MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 140
  • 0
  • 5
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 meseca i 12 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem se predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, ja sam podneo četvrti amandman kojim uvek želim doprinos i akcenat na razvoj nerazvijenih područja, brdsko-planinska područja, na jugoistok Srbije, na seoska područja i mogu da kažem da upošljavanje ljudi i upisa u centralni registar vidi se sve to ide kako treba.

Mogu da kažem nešto vrlo bitno, kao domaćin i kao čovek. Mi smo do 2012. godine imali kuću, našu zemlju Srbiju, koja je imala problema, gde je temelj bio opterećen, gde je počeo da se urušava, ali, dolaskom nove Vlade, dolaskom predsednika Vučića i svih nas ovde, počeo je temelj da se gradi novi. Sada je izgrađen novi temelj, naše kuće, naše zemlje Srbije.

Temelj je sada jak i ja sada očekujem da mi svi zajedno u budžetu za 2019. godinu nastavimo da gradimo, da radimo i da normalno naša kuća Srbija bude jaka, snažna i moćna, da stavimo akcenat da se gradi jugoistok Srbije, da stavimo akcenat da gradimo u našim selima, da damo podršku našim ženama koje žive na selu, našim mladim ljudima koji žive na selu, da damo podršku jugoistoku Srbije i normalno, pomoći našim mladim ljudima da se upošljavaju.

Program Vlade, Ministarstvo finansija, daju veliku šansu kroz budžet za 2019. godinu da se dobiju veće subvencije za jugoistočnu Srbiju, za brdsko-planinska područja, za devastirana područja.

Izgradnjom železnice, izgradnjom puteva, rešavanjem svih problema u infrastrukturi, to je šansa i mogućnost da se bolje i brže razvija jugoistočna Srbija.

Uvažene kolege poslanici, ja vas pozivam da podržite moj amandman, da podržite politiku razvoja jugoistoka Srbije i da mi svi zajedno damo još veću i snažniju šansu, mogućnost i podršku predsedniku Srbije da razvijamo jugoistok Srbije i našu celu Srbiju. Hvala još jednom.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre finansija dr Mali, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman na član 2. u kojem uvek napominjem i govorim o razvoju nedovoljno razvijenih područja, o područjima iz kojeg ja dolazim Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i još veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije su područja koja su do 2000. godine imali veći broj fabrika, ali posle 2000. godine te fabrike su gašene, ljudi ostali bez posla i bili na ulicama. Sada polako, ali sigurno, ljudi dobiju svoja radna mesta, imaju svoje, što se kaže, socijalno i zdravstveno osiguranje, obavezno, odrađeno, i vidi se pomak ka boljem životu za sve te ljude.

U budžetu za ovu 2019. godinu stvarno se vidi velika šansa i do sad je u tim područjima urađeno dosta, urađeno je puno, upošljen je veliki broj ljudi. Po prvi put u budžetu 2018. i 2019. godine daje se mladim bračnim parovima, nezaposlenim porodiljama finansijska pomoć, i to će biti veliki podstrek za razvoj takvih područja.

Uvek sam govorio da se pomaže poljoprivreda, žene na selu. Sada to i u ovom budžetu i u ovom sledećem budžetu već ima i izdvajaju se dosta velika sredstva za te namene, jer bez ulaganja u naše žene koje žive na selu, da imaju finansijsku mogućnost za stvaranje bračne zajednice, za mlade ljude na selu koji imaju mogućnost da kroz razvoj poljoprivrede mogu tamo da žive. To je podstrek da tamo ljudi nastave da žive.

Budžet za 2019. godinu je budžet razvojni, socijalni i stvarno budžet kojem trebamo dati podršku. Ja ću kao poslanik USS, ali izabran sa liste SNS dati podršku budžetu i svim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu, jer mislim da je ovo neophodno i 2019. godina biće preokret za razvoj jugoistoka Srbije i za razvoj celokupne Srbije. Hvala još jednom.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice Skupštine.

Kolege poslanici, ja ću kao i dosad postaviti određena pitanja koja se tiču konkretno problema naših građana, naših poljoprivrednih proizvođača i ljudi koji žive na selu, od sela i na jugoistoku Srbije.

Ovo moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu saobraćaja, „Putevima Srbije“, a i gradu Nišu. Inače, moje pitanje se tiče konkretno rekonstrukcije izgradnje dela puta, koji ide od kraja ulice Knjaževačke. Oni koji žive u tom kraju znaju ulicu Knjaževačku i znaju taj deo. To je gradska opština Pantelej, a taj deo puta je bio do 2010. godine u nadležnosti „Puteva Srbije“. Inače to je bio državni put i u to vreme vlast koja je vodila i državu i vodila grad Niš je taj put prebacila na nadležnost grada Niša, da grad Niš radi i rekonstruiše i održava taj deo puta, što je bila još jedna od grešaka te vlasti koja je u to vreme vladala.

Ovaj deo puta koje sam malopre pomenuo, to je završetak Knjaževačke ulice prema Mačvanskoj petlji, tu je blizu šest kilometara dužina tog dela puta i vrlo je frekventan put. Unazad 20 godina taj deo puta je loše održavan, nije urađeno ništa i u katastrofalnom je stanju. Udarne rupe, velike, i mislim da je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, za sve one koji žive na teritoriji grada Niša, koji žive u Svrljigu, Knjaževcu, a dolaze do Niša, bitno je da se taj deo puta što pre rekonstruiše, uradi, a mislim da bi bilo najbolje za sve nas koji tamo živimo da preduzeće „Putevi Srbije“ ponovo preuzme gazdovanje nad ovim delom puta, jer je to najlakše i najbolje i da se taj put održava na najbolji način.

Inače, dužina, rekao sam, je oko šest kilometara. Vrednost tih radova bila bi oko 170 miliona dinara i izgradnjom, rekonstrukcijom tog dela puta bilo bi za sve ljude koji tamo žive, ima ljudi koji žive u selu Malče, selo Matejevac, Donja Vrežina, Pasjače i oni koji žive u Svrljigu, jer veliki broj mojih Svrljižana živi i radi u Nišu, ali dolaze u Svrljig, obilaze naša sela, to važi i za ljude iz Knjaževca, koji žive u Nišu, imaju svoje porodice, da taj deo puta što pre završimo.

Inače, nešto što je vrlo bitno, a to svi moramo da znamo, radi se i naplatna rampa u delu Malčanske petlje i kada ta naplatna rampa bude završena, tada će biti obaveza svakog onoga ko želi da ide na autoput da plati tu putarinu, što je normalno. Sa druge strane, veliki broj naših ljudi koji sada putuju od Svrljiga, Knjaževca, idu prema Nišu, idu tim delom autoputa zato što je ovaj put u veoma lošem stanju. U ovom delu puta ima veliki broj privrednih subjekata, koji su veoma aktivni, koji odlično rade i još jednom bih zamolio i pozvao nadležne u „Putevima Srbije“, zamolio bih nadležno Ministarstvo saobraćaja, a i grad Niš da se što pre uđe u proceduru i da se obezbede sredstva za rekonstrukciju, kompletnu rekonstrukciju ovog dela puta, jer je stvarno bitan za sve ljude koji tamo žive, koji tamo funkcionišu, za one poljoprivredne proizvođače koji idu u svoja sela, koji idu do Niša, bave se proizvodnjom određenih poljoprivrednih proizvoda, a u Nišu na pijaci prodaju.

Sa izgradnjom ovog dela puta biće stvarno velika relaksacija za sve one koji tamo žive, a ujedno, još jednom, napominjem, da će u 2019. godini biti izgrađena naplatna rampa u delu Malčanske petlje i ta naplatna, normalno, iziskuje veća sredstva za sve one koji bi išli preko autoputa, kao što to sada rade.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo i „Putevi Srbije“ iznaći mogućnost, jer vidim da u budžetu 2019. godinu ima velikih ulaganja u infrastrukturu, u izgradnju, što je dobro za sve nas, da taj deo puta završimo. Dobro je za one ljude koji žive u Nišu, dobro je za one ljude koji žive u Svrljigu, a rade u Nišu, za one iz Knjaževca, jednostavno za svakog meštanina u gradu Nišu je taj put vrlo bitan i izgradnja tog dela puta je za sve nas neophodna.

Još jednom, siguran sam i imam veliko poverenje u našu premijerku, u predsednika Srbije i očekujem da će se ovo završiti. Hvala još jednom.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja konkretno Ministarstvu ekologije, pošto dolazim iz kraja gde je životna sredina veoma lepa, gde ima stvarno velika šansa za razvoj i turizam i svega ostalog.

Moje pitanje se tiče konkretno grada Niša, pošto znamo da u prethodnom periodu 2010. godine, tadašnje Ministarstvo ekologije je opredelilo 20 miliona dinara za rešavanje problema otpada, ostataka u kompleksu Elektronske industrije u Nišu.

Inače, Elektronska industrija u Nišu je formirana 1948. godine. Znači, 70 godina ima do sada. Do 2000. godine elektronska ima blizu 25.000 radnika, ali posle 2000. godine, dešavale su se loše stvari, gde je počelo da se gubi, da nestaju radnici, da nema posla, ali u kompleksu Elektronske industrije u Nišu ostale su loše, otrovne hemijske supstance u bilo kom agregatnom stanju, da li je tečno, da li je vazduh, da li je čvrsto agregatno stanje, to sve nije dislocirano. Godine 2010. opredeljeno je 20 miliona dinara da se to dislocira i do današnjeg dana to nije urađeno.

Mislim da to stvarno nije dobro, jer za sve građane koji žive u tom delu, te hemijske supstance mogu praviti štetu i biti loše i za životnu sredinu i za sve one koji tamo žive i mislim da bi trebalo što pre to rešiti.

Mene stvarno interesuje zašto to tada nije urađeno, gde su ta sredstva koja su opredeljena?

Inače, načelnica okruga Draga Spirovska je na inicijativu određenih građana ponovo potencirala da se taj problem reši, jer smo svedoci, privatizacija je urađena kako je urađena. Tamo je to ostalo nezaštićeno, ta hemijska supstanca i taj otrovni materijal i bilo bi dobro, ukoliko postoji mogućnost, da zajedno sa načelnicom okruga sa Dragom Spirovski, koja se stvarno trudi da na svaki način obezbedi što bolje uslove za život svih građana na teritoriji nišavskog okruga, a i samog Niša, da se obezbede sredstva u budžetu za 2019. godinu i da konačno se dislociraju te otrovne supstance koje štete životnoj sredini, a i svim ljudima mogu štetiti koji tamo žive. To je jedno pitanje.

Voleo bih da mi se odgovori šta je sa tim novcem koji je dobije 2010. godine, da li je upotrebljen, gde je upotrebljen i zašto nije urađeno?

Pošto ovih dana u mom kraju odakle ja dolazim ima velikih požara, veliki problem, moje pitanje je Lovačkom savezu Srbije, pošto imamo dosta naših lovaca koji su aktivni u zaštiti životne sredine, a konačno sada je urađen izbor u Lovačkom savezu Srbije, čestitao bih novom rukovodstvu, Bratislavu Ćirkoviću, kao predsedniku Lovačkog saveza Srbije i pozvao bih ga da, zajedno sa svojim Lovačkim savezom, učestvuje sa svima nama u gašenju požara, u zaštiti životne sredine, jer je svima nama bitno koji živimo tamo na jugoistoku Srbije. Bratislav Ćirković je iz Niša i sada je predsednik Lovačkog saveza Srbije da zajedno sa prethodnim predsednikom, zajedno rade na tome da se učestvuje u gašenju požara, da se pomogne našim ekipama koje su na terenu i da zajedno sa šumarima, sa ljudima koji rade u šumi, da radimo svi zajedno, da se spasimo, što se kaže, jer je stvarno veliki problem kada je požar, a sada je kod nas to velika vatra.

Još jedno pitanje i podrška Lovačkom savezu Srbije da se uključi u svim ovim stvarima, da štitimo našu životnu sredinu i da se zaštitimo od požara i neželjenih dejstava vatre i svega ostalog. Hvala još jednom.

Imovinska karta

(Svrljig, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:59