MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 147
  • 0
  • 5
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 16 dana i 16 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Po amandmanu.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Kolege poslanici, kada govorimo o ovom amandmanu o kojem je sada gospodin Rističević isto govorio, ja mislim, što se tiče kod nas, GMO, konkretno, ja sam kao predsednik opštine bio i potpisali smo da se to kod nas ne dešava, normalno, i to je veliki broj opština potpisalo. Imamo i Zakon o GMO.

Prema tome, o tome možemo da govorimo više puta. Najbitnija stvar je da ovog trenutka kod nas u Srbiji nema takvih stvari, da se ovim zakonom to ne dešava. S druge strane, mislim da je bitno što se ovde pominje i Stara planina i razvoj Stare planine i zadrugarstva. Godine 2011. toga nije bilo. Jeste, tada je građena Stara planina, građeni su hoteli, građen je hotel „Resort“ na Staroj planini. Stara planina je sada biser za razvoj turizma, biser u turizmu. Mislim da je velika šansa za sve nas koji tamo živimo kroz program razvoja zadrugarstva, poljoprivrede, koje sada radi ova Vlada, ovo ministarstvo i rade ovi ljudi koji su sada tu, imamo šansu za razvoj te Stare planine, razvoj Svrljiga, malih opština koje su na tom delu, Bela Palanka, Knjaževac, Pirot, Svrljig. To su sve pravci razvoja nas na jugoistoku Srbije. Zdrava hrana, priroda nam je stvarno dala sve i na tome moramo raditi.

Imamo zakon koji je zabranio kod nas GMO, što je ispravno i mi to svi podržavamo. Normalno je da u ovom predlogu zakona ne postoji mogućnost da se to menja, već o tome da se priča. Znači, zdrava hrana na Staroj planini, u Svrljigu, u tim malim opštinama jeste razvoj i šansa. Na tome ćemo raditi. Ja kao narodni poslanik, predsednik USS, podržaću sve ove zakone, jer mislim da su ovi zakoni pozitivni, dobri za razvoj jugoistoka Srbije, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdrave sredine, zaštite životne sredine. Moji ljudi i u našim opštinama, kao što je grad Pirot, i svi mi koji u tom delu živimo, za nas je velika šansa zdrava sredina, zdrava hrana.

Normalno, Stara planina gde je seoski turizam, lovni turizam, gde na jednom mestu ima ono sve što je potrebno građanima i Beograda i Novog Sada, a i cele Evrope da dođu do Niša, pa preko Svrljiga dole do Stare planine i da vide lepote kako je tamo lepo i kako se tamo može još bolje živeti nego što je do sad.

Ovim zakonima povećanja subvencija, razvojem poljoprivrede i zdrave sredine, što se tiče svih nas, to je šansa razvoja i naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Mislim da je ispravno da govorimo o svim pozitivnim stvarima, a GMO, to nije dobro, to se sada ne dešava i neće ni biti u narednom periodu.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih o amandmanu.

Kao što smo govorili i ranije, mi ovde kod nas u Srbiji stvarno imamo veliki broj instituta koji prave kvalitetnu semensku robu i sve ono što je potrebno našim stočarima, poljoprivrednim proizvođačima koji žive na teritoriji cele Srbije. Imali smo i imamo institute kao što je NS seme, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, Zemun polje, imamo u Kruševcu institute. Znači, stvarno imamo veliki broj tih instituta koji imaju veliki broj veoma stručnih ljudi, kao što je prof. dr Miroslav Malešević, kao što je Srboljub Denčić i ostali, koji su stvorili veliki broj sorti pšenica, kukuruza i svega onog što se seje i što se sadi, ovde kod nas u Srbiji, i sada van granica Srbije, u blizu 70-80 zemalja gde se pokazalo, to je stvarno kvalitetno i vredno.

Mi pamtimo onaj period kada Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kada ga vodi profesor Malešević, kada su pre njega i posle njega bili određeni direktori, taj institut je stvarno bio primer kako treba da se radi.

Ali, u međuvremenu, otvorili su određene stvari, uveli neke druge sorte, druge strane firme koje su polako ali sigurno ulazili u naše tržište, a tu im je neko davao podršku da oni tu dođu i da, u krajnjem slučaju, imamo veliki broj tih asortime-nata koji su mnogo lošiji nego što ih radi naš domaći institut, ali, jednostavno, nego je to radio namerno, da uništi ono naše domaće, kao što je bilo i sa našom privredom. Tako je i sa poljoprivredom.

Još jednom, mislim da stvarno trebamo dati podršku našim institutima i firmama koje rade proizvodnju za ono naše domaće. S druge strane, u ovom našem zakonu sada imamo i tu mogućnost da se zaštiti ta naša proizvodnja, ti naši instituti koji proizvode stvarno kvalitetnu i dobru semensku robu, kvalitetan materijal, koji treba da dođe do svakog onog stočara.

Mi moramo staviti akcenat, još jednom govorim, na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, za zdrave sredine, u kojima ima šanse i budućnost za stočarstvo, za razvoj turizma, za pčelarstvo, za sve one stvari koje nam je priroda dala i koje treba da iskoristimo.

Nama treba da bude primer, kao što kaže gospodin Marijan, Holandija, Španija, Portugalija, sve te zemlje. Ali, nama je lakše da pogledamo kako se radi u Sloveniji, na koji način, imamo mogućnosti i da neke stvari prepišemo od njih, da bude i kod nas. To radimo kroz program zadrugarstva, kroz program pomoći našim ženama koje žive na selu, za one mlade ljude i, normalno, za lokalne samouprave koje vode određeni funkcioneri, iz bilo koje stranke. Oni moraju da znaju i da shvate da se mora dati šansa razvoju poljoprivrede i iz svog budžeta moraju imati najmanje 5% budžeta za razvoj sela i poljoprivrede.

S druge strane, imamo gradove i opštine u kojima se to ne vidi i ne prepoznaje. Jednostavno, poljoprivreda nekome možda služi sutra za neke druge stvari.

Ovo što govorim, govorim kao čovek koji živi u Svrljigu, imam svoje selo, gde živi moj otac, moja majka. Radimo poljoprivredu. To je mala poljoprivreda, nekoliko krava, 15-ak ovaca, ali, verujte mi, ljudi, i to je poljoprivreda.

Mi želimo te ljude koji imaju malu proizvodnju polako ali sigurno, zajedno sa podrškom našeg Ministarstva poljoprivrede, da ti ljudi nastave da rade, da se poveća broj grla stoke, broj hektara koji se obrađuju i normalno, mi na te ljude stavljamo akcenat. Ministarstvo poljoprivrede to radi. Na tome moramo još više da radimo, ali i lokalne samouprave moraju da imaju svoju odgovornost, jer lokalne samouprave zajedno iz svog delokruga rada moraju biti aktivnije, da pomažu, da čuju glas tog poljoprivrednika i da preko tih lokalnih samouprava, preko gradova, dođemo i do Ministarstva, zajedno sa ministrom poljoprivrede, sa saradnicima, radimo i na promociji zdrave hrane, na onome šta treba da ulažemo. Treba da ulažemo u naše domaće, u naše institute i njih moramo čuvati. Jer, siguran sam, domaće je mnogo bolje nego ono strano što nam dolazi.

Još jednom, gospodine ministre, vi ste stigli, podržavam ove zakone. Mislim da je potrebno još više da ulažemo u male sredine i da damo veću podršku toj zdravoj hrani kroz organsku proizvodnju, jer nam je priroda dala sve i mi ti moramo sačuvati.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice Skupštine.

Kolege poslanici, ja ću kao i dosad postaviti određena pitanja koja se tiču konkretno problema naših građana, naših poljoprivrednih proizvođača i ljudi koji žive na selu, od sela i na jugoistoku Srbije.

Ovo moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu saobraćaja, „Putevima Srbije“, a i gradu Nišu. Inače, moje pitanje se tiče konkretno rekonstrukcije izgradnje dela puta, koji ide od kraja ulice Knjaževačke. Oni koji žive u tom kraju znaju ulicu Knjaževačku i znaju taj deo. To je gradska opština Pantelej, a taj deo puta je bio do 2010. godine u nadležnosti „Puteva Srbije“. Inače to je bio državni put i u to vreme vlast koja je vodila i državu i vodila grad Niš je taj put prebacila na nadležnost grada Niša, da grad Niš radi i rekonstruiše i održava taj deo puta, što je bila još jedna od grešaka te vlasti koja je u to vreme vladala.

Ovaj deo puta koje sam malopre pomenuo, to je završetak Knjaževačke ulice prema Mačvanskoj petlji, tu je blizu šest kilometara dužina tog dela puta i vrlo je frekventan put. Unazad 20 godina taj deo puta je loše održavan, nije urađeno ništa i u katastrofalnom je stanju. Udarne rupe, velike, i mislim da je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, za sve one koji žive na teritoriji grada Niša, koji žive u Svrljigu, Knjaževcu, a dolaze do Niša, bitno je da se taj deo puta što pre rekonstruiše, uradi, a mislim da bi bilo najbolje za sve nas koji tamo živimo da preduzeće „Putevi Srbije“ ponovo preuzme gazdovanje nad ovim delom puta, jer je to najlakše i najbolje i da se taj put održava na najbolji način.

Inače, dužina, rekao sam, je oko šest kilometara. Vrednost tih radova bila bi oko 170 miliona dinara i izgradnjom, rekonstrukcijom tog dela puta bilo bi za sve ljude koji tamo žive, ima ljudi koji žive u selu Malče, selo Matejevac, Donja Vrežina, Pasjače i oni koji žive u Svrljigu, jer veliki broj mojih Svrljižana živi i radi u Nišu, ali dolaze u Svrljig, obilaze naša sela, to važi i za ljude iz Knjaževca, koji žive u Nišu, imaju svoje porodice, da taj deo puta što pre završimo.

Inače, nešto što je vrlo bitno, a to svi moramo da znamo, radi se i naplatna rampa u delu Malčanske petlje i kada ta naplatna rampa bude završena, tada će biti obaveza svakog onoga ko želi da ide na autoput da plati tu putarinu, što je normalno. Sa druge strane, veliki broj naših ljudi koji sada putuju od Svrljiga, Knjaževca, idu prema Nišu, idu tim delom autoputa zato što je ovaj put u veoma lošem stanju. U ovom delu puta ima veliki broj privrednih subjekata, koji su veoma aktivni, koji odlično rade i još jednom bih zamolio i pozvao nadležne u „Putevima Srbije“, zamolio bih nadležno Ministarstvo saobraćaja, a i grad Niš da se što pre uđe u proceduru i da se obezbede sredstva za rekonstrukciju, kompletnu rekonstrukciju ovog dela puta, jer je stvarno bitan za sve ljude koji tamo žive, koji tamo funkcionišu, za one poljoprivredne proizvođače koji idu u svoja sela, koji idu do Niša, bave se proizvodnjom određenih poljoprivrednih proizvoda, a u Nišu na pijaci prodaju.

Sa izgradnjom ovog dela puta biće stvarno velika relaksacija za sve one koji tamo žive, a ujedno, još jednom, napominjem, da će u 2019. godini biti izgrađena naplatna rampa u delu Malčanske petlje i ta naplatna, normalno, iziskuje veća sredstva za sve one koji bi išli preko autoputa, kao što to sada rade.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo i „Putevi Srbije“ iznaći mogućnost, jer vidim da u budžetu 2019. godinu ima velikih ulaganja u infrastrukturu, u izgradnju, što je dobro za sve nas, da taj deo puta završimo. Dobro je za one ljude koji žive u Nišu, dobro je za one ljude koji žive u Svrljigu, a rade u Nišu, za one iz Knjaževca, jednostavno za svakog meštanina u gradu Nišu je taj put vrlo bitan i izgradnja tog dela puta je za sve nas neophodna.

Još jednom, siguran sam i imam veliko poverenje u našu premijerku, u predsednika Srbije i očekujem da će se ovo završiti. Hvala još jednom.

Imovinska karta

(Svrljig, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:59