Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje Vladi, konkretno, Ministarstvu i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Pitanje je vezano za rešavanje vodosnabdevanja, pošto smo u okviru našeg programa koji je nagovestio još prošle godine predsednik Vučić, program rešavanja infrastrukturnih stvari, konkretno, vode, kanalizacije i putevi … u celoj Srbiji.

Apropo toga, konkretno jeste pitanje vezano, pošto Kancelarija za ulaganje u okviru svog projekta ima i rekonstrukciju vodovodne mreže u opštini iz koje ja dolazim, iz opštine Svrljig, ali zbog nekih stvari sve je to stalo.

Interesuje me kada će to krenuti? Kada će ti projekti biti aktivirani? Kada će se krenuti sa rešavanjem problema vodosnabdevanja opštine odakle ja dolazim tj. Svrljig, kompletne rekonstrukcije, vodovodne mreže i na tome projekat koji obuhvata rekonstrukciju i rešavanje tih izvorišta, magistralnih voda? To bi rešio veliki problem meštana i građana iz opštine koje ja dolazim, to je opština Svrljig.

Druga stvar, to je rešavanje vodosnabdevanja, pošto je to projekat, brane „Selova“, to je tema o kojoj je govorio moj kolega Bratimir Vasiljević, na nekom od prethodnih zasedanja.

Inače, pitanje je Vladi, „Srbijavodama“. Mogu da podsetim prisutne da je brana „Selova“ počela da se radi još u prošlom veku, 1986. godine, da je u Kuršumliji i da bi to pitanje, rešavanje te brane „Selova“ bilo rešen problem vodosnabdevanja Kuršumlije, Blaca, Žitorađa, Niša i to bi bilo stvarno velika stvar za sve građane koji tamo žive.

To je započeto kroz projekte, kroz programe i direktnim investicijama, ali je za vreme bombardovanja sve to stalo, bilo je problema oko rešavanja iz nastavka izgradnje brane „Selova“, tako do dana današnjeg veći deo posla je urađen.

Inače, mogu da podsetim i prisutne da je u periodu devedesetih godina kada je gradonačelnik Niša bio Zoran Živković, a u prethodnom rukovodstvu su svi potpisali da je potrebno da i Kuršumlija, Blace, Žitorađe i Prokuplje, dakle nisu potpisali da je potreban taj projekat koji je veoma bitan za južnu Srbiji, brana „Selova“ za rešavanje vodosnabdevanja.

U međuvremenu, gradonačelnik Niša tada je bio Zoran Živković. On je dostavio pismo, faks, ne znam šta je bilo sad u tom vremenu tadašnjem premijeru, i rekao je da grad Niš nije zainteresovan za izgradnju brane „Selova“, pa je zbog toga to bilo i zaustavljeno. To samo govorimo o brizi nekih koji su bili ranije na nekim ključnim funkcijama u Niša.

Inače, bitno je da se ovaj projekat što pre završi. Imam informacije i premijerka Ana Brnabić je bila u Kuršumliji, gde je pokrenut ponovo postupak izgradnje brane „Selova“.

Moje pitanje je – dokle se stiglo sa tim projektom? To rade „Srbijavode“, javno preduzeće. Imam veliko poverenje u direktora „Srbijavode“, gospodina Puzovića koji je čovek stvarno stručan, koji zna svoj posao i njegov stručni tim. Obezbeđena su sredstva i ja očekujem da će to vrlo brzo krenuti sa radom. Brana „Selova“ ne bi bio rešen problem vodosnabdevanja svih ovih opština i Kuršumlije, Blaca, Prokuplja i Žitorađa.

Grad Niš ima magistralni vodovod koji je pravljen u prethodnom veku, magistralni vodovod koji bi trebao da se rekonstruiše i tu bi sigurno bila potrebna veća investicija, siguran sam da to budžet grada Niša ne bi imao mogućnost sam da uradi bez pomoći države.

Siguran sam da ćemo kroz program izgradnje brane „Selova“ fabrike vode i svega onoga što je potrebno, do tog magistralnog vodovoda koji bi bio od brane, pa sve do gradova, do ovih opština, bilo bi rešavanje vodosnabdevanja velika šansa za razvoj turizma u Kuršumliji, rešavanje problema poplava i sve bi to dalo šansu što se tiče razvoja ovog dela Srbije.

Mislim da je to potrebno, mislim da treba uraditi što pre. Znam da je bilo problema sa koronom, konkretno vezano za razvoj, za privredu i svega ostalog, ali naša država se oko toga baš dobro izborila.

Još jednom, moje pitanje je kada će se konačno rešiti problem brane „Selova“, jer je najveći deo građevinskih radova odrađen. Ostali su ti ostali radovi. Vrednost tih radova kompletno za priključivanje ovih mesta po nekim proračunima bilo bi i do sto miliona evra, ali bitno je da to bude rešeno, bitno je za sve.

Osim toga, ukoliko bi grad Niš dobio vodu od brane „Selova“, odatle bi mogli i moji građani Svrljiga jednim delom, to je bio slobodan pad, grad Niš i Svrljig se graniče, mi bismo imali mogućnost da jedan deo iskoristimo za rešavanje vodosnabdevanja u opštini Svrljig.

Još jednom, uvažene kolege, prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo branu „Selova“, da rešimo vodosnabdevanje i da na taj način rešimo ostanak svih nas koji živimo u tom delu naše Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvaženi ministre gospodine Ružiću, uvažene kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde ću i danas, kao i ranije podržati predloge ovih zakona, jer ulaganjem u prosvetu, ulaganje u mlade je ulaganje u budućnost.

Inače, ja bih se pridružio čestitkama, kao o koleginica što je pre mene rekla, čestitamo završetak ove školske godine, jer su i naši profesori, nastavnici, učitelji, stvarno bili heroji zajedno sa našim zdravstvenim radnicima, jer je urađeno ono što je bilo najpotrebnije da se pomogne našoj deci, učenicima da dobiju znanje, da to sutra svoje znanje primene u narednom periodu.

Inače, ja bih sada i sa ovog mesta čestitao i svim studentima, najboljim studentima koji su danas potpisali ugovore za Dositejevu stipendiju. To je rađeno u Nišu, čestitam. To je prava stvar, jer stipendija koju su oni danas potpisali je za one najbolje. Očekujem da ćemo tim studentima koji imaju završnu godinu studija ili master studija, da ćemo kroz pomoći i ulaganje u mladost, obezbediti radna mesta, jer to je nama i zadatak ovde i svih nas i Vlade Republike Srbije i očekuje da će to biti urađeno u narednom periodu. Čestitam tim studentima i očekujem da će uraditi ono pravo i ostati ovde u našoj zemlji Srbiji, ulagati u svoje znanje i to će biti svima nama plus i boljitak.

Inače, podržaću predloge ovih zakona, zato što se ovim zakonima sada konkretno kroz Zakon o studentskom organizovanju koji se prvi put donosi i kojim se rešavaju neke stvari koje do sada nisu bile urađene. To je pozitivna stvar i još jednom podrška svemu tome. O tome je govorio kolega Vladica Maričić koji je iz Niša. Inače, Univerzitet u Nišu je nešto veoma kvalitetno. Suština svega jeste što ulaganje u jugoistok Srbije, u ono što vredi, a to su mladi. Još jednom, kao poslanik i predstavnik USS podržati sve predloge zakona, sa željom da to da rezultate, da tim ljudima kojima dajemo određene mogućnosti, da se njima sutra obezbedi radno mesto, a država Srbija i naš predsednik i svi mi na tome zajednički radimo.

Uvaženi ministre, gospodine Ružiću, imate podršku kao ministar da ovo sve završimo svi zajedno i da naša deca imaju sigurnu budućnost, a to je i bila politika na ovim prethodnim izborima. Hvala.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažena ministarka, drage kolege, ja ću kao član poslaničke grupe SPP-USS, podržati Predlog zakona zato što sam ja u periodu 2014. godine bio zajedno u tom sazivu kada je naš predsednik Srbije, Aleksandra Vučić podneo inicijativu da radimo malu uštedu, gde su penzioneri na neki način bili od pomoći, velike pomoći nama, našoj zemlji, a sada se to polako svima vraća kroz ova povećanja penzija.

Mislim da je to bila ispravna stvar. Pokazalo se da je to bilo potrebno jer su penzioneri uvek bili uz našu zemlju i uz nas kada je bilo najteže, oni su i gradili našu zemlju.

Što se tiče svega ostalog, mislim da u narednom periodu mi moramo staviti akcenat da se radi više na upošljavanju ljudi, da se radi više na razvoju malih sredina, jugoistoka Srbije, nerazvijenih područja i da na taj način sutra imamo mogućnosti da se penzije povećavaju, a to možemo samo ako dođemo u situaciju da se otvaraju nova radna mesta.

Podržaću sve predloge Vlade kojima se utiče na razvoje nerazvijenih područja, na razvoj poljoprivrede, jer je to jedini način da naši penzioneri i svi mi koji sutra treba da dočekamo tu penziju, da imamo sigurnu penziju i sigurnu budućnost.

Još jednom ću kao poslanik i predsednik USS podržati predlog ovog zakona i to je ono što je potrebno našoj zemlji Srbiji i svim našim penzionerima. Hvala još jednom i samo napred ministarka.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Kolege poslanici, ja ću kao prvo, kao pravi srpski domaćin, čestitati današnji dan – Spasovdan, svim građanima Beograda slavu Spasovdan. Čestitao bih i slavu manastira u Labukovu, to je Vaznesenje Gospodnje, našem starešini manastira Varnavi, da na ovaj dan i u narednom periodu budemo zdravi i živi i da sreća i zdravlje i pamet služi sve nas ovde u Srbiji. To je za mene najbitnije.

Jedna od stvari koju bih rekao isto da je apel i poziv svih nas ovde koji smo u Skupštini i van Skupštine da se naši ljudi vakcinišu, da je u mom Svrljigu, gde ja živim, više od 50% ljudi vakcinisanih. To je velika stvar, jer je to jedini način da se izborimo sa ovom pandemijom.

Apropo svega toga ja ću sada postavi poslaničko pitanje Ministarstvu zdravlja, vojnom ministarstvu, a vezano je za Vojnu bolnicu u Nišu, pošto je naš predsednik Aleksandar Vučić unazad mesec dana bio sa našim predstavnicima opština sa Nišavskog okruga u Gadžinom Hanu gde je i rekao, najavio da će Vojna bolnica u Nišu početi da prihvata pacijente civile sa teritorije Jugoistočne Srbije, sa teritorije Nišavskog okruga. Do dana današnjeg još to nije počelo.

Pitam načelnika ili upravnika Vojne bolnice u Nišu - kada će se potpisati ugovor sa RFZO da se omogući civilnim licima da mogu da se leče u Vojnoj bolnici zato što veliki broj naših građana ima veliko poverenje u vojsku, u naše vojnike, u vojne doktore, a imamo i veliko poverenje u našeg predsednika Srbije koji je to isto najavio?

Voleo bih da to bude urađeno što pre da mi koji živimo na teritoriji Nišavskog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije da imamo mogućnost da se lečimo i u Vojnoj bolnici, da tamo sa ljudima koji znaju svoj posao, normalno to važi i za ove ostale naše doktore u Kliničkom centru u Nišu u Domu zdravlja u Nišu, Dom zdravlja Svrljig i svih ostalih domova zdravlja i u njih imamo poverenja, ali jeste i potreba i to velika potreba da Vojna bolnica u Nišu krene sa prijemom pacijenata, odnosno da radi sa civilnim pacijentima.

Inače, mogu da kažem i to da VMA u Beogradu, VMC u Novom Sadu već sarađuje i radi sa civilnim pacijentima. To je velika potreba za nas koji živimo na jugoistoku Srbije i moje pitanje je kada će se potpisati taj ugovor? Kada će krenuti da Vojna bolnica u Nišu počinje da prima pacijente koji žive na teritoriji Jugoistočne Srbije.

Još jedna od velikih stvari jeste i to kako sam malopre rekao, ja bih se još jednom zahvalio svim medicinarima, doktorima, sestrama, medicinskom osoblju, vozačima u Domu zdravlja i svima onima koji rade u domovima zdravlja, u kliničkim centrima da zahvalim na poštovanju, na volji i želji da pomognu svim našim pacijentima.

Evo polako ali sigurno, naša zemlja Srbija dolazi do blizu 50% vakcinisanih pacijenata, odnosno vakcinisanih ljudi protiv Kovida, što je dobar znak da ćemo imati šanse da se izvučemo i da počnemo normalno da živimo, da počnemo da pravimo slavlja, da pravimo veselja, da pravimo sve ono što naš pravoslavni narod i srpski narod ovde u Srbiji želi.

Još jednom bih se sada i zahvalio mojim prijateljima iz Prijepolja, ljudima koji su stvarno dobri domaćini, koji su me ugostili unazad nekoliko dana, gde sam kao gost i kao narodni poslanik obišao mog kolegu Samira, gde su se ljudi ponašali domaćinski i još jednom hvala svima koji poštuju sve nas i ja ću još jednom pozvati sve sugrađane, sve građane Srbije da se vakcinišu.

Još jednom čestitam slavu grada Beograda, Spasovdan, i svima želim zdravlje, sreću i uspeh u životu. Sve najbolje.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Prihvatam izvinjenje. Koleginica je uvek bila u pravu i sada nema greške, ali vi ste tu da ispravite grešku.

Zadovoljstvo mi je da govorim posle koleginice Dubravke koja je stvarno primer kako treba da se ponaša, kako izgleda poslanica, ali da mi niko ne zameri, vrlo je ozbiljna tema - promena Ustava, uvažena predsednice Vlade, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sam sa liste Za našu decu – Aleksandar Vučić. Kao i dao sada podržaću predlog Vlade za promenu Ustava zato što je potreba i zato što je nama potrebno da usaglašavamo puno naših stvari vezano sa zakonima EU, ali sa druge strane, nama je pravosuđe vrlo bitno i da to bude onako kako se kaže – za narod. Inače, pokazali smo da naša država, da naše pravosuđe radi svoj posao, da oni koji su krivi za to odgovaraju, da oni koji su krivi, koji su napravili greške, za te greške moraju odgovarati, bez obzira čiju partijsku knjižicu nose.

Mislim da je ispravno da ovo podržimo, s tim što bih dodao nekoliko stvari, a o kojima je govorio i kolega poslanik pre mene, a to je Hadži Milorad Stošić, vezano za seoska područja, za selo, za gradske opštine. Recimo, gradska opština u Nišu ima nekoliko gradskih opština, nemaju status lokalnih samouprava, a imaju potrebu za nekim promenama, ali o tome ćemo govoriti naredni put.

Inače, mislim da je ovo potrebna stvar i da Ustav treba ući u promenu, da ovo sve usaglasimo za dobrobit svih nas, a najviše zbog toga što je potreba da naše pravosuđe bude nezavisno, kao što je do sada. Nekada kada se govori o pravosuđu, govorio je Marijan Rističević, rekao je nekoliko stvari koje su onako pod znakom pitanja za određene funkcije, odnosno za određene ljude koje se bave pravosuđem. Možda bi trebale neke sudije da izađu na izbore, da se glasa za njih, kao što se glasa u Americi, ali ovde kod nas je demokratija, drugačije radimo i ja ću podržati ovaj predlog Vlade sa ciljem da to bude bolje, da se radi za narod i da oni koji su krivi za to odgovaraju.

Hvala još jednom predsedniku Skupštine. Vi ste ispravili grešku. Hvala još jednom i sve najbolje.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja bitna za sve građane u Srbiji, ali mnogo bitnija za bezbednost naše dece u Srbiji.

Konkretno, prvo pitanje jeste, to je pitanje koje se tiče naše dece i bezbednosti u saobraćaju, a naslovljeno je Ministarstvu prosvete i Agenciji za bezbednost saobraćaja. Pošto smo svedoci da unazad nekoliko meseci, odnosno od početka 2021. godine, odnosno do današnjeg dana, imamo pet smrtnih slučajeva dece, koja su učesnici u saobraćaju. Četvoro dece je bilo na ulici ili na trotoaru, a jedno dete je bilo na biciklu.

Moje pitanje Ministarstvu prosvete jeste - da li Ministarstvo prosvete u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih programa i pravila ponašanja u školama, u predškolskom i osnovnom obrazovanju, da li ima obavezne časove učenja bezbednost dece u saobraćaju?

Znamo da je to jedna od najbitnijih stvari u školi, da zna elementarne stvari kako da se ponaša u saobraćaju. To ne znači da deca o saobraćaju znaju samo saobraćajne znake, šta znači trougao, šta znači ovaj znak, šta znači onaj znak. U školi uče šta je kopneni, šta je vazdušni, šta je vodeni saobraćaj, to deci možda će znači nekada kada porastu, ali njima će mnogo više značiti kada se toj deci kaže na koji način oni treba da se ponašaju od kuće do škole, kako da se kreću ulicom, kako da prelaze ulicu. To su sve stvari koje će sutra njima spasiti život.

Moj apel jeste, da se što veći značaj stavi u tom delu, da se deca uče u školi, u osnovnom obrazovanju i da znaju da se to u praksi njima pokazuje. To je ono za mene najbitnije, jer kao što kažem, do sada ima pet slučajeva smrti dece koja su bila na ulici ili u saobraćaju. To je prvo pitanje, i očekujem da će u narednom periodu Agencija za bezbednost saobraća, koja već o tome govori i apeluje, Ministarstvo prosvete na tome da radi, i da se tu stavi akcenat, da se toj deci posveti veća pažnja sa konkretnim pokazateljima na terenu.

Drugo pitanje, isto se tiče bezbednosti zdravlja. Danas je Evropski dan urgentne medicine, iskoristio bih priliku da svim njima čestitam ovaj dan, jer svedoci smo da doktori urgentne medicine i svi drugi doktori su u prvom planu na terenu, i oni pružaju pomoć svakom čoveku.

Inače, lokalne samouprave, kao što je moja, iz koje ja dolazim, nema mogućnost da imamo hitnu pomoć. A, evo dešava se unazad nekoliko, mesec, dva, dešavale su se teške saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodima. Mi nemamo hitnu pomoć, nemamo urgentnu medicinu i zato moje pitanje Ministarstvu zdravlja – da li će imati mogućnost da se u periodu koji dolazi obezbedi pravilnikom da i opštine koje imaju manje od 20.000 stanovnika, da imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u svakom trenutku da pruže adekvatnu pomoć svim onim ljudima koji imaju saobraćajnu nezgodu.

Inače, svi znamo u prvih pola sata ukoliko se ne dođe, tada se teško spašava život. Velika potreba svih nas jeste da te lokalne samouprave, kao i veliki centri imaju savremenu medicinsku opremu, da imaju veći broj doktora, a velika potreba jeste i malih sredina to što je velika populacija starih ljudi u tim malim opštinama i tu je veća potreba da se što pre izađe na teren.

Još jednom poziv i nadležnom ministarstvu, Ministarstvu zdravlja, da se iznađe mogućnost da mali domovi zdravlja imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u pravom trenutku da obezbede adekvatnu pomoć za svakog kome to treba.

Još jedan poziv mene kao čoveka i kao poslanika, predsednika Ujedinjene seljačke stranke, da se izađe, da se vakcinišu svi ljudi, jer vakcinacija je jedini lek protiv pandemije.

Uvaženi predsedniče Skupštine, sada bih još jednom, govorimo o zdravlju ljudi, velika potreba za zdravljem ljudi jeste da se koristi zdrava hrana, da se koristi sve ono što nam priroda daje. Ja sam na prošloj Skupštini ovde govorio o Svetskom danu pčelara, gde ste vi meni rekli da obezbedim po jednu teglu meda za svakog poslanika ovde u Skupštini. Ja ću to i uraditi, ali ovako pošto ste vi ovde predsednik Skupštine, ja sam sada doneo jedan kilogram meda, svrljiškog meda i to je zdravo. Ovo je med iz Svrljiga, Svrljiških planina. Još jednom bih pozvao sve vas i vas predsedniče Skupštine i moje kolege poslanike i Vladu Republike Srbije i predsednika Srbije, da obiđe najlepšu opštinu u Srbiji, da obiđe Svrljig, da proba naše specijalitete, ali još jednu stvar mogu da kažem i to nije tajna, ovde osima meda ima i oraha. To je zdravo.

Nadam se da nije problem da vam donesem, pošto sam ja obećao, a ovde našim kolegama ukoliko se javi potreba da probaju nešto slatko, vi možete u pauzi da obezbedite jednu lepu kašiku da oni to probaju. Nadam se da nije problem da donesem? Hvala vam.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre gospodine Mali, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stanku u Skupštini Srbije.

Glasaću za predloge ovih zakona, s tim što ću reći određene stvari koje se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije. Konkretno, svi smo svedoci kako u prethodnom periodu se dosta izdvaja za razvoj voćarstva, za razvoj onoga što je vrlo bitno za našu Srbiju, za jugoistok Srbije. Veliki broj naših građana i na teritoriji opštine iz koje ja dolazim i u drugim opštinama se izdvaja za voćarstvo, pomoć voćarstvu, suše se šljive, najviše se radi na temu šljiva, ulaže se u šljivarstvo, gde se jedan deo tog proizvoda koristi za dalju preradu, jedan deo ide za proizvodnju rakije. Inače, mi smo prepoznatljivi ovde u Srbiji sa dobrom šljivovicom. Šljivovica je nešto što je zaštićeno, i to je odlično. Do sada, pa i nadalje, sigurno će taj naš proizvod biti veoma aktuelan. Imaće mogućnost da ide i van granica naše zemlje Srbije i ja ću na tome uvek raditi, zato što je promocija i razvoj voćarstva vrlo bitno za sve nas, jer je to deo poljoprivredne proizvodnje i od toga mnogo ljudi živi.

Ovim sada Zakonom o akcizama dajemo mogućnost, normalno, mi želimo da idemo prema Evropskoj uniji, to podržavam, jer Evropska unija jeste mesto gde se mnogo više izdvaja vezano za poljoprivredu, za subvencije u poljoprivredi, za razvoj poljoprivrede, ali s druge strane, mislim da bi imali mogućnosti da naše domaće proizvode pokušamo na neki način još zaštitimo od drugih, zato što je to neophodno da bismo zaštitili našeg proizvođača, tog našeg seljaka, voćara, vinogradara, ovčara i govedara. To su sve naši ljudi i moramo uvek biti uz njih.

Imamo mogućnost to da uradimo, ali ovaj deo sada oko akcize, vezano za povećanje akcize za proizvode koji imaju jaču snagu, koji su jači, to će uticati na naše rakije i mislim da ćemo sada imati potrebu da za neke stvari iznađemo mogućnost da se ti naši proizvodi, odnosno ta naša domaća rakija, da se obezbedi za nju mogućnost, jer će sada imati ista, možda će biti čak i jeftiniji taj proizvod, viski, koji je sada dosta skup zato što se tu stavljaju te akcize koje štite naš domaći proizvod. Uvek sam bio za to, iako ne konzumiram alkohol, mislim da moramo obezbediti sigurnost za te naše proizvođače tih alkoholnih pića, jer je domaća rakija šljivovica za nas veoma bitna.

Još jednom, podržaću Predlog ovog zakona. Što se tiče lične karte i onog o čemu smo govorili, to je isto veoma dobro zato što će se sada to promeniti i daće se mogućnost izdavanja mladim licima, od 16 godina pa i više, do sada je bilo potrebno oba roditelja da potpišu da mogu da dobiju ličnu kartu, a sada to više neće biti potrebno. S druge strane, dobro je da to sve bude lakše, da se lakše može promeniti, da sutra kada neko izgubi ličnu kartu da to ne objavljuje i da to bude za njega jeftinije.

Još jednom, hvala vam unapred, uvaženi ministre, što svi mi moramo da razmišljamo za našu poljoprivredu, jugoistok Srbije i moramo gledati i ići napred, normalno, uz podršku Evropske unije, jer bez nje će nam biti mnogo teže. Ja ću glasati za predlog ovih zakona. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao prvo, pošto sam čovek koji se bavi poljoprivredom i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini Srbije, hteo da svim našim pčelarima u Srbiji čestitam Svetski dan pčelara, sa ciljem da ova godina bude medonosna, da ima više meda, jer prethodne godine su bile veoma loše za naše pčelare.

Sve to govorim, od 2016. godine pa na ovamo su bile dosta loše godine, nije bilo dovoljno meda, bilo je dosta troškova oko rada na pčelinjaku i zbog toga mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini, i mi kao poslanici, a i ja sam kao predsednik i kao predstavnik u Odboru za poljoprivredu, mislim da bi bilo dobro da se u narednom periodu obezbede veće subvencije za svaku košnicu, za mlade pčelare, jer sada se daje 800 dinara za košnicu, što je dobra, ali bilo bi zbog ove loše situacije, zbog ovih loših godina da se obezbedi ta subvencija da bude veća.

Moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnosti da se u okviru budžeta, koji je namenjen za poljoprivredu, da se obezbede veće subvencije za naše pčelare, sa posebnim akcentom na one mlade pčelare i one pčelare, odnosno žene koje žele da se bave pčelarstvom? Tu moramo dati veće subvencije, veću pomoć jer veliki broj pčelara ima mogućnost da to razvijaju, da bude bolje uz podršku države Srbije, budžeta Republike Srbije, uz podršku lokalnih samouprava i budžeta iz lokalnih samouprava.

Inače, mislim da je stvarno velika stvar što Savez udruženja pčelara Srbije, odnosno čovek koji vodi to udruženje, Rodoljub Živadinović, koji je zajedno sa Vladom Republike Srbije uspeo da se napravi na jednom mestu mesto gde će se proizvoditi i praviti svi proizvodi od meda. Ta fabrika, ta proizvodnja se nalazi u Rači. To je veliki uspeh, kako jedno udruženje može da obezbedi mesto odakle može da se plasira naš proizvod, u bilo koji deo sveta. Još jednom, ja čestitam gospodinu Rodoljubu Živadinoviću Svetski dan pčela i svim pčelarima.

Inače, mogu da kažem ovde u Skupštini sa ponosom da u opštini iz koje ja dolazim, to je Svrljig, da se nalazi najveći broj košnica po glavi stanovnika, što znači da veliki broj pčelara u Svrljigu se bavi tom proizvodnjom i to je velika stvar. Mislim da i veliki broj pčelara na teritoriji Jugoistočne Srbije to radi i od toga ljudi dosta dobro mogu da žive.

Jedan od velikih problema što se tiče pčelarstva je med koji je falsifikat. Falsifikat meda postoji sada ovde kod nas i mene interesuje – kako možemo, mogu postaviti pitanje inspekcijskim službama, kako se kontroliše taj falsifikovani med koji pravi veliku štetu našim pčelarima zato što je to nešto što nije dobro, što donosi loše i nije, normalno, zdravo? Moje pitanje – kako inspekcija radi na terenu, kako se suzbijaju ti ljudi koji se bave prodajom falsifikovanog meda?

Još jedno pitanje. Da li ćemo imati mogućnost, to je pitanje za ministarstvo, da li ćemo imati mogućnost da u okviru budžeta obezbedimo veća sredstva za žene koje će se baviti i koje se bave pčelarstvom, za mlade poljoprivredne proizvođače koji se bave pčelarstvom jer je to šansa da mogu ljudi od tog svog rada da žive?

Kod mene u Svrljigu ima pčelara koji imaju preko hiljadu 600 košnica, od toga blizu 400 košnica imaju organski zdrav med, zaštićenog i to je ono na čemu moramo da radimo. Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo. Pčelarstvo i pčele su nešto bez čega sigurno ne bi imali hrane, jer blizu tri četvrtine biljaka koje oprašuju pčele koriste kod nas ljudi za hranu.

Prema tome, velika podrška našim pčelarima i potreba da se njima da veća pažnja kroz finansijsku podršku i kroz bilo koju drugu podršku i tražim da se suzbije falsifikat meda. Svi oni koji prodaju taj med, da se njima stane na put i da oni budu sankcionisani.

Još jednom hvala lepo, uvaženi predsedniče Skupštine, jer smo mi ovde jedna mala košnica koja radi u interesu naših građana i sve one trutove mi moramo izbaciti. Sada ih nema ovde, verovatno, u Skupštini, ali zato moramo biti radni i vredni i rezultat toga mora biti bolji život za sve naše ljude koji žive u Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, i ja bih kao kolega poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke čestitao na izboru novih poslanika, posebno Dunji, kako ste to vi rekli, normalno i Dejanu, sa željom da radimo ovde u doprinosu svih naroda u Srbiji, svih nacionalnosti u Srbiji. Normalno, da radimo za svakog čoveka bilo gde da se on nalazi, da li u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u Raškoj, da li u Novom Pazaru, da li u Subotici.

Za svakog čoveka moramo raditi, jer smo mi ovde za ljude da njima bude bolje. Još jednom ja vam čestitam i želim vam uspešan rad. Šta drugo. Moramo ispoštovati naše koleginice, normalno i kolege, ali koleginice u prvom planu.

Ja bih sada rekao nekoliko stvari vezano za REM. Konkretno imamo predlog izbora jednog kandidata. Inače treba dva kandidata, dva člana REM-a da bude izabrano. Mislim da je to potrebno zato što REM je veoma bitno za nas ovde u Srbiji. Konkretno za sve ono što se radi, što je vidljivo, što treba veliki broj ljudi da vidi, da ceni, na osnovu toga da ima određena svoja mišljenja. Mislim da je potrebno da REM bude aktivniji, da u okviru svojih nadležnosti radi svoj posao za dobrobit svakog građanina, svake nacije ovde u našoj Srbiji, svake nacionalnosti.

Mislim da bi bilo dobro da svaki čovek, pa bilo gde da on živi, da li da živi u nekom selu na teritoriji opštine Svrljig, Sokobanje, Medveđe, Kuršumlije, Bele Palanke, Prijepolja, bilo gde, da on može da vidi sve one interesantne teme koje se tiču događaja koji se dešavaju ovde kod nas u Srbiji, jer smo svedoci da na velikom broju teritorija tih naših sredina nema pokrivenosti medijima, da veliki broj ljudi može samo da čuje od nekoga sa strane da je nešto bilo.

Konkretno svedoci smo da naša reprezentacija Srbije na čelu sa našim Draganom Stojkovićem Piksijem je veoma uspešna. Inače, Dragan Stojković Piksi dolazi iz Niša, sa opštine Palilula, sa Pasi poljane, gde je i predsednik Skupštine Ivica Dačić stanova kada je bio student ili učenik srednjeg obrazovanja. Mislim da je tako bilo. Dragan Stojković Piksi kao selektor reprezentacije je čovek koji ima veliko znanje i iskustvo, gde je naša reprezentacija Srbije veoma aktivna i pobeđuje, ali najvećim delom naši građani Srbije ne mogu da gledaju kada reprezentacija Srbije igra sa nekom drugom reprezentacijom. Zbog čega?

Ili naš prvak sveta u tenisu, Novak Đoković. Veliki broj naših građana Srbije to ne može da gleda. Zbog čega? Ja tu moram da pitam REM. Zbog čega moji ljudi iz Svrljiga iz okoline Niša, iz bilo kog dela gde nema sport kanal, ili kako se kaže Sport klub televizija koja je zakupila i koja kontroliše ko to može da gleda i kada može da gleda, zato što najveći broj nas nema taj kanal. Pitam REM zbog čega se to tako dešava? Da li samo povlašćeni mogu da gledaju Sport klub? Da li samo povlašćeni mogu da gledaju reprezentaciju Srbije na čelu sa selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem, kada pobeđuje? Da li samo povlašćeni mogu da gledaju Novaka Đokovića kada pobeđuje ili bilo kog drugog našeg reprezentativca, čoveka koji je prepoznatljiv u bilo kom delu sporta u svetu?

Mislim da to nije u redu. Mislim da to nije normalno. Potrebno da je da neki nacionalni kanal, kanal sa nacionalnom frekvencijom ima tu mogućnost da može svaki čovek da vidi u bilo kom delu naše teritorije Srbije, da može da gleda našu reprezentaciju, Novaka Đokovića i sve ostale. To nije u redu da jedan kanal prisvoji sve to, a ne postoji u najvećem delu na teritoriji Republike Srbije. Ja mislim da je to potrebno rešiti za dobrobit svakog čoveka. Nije bitno da li je vlasnik tog kanala Dragan Đilas ili neko drugi. Bitno je da je taj kanal vidljiv na celoj teritoriji Srbije.

Zbog toga pitam REM, pitam članove REM-a da li se to može promeniti, da li mogu svi biti jednaki i da mogu da gledaju sve one bitne stvari, što se tiče nađe zemlje Srbije? Mislim da to nije u redu. Još jednom apelujem. Pozivam sve nadležne da se taj problem reši, da sutra jedan čovek vlasnik televizije može da kontroliše sve, a ovamo da ispada da on ima problema sa svima nama, da mi njemu činimo loše, a suština svega jeste da mi samo želimo da budemo svi ravnopravni, svi da možemo da gledamo određene stvari, da svi možemo da pratimo određene stvari i da to bude za svakog vidljivo.

Normalno, za mene kao čoveka koji dolazi sa jugoistoka Srbije, dolazi iz Svrljiga, kako sam rekao, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi kod grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik. Veoma je bitno da svaki naš poljoprivredni proizvođač ima mogućnost da proizvode iz svog kraja može da vidi na nacionalnoj televiziji, da neke svoje aktivnosti mogu da se vide na nacionalnoj televiziji, da nekog svog predstavnika u Skupštini može da vidi na nacionalnoj televiziji, da razgovara o problemima, da iznosi probleme, da se govori o problemima kako da se reše, što se tiče poljoprivrede i što se tiče sela i što se tiče života na jugoistoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima.

Bilo bi dobro i na tome da se radi, da svako ko ima nešto da kaže, a dobro je za određeni broj građana, određenu kategoriju ljudi, konkretno mislim na ljude koji žive na selu i od sela, dobro je da se bude i na nacionalnoj televiziji, da se bude na javnom servisu i da se govori o tim problemima.

Ja kao osoba, kao čovek i kao politička ličnost, verujte mi imam dosta informacija, dosta se krećem i ima dosta saznanja koja bih voleo da prenesem svim građanima. Još jednom, ja ću glasati za predlog člana REM-a, normalno u saglasnosti sa svima nama. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, posle koleginice, nema šta drugo da se kaže. Ja sam se javljao više puta pre ovog amandmana, ali u krajnjem slučaju ja ću podržati sve ovo što je rekla sam koleginica Jadranka, da je to nešto veoma bitno. Mislim da moramo dati podršku za sve ono što je bilo, za sve naše ljude i o tome je govorio gospodin Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Sve u svemu, ispravna stvar i očekujem, normalno, da ćemo mi ovaj Predlog zakona ovde u Skupštini usvojiti.

Još jednom, ja sam hteo da se javim unazad nekoliko amandmana, kada je tu bila ministarka Čomić. Hteo sam da kažem određene stvari. Sada kada je to prošlo, nastavićemo da radimo nešto drugo.

Hvala još jednom. Ja ću podržati Predlog zakona o kome je govorila gospođa Jadranka.

Zahvaljujem se.

Uvažena koleginica Katarina je već sve rekla. Ja stvarno podržavam gospođu Katarinu, pošto ono što je rekla to je i fakat stanje da ima dosta opština koje nisu usaglasile sve svoje akte, konkretno vezano za Zakon o planiranju i izgradnji koji je bio donesen 1993, 1998. i 2003. godine i mislim da je ispravna stvar da se uradi i normalno je da ima neka sankcija na neki način da ti ljudi moraju taj svoj posao da rade ukoliko nisu radili.

Najbitnije od svega ovog što jeste vezano za izgradnju i za sve ono što treba, ja ću ovde još jednom da kažem što je rekao i juče ministar Momirović, da će se raditi kolektor za otpadnu vodu i kanalizacija u opštini, dolazim iz opštine Svrljig, što znači da je to jedna od ispravnih stvari, da je to nešto što je budućnost.

Još jednom se zahvaljujem Vladi Republike Srbije, našem predsedniku Srbije koji je zajedno sa svima nama ovde radio, ali i vodio ono što je potrebno, što nije do sada rađeno, još jednom jedna od bitnih stvari jeste rešavanje kanalizacione mreže, rešavanje otpadnih voda, kolektora. To će sada raditi, kao što je juče rekao ministar Momirović, radiće se u Svrljigu, radiće se u Aleksincu, radiće se u još puno opština i to je velika stvar. Još jednom bih se zahvalio predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću koji nas vodi na najbolji način i ovo je jedino i pravo mesto kako to mora da bude.

Zbog toga ću podržati sve ove predloge zakona, uz određenu rezervu za određene zakone. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre gospodine Ružiću, uvažena ministarka gospođo Čomić, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću, pošto ima vrlo kratko vreme, reći samo nekoliko stvari, a konkretno se tiču naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, posebno za naše žene koje žive na selu. Njima treba mnogo veća pomoć, njima treba mnogo veća podrška i mogu da kažem da su one na neki način u mnogo težoj situaciji nego ostali ljudi koji žive na teritoriji Republike Srbije. Zbog toga na toj temi možemo zajedno da radimo, na toj temi moramo mnogo više da radimo i da obezbedimo bolje uslove života za te naše žene koje žive na selu, koje rade od jutra do sutra i koje sigurno nemaju iste mogućnosti, ista prava kao žena u gradu. Prema tome, u tom delu moramo zajedno raditi.

Inače, što se tiče ovog zakona, konkretno vezano za prosvetu, za srednje obrazovanje, ja bih i tu rekao da je ovo veoma pozitivno, da je to dobro i tu ima problema konkretno za opštine koje imaju mali broj dece, kojima treba tačno određen broj đaka da bi bilo jedno odeljenje i moramo raditi na tome da Ministarstvo prosvete bude fleksibilnije, posebno za takve opštine koje imaju jednu srednju školu, imaju nekoliko odeljenja, a nemaju dovoljan broj dece da upišu za, recimo, neki smer.

Prema tome, uvaženi ministre i prvi potpredsedniče Vlade, očekujemo da ćemo nastaviti saradnju vezanu sa vašim Ministarstvom, a vama gospođo Čomić, mislim da je potrebno da se stavi akcenat na naše žene na selu koje stvarno veoma teško žive i njima moramo dati veću podršku, uz dužno poštovanje za sve ove ostale stvari koje se tiču i rodne ravnopravnosti i diskriminacije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ja bih svim građanima Srbije koji su muslimanske vere poželeo srećan ovaj današnji dan "Bajram šerif mubarek olsun". Neka je srećan Bajram, dragi moji prijatelji, jer mi kao zemlja Srbija uvek poštujemo svakog, poštujemo svaku veru i zbog toga nas poštuje ceo svet.

Inače, za sve nas koji smo u Srbiji u prvom planu, kako je rekao naš Patrijarh Pavle, on je rekao: "Budimo ljudi", i zbog toga još jednom svim ljudima i građanima Srbije koji su muslimanske vere čestitam Bajram, sa željom da zdravlje i sreća bude uz sve i da im blagostanje bude u svakom delu porodice.

Inače, današnjeg i jučerašnjeg dana počela je kiša da pada. To je za sve nas koji se bavimo poljoprivredom dobar znak da će ova godina biti rodna i blagorodna i da će ovo biti dobro za našu poljoprivredu. Kada je dobro za našu poljoprivredu, to je dobro i za budžet Republike Srbije.

Postaviću pitanje konkretno Ministarstvu kulture i informisanja, jer je unazad nekoliko dana završen konkurs po pozivu za pomoć medijskim kućama, radio stanicama, televizijskim kućama, portalima, gde je veći broj tih kuća medijski i portala konkurisao prema nadležnom ministarstvu kao pomoć sufinansiranja vezano za kulturu i informisanje.

Na osnovu izveštaja koji je izašao na sajt ministarstva, vidi se da su mahom veći centri, veći gradovi dobili sredstva za pomoć tim medijskim kućama. Konkretno je to i dobro, zato što je potrebno da se zna šta treba i kako može, ali meni je vrlo bitno, pošto ima veliki broj iz malih sredina, malih opština, ti njihovi portali, te njihove radio stanice, te njihove televizije nisu dobile pomoć za sufinansiranje, pa zbog toga mislim da bi bilo potrebno da se u narednom periodu, ukoliko to budžet Republike dozvoli i ukoliko bude još neki konkurs, da se stavi akcenat na te male sredine, na te male opštine, da oni u okviru svojih jedinica lokalne samouprave mogu da dobiju sredstva, te njihove stanice, portali koji tamo rade, koji tamo funkcionišu, da bi i oni mogli da informišu svoje građane o svim onim potrebnim stvarima koji se tiču te njihove jedinice lokalne samouprave, da se čuje kako i šta se radi, na koji način može da se nešto promoviše.

To bi bila potreba velikog broja lokalnih samouprava i tih medijskih kuća i tih portala koji sada nisu dobili sredstva iz ovog konkursa, a kako kažem, najveći broj tih kuća, tih portala, tih radio stanica su mahom iz većih centara i zbog toga mislim da u narednom konkursu treba obezbediti sredstva i za one medijske kuće, portale koji dolaze iz malih sredina, jer je njima isto to neophodno da mogu da prežive, a i građani tih opština sigurno žele da čuju šta se dešava kod njih. Normalno, njih možda ne zanima šta se dešava u Beogradu, da li je nešto urađeno, iako je to glavni grad, već ih interesuje u svom rodnom mestu šta i kako se radi.

Još jednom, da li će biti još neki konkurs i da li će imati mogućnosti da se stavi akcenat na male sredine i za te medijske kuće, odnosno te portale iz tih malih sredina da mogu da dobiju sredstva? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću, kao ovlašćeni ispred poslaničkog kluba i kao zamenik šefa poslaničkog kluba SPP-USS, još jednom svim građanima Srbije, muslimanske vere, čestitati Bajram. Neka im je plemeniti blagosloven. To kažem zbog toga što su u poslaničkom klubu sa mnom i akademik Zukorlić, koji je potpredsednik Skupštine, i Samir, koji je šef poslaničkog kluba, i Jahja. Sve su to ljudi koji isto žele dobro našoj Srbiji i zbog toga smo mi pokazali kao poslanički klub da možemo zajedno.

Ja kao pravoslavni vernik, koji poštuje pravoslavlje, koji poštuje Boga, poštujem i svakog čoveka, bilo koje vere da je. Zbog toga smo mi Srbi ljudi koji uvek poštujemo svakog i koji smo, kada neko dođe kod nas, poslednji zalogaj hleba hteli da damo gostu. Mislim da je veoma bitno da ovde i u Skupštini i u celoj Srbiji dođe do pomirenje, da se poštujemo, da se cenimo, da se uvažavamo, jer u svakom trenutku niko ne zna ko će kome da zatreba.

Nama je jedna stvar zajednička, a to je naša država Srbija, naša država koja ide krupnim koracima napred, naša država koja daje veliku podršku, kao prvo, zdravlju ljudi. Mi smo kao država sada među prvima u svetu po broju vakcinisanih, među prvima u svetu prema broju onih koji će se vakcinisati. Siguran sam da ćemo vrlo brzo imati mogućnost da izađemo iz ovog problema pandemije, jer će više od 55% do 60% ljudi biti vakcinisano.

Obezbeđene su vakcine. Ima ih u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu, na svakom mestu. Još jednom zahvaljujem državi Srbiji, zahvaljujem se predsedniku Srbije koji je svojom aktivnošću, svojim zalaganjem, svojim mudrim ponašanjem obezbedio tu vakcinu. Ta vakcina sada zlata vredi.

Još jednom bih pozvao sa ovog mesta, kao poslanik i kao predsednik USS, sve ljude koji se nisu vakcinisali da se vakcinišu, da to što pre uradi kako bi zaštitili sebe, da bi zaštitili svoje najbliže i da na taj način sutra mogu biti sigurniji. Na taj način ćemo sutra moći da funkcionišemo normalno, da nema više ovih ograničenja.

Najbitnije od svega toga jeste da je i u malim sredinama krenula vakcinacija, u seoskim područjima, u mesnim kancelarijama. Obezbeđeno je dovoljno vakcina. Obezbeđeni su i ljudi koji rade na terenu, što je velika zahvalnost i Ministarstvu zdravlja i Vladi i posebno našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji se vakcinisao prvi put u jednoj maloj sredini, u Rudnoj Glavi. To je selo kod Majdanpeka. Time je hteo da pokaže da se daje podrška malim sredinama, seoskim područjima. Mislim da je to ispravna stvar i pozvao bih još jednom sve građane da se vakcinišu, ukoliko to do sada nisu uradili.

Što se tiče ovog zakona, ovih predloga vezano za ove sudije, što se tiče sudija za prekršaje, tu ima neke inicijative da se izjednače naknade zarada za sudije za prekršaje i za sudije osnovnih sudova i ostalih sudova. Mislim da je to ispravna stvar i verovatno će to u nekom narednom periodu biti izjednačeno.

Rekao bih jednu stvar vezano za sudstvo, a to je veliki problem malih sredina, malih lokalnih samouprava koje nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, nemamo ni sudeće dane. Potenciram potrebu da se obezbede u takvim sredinama… Još jednom pozivam nadležno Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da preko osnovnih sudova se obezbede ti sudeći dani za mesta u kojima to ne postoji, a gde postoji potreba, jer veliki broj građana iz takvih sredina, koji žive u rubnim područjima takvih opština, žive u selima, nemaju mogućnost, nemaju prevoz, nema autobuskih linija zbog razuđenosti terena i kada oni imaju sudski poziv sebe angažuju, obezbeđuju veća sredstva. Od 1.500 do 2.000 dinara košta da se ode iz nekog daljeg mesta, iz Svrljiga, do centra Svrljiga, odnosno do Niša košta i više, možda 3.500, 4.000 dinara. Ide na zakazano ročište ili dođe tamo i neko od tih koji su u tom sporu odloži i on čovek ponovo tako treba da radi.

Mislim da je potrebno da se obezbede sudeći dani u tim malim sredinama i da to Ministarstvo pravde što pre uradi da bismo izbegli troškove za te naše ljude, da bismo im dali mogućnost da imaju ista prava, kao i oni građani koji žive u većim mestima, jer na taj način stavljamo akcenat da svi imamo ista prava, iste mogućnosti, iste obaveze.

Inače, još jednom mogu da kažem da ljudi iz seoskih područja, da ljudi iz područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Babušnica, pa i ostala mesta u Raškoj, ta jugoistočna Srbija, gde je veliki broj ljudi staračka populacija, gde su siromašene opštine, gde su devastirane demografski ugrožene opštine, da u tim opštinama mora biti veća pažnja, ne samo pažnja ovako kad govorimo, nego i pažnja direktnim izdvajanjem, direktnim davanjima, da se tim ljudima obezbedi mogućnost da imaju ne samo sudeće dane, da imaju mogućnost da izađu da traže svoja prava, već da imaju mogućnost sutra da i domovi zdravlja u tim opštinama imaju prava, da imaju doktore, specijaliste, npr. interne medicine zato što je u opštinama koje imaju manje od 20.000 stanovnika, po pravilniku nemaju ta prava.

Svi znamo koliki je problem vezano za takve sredine, vezano za hipertenziju, visok pritisak, za dijabetes, a to ljudi u takvim sredinama nemaju pravo, već moraju da se obezbeđuju sredstva iz lokalnih budžeta ili iz njihovih sredstava, a sve što se kaže je prenagluto i ima dosta velikih problema u takvim sredinama, zato što su budžeti slabi, zato što se budžeti slabo pune i veoma je teška situacija.

Još jedna od bitnih stvari, normalno, jeste da se u takvim sredinama, to su nerazvijena područja o kojima govorimo, brdsko-planinska područja, da se obezbedi mogućnost da ima veći broj doktora, da ima, da postoje i dalje ambulante po seoskim područjima, jer kako vreme ide u okviru pravilnika, u okviru sistematizacije sve se smanjuje broj radnika, izvršioci, doktori i sestre i tehničari, izvršioca na terenu, a to se sve reflektuje da će da se smanjuje broj ambulanti, da sada ti ljudi koji su staračka populacija ljudi u tim seoskim područjima nema mogućnost da odu do ambulante kako su išli do tada da se odrade merenje pritiska, šećera, da se da određena terapija, da ih doktor pregleda, već oni moraju da dolaze u centru te opštine u domu zdravlja.

Mislim da to nije u redu. Potrebno je da te ambulante i dalje postoje i moramo imati poseban akcenat i drugačije ponašanje za opštine koje su takve o kojima sam sada govorio. To su opštine iz koje ja dolazim, Svrljig i Bela Palanka, da se ne ponavljam ponovo, jer o tome govorim od 2014. godine.

Ja ovo što govorim, govorim direktno sa terena. To su informacije sa terena. Osećam potrebu i probleme tih ljudi zato što tu živim i mislim da je to potrebno da nadležno Ministarstvo zdravlja u okviru određenih pravilnika izdvoji takve sredine gde su demografski ugrožene opštine, gde je staračka populacija ljudi, gde je veoma mali broj rođene dece, a seoska područja, ako hoćemo da zažive da tamo ljudi mogu da žive, tim područjima mora da se obezbedi zdravstvena zaštita.

To isto važi i za školsko obrazovanje, za predškolsko obrazovanje. To isto važi i za kulturu, to isto važi i za sport.

Recimo, vrlo je bitno da se u takvim opštinama obezbede i sportske aktivnosti, da te opštine ukoliko nemaju sportske hale, kao što je recimo opština Svrljig koja nema sportsku halu, bilo bi dobro da nadležno ministarstvo obezbedi sredstva da zajedno sa budžetom opštine, inače ja sam govorio i ranije da smo 2017. godine sa predsednikom Srbije, kada je bio predsednik Vlade, govorili ovde u Skupštini da je u budžetu 2017. godine obezbeđeno 100 miliona dinara za izgradnju sportske hale u samom Svrljigu. To je mešovita fiskulturna sala koja bi imala 550 sedećih mesta, ali do današnjeg dana ništa nije odrađeno. Ostalo je samo na toj priči, odvojena sredstva i tu je stavljena tačka ili tri tačke. Ne znam kada će to da bude.

Ja sam i više puta govorio i mislim, ukoliko neko želi sutra da se pomogne, stvarno takvim sredinama mora da se obezbede i te hale, sale, kako se kaže, da ti tamo mladi ljudi mogu da se bave sportom zato što ima dosta mladih ljudi koji žele i dosta su uspešni sportisti.

Ja sam siguran da ćemo imati mogućnosti zato što je i predsednik Srbije, gospodin Vučić u Gadžinom Hanu u razgovoru sa predsednikom opštine Svrljiga, Miroslavom Markovićem o tome govorio i očekujemo da će ovo biti rešeno pozitivno, što se tiče izgradnje te naše sportske ili fiskulturne sale u Svrljigu, što znači angažovanje u sportu je vrlo bitno, u školskom sportu i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Što se tiče ostalih stvari za te male sredine o kojima sam uvek govorio, veliki problem jeste i katastar. O tome ću sada prvi put govoriti. Pretpostavljam da ovo ovde što govorim da će to neko od njih možda i čuti, jer sam više puta tražio i prijem kod direktora Katastra u Beogradu. Nisam dobio poziv. Tražio sam zvanično kao narodni poslanik da govorim o problemima koje se tiču upisa imovine u katastar, o problemima svih onih starih stvari koje se dešavaju oko katastra.

Svedoci smo da veliki broj problema što se tiče investicija, ulaganja u privredu, u poljoprivredu, sve zavisi od katastra zato što veći broj tih parcela nisu upisane na način kako to treba da bude, već stoji neki raniji vlasnik.

Mislim da je potrebno i u katastru i oko katastra da se razgovara zato što isto u malim sredinama, kao što sam malo pre govorio, te opštine kao što je moja opština i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a i u ostalim delovima Srbije, recimo Raškoj i u drugim delovima Srbije, male sredine nemaju više svoje šefove u katastru, nemaju mogućnost da taj čovek koji vodi katastar u tim malim opštinama, da može da potpiše neko rešenje, već to mora da se šalje u nekom većem centru.

Ja mislim da to nije u redu i mislim da to treba pothitno da se promeni, jer nije u redu, recimo, konkretno sada govorim o Svrljigu, a to isto važi i za Merošinu, to važi i za Belu Palanku, to važi i za Gadžin Han, za veliki broj takvih opština. To važi čak i za Doljevac, to važi za veliki broj takvih opština, jer sutra ukoliko neki od mojih prijatelja, komšija iz mog sela ili nekog drugog sela želi da nešto prepiše, upiše, on rešenje ne može da dobije u Katastru u Svrljigu, koji je do skoro imao tu mogućnost, već mora da to rešenje njegovo potpiše šef koji je u Aleksincu. Koja je to razdaljina Svrljig – Aleksinac? Možda je to blizu za one ljude iz Ražnja, iz Ražnja recimo njima je bliže Aleksinac, ali nama iz Svrljiga šef u Aleksincu da nešto potpiše neko rešenje u katastru, mislim da to ničemu ne vodi.

Ako želimo sutra da stavimo da ti naši ljudi koji žive u tim malim sredinama mogu tamo da ostanu, moraju dati mogućnost da završavaju tu svoje poslove. To je što se tiče katastra.

Što se tiče poreske uprave, konkretno poreska uprava, imali smo u tim malim sredinama i jedinicama lokalnih samoupravama imali smo ne samo u okviru lokalne samouprave, imali smo te ljude koji rade u upravi, nego konkretno i Poreska uprava republička imala je svoje radnike u tim našim malim sredinama, malim opštinama. Sada i to više ne postoji.

Mislim da je potrebno da Poreska uprava na nivou Republike Srbije ima svoje radnike u Svrljigu, da oni tu mogu, i u Beloj Palanci, tim malim sredinama, da oni tu mogu sebi da završe određene poslove i da sutra za sva ona rešenja što se tiče upošljavanja, odjava, plaćanja poreza i svega ostalog, da oni to ne moraju da rade u Nišu, jer stvarno, ljudi, veliki je problem i odlazak i povratak. To su troškovi, to su određene obaveze.

Možda će sada ovo vezano za „e-upravu“ što se radi da se možda to elektronski odradi, ali na tome moramo svi zajedno da radimo, na tome je i dobro što se radi, jer je potreba takva da elektronskim putem možemo mnogo stvari da rešimo, ali trenutno sada ljudi iz mog kraja ne mogu da završe ništa, nego moraju da idu u Niš. To je još jedna od stvari koje moramo gledati da promenimo za dobrobit tih malih sredina.

Ostale stvari o kojima sam hteo da govorim vezano, konkretno, za poljoprivredu, za selo, na tome ćemo sigurno da radimo. Lepo je ovo što govorimo, imamo nekoliko ministarstava koje se brinu o porodici, brinu se o selu, brinu se o poljoprivredi, ali suština svega jeste da rezultat toga mora da bude vidljiv. Rezultat toga mora da bude u pravom trenutku na pravom mestu odrađen.

Ja samo kažem, bilo bi dobro da ti ljudi koji vode ta nadležna ministarstva, da oni budu, da dođu kod nas u tim malim sredinama, da dođu kod nas, da budu nekoliko dana, neka budu desetak dana sa mnom u mom selu, da osete probleme kako se radi poljoprivreda, kako je problem kada čovek nema jaku struju, kada čovek nema poštu, kada čovek nema zdravstvenu zaštitu, kada čovek nema one elementarne stvari, a čovek želi da se bavi poljoprivredom, želi da ostane na svom ognjištu, ali zato moramo da mu damo mogućnost kroz određenu finansijsku podršku, jer to je ono što je veoma potrebno za te naše sredine.

Najbitnije od svega jeste to što ti ljudi i ti naši za koje sam ja glasao u Vladi, koji vode ta nadležna ministarstva, mora da imaju osećaj i potrebu da osete na svojoj koži šta znači neki problem.

Ja to što govorim govorim zato što znam kakvi su problemi. Te probleme osećam i na sebi i oni pored mene to osećaju. Zbog toga ovde govorim, jer ja govorim ono što govore ljudi iz takvih sredina.

Problemi koji su evidentni u takvim sredinama to su problemi o kojima ovde govorim svakodnevno kada se javim za govornicom. Velika potreba jeste na tome da radimo, da zajedno na teren odemo, da budemo nekoliko dana u tim područjima, u tim selima, da u razgovoru sa ljudima vidimo šta znači kada jedan čovek koji se bavi poljoprivredom i koji je imao nekoliko krava, proda jednu kravu, drugu kravu, posle toga to gazdinstvo se zatvara, a svi znamo oni koji se bave stočarstvom koliko treba vremena kada se jedna krava sutra proda ili ako se otuđi iz kuće ili ukoliko se desi nešto još gore, koliko je potrebno da takvo grlo bude u funkciji. Četiri do pet godina, znači, toliko potrebno da se u stočarstvu uđe i da se obezbedi kvalitetno priplodno grlo i da se to priplodno grlo sutra stavi u funkciju i da bude reproduktivno, da se oteli i da ima od sutra i neka budućnost, da ima od toga vajda.

Sve ovo što govorim tj. tiče se stočarstva, jeste da se kaže da se izdvajaju veliko sredstvo stočarstvu što je dobro, ali to se malo vidi kod nas na terenu zato što mali broj takvih ljudi iz moje opštine, iz takvih opština, kao što je moja opština, imaju mogućnost da konkurišu zato što određeni limiti koji su donji su za njih nemoguće da iz ostvare.

Konkretno, ovaj sad dobar projekat, program Ministarstva poljoprivrede za 50% učešća države, odnosno bespovratna sredstva 50% banaka i 50% oni da učestvuju, odnosno 25%. To je lepa stvar, ali 20.000 evra za mog poljoprivrednika iz mog sela je to veliki problem zato što oni ta sredstva ne mogu da obezbedim to učešće 25%.

Zbog toga mislim da imao kada donosimo odluke, kada donosimo uredbe, kada Vlada sutra preko nadležnog ministarstva određene stvari radi za to područje mora da ima drugačije merilo za područja koja su demografski ugrožena, za područja koja su brdsko-planinska, za nerazvijena područja, za područja koja su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. S tim područjem moramo staviti drugačija merila, drugačiju pažnju i veća izdvajanja. To isto znači i za bračne zajednice, za novorođenu decu, za ne zapošljene porodilje mora biti veća izdvajanja u takvim područjima, kažem, najmanje 50% mora da ima u takvo područje veće izdvajanje za svaku ženu, za svako novorođeno dete, za svaku bračnu zajednicu.

Država Srbija sada izdvaja ta sredstva i to je dobro za prvo, drugo i treće dete, to je odlična stvar, ali ja kažem i potenciram da mora biti razlika za one koji žive u nerazvijenim područjima, brdsko-planinskim područjima i u selima u takvim područjima, jer ako u nekom selu se sada rodi jedno dete to je šansa da to selo može da živi, a pre toga nisu rođena unazad 10, 15 godina nijedno dete, ako se rodi jedno dete, vrati se jedan bračni par, tim ljudima moramo obezbediti veća primanja, veća davanja i da ti ljudi sutra mogu da budu primer kako može da se živi.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja mislim da ovo što govorim to su stvarno problemi na terenu. Ja sam poslanik koji izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ ispred USS i ovde u Skupštini govorim one problem koji su evidentni, koji su stvarni i koji se mogu u svakog trenutka videti.

Rešenja moramo zajedno tražiti, rešenja su tu, s tim što moramo negde nešto malo oduzeti, tu konkretno misli na neka davanja o kojima možda pričamo u nekom narednom periodu, a moramo obezbediti ta veća davanja za takva područja, za nerazvijena područja, za seoska područja na jugoistoku Srbije, a i ostalima delovima Srbije koja su brdsko-planinska, četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno peta grupa nerazvijenosti.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću podržati sve predloge i ove sada promene konkretno vezano za sudstvo i to ću podržati, ali još jednom potenciram da se mora više izdvajati za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i na taj način da sutra ostanu tamo ljudi da žive, da tamo ostanu žene i bračni parovi da mogu ostvaruju porodice i normalno je da će od toga imati sutra mogućnost da nastavi da se razvija zemlja Srbija.

Hvala još jednom, uvažena potpredsednice Skupštine, vi ste uvek bili pravični i ja vas podržavam uvek i želim da tako nastavite da radite i dalje.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predsednik sam i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, ja sam i u uvodnom delu govorio, ovo što sada govorim posle kolege poslanika File, mislim da je čovek stvarno kompetentan. Rekao je sve one potrebne stvari koje se tiču prava, struke i svega onoga što je bitno. Samo ću ja to potvrditi.

Ono što sam hteo da govorim, ja sam malo pre rekao u uvodnom delu, što se tiče sudova, gde je potreba tih malih sinova, što sam govorio. Gledaću da budem u okviru dnevnog reda, što govorim, ali sve one stvari koje sam govorio ranije to ću i sada isto reći u jednom delu.

Mislim da je potrebno maksimalno staviti akcenat što se tiče pravosuđa, sudova, svega onoga da se obezbede uslovi za rad, da mogu sudovi funkcionisati i u malim sredinama, odnosno opštinama u kojima su nekada bili osnovni sudovi. Takvih je opština bilo dosta, sada u tim opštinama nema čak ni sudećih dana.

Mislim da je to nepravedno, to moramo ispraviti. Moramo uraditi drugačije u okviru zakona i mogućnosti, da se da i ta mogućnost da sudeći dani budu prisutni, da tamo nekoliko dana budu sudije koje će imati zadatak da rade po predmetima koji su tiču građana iz te lokalne samouprave.

Još jednom, kao što sam govorio, veliki problem jeste razuđenost opština, staračka populacija ljudi. To je ono što mene najviše boli kada neki čovek koji živi u nekom udaljenom selu, koji živi sam ili živi sa svojom bakom, odnosno sa svojom ženom, to su mahom stari ljudi, imaju neki predmet, poziv da tog i tog dana dođu u Niš na suđenje.

Oni plate taksi, da plate prevoz, odu tamo, a neko je odložio to suđenje i on je čovek išao, napravio trošak, a ti ljudi su mahom ljudi koji imaju i probleme sa zdravljem i jednostavno ne mogu da se snađu.

Zbog tih ljudi, zbog takvih ljudi ja pozivam i apelujem na Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da se obezbede sudske jedinice, odnosno sudeći dani ako ne mogu sudske jedinice u takvim sredinama, kao što sam malo pre govorio, tim malim opštinama gde su nekada bili i osnovni sudovi.

To je potreba ne samo sudova, već i ostalih delova, što se kaže, vlasti, konkretno poreska uprava, katastar, o tome sam govorio. O katastru ću govoriti više puta i uvek tražiti određene stvari da se moraju rešiti za dobrobit takvih malih sredina.

Mislim da bi bilo dobro da direktor katastra primi mene kao poslanika da mogu da mu iznesem probleme, inače ću ja ove probleme koje imam govoriti ovde na Skupštini.

Nemam ja razlog ničega da se stidim, jer sve ono što imam da kažem to mogu da kažem javno, transparentno, a za dobrobit svih, za dobrobit i radnika u katastru, za dobrobit građana i lokalnih samouprava.

Jedna stvar koja je bitna vezano za mene jeste ta zdravstvena zaštita. Još jednom potenciram na vakcinaciju, da se što veći broj vakciniše. Ko se nije od ljudi vakcinisao da to uradi što pre da ostvarimo taj procenat od 55%, 60% i da na taj način zaštitimo našu zemlju Srbiju da možemo da stavimo u funkciju sve ono što je potrebno, da bude i privrede i poljoprivrede, da budemo bez onih maski, odnosno da se ljudi oslobode nečega, odnosno da mogu slobodnije da dišu.

Evo, ja ću još jednom zahvaliti svim kolegama. Glasaću za sve ove predloge zakona koje ćemo danas glasati.

Inače, za kraj, ja bih se obratio jednom delu građana, odnosno građanima Svrljiga, pošto ja dolazim odatle. Sada bih čestitao rođendan radio stanici „Buba Mara“. To je 29. rođendan.

To je jedna od najstarijih radio stanica na jugoistoku Srbije. Mislim da je to veliki uspeh. Bilo bi dobro, još jednom kažem, da nadležno Ministarstvo kulture i informisanja u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih finansijskih mogućnosti pomogne takvim medijima koji su u tim malim sredinama, da oni mogu da informišu građane, da se čuje za one potrebne stvari da se na taj način pomogne tim malim sredinama da se što više za njih čuje i da to bude ne samo u ovde u centru Srbije ili ovde u Beogradu, nekim velikim centrima, da to bude i u malim mestima kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i takvim opštinama koje imaju budućnost. Zajedno sa našim predsednikom, zajedno sa našom Vladom mi ćemo na tome zajedno raditi.

Hvala još jednom.