sa njim povezana lica u bankama imaju više stotina hiljada evra? To je pitanje Agenciju za borbu protiv korupcije, da probaju, bez obzira na veze koje njegovi poslanici imaju sa određenim pripadnicima Agencije, odgovore nepristrasno da li je tačno da on ima bankarske uloge i sa njim međusobno povezana lica koja su nekoliko stotina hiljada evra dolara? Procenjuje se da je to negde oko pola miliona. Da nam odgovore šta s tim u vezi misle da preduzmu, s obzirom da gospodin Radulović u prijavi svoje imovine nema nikakvu finansijsku i drugu imovinu.

Na kraju da mi se odgovori, a postavio sam pitanje povodom zamene poljoprivrednog zemljišta koje je Miodrag Kostić, odnosno „MK komerc“ i „Agrounija“, čiji je on kupac, zamenio u Opštini Inđija, dao je ove sitne parcele da bi dobio ove državne koje su ukrupljene i velike. Da li je to protivzakonito, jer u zakonu to nije moguće iz više razloga?

I sledeće pitanje je vezano za to zemljište. S obzirom da je na delu tog zemljišta izgrađena „Energo Zelena“, koja vodi spor protiv naše države 130 miliona evra, da li je tačno da je ovo zamenjeno državno poljoprivredno zemljište prodato preko Opštine Inđija 2010. godine „Energo Zelenoj“ za novac koji je bio deset puta veći od cene poljoprivrednog zemljišta.

Zašto država nije „Energozelenoj“ direktno prodala to zemljište, i opština, zašto je morala da to zameni sa Miodragom Kostićem, pa da Miodrag Kostić to proda opštini, pa onda opština proda „Energozelenoj“? Rezultat svih tih korupcionaških afera je takav da nas danas „Energozelena“ tuži i vodi međunarodni spor od 130 miliona evra. I, s tim u vezi, da se do detalja ispitaju kriminalne aktivnosti ovog udruženog zločinačkog poduhvata koji se zove bivši režim, da nam tačno odgovore koje su to sve kriminalne aktivnosti dovele do toga da se danas protiv naše države vodi spor od 130 miliona evra? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas strpljivo slušao, posebno pripadnike bivšeg režima, i moram reći da sam sa nekim od njih delio sam devedesetih godina kada je poljoprivreda i poljoprivrednici, pre svega seljaci i kombinati, kada smo očekivali da će, kada dobijemo demokratiju i tržišnu ekonomiju, kad izdržimo teret vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju, da će nam posle promena to neka nova Vlada vratiti. Umesto demokratije i tržišne ekonomije, evo, krivci se sami prepoznaju, dobili smo monopol i kriminal. Monopol je radio korupciju i korupcija je pojela državu.

Imate države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Očekivanja da će poljoprivredi biti nadoknađeno to što je izgubila devedesetih godina su bila uzaludna. Umesto da se to desi, pojavili su se tzv. tajkuni, seljaci iz grada. NJima su prodate ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, a često i za tri evra.

Da vas podsetim na slučaj Kovačice, 164 hektara, plus šećerana, plus oprema za tri evra. Kada podelimo to, hektar i cenu, dobijemo manje od dva evrocenta. Šećeranu ne računam, opremu ne računam. NJihov jedini račun je bio bankovni račun političara koji su bili korumpirani i njihovih saradnika koji su navodno kupili faksove, pa su zbog toga bili u obavezi da im prodaju tri šećerane za tri evra.

Ovaj gospodin pripadnik bivšeg režima, kada smo donosili zakon prošli o poljoprivrednom zemljištu, ovaj gospodin što će uskoro da napusti, ja sam pokazao fotografiju pokojnog premijera i vlasnika “MK Group”, koji je, gle čuda, kupio tri šećerane po tri evra. Odgovor mladog gospodina meni je bio da ja ovom fotografijom hoću da kriminalizujem pokojnog premijera. Ja nikada nisam tvrdio da je drugi gospodin kriminalac. Ja sam tvrdio da je jeftino kupio ono što je bilo naše i sve je postalo njihovo i njegovo, da je samo jeftino kupio tri šećerane za tri evra, da je jeftino kupio ogromne poljoprivredne komplekse.

Kada smo već kod “MK Group”, čuvenog davaoca kredita Rodiću i „Kuriru“, ono na poklon, maltene, očigledno da finansira i da pokušava da finansira pad Vlade, moram da kažem i da ono što mu nisu prodali kasnije su odlukama Vlade Mirka Cvetkovića zamenili poljoprivredno zemljište koje je kupio i koje je bilo loše za poljoprivredno zemljište pored autoputeva. Dao je lošije zemljište 1.200 hektara, a dobio je bolje zemljište. Jedna od tih parcela završila je i za onu čuvenu „Energo Zelenu“. To otprilike izgleda ovako. Kupite po 300 evra jedan hektar u privatizaciji i onda te sitne parcele i jaruge koje vam se ne dopadaju zamenite za državne, naravno, protivzakonito i verujem da će zakona dok je ova vlast ipak biti i da će se ovome stati na kraj i da će počinioci ovakvih nekih stvari biti kažnjeni.

Dakle, udomiš sitne parcele koje si kupio but zašto, a onda dobiješ dobar kompleks pored autoputa i onda tri hektara prodaš za 700 hiljada evra, a ceo kombinat sa sedam hiljada i nešto hektara si platio dva miliona. Dakle, ono što si kupio za 300 evra, preprodaš za 100, 200, 300 puta veću cenu.

Posle divne te predatorske privatizacije, koju su dopunili zamenom zemljšta, dužan sam i da kažem ko su ti kome smo mi navodno prodali zemlju. Ovo se desilo pre 2012. godine: “MK Group” - 28.500 hektar, Delta - 25.000 hektar, Matijević – 28.500 hektar i poslednji je Đorđe Nicović – 18.000 hektar. Stranci vlasnici zemlje u Srbiji do 2012. godine su bili “Baltic Property Investments”, „Agrokor Hrvatska“, „CBA Mađarska“, „Žito grupa Hrvatska“. Danas oni koji se susreću i ovakvim privatizacijama pričaju kako mi prodajemo zemlju strancima, oni koji su ispregovarali SSP, a tu računam i Koštuničinu Vladu koja je parafirala taj sporazum i Vladu Borisa Tadića ili Mirka Cvetkovića, koja je potpisala taj sporazum, a Skupština ga ratifikovala.

Šta su oni hteli time? Da ovi koji su kupili jeftino zemlju, kupili su preko 300.000 hektara za manje od 50 miliona evra, plus objekti pride. Nisu oni kupili samo zemljište, već i skladišne kapacitete. Dakle, onaj veliki Boško Pernar, koji je govorio o tome, treba da zna da pomoću te partije koja je to radila, ostataka te partije, je ušao u ovaj parlament. Bio je u obavezi da nam kaže da se to desilo tada, da je zemlja prodavana strancima, da je prodavana budzašto, da je 300.000 hektara prodato za 50 miliona evra, manje od 200 evra po hektaru. Gospođa iz Uprave za zemljište zna da je to prosečna zakupnina danas za jedan hektar godišnje.

Oni su to prodali na uvek, na uvek za bagatelnu cenu. Ostatak državnog poljoprivrednog zemljišta je uglavnom bio uzurpiran. Uprava za zemljište od donošenja ovog zakona, kada je ovde neko mahao štakom, je uvećala fond zemljišta koje ste izdali u zakup za 60.000 hektara. Tvrdili su da nema uzurpiranog zemljišta. Vi ste, gospođo, tu bili, ali se ispostavilo da ga ima. Našli smo uzurpatore širom Vojvodine i Srbije i uspeli smo da ubacimo 60.000, a zakupnina za tih 60.000 je 10 miliona evra.

Sad ja pitam ove koji su otišli - ko je to ubirao tih 10 miliona evra godinama, od 2007. godine pa sve dok nismo izmenili zakon 2015. godine? A znamo pod kojim okolnostima smo menjali ovde zakon, gde smo u zakon uneli da državno poljoprivredno zemljište ne može da kupuje niko osim domaćih poljoprivrednika, do 20 hektara. Danas dodajemo ovaj drugi deo - da stranci ne mogu da kupe ni privatno zemljište ukoliko nisu 10 godina sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, ukoliko 10 godina nemaju poljoprivredno gazdinstvo, tri godine ne obrađuju zemlju i nemaju kompletnu mehanizaciju. Samo pod tim uslovima fizičko lice i stranac može da kupi zemljište.

Što se pravnih lica tiče, gospodo privatizeri, vi meni ličite na one, ima ono – bez setve nema žetve, a vaša politika koju ste vodili, 2007, 2008. godine ste pokušali da legalizujete tu pljačku, da ovi koji su kupili zemlju još više uvećaju svoje bogatstvo. Vi meni ličite na ljude koji su pojeli seme, ne ljude koji su posejali nešto, već ljude koji su posejali seme, a danas bi vi da pojedete i ono što smo mi posejali, da povadite i da pojedete.

Kad već prigovarate na tim stranim firmama, ja vas pitam ko je osnivač „MK grupe“? Čija je to firma? Da li zakoni mogu da deluju retroaktivno? Ta imovina „MK grupi“ je prodata. Da vas podsetim ko je osnivač „MK grupe“, vi ste im prodali zemlju. Kaže – „Agriholding AG“ zemlja Švajcarska. Drugi osnivač je „Vitkorn“ Amsterdam, Holandija. Idemo „Sunoko“, to su oni što su kupili šećeranu, osnivači - „Nortagri“ Holandija. Idemo dalje, Veterinarska stanica je čak pripadala Kajmanskim ostrvima, „Karneks“, takođe, Kajmanska ostrva, „Ašmor Karneks Limitid“. To su osnivači. Da li vi očekujete da mi sad poništimo tu vašu privatizaciju? Ja bih to voleo, ukoliko zakoni dozvoljavaju.

Po pitanju pravnih lica, ukoliko to želite, mora da se menja niz drugih zakona. Ali, hoćete li da kažete da ste vi do sada imali to loše rešenje? Mi samo ispravljamo vaše greške. Vi ste SSP usvojili. Vi ste ga ispregovarali, ne mi. Mi otklanjamo tu grešku, zato što su neke zemlje koje su pregovarale, ispregovarale 12 godina, 11 godina. Mi smo imali sreću da Litvanija malo zakasni, pa je to došlo do 1. septembra ove godine. I tih 10 godina koje mi uvodimo je ono što vi niste uradili. Molim vas da nam oprostite sve vaše greške.

S tim u vezi, svim građanima koji su preživeli monopole, korupciju i kriminal i bivši režim, želim da kažem da treba da dobiju nagradu za životno delo, jer preživeti takav jedan udruženi zločinački poduhvat, a ja tvrdim da je on izvršen po pitanju poljoprivrede i poljoprivrednog zemljišta, kombinata i zadruge, jer kad su kupili kombinate, kupili su otkupne stanice i sisaju i dalje krv seljacima na slamčicu. To je proizvod vašeg rada. Mi to sad moramo da otklonimo. Kupili su skladišne kapacitete, da ubiraju skladišninu i vrše manipulaciju.

Još nešto, proterali su stoku sa svih farmi. Stočarstvo je gotovo nestalo, a radnike koji su brinuli o stoci su otpustili. Onda je klanična industrija ostala bez sirovina, pa ste i tamo otpustili radnike. Tako je nestalo 400 hiljada radnih mesta, ali ste zato u javni sektor zaposlili 781.000 ljudi.

Zato tvrdim da sve što ste uradili u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji je bio udruženi zločinački poduhvat i sem nagrade za životno delo, koje trebaju da dobiju građani koji su preživeli takav jedan režim, vama ću da uručim, pripadnicima bivšeg režima raznih boja, jednu medalju za hrabrost, ne zato što se ničeg ne bojite, već zato što se ničeg ne stidite. Parafraziram Dučića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik, u redu je, je nastupao. Postoji ona Ajnštajnova izreka da su svemir i ljudska glupost beskonačni. Za svemir nije bio siguran, ali verovatno da je bio vidovit i posle Živkovićevog izlaganja je bio sasvim siguran da je ljudska glupost beskonačna.

Ne znam da li on poznaje Haradinija, Pacolija, Tompsona, ne znam da li bolje peva od Tompsona, ali bolje pije, to je sigurno.

Sada da vidite kako je on bio strani investitor. Nama zameraju na zakupu od 30 godina. Ta vinarija mog kolege poljoprivrednika, koji evo nešto hoće, ne zna ni on šta hoće, je dobila zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na 40 godina.

Zakonom iz 2015. godine investicioni programi se daju na 30 godina. NJegova zakupnina je bila 50 evra godišnje, a mi smo potpisali, gospođa iz Uprave za zemljište zna, najmanju cenu od gotovo 200 evra. Znači, on je plaćao 50, investitori 200, on na 40 godina, a oni na 30 godina.

Idemo dalje. Investitor mora, po promenama Zakona iz 2015. godine, da uloži, da bi zakupio tih 52 hektara, minimum 500 hiljada evra. Da li je tako, ministre? Dakle, mora da da državi 500 hiljada evra, odnosno da uloži u investicioni program. I obavezno, ako je više hektara u pitanju, još tri hiljade. Pa, ako je u pitanju, recimo, onih sedam hiljada Agrounija, morao bi da uloži 21 milion evra u preradu, što kod njih nije bio slučaj.

Gle čuda, moj kolega poljoprivrednik nije uložio 500 hiljada evra, već je uzeo 500 hiljada evra. I nije to sve! Pošto je predmet restitucije bilo to zemljište, sada ga treba platiti. O tome je govorio lider radikala. Sada treba platiti 500 hiljada evra, jer ne možemo da vratimo to predmetno poljoprivredno zemljište i mora sirotinja da doplati još 500 hiljada evra, zato što to zemljište ne može da se vrati prethodnim vlasnicima. Znači, moj kolega poljoprivrednik nas je koštao milion evra. Ni Pacoli, ni taj dole Tompson, ni Haradinaj nas nisu koštali koliko nas je koštao kolega poljoprivrednik, koji je napustio sednicu.

Slušali smo ovde kako trutovi pričaju o pčelama, kako ovi investitori ovakvi pričaju o stvarnim investicijama. Ja stvarno ne znam gde će nama da bude kraj. To je potvrda onoga što sam rekao u prethodnom izlaganju, a još ću vam izneti.

Samo trenutak, moj kolega poljoprivrednik, koji je dobijao strane investitore, njegova vinarija je bila registrovana - Vajnemont Venčers Tortola Rod Taun Devičanska ostrva. Ko ne veruje, nek proveri. I danas nam on priča o investicijama? Danas nam on priča o kupovini i prodaji zemljišta. Samo da vas podsetim, tu vinariju je prodao „MK Komercu“. To je očigledna povezanost, a ugovor je potpisao direktor „MK Komerc“, to ovi iz Ministarstva znaju, o navodnom zakupu na 40 godina. Šta reći na kraju, sem onoga da on pripada onoj družini najhrabrijih ljudi na svetu, ne zato što se ničeg ne boji, već zato što se ničeg ne stidi. Hvala.