Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, evo ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati našeg kandidata, dosadašnju predsednicu Vlade, a sada kandidata za predsednicu Skupštine Srbije, Anu Brnabić i reći ću nekoliko argumenata zbog kojih ću glasati.

Na prvom mestu kao predsednica Vlade radila je najbolji način i pokazala se da je veliki borac. Ovde govorimo o nekim rezolucijama EU. Treba da govorimo o Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. Da li to neko poštuje? Mi moramo poštovati sve ono što smo nasledili. Srpski nacionalni interesi jesu da se sačuvaju naše granice, da sačuvamo naša sela, da sačuvamo sve ono što je kod nas u Srbiji.

Jedna od bitnih stvari za mene jeste da zajedno sa našom budućom predsednicom Skupštine, Anom Brnabić, zajedno sa njom radimo za donošenje zakona kojima ćemo pomoći i pospešiti razvoj nerazvijenih područja, pomoći našim ženama koje žive na selu. Evo današnjeg dana možemo govoriti na koji način tim našim ženama na selu možemo obezbediti bolje uslove života, kako obezbediti bolje uslove života za našu decu koja žive na selu.

Jedna od bitnih stvari jeste akcenat da zajedno sa našom Anom Brnabić, sa predsednicom Skupštine budućom, radimo na tome da se donesu zakoni. Ja ću inicirati nekoliko zakona koji se tiču života naših ljudi koji žive u malim područjima kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han. Jedan od razloga jeste što ću glasati Anu Brnabić zato što deo njenog srca jeste, njena majka je iz Babušnice, to je za mene veliki plus, zato što ona oseća probleme naših ljudi.

Poštovane kolege, uvaženi poslanici, još jednom, ovde se nalazimo u hramu demokratije, ovde možemo govoriti o svemu, o svim problemima. Tu moramo govoriti i glasno i tiho, ali bitno je da se čujemo. Nije bitno ako se neko dere i kaže neke stvari, možda i uvredljive, ali jeste bitno da to naši ljudi čuju. Ja govorim jezikom, dijalekt možda mi nije baš kako treba po padežima, ali jedna stvar jeste sigurna, mene moji ljudi koji žive u Svrljigu, koji žive na jugoistoku Srbije razumeju.

Još jednom velika podrška razvoju jugoistoka Srbije, razvoju Niša kao motora, pokretača jugoistoka Srbije, ali još bitnija stvar jeste da podržimo male sredine, male opštine, a to ćemo svi zajedno raditi kada izaberemo našeg kandidata za predsednika Skupštine, a to je Ana Brnabić.

Gospođo Ana, ja ću za vas glasati i mi svi podržaćemo vas, a zajedno ćemo raditi u interesu da radimo za svakog čoveka, za svako dete, za svaku ženu koja živi i u Svrljigu, u malim sredinama, u našim selima i u celoj Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, evo kolega Rističević koji je sada govorio po amandmanu koji je on predložio mislim da o njemu i o njegovim aktivnostima svi znamo vezano za razvoj poljoprivrede za svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj palanci, da li živi u Kuršumliji, da li živi u bilo kom delu Srbije.

U okviru ovog budžeta koji imamo današnjih dana koji ćemo usvojiti, za sve nas je bitno da će imati veća izdvajanja za sve naše ljude, za subvencije i da se isplata sva ona zaostala dugovanja koja su bila u prethodnom periodu. Meni je kao čoveku isto vrlo bitno, to sam postavio i u delu kada su bila poslanička pitanja, da se reše problemi naših ljudi koji su izgubili svoja radna mesta u prethodnom periodu. Tu konkretnom mislim do 2012. godine, kada su bile one naknadne privatizacije, poseban akcenat na ljude koji žive u Nišu, Nišavskom okrugu i drugim delovima gde su trebali da im isplate po tužbi, gde ćemo sada doneti zakon kojim ćemo to obezbediti određenim ljudima koji su tužili. Ali, imamo i one kojima neće moći da se isplati, to su ljudi koji nisu hteli da tuže svoju zemlju, nisu hteli da tuže državu i oni će sada biti uskraćeni. Očekujem da ćemo naći načina da im nadomestimo.

Tu konkretno mislim na one naše ljude koji su svakodnevno na liniji i sa gradonačelnicom u Nišu, sa predstavnicima ministarstva i ti ljudi su u nekim očekivanjima da će to biti rešeno. Siguran sam da se mora naći rešenje i da im se to isplati zato što je taj period, to je bilo posle 2000. godine, period kada je bila naknadna privatizacija, gde je veliki broj ljudi ostao bez posla, elektronska, mašinska u Nišu i veliki broj ljudi. Sada će se njima rešiti koji su podneli prijave, tužbe, ali za one koji nisu njima to neće biti rešeno.

Jedna od bitnih stvari jeste i lokalna samouprava, kao što je moja opština gde ja dolazim Svrljig i velikih takvih opština da se u narednom periodu obezbede sredstva da mogu lakše da funkcionišu, da se obezbede sredstva, da se završe projekti koji su započeti. Konkretno kod mene u opštini, imamo projekat sportske hale koji je započet, gde bi trebalo da realizujemo, rešavanje vodosnabdevanja i u samom Svrljigu i okolnim mestima i okolnim selima i normalno, ja to potenciram i to ću potencirati u narednom periodu zato što je dobro da se rade stadioni, da se prave stadioni nacionalni, svi ostali. Dobro bi bilo, kada sve to završimo da jedan deo toga bude urađeno ne stadion nego da bude rađena ta sportska hala za našu decu koja žive u Svrljigu, a i u drugim opštinama gde nema sportske hale.

Još jedna bitna stvar jeste što se u okviru ministarstva date mogućnosti i u budžetu date mogućnosti zbog zapošljavanje novih ljudi, za stimulisanje radnih mesta. Još jednom akcenat moramo staviti na male sredine, na male opštine, ne razvijena područja, na rubna područja, na granična područja. Verujte mi, tamo mora biti veća ulaganja, veća izdvajanja, direktna davanja u odnosu na centralnu Srbiju, odnosno na Beograd, odnosno Novi Sad. Ljudi koji žive u Svrljigu traže pažnju, ne samo pažnju ovako retoričku, nego i finansijsku podršku da mogu tamo da ostanu, to važi za ljude koji žive u Knjaževcu, Negotinu, Zaječaru, Boljevcu, Sokobanji, svim tim delovima jugoistočne Srbije.

Svima nama koji tamo živimo vrlo je bitno da se obezbede radna mesta, da se reši infrastruktura, da se reši sve ono što ima i u velikim centrima. Uvek sam potencirao da se stavi akcenat na one naše žene koje žive na selima, na našu decu koje žive u selima, na naše ljude koji žive u selima, da se njima obezbede na neki način isti uslovi života, evo sada konkretno imamo mamograf koji ide od jednog mesta do drugog mesta. Kod nas trenutno u Svrljigu ima mogućnost da se rade pregledi, ali bilo bi dobro da iznađemo način da se obiđu i naša seoska područja, da naše žene na selu mogu da rade te preglede, kod njih u selu i da na taj način izjednačimo njima iste uslove života kao ženama u gradu.

Još jednom uvaženi predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade gospodine Mali, ja ću podržati predlog budžeta i sve ove predloge zakona zato što su dobri, zato što misle da to daje budućnost za razvoj svakog dela naše Srbije, ali potenciram da u narednom periodu iznađemo mogućnost da se veći akcenat stavi na nerazvijena područja, područja u težim uslovima života, to konkretno mislim na Svrljig i veliki broj takvih opština, jer verujte mi kod nas nije isto da se živi kao što živi u većim centrima. Još jednom podržavam predloge ovog budžeta i nisu samo da su veoma dobri.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja sam u razgovoru sa ljudima koji žive na jugoistoku Srbije više puta postavljao ovde poslanička pitanja koja se tiču skoro svakog čoveka koji dolazi u vreme da razmišlja po penziji i na sednici kada je tu bila Vlada to sam i našoj premijerki postavio pitanje.

Još jednom ću postaviti pitanje vezano za ove naše ljude koji su otišli u penziju, koji treba da odu u penziju pre 65 godina – da li i kada ćemo iznaći mogućnost da sa tim ljudima ne naplaćuju kaznu, da se njima ne uzimaju kazneni poeni za svaku godinu koliko ranije odu u penziju od 65 godina?

Mislim da je to potrebno i velika potreba da to rešimo. Očekujem da ćemo to rešiti u narednom periodu.

Jedna od stvari oko koje sam ovih dana imao dosta razgovora sa ljudima, a evo današnjih dana, danas i sutra, ovde je kod nas set zakona gde je jedan od tih zakona vezan za suđenje u razumnom roku, gde će u okviru toga biti rešenje problemi velikog broja naših ljudi koji su otišli na tržište rada, koji su izgubili svoja radna mesta u društvenim firmama. Ti ljudi, ima ih veliki broj, ali ja sam razgovarao sa ljudima u Nišu, Svrljigu, okolnim opštinama gde radnici elektronske, mašinske industrije koji su tužili, kojima nisu obezbeđena sredstva, sada ćemo imati mogućnost da se njima reši problem i to na način koji je najbolji za njih. Imaće mogućnost da se obeštete, da za ono što su radili nisu dobili sredstva, da to bude njima urađeno i da to bude njima isplaćeno na način kako to je najbolje za njih.

Ali imamo sada tu jedan problem da dosta tih ljudi koji su izgubili radna mesta, koji su imali poverenja, a nisu hteli da tuže državu, da tuže zemlju, sada za te ljude nema rešenja pošto ćemo sada rešiti one koji su imali tužbe.

Zbog toga moramo da iznađemo mogućnost da i onima koji nisu tužili, a imaju sve potkrepljeno dokazima da su radili, da su bili prisutni, a da im nisu isplaćene zarade, moramo naći rešenje i za njih, i to je pitanje našem sadašnjem ministru, gospodinu Selakoviću, ministru za rad i socijalnu politiku, kako i na koji način da te ljude obeštetimo za sve ono što su radili, a nisu tužili svoju zemlju. Još jednom siguran sam da će to biti rešeno na najbolji način, a velika potreba svih ti ljudi jeste pošto su ljudi već u nekim godinama, neki su prešli 65 godinu, neki su otišli u penziju, nemaju dovoljno sredstava. Taj dug koji oni imaju u tim firmama, kojima će država isplatiti onima koji su tužili, to će njima sutra značiti, da sve ono što su radili, koji imaju određena dugovanja za komunalne delatnosti, to će njima stvarno mnogo značiti. Još jednom siguran, sam da to mora biti rešeno na najbolji način, a posebno akcentiram i za naše ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina da se njima više ne naplaćuju kazneni poeni. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, ja bih postavio nekoliko pitanja, uz dužno poštovanje, normalno.

Prvo bih pozdravio sve naše učenike koji su sada pošli u prvi razred, u drugi razred. Danas je 5. septembar, veliki broj naše dece su pošli u školu. Njima čestitam i želim uspešan rad u školi, da u školi bude sve najbolje. Nadam se i siguran sam da ćemo mi svi se truditi da u narednom periodu obezbedimo, da svakom detetu se obezbede isti uslovi života, isti uslovi rada, normalno i da za svu decu obezbedimo i besplatne udžbenike.

Za mene je veoma bitno da kažem – veliki broj naše dece u svim školama ima problema sa govorom. To važi za onu decu predškolskog uzrasta, to važi za decu prvi, drugi, treći razred, a u velikom broju škola nemamo te stručne radnike, logopede koji sutra mogu raditi sa decom i na taj način pomoći deci da mogu da izgovaraju sve ono što je potrebno. Znam to iz primera kod mene u Svrljigu gde smo imali logopeda, čovek koji je umro pre 12,13 godina, do današnjeg dana mi nemamo logopeda, a što je najgore nema ih na tržištu rada.

Prema tome, voleo bih da nadležno Ministarstvo prosvete obezbedi uslove da se prime ti stručni ljudi koji mogu raditi sa decom od predškolskog uzrasta do osnovnog obrazovanja. To je veoma bitno i za svakog malog i za svaku malu da mogu slobodno da govore, da znaju šta kažu i da se čuje šta treba da se kaže. To je stvarno velika potreba i veliki problem.

Ujedno, zahvalio bih se nadležnom Ministarstvu prosvete koje je obezbedilo uslove da deca u seoskim školama imaju mogućnost da tamo bude nastave, da se tamo ne gase odeljenja jer je to veoma bitno zato što i kada imamo jedno dete u jednom selu to je znak da će selo živeti, da će se razvijati i da ima selo budućnost. Tako se mora i nastaviti.

Moje drugo pitanje konkretno je vezano za poljoprivredu. Malopre je kolega govorio, pre mene, vezano za poljoprivredu, za e-agrar. Ja sam oko e-agrara govorio više puta. Podržao sam taj predlog, ali sam tražio da se e-agrar, da mogućnost najmanje godinu dana, čak i više, da mogućnost ljudima da se upišu u e-agrar.

U krajnjem slučaju, čuli smo unazad dvadesetak dana kako je bilo dosta problema sa nekim poljoprivrednim gazdinstvima, gde su neke parcele, u okviru orto foto snimka vidi se da neke kulture nisu tu, da neke kulture nisu tu i za te ljude se govori da su hteli nešto da urade, ono što nije dobro.

Ja sam i na Odboru za poljoprivredu, sa Rističević Marjanom, govorili smo o tome, donosili zaključke i evo sada inspekcija ide po našim selima, po našim gazdinstvima gde ima do 250, 270 kontrola. Veliki deo tih kontrola se odnosi na ta gazdinstva za koja postoji sumnja i da je u 90% ta sumnja istinita.

Suština svega jeste i siguran sam da najveći broj naših poljoprivrednih gazdinstava koja dolaze iz tih malih sredina nemaju interese, nisu želeli nikog da prevare, već su to slučajne greške zbog toga što su bile velike gužve kada su bili upisivani u e-agrar. Nisu znali koja je koja parcela, gde je šta postavljeno, šta je zasađeno i zbog toga su te greške napravljene.

Pozvao bih nadležno Ministarstvo poljoprivrede, kao i sve nas, pošto inspekcija daje mogućnost da do kraja godine se sve te isprave i da naši poljoprivredni proizvođači koji nisu imali nameru da prevare, da zloupotrebe, da uzmu neka sredstva, što se kod nas kaže da uzmu leba bez motike, tim ljudima da se da mogućnost da to isprave, da nastave da budu aktivna gazdinstva, da ne odu u pasivu. Za one ljude koji su hteli da rade zlonamerno, da zloupotrebe to gazdinstvo, a uopšte ne znaju gde je čija njiva, ni koja je njegova njiva, već su to samo prijavili, tim ljudima normalno treba po zakonu da odgovaraju za to i materijalno i krivično, jer nikoga ne treba da štitimo. Zastupam interes da najveći broj naših malih gazdinstava, tih ljudi koji su obnavljali gazdinstva preko e-agrara nisu imali nameru i nisu to želeli da urade. Tim ljudima trebamo staviti pažnju, poštovanje, jer kao što smo uvek govorili, seljak je hranio i branio naša sela i našu Srbiju. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Kao srpski domaćin, svim pravoslavnim vernicima bih čestitao današnji dan, to je slava Sveti Arhangel, svima želim zdravlje, sreće, uspeha, a posebno bih pozdravio moje ljude koji su sada u Svrljigu, manastir Sveti Arhangel Gavrilo u Pirkovcu. To je manastir koji je veoma posećen, danas ima preko 2.000 ljudi, prisutnih vernika, gde je iguman Varnava, čovek koji tamo nama daje veliku duhovnu snagu i dolazi veliki broj vernika i to je stvarno nešto najlepše. Srećna slava svima koji slave.

Ja očekujem da ćemo imati mogućnost da obezbedimo bolje uslove za sve radnike u Srbiji.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se i vezano je za probleme naših sela, ljudi koji žive na selima, jer uvek i svi vidimo da su to mahom stari ljudi, gde su njihovi mlađi otišli u veće gradove, u veća mesta i imamo takvu situaciju, a to je pitanje MUP-u Srbije.

Pitanje je, pošto u tim našim seoskim područjima svakodnevno dolaze pojedini prodavci, trgovci i kvazi prodavci koji nude određene predmete tim našim starim ljudima kroz određena obaveštenja, oni njima kažu da je to odlično, dobro, da to treba da uzmu, ubeđuju ih, uzmu im ček, a ovi potpišu, čak neko i u njihovo ime potpiše i za deset, petnaest dana ljudima dolazi, ili mesec dana, dolazi to što su naručili, a oni ni ne znaju šta su naručili, jer kažem da su to mahom stariji ljudi koji stvarno puno i ne razumeju i ne čuju, a ti trgovci, da ne kažem nešto ružnije, oni ih ubeđuju i na kraju dođemo do toga da je čovek koji živi sam ili sa svojom ženom, koji su stari i koji imaju poljoprivredne penzije ili jedan od njih ima poljoprivrednu penziju, a drugi nema nikakvu penziju, oni potpišu nešto da uzmu, a vrednost je po 300.000, po 200.000 dinara, na 24 rate ili više.

To je za njih katastrofalna situacija. Oni imaju malu penziju, sami žive, njihova deca nisu tu i sada dolaze u situaciju kada dođe vreme da se odbija njima taj novac, oni kasnije ne mogu da obezbede sebi one osnovne životne namirnice ili da plate struju ili da plate porez.

Moje pitanje jeste MUP-u, pošto imamo situacije da dođu ti trgovci ili neki prodavci nečega, čak i magle, da posle njih, kada vide da su prazne kuće, u tim kućama dolaze lopovi koji ljudima obijaju kuće, koji ljudima uzimaju sve što vredi, recimo, kazane za rakiju i sve što vredi, a pre toga su bili kao da nešto prodaju.

Stvarno je to vrlo ozbiljna situacija, baš zbog toga što su naša sela skoro ispražnjena. To govorim iz delokruga svoje opštine. To važi za sve opštine koje su tu na jugoistoku Srbije, male sredine, gde sela imaju po 20-ak, 30-ak kuća, a u tim kućama to su sve mahom stariji ljudi. Stvarno je takva situacija da se tim ljudima to ponudi, oni nešto potpišu, ne znaju šta potpišu i na kraju im dolazi da oni to što su uzeli, to njima ničemu ne služi, pokušavaju da vrate. Prođe taj rok ili čak te firme uopšte ne postoje i tada dolaze u situaciju da na svakom mestu u svakom pogledu tim ljudima se pravi problem, ti ljudi se varaju.

Zbog toga bih pozvao nadležno MUP, pozvao bih Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da zajedno svi iz svog delokruga se angažuju da u okviru nadležnosti, policijski službenici budu prisutni u tim našim seoskim područjima, da lokalne samouprave imaju obaveze preko mesnih kancelarija da budu više prisutni kod tih naših starih ljudi, da im daju obaveštenja, da ih usmeravaju da ne prihvataju svakakve potpise, a s druge strane, da ti koji to prodaju budu malo razumniji, da ne gledaju samo interes i da ne varaju ljude, jer oni su svesni toga da tim ljudima to neće trebati.

Još jednom pozivam sve naše ljude u našim seoskim područjima, kada neko dođe kod njih i nešto ponudi da kupe, da im daje na odloženo, da to ne prihvataju i da zovnu svoje najbliže, svoju decu, unuke, i ako budu navalentni da to i dalje traže, da se obavesti policijska stanica ili policijska ispostava, da na vreme reaguju. Još jednom pozivam sve da obrate pažnju.

Ovo sada što govorim o amandmanu, posebne stvari su što kada se nešto napiše, kada čitamo to je nešto veoma lepo, ali suština svega jeste da zakon koji je predložen ima dosta dobrih i pozitivnih stvari. Neke stvari smo ovde u plenumu razgovarali i dogovarali, neki amandmani su prihvaćeni.

Bilo bi dobro ono što se radi i u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, ima tu problema, ali radi se. Bitno je da se radi. Ima zainteresovanih.

Za mene kao čoveka bilo bi dobro ukoliko ima nekih problema da neko nešto ne dobije ovde u Beogradu, neka dođe kod nas u Svrljig, u Gadžin Han, Belu Palanku, da tamo investira. Mi ćemo tamo njemu obezbediti uslove, obezbediti sve potrebno da radi, da se tamo nešto gradi. To je jedini način da tamo ljudi ostanu da žive.

Verujte, ja sam govorio i prošlog puta, kod nas u Svrljigu postojala je neka firma „Progres Svrljig“ koja je privatizovana, otišla u stečaj. Posle toga iz stečaja kupio jedan čovek, vlasnik firme, kupio firmu, 12 hiljada kvadrata zemljište, 6 ha, ne želi da ulazi u postupak konverzije zato što niko ne može na to da ga natera. Ima nekih zainteresovanih da dođu kod nas, ali nema šta da mu ponudimo.

Kada se reši na ovaj način konverzija, imaćemo mogućnost. Taj čovek će sigurno želeti da tu firmu stavi u funkciju. Bitna je stvar i to što ovaj zakon daje mogućnost što do sada nismo imali. Mene kao čoveka interesuje, uvaženi ministre, da zajedno vi, kao ministar, kao čovek koji vodi Ministarstvo za građevinu, usvajanjem ovog zakona, da zajedno svi aktiviramo, da damo akcenat, da dođe neko kod nas u te naše male opštine, da rešimo probleme koji su infrastrukturni, da se tamo ljudi vrate da žive.

Priroda nam je dala sve. Tu prirodu želimo da sačuvamo. Imam mogućnosti. S druge strane, finansija, moć, jeste ovde u Beogradu, Novom Sadu, a i u Nišu. Meni je zadovoljstvo kada se gradi u Nišu. Najviše volim svoje mesto, Svrljig, volim i Niš, volim i Beograd, ali Niš je meni bliži srcu.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za Predlog ovog zakona. Ukoliko dođe do nekih kriminalnih radnji, da taj što radi to da bude odgovoran. Ja ne želim, ni bilo ko od mojih ne želi da učestvuje u nečemu što je loše. Ja verujem da ovde ima dobrih stvari koje će biti dobre za izgradnju u našoj zemlji Srbiji.

Ja ću sada reći za ovaj zakon vezano za izgradnju. Kod mene u Svrljigu ima određene destinacije koje su ovako veoma interesantne, lepe. To su neke pećine koje su veoma posećene. Ima recimo Prekonoška pećina. Do te pećine treba izgraditi putnu infrastrukturu. Ima veliki broj zainteresovanih koji tamo žele da dođu.

Uvažene kolege poslanici, ja ću sada iskoristiti još minut samo da pozovem sve naše ljude koji žive u Novom Sadu, u Beogradu, koji žive u Srbiji, van granica Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu Prekonošku pećinu, da obiđu to selo Prekonogu. Večeras kreće i turnir u malom fudbalu, pa ako neko voli sport, može da se razonodi.

Priroda nam je dala sve. Imamo lepe opštine. Dobre ljude. To moramo sačuvati.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

I malopre sam govorio, mislim da želja svih nas jeste da zakon bude urađen za svakog čoveka, i onog ko finansira i onog gde se investira. Najbitnije jeste, za mene, kao čoveka, da ja i svi mi siguran sam da ne želimo da se dešavaju neke loše stvari, kriminalne stvari i da mi to podržavamo. To sigurno ne.

Ali s druge strane, uvaženi ministre, očekujem da ćemo uređenjem i donošenjem ovog zakona imati mogućnost da one stvari koje su sada trenutno neuređene, a radi se na tome, recimo, meni je zadovoljstvo kada se gradi u Nišu, zadovoljstvo mi je kada se nešto radi, kada se gradi. Još veće zadovoljstvo bilo bi kad bismo kod nas u Svrljigu nešto izgradili, da uradimo neke putne pravce, da to rešimo, ali velika šansa za sve nas, malopre sam govorio, priroda nam je dala sve.

Stara planina je nešto, to je biser u Srbiji, biser koji moramo sačuvati, ali tamo moramo graditi. Evo, ja ću samo preneti nekoliko stvari, pošto je direktor JP Stara planina Goran Karadžić čovek koji oseća probleme, voli taj deo Srbije, siguran sam možda voli isto kao i ja, skoro je Vlada formirala radnu grupu koja će raditi na razvoju Stare planine, u okviru master plana. Sve je pripremljeno, sve saglasnosti su obezbeđene, obezbeđeno je i 12 miliona evra za rešavanje infrastrukture na Staroj planini, putne, komunalne, rešavanje vodosnabdevanja i, normalno, pojačavanje kapaciteta i izgradnja hale.

Velika stvar za svakog od nas ko živi u Svrljigu, u Nišu, u Pirotu, u Zaječaru je da se Stara planina razvija, da dolaze turisti. Planira se preko 2.000 novih ležajeva, novi hoteli.

Siguran sam da ćemo ovim zakonom određene stvari olakšati, da ti koji žele tamo da investiraju, da dođu da tamo investiraju, da sutra svako od vas ko želi da vidi lepotu, da oseti dobrotu ljudi, da dođe na Staru planinu, da prođe kroz Niš, da prođe kroz Svrljig, da proba svrljiške specijalitete i da zajedno uz dobar put koji je urađen odemo do Stare planine. Lepota je nešto što samo se može videti ovako na reč, nemojte mi verovati, ali dođite tamo da vidite.

Uvaženi ministre, mislim da je ulaganje u resurse Stare planine, turistički kapaciteti su veoma odlični, ali sa druge strane infrastruktura u tom delu, tu moramo više raditi. Bilo bi dobro da vi kao ministar obiđete taj putni pravac, da vidite kako je to urađeno. Kada prođete putem od Svrljiga do Stare planine, to je kao da prolazite kroz Švajcarsku, to je nešto najlepše. Prema tome, resursi koji su neiskorišćeni to moramo završiti, odraditi tu komunalnu infrastrukturu, pojačati te smeštajne kapacitete, izgradnja novih hotela, a i predsednik Srbije je stavio akcenat na to. Tu je sa nama i kolega iz Knjaževca, Bane koji je bio zamenik predsednika opštine koji mnogo više i bolje zna koji su sve pravci razvoja Stare planine, ali ja znam zato što u toj radnoj grupi jeste i predsednik opštine Knjaževac i predsednik opštine Svrljig, ministar za turizam, gospodin Kojić koji je sekretar, koji je šef kabineta predsednika Srbije i još nekoliko njih, Goran Karadžić je zamenik predsednika te radne grupe.

Tako da velika stvar jeste ulaganje u tu infrastrukturu na Staroj planini, izgradnja objekata. Očekujem da će ovim zakonom neke stvari da olakšamo, da tamo može lakše da se dođe do određenih papira, da tamo može da se gradi. Kada se razvija Stara planina, kada se razvija Niš siguran sam da će imati šansu da razvijamo i Svrljig i okolne opštine koje tu gravitiraju.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Poštovani, sve one stvari koje smo malopre govorili vezano i za privatizacije, koje su bile stvarno nakaradne, posle 2000. godine, gde su te fabrike bile pune radnika, radnici radili za vreme rata, a posle rata došli smo do toga da te fabrike su otišle u stečajeve, da su kroz sumnjive prodaje ljudi gubile posao, a te fabrike i zgrade su dobijale nove vlasnike, a nekad je sud upisivao ne samo zemljište koje je ispod zgrade i to što je nužno za korišćenje, već je upisivao kompletno zemljište.

Prema tome, ima puno stvari koje su stvarno bile negativne pod znakom pitanja, ali imamo sada mogućnost neke stvari da promenimo, da pokušamo da to stavimo u funkciju.

Ja sam malopre govorio, da se ne ponavljam više, kako je bilo kod nas, gde je firma nekad imala 500 radnika, sad je to jedna ruina. Ima šest hektara zemlje koja je neiskorišćena. Bilo je nekih zainteresovanih da dođu tamo i da rade, neki Italijani, ali zbog toga što zemljište nije bilo prevedeno, namerno, odnosno nije imalo vlasnika… nije moglo da se stavi u funkciji, oni su otišli.

Ja ću samo napomenuti nekoliko stvari, uvaženi ministre. Ja sam malopre govorio o stvarima koje su bitne za izgradnju. Rekao sam isto, ako neko ne može da dobije uslove da gradi ovde u Beogradu, Novom Sadu, neka dođe tamo kod nas. Ima mogućnosti, ima načina, a siguran sam da će biti rezultata zato što imamo veliki broj vrednih ljudi koji traže posao i očekuju da će to biti što pre urađeno.

Malopre sam pomenuo vezano za naše turističke kapacitete, gde treba da se gradi infrastruktura, to je Stara planina. Kroz naš Svrljig treba određeni putni pravac da se poboljša, da se pojačaju, ali evo recimo jedna od bitnih stvari, što se tiče mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, jeste Niš.

Niš je za mene epicentar. Zašto? Zato što gro stvari tamo završavamo ono što ne možemo da završimo kod mene u Svrljigu. U Nišu sada imamo aerodrom koji je… To je možda jedino javno preduzeće gde sedište nije u Beogradu, nego je u Nišu, gde se pokazalo posle onog da države Srbije preuzme da gazduje aerodromom, da su krenule investicije, da se uvećao broj putnika, a možemo i da se pitamo koliko je bilo putnika na tom aerodromu do 2012. godine.

Prema tome, ono što sam video kada sam bio kod direktora niškog aerodroma, gospodina Mihajla Zdravkovića, sa njim smo razgovarali, video sam da puno stvari tamo idu napred. Pokazao mi je plan razvoja niškog aerodroma, a to je projekat nove terminalne zgrade i novog kontrolnog tornja. To je nešto gde je već trebalo da se radi, s tim kada to bude odrađeno i izgrađeno, tu će imati mogućnost da taj naš aerodrom primi blizu milion i 500 hiljada putnika.

Inače, aerodrom u Nišu je alternativa Aerodromu „Nikola Tesla“.

Prema tome, ja očekujem, uvaženi ministre, da ćemo kroz donošenje ovog zakona imati mogućnost… ima tu nekih stvari koje se tiču formalno pravnih stvari konkretno aerodroma u Nišu.

Očekujem da što pre uđemo u postupak da se završi ova zgrada, da se odrade sve te potrebne stvari da bi mogao da se pojača broj putnika, jer kada dođu ljudi u Niš, preko niškog aerodroma, odnosno aerodroma Srbije, očekujem da će doći i kod nas u Svrljig, da će doći u Pirot, da će doći u Belu Palanku, Kuršumliju.

Uvek me napominju – kaži nekad Kuršumlija. Kuršumlija je lepo mesto. Mogu doći do Kuršumlije, mogu u celu jugoistočnu Srbiju da dođu. Niški aerodrom je nešto… kada se kaže niški to ne važi samo za Nišlije, važi i za nas Svrljižane, Belopalančane. To je nešto na čemu stvarno treba stavljati mnogo veći apostrof, da što pre bude završeno ono što je započeto.

Pokazalo se da je ovaj projekat, što se tiče aerodroma, nešto što vredi, što zaslužuje i velika podrška i direktoru Mihajlu Zdravkoviću, a normalno i da aerodrom ide napred, da se poveća broj putnika.

Da završim sve započete stvari. Ovaj zakon, što se tiče mene, jeste zakon koji će dati rezultate.

Očekujem, normalno, ukoliko se stave u funkciju sve ovo zemljište koje nije završeno…

Treba da ima vlasnika, da to zemljište sutra bude stavljeno… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.

Unazad nekoliko dana govorili smo o ovom zakonu kojim se daje mogućnost našim ljudima kojima je isključena struja i koji nemaju struju da mogu da se priključe. Mislim da je to ispravna stvar. Stvarno treba da damo podršku tim ljudima, a nastavljamo se naravno postupak ozakonjenja.

Ne razumem šta je problem, šta je šteta da neko kome je isključena struja ili treba da mu se priključi struja, do sada nije mogao, a posle će moći. Uvaženi ministre, mislim da je ovo ispravno. Treba da omogućimo našim ljudima koji do sada nisu imali tu mogućnost, kroz zakonsku formu da mogu to da urade. Prema tome, ovaj amandman ne treba da se prihvati. Treba da nastavimo da radimo da se obezbede uslovi da ljudi mogu da grade i da u tim izgrađenim objektima, gde treba da se dogradi, da se ljudima obezbedi elementarna stvar, a to je struja i voda.

Još jednom, pozivam kolege da ne glasamo za ovaj amandman.

Zahvaljujem se.

Kao i kolege koje su govorile pre mene vezano za Predlog ovog zakona i za prethodne amandmane o kojima sam već govorio bilo bi dobro ovo što sada, velika je stvar da se pomogne svakoj majci koja rodi dete, dete se razvija, raste do 16-e godine. Stvarno, to je velika stvari i ja to podržavam zato što je to veoma neophodno u ovoj teškoj situaciji.

Sa druge strane, malopre je kolega Marijan Rističević govorio i o tim našim ruralnim područjima gde je stvarno mali broj rođene dece gde stvarno ljudi iz tih opština idu, iz tih sela idu. Ja mislim da bi tamo morali u nekom periodu koji dolazi što pre da tamo obezbedimo da te pomoći koje dolaze, koje se daju majkama i deci da u tim područjima bude veće izdvajanje, makar 50% bude veće izdvajanje, jer to jedan od načina da se stavi pažnja na takva područja, da tamo deca koja žive, da tamo majke koje rađaju decu da tu ostanu.

Jedini način jeste finansijska podrška, jer je to primer nekadašnjih republika Jugoslavije, recimo Slovenija, tako radi, pomaže ljudima koji žive u tim ruralnim područjima. Mislim da je ovo veoma neophodno, da se kroz ovakve pomoći ovih 10 hiljada dinara, pa u narednom periodu, da se nađe način, da bude makar 50% više izdvajnja za ta ruralna područja, za seoska područja gde ljudi imaju mogućnost da žive, ali da dobiju veća sredstva, jer je to jedini način da tamo ostanu da žive.

Dolazim iz jedne male sredine, iz Svrljiga, mi smo kroz budžet koji je u veoma teškoj situaciji i ranije izdvajali sredstva za svako novoređno dete, nezaposlenu porodilju, a bilo je 50% većih izdvajanja za onu decu koja se rode i koja žive u seoskim područjima. Mi smo dobar primer dobre prakse i bilo bi dobro da tako radimo na nivou Republike Srbije, da Ministarstvo za brigu o porodici, da uzme u obzir ovo i da se nađe način da se po seoskim područjima deci koja ostaju tamo da žive, tim majkama, obezbede veća sredstva i na taj način da pokušamo da zaustavimo da oni odu iz tih područja, jer tako dolazimo do onog što je malopre rekao gospodin Rističević. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Kolege koje su govorili pre mene, ja sam puno stvari naučio i čuo i za novo lice Srbije. Ja sam staro lice Srbije, jer sam 55 godina, imam dovoljno iskustva, bio sam predsednik opštine, opštine koja je nerazvijena. Pokušao sam neke stvari da radim. Puno stvari smo radili, ali jednostavno tako da neke stvari smo uspeli, neke nismo.

Što se tiče upropašćavanja naših sela, naša sela, posebno u opštinama kao što je moja opština, nisu u sjajnoj situaciji, baš zbog toga što svi se sekiraju na daljinski. Niko ne oseća problem našeg seljaka, ne oseća kako je danas recimo u mom selu, šta se radi. Veliki problem je nedostatak svih onih stvari i vode, i puteva, ali u krajnjem slučaju mislim da je bitno da svi zajedno u narednom periodu i novo lice Srbije, a i svi mi koji predstavljamo već neku prepoznatljivost, možda ili po dobrom ili po lošem, imamo jedan cilj, a to je da bude bolje i onom čoveku koji živi u Svrljigu, i u Priboju, i u Prijepolju.

Ovde u Skupštini imamo i nekih teških reči, reči koje sutra sigurno ne može da se povuku. Ja još jednom pozivam na pomirenje, jer nama je jedini cilj ovde u Skupštini da ove zakone koji su predloženi da ti zakoni budu izglasani, da o tim zakonima sutra ima interes svaki čovek, bez obzira da li je on iz Svrljiga, iz mog sela Plužine ili iz Priboja ili iz Novog Sada.

Još jednom, ja neću glasati za ovaj predlog amandmana, ali glasaću za predloge zakona zato što mislim da su ovi zakoni dobri i doneće bolje stvari za svakog čoveka, ali uvek potenciram za nerazvijena područja, jer lako je da se govori. Neka neko dođe kod nas tamo i da zajedno sa nama bude pet dana, deset dana u mom Svrljigu, u nekim svrljiškim selima, to važi i za sela iz Gadžinog Hana, to važi za Belu Palanku, da oseti probleme tih ljudi, pa da posle toga razgovaramo ovde u Skupštini.

Zahvaljujem se.

Amandman jeste ovako kada govori ima nekog rezona, ali mislim da je zakon napravljen onako kako treba. Bilo bi dobro vezano za energetiku, ja uvek pominjem to da dolazim iz sredine gde je stvarno drugačije živeti, jeste priroda lepa, jeste sve lepo, ali tamo kod nas očekujem normalno, ne samo kod nas, nego i u drugim opštinama na jugoistoku Srbije da se iznađe mogućnost, pošto smo imali unazad evo, nekoliko dana, bila katastrofalna situacija vezano za i za energetiku, gde je nestalo struje, a sve zbog toga, zbog niskonaponske mreže, zbog visokonaponske mreže. Mislim da bi bilo dobro da u narednom periodu se svi zajedno založimo da u svim sredinama, bez obzira da li je to na jugoistoku Srbije, centralna Srbija, Beograd, Novi Sad, da svuda bude isto, da ista snaga bude, da niskonaponska mreža u svakom trenutku može da izdrži sve one potrebne stvari, kada su veliki vetrovi, kada su veliki snegovi. To važi i za visokonaponsku mrežu. Još jednom, mislim da amandman treba odbaciti.

Ali, s druge strane stvarno apelujem, i pozivam nadležne da se iznađe finansijska mogućnost da se reše problemi u našim sredinama, konkretno u ruralnim područjima, jer tamo je dotrajala niskonaponska mreža, tamo su bandere još drvene. Govorio sam ranije kada ne daj Bože, stane golub na banderu, bandera može da padne, a sada da stane i vrabac isto se to može desiti. Prema tome, u tom polju trebamo nastaviti da radimo da se rešava niskonaponska mreža, da obezbedimo istu snagu, istu jačinu struje i u područjima kao što je i moja opština i druge opštine. Još jednom, pozivam nadležne na tom polju da zajedno da radimo. Ovaj predlog zakona ću podržati.