Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, telekomunikacija, drage kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a on je najlepši grad u Srbiji. Ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Ja ću, kao i do sada, govoriti o svim onim stvarima koje se tiču ove naše tačke, vezano za zaštitu naših potrošača.

Suština svega jeste da govorim ono što je istina, a to je da je veoma bitno da naši ljudi, naši građani, kada odu u trgovinske radnje da mogu da obezbede sebi najpovoljnije uslove da nešto kupe i da to bude kvalitetno.

Malo pre je kolega Dragan Marković Palma govorio o našim poljoprivrednim proizvođačima, što bih ja isto podržao. Mislim da je to ispravna stvar. Jer, najveći problem kod naših poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom određenih proizvoda, da li je to stoka, da li je to nešto drugo, ta njihova cena kada ga proizvedu nikada ne može da dostigne ono što je uložio u to. Zbog toga tim našim ljudima moramo staviti veći akcenat da se što više obezbede uslovi da naši proizvodi iz malih gazdinstava, domaćinstava, dođu do naših potrošača u tim turističkim centrima, da oni tu mogu da plasiraju svoju robu, da imaju od toga svoj interes i da na taj način zaštitimo našu proizvodnju.

Kao što je rekao Dragan Marković Palma, to je stvarno ispravna stvar da naši poljoprivredni proizvođači i mala gazdinstva mogu i imaju mogućnost da svoju robu plasiraju i da prodaju u tim našim trgovinskim centrima, prodavnicama, da li je to u Svrljigu, da li je u Nišu, da li negde u Beogradu, ali kvalitetni proizvodi koji se proizvode kod nas, kao što je, recimo, kod mene, svrljiško jagnje, svrljiški sir, belmuš i svi ti drugi proizvodi, to je stvarno nešto što je najkvalitetnije. Nešto ima u tim našim rafovima u trgovinskim centrima, ali to je vrlo mala količina.

Zbog toga mislim da to trebamo podržati, a uvaženi predstavnici Ministarstva trebali bi da stave akcenat na to, vezano za trgovinu, pošto smo svi svedoci, a ja sam o tome i ranije govorio, da se velika količina hrane baca. Ta hrana koja se baca vrlo se teško proizvede, a sutra…

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam, za par sekundi.

… ta hrana sutra kada ostane po trgovinskim centrima, po prodavnicama, bude do dva meseca roka, treba da se obezbedi mogućnost, jer ta hrana se mahom baca, zapali se i uništi se, a to nije dobro.

Bilo bi najbolje da nadležno ministarstvo trgovine inicira da se ukine PDV, pa da ta hrana kojoj je ostalo dva meseca do isteka roka da može preko federacije banaka hrane, preko Crvenog krsta, da se plasira do naših krajnjih korisnika, da može da se upotrebi. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja, pošto je sada veoma aktuelna priča vezana za zaštitu životne sredine, sredina koja sutra daje budućnost svim našim mladim ljudima da ostanu, Ministarstvu za životnu sredinu i ekologiju.

Konkretno pitanje, pošto sam o tome više puta govorio u prethodnim zasedanjima i u prethodnom mandatu, govorio sam i tražio da se reše problemi u Elektronskoj industriji u Nišu, koja se svojevremeno, u prošlom veku, imala blizu 30 hiljada radnika. Preko 70 hektara površine zauzima taj kompleks EI u Nišu.

Moje pitanje jeste konkretno vezano, pošto ima dosta velikog broja radioaktivnih gromobrana u samom kompleksu EI Niš, a i u samom Nišu, a ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu i u još nekim mestima, pošto je to veliki problem, još jednom pitam - kada će se obezbediti sredstva da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani, da se to stavi van funkcije i normalno da to uradimo zbog zdravlja svih građana na teritoriji Nišavskog okruga, a i šire, ukoliko ih ima još negde?

Jedna od bitnih stvari, koje se tiču ljudi koji žive na teritoriji grada Niša, na teritoriji Niškog okruga, jeste, pominjem ponovo, i govorim o EI, pošto je tamo bilo veliko broja ljudi, preko 20 hiljada ljudi je radilo u toj fabrici, a bilo je ukupno 28 hiljada radnika, imali smo dosta zapaljivih materija. Konkretno, boca sa opasnim gasovima, najopasniji su ksilan i fosfin, koji su samozapaljivi i eksplozivni, a ima dve boce koje se nalaze baš u delu elektronske industrije, a svi znamo da te boce moraju da se servisiraju najmanje jednom u šest meseci, da se to proverava, da ne dođe do eksplozije. Inače, od 1999. godine prošlog veka se to ne radi.

Moje pitanje – kada će se te boce sa tim zapaljivim sredstvima odatle pomeriti, da se evakuišu i da sutra ne dođemo u situaciju da ne dođe do nekih neželjenih posledica, koje bi bile pogubne za ljude koji tu rade, odnosno za sve ljude na teritoriji grada Niša?

Još nešto. Za vreme kada je Elektronska industrija u Nišu radila rađena je galvanizacija. Ta otpadna voda i sada postoji u tim bazenima koji su podzemni, koji se nalaze na višim delovima, a ispod su reni bunari, ispod je Nišava. Zbog toga, moje pitanje – kada će se i to eliminisati, evakuisati, da ne dođemo u situaciju da dođe do zagađenja vode i dođe do nekog trovanja?

Ovo nije da nekog želim da plašim. Samo želim da se to što pre uradi, da nadležno ministarstvo, da agencija koja to treba da uradi, da se obezbede sredstva da se iz Elektronske industrije to evakuiše, da se pomeri, da se što pre uradi, kako ne bi došli u neželjenu situaciju.

Inače, trenutno u tom delu Elektronske industrije radi preko 3.000 radnika. Mislim da je to veoma bitno. Potrebno je što pre to da uradimo, a da se ne ponavljam, sve to treba uraditi zbog zaštite ljudi, zato što u tom delu u vodotoku reke Nišave ljudi sade bašte i rade puno drugih stvari koje su bitne za život svih građana Niša. Moje pitanje jeste usmereno nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i agenciji i očekujem da će to biti rešeno u saradnji sa ljudima koji vode Niš.

Znam da su nekada bila izdvojena sredstva, da je nešto trebalo da se uradi, ali to nije urađeno. Mislim da je potrebno da se uđe u postupak promene zakona, konkretno vezano za ove radioaktivne gromobrane, jer ti radioaktivni gromobrani se nalaze na delovima stambenih objekata, stambenih zgrada, nalaze se i u delovima Elektronske industrije i nekim drugim objektima koji su u stečajnom postupku, koji nisu privatizovani, koji nemaju svog vlasnika, a u zakonu piše gde se nalazi radioaktivni gromobran taj je dužan da taj gromobran skloni, odnosno da ga ukloni. To iziskuje dosta velika sredstva.

Bilo bi bitno da to uradimo što pre, da se uđe u posao promene tog zakona. Sa ovog mesta još jednom apelujem i pozivam sve nadležne da to rešimo za dobrobit građana koji žive na teritoriji Nišavskog okruga, a normalno i šire. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja bitnih za sve one ljude koji žive u teškoj situaciji, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć i Crvenog Krsta, a i države Srbije, u ovoj teškoj situaciji, kada je Korona, sada je najbitnije tim ljudima da pružimo pomoć.

Konkretno moje pitanje, jeste usmereno ka Ministarstvu finansija, a vezano je za mogućnost, pošto u Srbiji ima veliki broj firmi, kompanija koje rade trgovinske stvari. To su velike kompanije, kao što je Ideja, Deleze, Dis i još puno takvih, koji imaju svoje prodajne objekte u svakoj opštini, da ne kažem i u svakom gradu u Srbiji.

Kada dođe dva meseca do pre isteka roka robi, koju oni prodaju, a ta roba može da bude hrana, može da bude voda, mogu da budu sokovi, oni svu tu robu do dva meseca je spaljuju. Zato što imaju obaveze, jer ne smeju da je stave u funkciju, odnosno ne smeju da je stavljaju u prodaju.

Da bi je spalili, to je jedan veliki trošak za njih, a sa druge strane pravi se šteta životnoj sredini. Ima mogućnost, normalno da ta roba kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, ta roba prehrambena, da li je to bilo koji proizvod, da li je hemija, oni tu robu bi mogli da daju, kao donaciju, kao pomoć socijalno ugroženom stanovništvu, ljudima kojima je to potrebno, a to bi normalno išlo preko organizacije.

Inače, kod nas u Srbiji, postoji federacija banaka hrane, koja već radi i pomaže ljudima koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć Crvenog Krsta i socijalnih ustanova.

Tako da, moje pitanje jeste naklonjeno i usmereno ka Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost da se ukine PDV za takve firme, za takve kompanije, koje žele robu kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, da je doniraju, da je daju preko ovakvih organizacija, kao što sam malo pre rekao, Federacija banaka hrane Srbije, da preko njih to dođe do korisnika, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć narodnih kuhinja, a ima i takvih?

Sa druge strane, to bi bila velika stvar, da ta roba se ne pali. Svi znamo kako je teško da se obezbedi bilo koji poljoprivredni proizvod. Svi mi, koji se bavimo poljoprivredom znamo kako može da se dođe do hleba, do bilo kog proizvoda koji se koristi za ishranu.

To je veoma težak posao, a sutra, kada dođe u situaciju da recimo to dođe u trgovinske radnje i dođe do dva meseca do pre isteka roka, ta roba se spaljuje.

Baš zbog toga, ja sam informisan, da je formirano i radno telo, od strane tih ljudi, kao što su, to su predstavnici Federacija banaka hrane i NALED - a, gde se već ušlo u postupak da se traži od nadležnog Ministarstva finansija, da se ukine PDV, za te kompanije koje su društveno odgovorne, koje sutra žele i koje sutra mogu da doniraju tu hranu, preko Federacija banaka hrane.

Inače, predsednik te federacije je Aleksandar Vidaković, koji su unazad nekoliko dana u Nišu, imali svoju prezentaciju, gde su obezbedili određenu robu, to su bili sokovi, to su bile vode, to su bili paketi za malu decu, koji su još u roku i oni su dostavljeni organizacijama, odnosno socijalnim centrima, centrima za socijalni rad, Crvenom Krstu i lokalnim samoupravama.

Ja mogu da kažem da veliki broj opština, na teritoriji i jugoistoka Srbije i u ostalim delovima Srbije, ima potrebe da se pomogne tim našim ljudima, koji su socijalno ugroženi, starijim ljudima, koji sutra imaju potrebe, a sada trenutno to njima ne može da se dostavi.

Mogu da kažem i to da su velike količine te robe, koja je dva meseca do isteka roka, koja može da se stavi u funkciju, to su preko 350 hiljada tona robe za godinu dana, to je mogućnost da svaka opština može da obezbedi tu robu za svoje stanovnike, za svoje ljude koji žive u selima, jer imamo veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača, koji su stvarno u teškoj situaciji, ali oni ne žele da koriste sredstva, ni centra za socijalni rad, ni Crvenog Krsta.

Pa, tako bi mi svi, koji živimo u tim opštinama, u organizaciji sa Federacijom banaka hrane, zajedno sa njima obezbedimo mogućnost plasmana te robe, da ta roba se ne baca i da normalno sutra od toga ima interes, da u ovoj teškoj situaciji kada je Korona, kada je kovid da ti ljudi mogu lakše da egzistiraju, da žive i da sutra njima bude lakše.

Još jednom ja sam siguran da će se naći mogućnost da se ukine PDV, da se da mogućnost tim društveno odgovornim kompanijama, da tu robu, kojoj ostane još dva meseca do isteka roka, da je daju preko Federacije banaka hrane, da ta roba dođe do naših ljudi, u našim mestima i da to ne bude bačeno.

Ja sam siguran i verujem našoj Vladi, inače NALED je već u tome uključen i mislim da će to biti rešeno što pre, za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege, ja ću ispred poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka reći određene stvari konkretno o svim ovim stvarima o kojima je sada govorila koleginica Božić. Ona je rekla sve ono što i ja mislim, jer suština svega jeste vezano za ovu tačku, Regulatorno telo za elektronske medije, dopuna, popunjavanje sa još jednim članom koji je preminuo.

Mi ćemo sada imati mogućnost da to mesto popunimo, gde je Odbor za kulturu i informisanje odradio svoj deo posla, gde je na predlog Udruženja umetnika Srbije, filmskih, scenskih, koji su dostavili svoje predloge, Odbor je to potvrdio i mi ćemo sada imati mogućnost da izaberemo čoveka koji će biti član REM-a i onaj koji će to biti on će nastaviti da radi u interesu svih građana Srbije, zato što smo videli šta znače mediji, šta znači mogućnost da se čuje, da se vidi sve ono što je bitno, a da li je to u Svrljigu, Beloj Palanci, da li je to u Subotici ili bilo kom delu Srbije.

Mislim da su kandidati koji su predloženi veoma kvalitetni ljudi, koji znaju svoj posao i nema greške da bude i jedan i drugi, oba su kvalitetna baš, što se kaže, onako kako treba.

Inače, mislim da je potrebno da se kaže nekoliko stvari za ovu tačku. Mene kao čoveka koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini, čoveka koji je i kao predsednik stranke sam učestvovao na ovim pregovorima gde su bili predstavnici Evropske unije, gde smo i na tom sastanku razgovarali o medijima, što je stavilo veliku pažnju za sve nas ovde u Srbiji, zato interes svih nas jeste da se čuje glas svakog onog koji učestvuje na izborima, svakog onog koji ima svoju političku stranku i normalno bilo gde da on živi, da li živi, kako sam malopre rekao, na jugoistoku Srbije, u centralnoj Srbiji, na severu Srbije, da li da živi u Raškoj, nije bitno. Bitno je da se čuje, da se zna i da se ima mogućnost da svako kaže ono što jeste i ono što treba da bude, a kasnije će normalno narod činiti svoje. Ti pregovori su u okviru svih nas vrlo bitni. Nastaviće se pregovori normalno septembra meseca i tema „mediji“ sigurno će biti rešena na najbolji način za potrebe svih građana Republike Srbije.

Inače, isto vrlo bitna stvar za mene kao čoveka, za predstavnika i predsednika Ujedinjene seljačke stranke jeste to, to moram da kažem sada, to je veoma sada i aktuelno, gde se sada govori da je „Telekom Srbija“ obezbedio pravo da se gleda Premijer liga. Mislim da je to stvarno ispravna stvar, da je to potreba svih nas koji volimo sport, koji volimo fudbal, jer je to do sada radila neka televizija i mogao da gleda samo određeni broj ljudi. Samo određeni broj ljudi koji su imali te kanale mogli su da gledaju, a sada će imati mogućnost da svaki građanin Srbije može da gleda Premijer ligu. Svi mi koji volimo fudbal, volimo sport, to je za nas velika stvar. Hvala još jednom. To je dobro da država Srbija preko svojih državnih preduzeća može da obezbedi mogućnost da svaki građanin može u svakom pogledu da gleda, da prati sve ono što se dešava vezano za sport. Svaka čast. Tako treba da bude i tako treba nastaviti.

„Telekom“ je stvarno državno preduzeće, ali „Telekom“ misli najviše na sve građane, pa da li on živi, da ne ponavljam u kom delu Srbije, moći da gleda i moći da prati sva sportska dešavanja koja će biti u narednom periodu. Još jednom, svaka čast, tako treba da bude, jer svi mi želimo da vidimo ono što je lepo i što je dobro.

Jedna od bitnijih stvari o kojima sam hteo nešto da kažem jeste da je za sve nas koji živimo u određenim područjima Srbije, u određenim opštinama, veoma bitno da REM preko svih onih instrumenata koje može da ima, da može donekle da da sugestije nacionalnim televizijama, RTS-u, da se u što većem obimu obezbedi mogućnost da svaki građani Srbije, bilo gde on da živi, da može da prezentuje, da može da se pokaže ono što vredi u tom kraju.

Imamo veliki broj organizacija, veliki broj manifestacija, veliki broj mogućnosti da se u jednoj opštini prikaže ono što vredi. E, to bi trebalo više da bude prisutno na nacionalnim medijima, da to bude prisutno na RTS-u, zato što je to mogućnost da ljudi koji nisu, recimo, bili kod nas u Svrljigu na „Belmužijadi“, to je manifestacija koja će biti 6, 7. i 8. avgusta, to je kulturno-privredna manifestacija gde dolazi preko 100.000 ljudi. Mogućnost da putem nacionalnih televizija, putem RTS-a, da se to čuje, da se to prezentuje i da tu dođe svaki čovek koji nije bio kod nas u Svrljigu, a želi da dođe. Tu mogu da se probaju kvalitetni proizvodi naših domaćina i domaćica, kvalitetna jela, svrljiški belmuž, ja to kažem, kao svrljiška vijagra, jeste proizvod koji se pravi od kvalitetnog svrljiškog sira.

O tome govorim ovde, to sada prenosi i RTS, ali bilo bi dobro da to bude i u nekim nacionalnim medijima. Ne samo kada kažete za Svrljig, to važi i za ostale opštine, za ostale teritorije. Recimo, Sokobanja „Prva harmonika“, onda Bela Palanka „Dani banice“, onda „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ u Nišu i još veliki broj takvih manifestacija koje su veoma kvalitetne, koje na svakom mestu u tim svojim opštinama prezentuju ono što je najbolje, gde ljudi mogu da vide ono što je kvalitet i ono što vredi.

Inače, još jednom mogu da kažem – priroda nam je dala sve. Teritorija naše zemlje Srbije je nešto najlepše. Svaki deo Srbije treba da se vidi, svaki deo Srbije mora biti prisutan u svim tim medijima, da li su to nacionalni, da li je to RTS ili neki regionalni medij, ali to da bude ravnomerno zastupljeno, da sutra mene kao čoveka koji predstavlja određenu političku opciju, da sutra predsednik opštine, predsednik Skupštine ili neki privrednik iz tih naših krajeva da može da prezentuje ono što vredi iz svog kraja i da taj proizvod sutra bude prisutan u celoj Srbiji.

Mislim da ćemo imati sada mogućnost u narednom periodu da se na što više mesta prikaže ono što vredi. Još jedna od bitnih stvari jeste za sve nas, pošto smo svi svedoci da ima veliki broj odmarališta, mesta gde se ljudi lepo osećaju, da li je to Kopaonik, da li je to Zlatibor, za mene kao čoveka najbolje mesto je Stara planina, i zbog toga tražim i trebalo bi da što više bude prisutna emisija o Staroj planini, prezentacija Stare planine, jer tamo je nešto najlepše, tamo je Bog rekao ono što je najlepše i tamo je sve stavio.

Ako neko sutra želi da vidi lepote Stare planine, on to treba da čuje i da vidi na nacionalnoj televiziji, na RTS-u, da to bude što više prisutno i da što više ljudi tamo dođe. Kada neko dolazi do Stare planine, kada dolazi, recimo, iz Beograda, iz Subotice, iz Novog Sada, a dolazi dosta ljudi, oni svi će preći preko opštine Svrljig. Tu će imati mogućnost da kupe neke proizvode, mogu da svrate do Niša, da vide lepote Niša, mogu da svrate do Knjaževca, da svrate do Zaječara, da svrate do Sokobanje, to su sve prelepe opštine i prelepa mesta. E, sve to mi moramo imati mogućnost da vidimo na nacionalnim televizijama, da vidimo na RTS-u i za to se ja i zalažem, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, i mislim da je to ispravno.

Potreba svih nas jeste da REM bude kompletan, to ćemo sada uraditi. Još jednom, uvažene kolege, ja ću, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i član poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka, glasati za predlog za člana REM-a.

Ovaj ostali deo vremena ću kasnije potrošiti, ukoliko bude mogućnosti. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Ovo vreme što je ostalo iskoristiću samo još jednom da kažem nekoliko stvari vezano za REM. Konkretno o čemu sam govorio jeste da je vrlo bitno da se čuje glas svakog okruga, svake opštine, da se čuje o svim ovim dobrim stvarima, da se čuje o nekim lošim stvarima, ali te stvari moramo popraviti.

Ujedno, sve ove stvari o kojima su govorile moje kolege pre mene, to sve stoji. Još jednom, ja ću podržati predlog kandidata i očekujem da će imati veću mogućnost u narednom periodu da se promovišu više male sredine, jugoistočna Srbija, a Niš kao centar jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice Skupštine, uvaženi predstavnici VSS, poštovani poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, sam izabran na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam u Skupštini USS, čiji sam predsednik.

Kao prvo, ja ću iskoristiti priliku da svim građanima Srbije islamske vere čestitam Kurban-bajram sa željom da je zdravlje, sreće i da se poštujemo i da se uvažavamo u našoj zemlji Srbiji.

Jedna od bitnih stvari jeste pravosuđe, jedna od bitnih stvari jesu ljudi koji će voditi tu instancu, jedna od bitnih stvari je da ti ljudi budu baš onako kako treba, da rade u interesu našeg naroda i po zakonu i ja ću normalno podržati, kao predsednik USS, predloge kandidata, državne tužiteljke gospođe Zagorke Dolovac. Mislim da je radila svoj posao, a isto ću podržati i ostale kandidate.

Hteo bih sada kad smo tu da kažem nekoliko stvari konkretno vezano, što se tiče pravosuđa, za potrebe malih sredina u kojima nema sudova, osim sudova gde nema sudskih jedinica, a nemaju ni sudećih dana. Bilo bi dobro da u okviru, evo, sada dolazi ministarka pravde, bilo bi dobro da se u periodu koji dolazi obezbedi mogućnost opštinama koje nemaju svoje sudove, osnovne sudove, gde nema sudskih jedinica, da se obezbede makar sudeći dana, da se tim našim ljudima koji tamo žive, da li je to Svrljig, da li je to Bela Palanka, da li je to Gadžin Han, da li je to Babušnica, neka druga opština u jugoistočnoj Srbiji, bilo kom delu Srbije, obezbede makar sudeći dani, da ljudi iz tih krajeva ne moraju da idu iz takvih mesta, da prave troškove, da odu do velikih centara, recimo do Niša, da odu na neko ročište i kad odu tamo, odloži se. Oni plaćaju i za njih su to velike cifre, nemaju organizovan prevoz, tako bi bilo dobro, uvažena ministarka, da se u okviru vaše nadležnosti pomogne tim našim opštinama i da se makar obezbede sudeći dani da bismo obezbedili ista prava svim našim građanima, bilo da oni žive u Svrljigu, Beloj Palanci ili nekoj drugoj opštini, da mogu da imaju ista prava i uslove, da štite svoje interese.

Još jednom, ja ću podržati predloge svih ovih kandidata zato što je to potrebno i zato što je to neophodno. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.

Ono što ste rekli me baš raduje zato što je stvarno neophodno i da se tim ljudima da mogućnost. Inače, recimo, opština iz koje ja dolazim je nekada imala osnovno odeljenje suda, odnosno imala je svoj sud, pa smo imali sudsku jedinicu, pa smo imali sudeće dana, a sada nemamo ništa. To nije samo kod nas, to je veći broj sredina koje su kao Svrljig, tako da je to neophodno da se makar sudeći dani obezbede. Verovatno da ima ili možda nema dovoljan broj predmeta, ali verujte mi, kada neki čovek dolazi iz nekog sela iz Svrljiga i Bele Palanke koje je na 30 kilometara od samog Svrljiga, treba mu prevoz do Svrljiga, a kasnije do Niša. To su troškovi, a sa druge strane sud radi svoj posao, odloži se suđenje. To su mahom stari ljudi, a žele da ostvare svoja prava. Zbog toga je to neophodno i mislim da biste vi to trebali da uradite, ali ako već na tome radite ja ću to sigurno podržati. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, potpredsedniče Skupštine, gospodine Zukorliću.

Uvažena ministarka, drage kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sad, ja ću kao pravoslavac, kao vernik prvo svim našim pravoslavnim vernicima da čestitam današnji dan, to je slava Sveti Vrači. To su zaštitnici naših doktora, slava naših doktora koji sada malo odmaraju, ali se spremamo svi za onaj talas koji će doći ukoliko se svi ne vakcinišemo.

Zato dragi doktori, dragi medicinari, svi ljudi koji se bavite zdravstvom, vama želim puno uspeha u radu, a ovde sa ovog mesta pozivam sve ljude koji se nisu vakcinisali, sve one mlade ljude da to urade što pre da zaštitimo našu zemlju Srbiju i da budemo uvek napredni.

Inače, sada govorimo o onim stvarima koje su bitne za mene kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke, to je poljoprivreda. Sve stvari koje su sada rekli, izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, saradnja sa nekim zemljama, to je nešto što je veoma bitno. Ali, kod nas koji se bavimo poljoprivredom koji dolazimo iz područja, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, tim područjima moramo staviti mnogo veći akcenat kroz finansijsku podršku. Direktna finansijska podrška mora da dođe do tih naših proizvođača zato što je tamo priroda veoma kvalitetna, mogućnost da se bavimo poljoprivredom je velika. Zbog toga mi moramo obezbediti da se do tih naših poljoprivrednih proizvođača lakše dođe, da te subvencije lakše dođu, da to bude za njih ostvarivo.

Inače, za mene kao čoveka koji se bavi poljoprivredom, velika stvar jeste stočarstvo. Velika potreba za našu zemlju Srbiju da se razvija stočarstvo, da povećavamo stočni fond, a svedoci smo da stočni fond opada. Stočni fond opada, ali mi na tome moramo da radimo da se taj stočni fond poveća.

Pomoć našim malinarima, svaka čast, skidam kapu. To je veoma bitno, ali tu su i stočari. Njima moramo da nađemo mogućnost da se i njima obezbedi plasman naših proizvoda iz tih rubnih područja, kao što je Svrljig, da sada tamo recimo imamo, kod nas je veoma prepoznatljivo stočarstvo, ovčarstvo, proizvodnja mleka, sira, proizvodnja belmuža. To isto važi i za ovaj deo naše Srbije u Raškoj, sjenička ovca, sjenički sir. To važi za veliki broj naših opština na teritoriji cele Srbije koje imaju kvalitetne proizvode koji se dobijaju iz naše zdrave proizvodnje, zdravlje poljoprivrede.

Još jednom, uvažena ministarka, priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati, a na konto te prirode imamo naše proizvode poljoprivredne koje možemo plasirati svuda.

Još jednom, uvažene kolege, poštovani muftija, gospodine Zukorliću, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ispred kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke glasati za predloge ovih zakona zato što je to potrebno. Još jednom pozivam sve ljude koji vode Vladu, koji vode državu da se stavi veći akcenat finansijski na pomoć našim rubnim područjima, našim selima i svim onim ljudima koji žive na selu i od sela. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja koja se tiču sada aktuelne situacije, vezano za bezbednost saobraćaja, za učešće u saobraćaju, normalno, za obavljanje svih onih radnji gde vozilo mora biti obezbeđeno i spremno da učestvuje u saobraćaju.

Inače, unazad 10 dana promenjen je Pravilnik o vršenju tehničkog pregleda, Pravilnik kojim se definišu određene radnje u okviru rada tehničkog pregleda, gde zbog tog novog pravilnika, nespremnosti ljudi i vlasnika tih tehničkih pregleda, veliki broj vlasnika vozila kojima ističe registracija dolaze u situaciju da treba da urade tehnički pregled, a ne mogu da dođu na red, ne mogu da urade tehnički pregled baš zbog toga što u Srbiji imamo preko 2,5 miliona vozila, gde imamo preko 1.500 tih tehničkih pregleda, a sada je u funkciji možda 500 tih tehničkih pregleda koji rade i koji su aktivni. Ostali tehnički pregledi nisu usaglašeni, nisu obezbedili te mašine kojim se vrše ti tehnički pregledi, pa zbog toga dolazi u situaciju da veliki broj naših vozača, naših građana koji imaju vozila ne mogu da urade tehnički pregled, izlazi im registracija i normalno ti ljudi imaju problema.

Konkretno, recimo, na teritoriji Nišavskog okruga imamo oko 50 tih tehničkih pregleda, a sada radi samo njih 10. Stvaraju se velike gužve, velika nervoza, a kada dođe čovek, kada se prijavi na tehnički pregled, zakaže mu se termin, dođe, sada se sve to snima, normalno, sve ovo je zbog toga da bi bilo sigurnije u saobraćaju, da ne bi bilo problema, ali sa druge strane vozilo koje uđe na tehnički pregled, ima tu 17 radnji, rade njihovi kontrolori, dođe do toga, prvi uđe na tehnički pregled, sve to snima kamera, nema vode za brisače tamo gde se sipa voda, taj kontrolor vrati tog vozača i on mora za 72 sata da ispravu tu grešku. To je jedan deo. Možda ima situacije gde je zadnji deo vrata izgreban, isto mora da se vrati to vozilo i taj vozač i vlasnik tog vozila ne može da uradi tehnički pregled dok se to ne uradi.

Sve to verovatno ima nešto što je potrebno, ali mislim da je za sve nas bitno da su ispravne košnice, upravljači i sve ono što štiti sutra sigurnost tog vozila. Sve te male greške, da li zadnji brisač ne radi dobro ili je metlica na brisaču nešto lošija, sve to sada pravi problem tim našim vlasnicima vozila koji treba da urade tehnički pregled. Oni se vraćaju, a pravi se ponovo gužva. Za 72 sata taj vlasnik tehničkog pregleda trebalo bi ponovo da prijavi tog vozača, odnosno vlasnika tog vozila, da uradi tehnički pregled ukoliko bude mesta. Ukoliko nema mesta i prođe 72 sata, taj vlasnik vozila i taj vozač kome se radi tehnički pregled mora ponovo platiti tehnički pregled.

Sada je i povećana cena tehničkih pregleda, od 4.500 sada ide i do 7.200 dinara, a to je dosta veliki udarac za naše vozače, za naše vlasnike vozila, jer smo svi svesni da situacija jeste još teža na jugoistoku Srbije, a suština svega, svih nas, jeste da se obezbedi što bolja bezbednost saobraćaja, ali da se to ne radi na takav način da bez nekih nebitnih stvari čovek se vraća, gubi se vreme. Inače, minimalni rad na tehničkom pregledu za jedno vozilo je 30 minuta. Sada kada se radi, kada se sve snima, te radnje traju mnogo duže i zbog toga su radili mali broj vozila.

Sada trenutno veliki broj naših vlasnika vozila čeka da urade tehnički pregled zato što je kompletni tehnički pregled… Vlasnik i ti radnici su otišli na odmor zato što ima nekih nesuglasica, nekih nerazjašnjenih stvari, pa zbog toga su otišli na tehničke preglede na odmor i sada ti naši vlasnici vozila ne mogu da urade, ne mogu da stave vozilo u funkciju, a veliki broj njih od toga i živi, to su profesionalni vozači.

Mislim da je potrebno da nadležno Ministarstvo saobraćaja, MUP, Agencija za bezbednost saobraćaja, da neke stvari, one koje se tiču pro forma, papirologije, nekih sitnih stvari kao što je grebanje vrata ili da mu metlica na zadnjem brisaču nije dobra, da se obezbedi tim ljudima da to mogu da poprave i da se ne vraćaju da se ponovo rade tehnički pregledi i da prave troškove.

Jedno od bitnih stvari za nas koji se bavimo poljoprivredom jeste da veliki broj teritorija opština, kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka, opština Gadžin Han, opština Merošina, imaju problema da ne mogu da urade tehničke preglede na traktore zato što tehnički pregledi koji postoje na tim teritorijama nemaju mogućnost da urade tehnički pregled na traktorima. Svi smo svedoci da veliki broj naših ljudi, poljoprivrednika…

Evo, završavam, bilo bi dobro da se omogući tim ljudima da mogu da urade tehnički pregled na traktorima i da to njima ne pravi veliku štetu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, građani Srbije, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu" i ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao čovek i kao pravoslavac, iskoristio bih priliku da čestitam slavu Sveti Jovan ili Ivanjdan, kako se kaže kod nas, svim građanima i da im poželim puno zdravlja, sreće i uspeha, da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i kući, počela je žetva.

Iskoristio bih priliku da građanima Prijepolja i mom kolegi Samiru i svim građanima Prijepolja čestitam Dan opštine Prijepolje, da opština ide napred, da bude bolje i kod njih, a i svugde u Srbiji.

Kao što sam malo pre rekao kada sam počinjao, ja sam kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke na listi SNS - Aleksandar Vučić, zato što u svemu podržavam našeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, gde se pokazalo i sada, kako on kao čovek koji vodi ovu zemlju, razmišlja o svakom građaninu, živeo on u Svrljigu, Beloj Palanci, Prijepolju, Subotici. Predsednik Vučić je sada zamolio i povučen je ovaj predlog zakona autentičnog tumačenja, što je dobro i zbog toga ću uvek podržavati našeg predsednika Aleksandra Vučića, zato što stvarno misli o svim ljudima i građanima u Srbiji.

Što se tiče današnjeg zasedanja, mislim da ovi predlozi jesu na mestu. Jedna od bitnih stvari jeste, što se tiče tih malih sredina, o tome sam uvek govorio a i sada ću govoriti, a vi vidite, ukoliko imate mogućnost, da neke stvari promenimo za građane koji žive u malim sredinama, koji nemaju svoje sudove, a imali smo svoje sudove, gde nemamo sudske jedinice a imali smo sudske jedinice, gde sada nemamo ni sudeće dane a imali smo sudeće dane. Građani koji dolaze iz tih malih sredina kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica, kao što je Boljevac i veliki broj takvih opština u Srbiji, nemaju mogućnost da ostvaruju svoja prava i da, ukoliko ima nekih problema pred zakonom ili imaju neki problem da reše, oni sve to moraju da rešavaju u većim centrima. Tu prave trošak, tu prave sebi probleme, a kada dođu do tih većih mesta, taj se predmet odloži, pa dolaze ponovo i tako sve iz početka.

Bilo bi potrebno, i to sam uvek govorio a i govoriću dok sam tu, da se u malim sredinama obezbede isti uslovi da svi građani, bilo da žive u Svrljigu ili Beloj Palanci, da li žive u Gadžinom Hanu ili Boljevcu ili Merošini ili u bilo kom delu naše opštine gde nemaju sud, da mogu, da se to njima obezbedi da oni sutra mogu da ostvaruju svoja prava.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik USS podržati sve ove predloge. Još jednom potenciram, ukoliko imate mogućnost, zajedno sa nadležnom ministarkom, da se obezbede uslovi da se i u malim sredinama obezbede makar sudeći dani, da ti naši građani ne prave troškove i da mogu da ostvare sva svoja prava koja im slede po Ustavu i po zakonu.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre finansija, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. inače sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i ovde u Skupštini predstavljan Ujedinjenu seljaku stranku.

Kao što je malopre rekao uvaženi ministar Siniša Mali, vezano za predloge ovih sporazuma, ovo je još jedan stimulans za razvoj naše zemlje Srbije, a sve zahvaljujući tome što smo prethodnih godina uspeli da stabilizujemo zemlju, budžet i da privreda počinje da radi na način kako to treba da bude. Veliki broj ljudi, veliki broj firme koje su došle, koje su otvorile svoje ispostave, svoje kompanije kod nas ovde u Srbiji, to je nešto što je veoma bitno. Infrastruktura je još jedna od stvari bez koje nema razvoja naše zemlje, tako da ću kao poslanik glasati za predloge svih ovih sporazuma koji su na dnevnom redu.

Sa druge strane, evo baš razgovaram sa kolegom Marjanom Rističevićem vezano za aktuelnu žetvu koja ide svojim tokom u Vojvodini. Kod nas tamo na jugoistoku Srbije još nije krenula, očekujem da će to biti urađeno na najbolji način, da sve bude kako treba, jer bez naše poljoprivrede siguran sam da ne bi bilo uspeha ni u ostalim delovima privrede.

Više puta sam govorio vezano za ove infrastrukturne probleme, konkretno što se tiče železničkih pruga o kojima je govorio malopre kolega Stošić vezano za Niš-Dimitrovgrad, to je pruga koja nije odrađena. Taj deo posla treba uraditi. Inače pruga koja se radi od Niša preko Svrljiga, Knjaževca prema Zaječaru je jednim delom urađena. Očekujemo da će ta pruga biti stavljena u funkciju što pre. Inače, kompletna rekonstrukcija pruge je rađena od Niša do Knjaževca, dok od Knjaževca prema Zaječaru i tamo prema Prahovu će biti samo jedan deo, manji deo rekonstrukcije, a bila je planirana kompletna rekonstrukcija pruge, da se kompletno stave ti betonski pragovi, ta pruga bude u okviru onog projektovanog kako je urađeno ranije, da bude brza pruga.

Očekujem da će to biti urađeno, jer sa tom prugom i sa investicijama koje će biti u Prahovu, sa svim onim stvarima gde će trebati frekvencija vozova, svih tih kompozicija koje će ići preko te pruge, od Prahova, preko Zaječara, prema Nišu i ostalim delovima Evrope, mislim da je vrlo bitno da bude urađeno. Taj deo pruge koji je sada urađen treba da se pusti makar za putničke vozove, za privredne subjekte koji rade kod nas u Knjaževcu, u Svrljigu i u Nišu, jer imamo nekoliko firmi baš u Svrljigu, kao što je „DIV“ Svrljig i ta firma je veoma aktuelna jer radi betonske pragove, ali zbog pruge koja nije u funkciji, a sve je završeno i ne znam kada će to pustiti. Kada će ta pruga početi da funkcioniše, makar da ti naši privredni subjekti mogu da plasiraju svoje pragove tamo gde treba.

Očekivao sam da će to biti u toku prošle godine, pa ove godine, ali još do sada to nije urađeno. Mislim da je to vrlo bitno zato što ta firma zapošljava preko 300 radnika. Inače, Svrljig, kao i veći broj opština na jugoistoku Srbije su opštine koje su nerazvijenog tipa, kojima treba stimulans, kojima treba zapošljavanje, kojima trebaju nove investicije, gde je potrebno dovesti nove investitore ili tim našim investitorima moramo obezbediti bolje uslove da im se neki nameti makar smanje u tim opštinama koje su nerazvijenog tipa.

Inače, kod nas u Svrljigu je bila predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić sa kojom smo razgovarali i kojoj smo predočili određene stvari šta je potrebno da se uradi vezano za zapošljavanje novih radnika za one firme koje su u nekoj težoj situaciji, da im se obezbede bolji uslovi za privređivanje i očekujemo da će jedan deo tog našeg razgovora i dogovora biti ispoštovan od strane i nadležnog ministarstva i Vlade, jer tim našim opštinama koje su na jugoistoku Srbije, koje su u teškoj situaciji, peta grupa nerazvijenosti, vrlo im je bitna podrška Vlade kroz investicije, kroz ulaganje i kroz direktna davanja za sve tamo koji ostanu da žive, koji tamo rade, koji tamo privređju.

Vezano za taj deo naše Srbije, jugoistoka Srbije i ovaj deo gasovoda koji će biti urađen, to je gasovod za koji smo dobili sredstva, vezano za Niš-Dimitrovgrad inter konektor, prirodni gas kojim će moći naša zemlja da se poveže sa Bugarskom, da taj deo bude u funkciji i da veći broj našim domaćinstava može da koristi tu mogućnost da obezbede sebi grejanje na gas, sve one stvari koje su bitne za njih da tamo rade. Mogu da kažem i to da od Niša, preko Svrljiga, do Knjaževca taj deo posla još nije odrađen i očekujemo da će imati mogućnosti da se uradi gasovod, kao i u drugim delovima Srbije.

Srbija jeste i Svrljig, Srbija jeste i Platičevo, Srbije jeste i Subotica. Zato kažem, mi moramo više ulagati u opštinama, u područjima kao što su te male sredine, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac i još takvih mesta, baš zbog toga što su tamo ljudi ostali da rade, ostali da žive i njima trebamo staviti veću pažnju, a na ovakav način kada se radi o putnoj infrastrukturi, evo ja ću sa ovog mesta govoriti i o problemu izgradnje dela puta, to je za sve nas koji tamo živimo, od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, to je put koji je veoma frekventan, do autoputa gde ima jedan deo puta koji nije odrađen, a vrlo je bitan za sve nas koji tamo živimo, to je deo puta od magistralnog puta, od sela Malče do Niša. Očekivali smo da će taj deo puta biti urađen, rekonstruisan, zato što ima tu veći broj privrednika koji tamo rade, zato što taj deo puta koristi veliki broj ljudi koji idu u Niš, iz Zaječara, Negotina, Knjaževca, idu u Niš u Klinički centar, ili na aerodrom u Nišu, a ne žele da koriste autoput.

Još jednom, uvaženi ministre, drage kolege, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, glasati za sve ove predloge zakona, zato što je to neophodno i to samo čini razvoj naše Srbije.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Nešto bih rekao o amandmanu koleginice koja je podnela. Mislim da je amandman stvarno na mestu i da ovaj zakon o kome sada govorim ovde, Zakon o studentskom organizovanju, jeste nešto što je veoma bitno za studentske organizacije, jer se ovo prvi put stavlja formalno pravno, gde se pruža velika mogućnost da se studentskim organizacijama obezbede što bolji uslovi, da se zna kako rade.

Ovde govorim za te naše studentske organizacije koje funkcionišu na teritoriji Niškog okruga, na teritoriji jugo-istočne Srbije, jer u okviru Niškog univerziteta imamo Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, gde ima veoma kvalitetan broj studenata koji su tamo zainteresovani za budući rad u poljoprivrednim organizacijama, da rade sa našim poljoprivrednim proizvođačima, da rade sa našim ljudima koji žive na selu.

Ima i visoka poljoprivredna škola u Prokuplju, gde je isto veliki broj studenata koji su zainteresovani da tamo ostanu, jer na ovaj način, naši studenti kroz njihovu organizaciju mogu da se približe našoj poljoprivredi, da se približe našem selu, da u okviru svog napredovanja, učenja, mogu i to praktično da rade, da dođu u naša sela, da li je to u Svrljig, Bela Palanka, da li u Gadžin Han, ili bilo koju drugu opštinu, da zajedno sa svojim profesorima na terenu vide kako se može radi, kako može da sepoboljša proizvodnja, kvalitet proizvodnje, da se teorija praktično primeni na terenu.

Mislim da je ovo velika i dobra stvar i pozvao bih i sve studente, studentske organizacije koje imaju smer poljoprivreda, zdravlje, da dođu u naše sredine, da dođu kod naših domaćina, da zajedno sa njima neke stvari praktično primene i da tim ljudima prenesu znanje.

Kako je malopre govorio kolega Zukorlić, vezano za poljoprivrednu kulturu na selu, treba promovisati naše selo u najboljem svetlu, da to bude u prvom platu, a ne rijaliti programi. Još jednom, podržaću sve ove predloge amandmana, odnosno predlog zakona.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, mislim da je Predlog ovog zakona donet baš sada kad je najteže, kada je potrebno da se pomogne našim majkama, odnosno našoj deci.

Mislim da ovaj zakon zaslužuje veliku pažnju i mi ćemo ga ovde sigurno izglasati, jer od ovog trenutka kada je situacija u celom svetu teška, naša država ima mogućnost da pomaže i majkama i deci, što je odlično.

Rekao bih nekoliko konkretnih stvari ministre, pošto ste vi rekli da ćete obići opštine u kojima je stvarno veliki problem oko nataliteta, jedna od takvih opština je i Svrljig, odakle i ja dolazim, a najveći broj je takvih opština na jugoistoku Srbije, gde je stvarno veliki problem, gde treba veća pažnja.

Ovo je sada dobar potez, dobar zakon, s tim što mislim da bi trebalo u narednom periodu da iznađemo mogućnost da u okviru finansijskih mogućnosti da se obezbedi više sredstava za opštine u kojima je velika stopa mortaliteta, gde se malo dece rađa, gde su sela u veoma teškoj situaciji. U nekim selima nema mladih ljudi, tako da nema ni dece. Tim selima i tim područjima moramo dati veću pažnju, tj. da moramo da izdvojimo više za područja sa težim uslovima života, brdsko-planinska područja, odnosno gde je natalitet veoma mali.

Treba dati veća izdvajanja, makar 50% više za takva područja, i za majke, i za novorođenu decu i onim ženama koje žive na selu. Tu treba još jednom podvlačim, dati veću finansijsku pažnju, jer će to sigurno dati rezultate.

Ujedno vas još jednom ministre pozivam da dođete u Svrljig, da obiđete taj deo jugoistočne Srbije da vidite i da razgovaramo lice u lice, jer mi kao opština smo već od 2012. godine pomažemo svakoj porodici, svakom detetu koje se rodi na teritoriji opštine, 50% više izdvajamo za one majke i za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima.

Hvala još jednom.

Podržaću predlog zakona i još jednom hvala što ste predložili ovaj zakon u Skupštini.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre Nedimoviću, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kolega Marijan, koji je govorio pre mene, predstavlja i predsednik je Narodne seljačke stranke. Mi ovde u Skupštini pokušavamo i na svakom mestu govorimo o problemima, o stvarima koje moramo rešavati u poljoprivrednoj proizvodnji.

Mislim da je ovo još jedan od zakona koji je potreban da se reguliše tržište poljoprivredne proizvodnje, da se regulišu one stvari koje su imale dosta problema. Inače, ja sam ovde u Skupštini pobornik onoga što se dešava u tim malim sredinama, u brdsko-planinskim područjima, u tim područjima su teži uslovi života, gde naše selo, naši poljoprivrednici mnogo teže ostvaruju svoja prava, mnogo teže se bore za svaki dinar da bi mogli sutra da opstanu, gde je šansa u poljoprivredi, govorim retorički, kada dođe do realizacije, tim ljudima je mnogo teže da se sve to realizuje za dobrobit svih njih.

Uslovi života svih naših ljudi u takvim područjima, u takvim našim selima jesu loši, potrebno je neke stvari promeniti, ali što se tiče poljoprivrede, naš poljoprivrednik i naš seljak se uvek borio za svoju zemlju. Ti naši poljoprivredni proizvođači nikada neće tražiti socijalnu pomoć, nikad se neće odreći svog parčeta zemlje i to je ono što im je u srcu i duši.

Inače, ovaj zakon o kome govorimo daje mogućnost da država Srbije, preko nadležnog Ministarstva poljoprivrede, interveniše kada je teška situacija, kao što je bilo i ranije, da li su to problemi sa količinom mleka koja treba da se proda, nekih mlečnih proizvoda, da li je to meso, da li su to neke žitarice, neko voće ili bilo šta. Situacija je više puta bila tako alarmantna, a gde je država na predlog Ministarstva nadležnog, a gde smo i mi na našem Odboru za poljoprivredu više puta o tome govorili, intervenisala, da se pomogne tim našim ljudima da makar izvuku ono što su uložili, da nema tu profita.

To je sad zakon koji će biti mogućnost da se tim našim ljudima pomogne, da im se da potrebna finansijska pomoć, da mogu da prevaziđu te probleme i da vrate ono što je uloženo, kako sam malopre rekao, ali sa druge strane, mi smo u okviru zakona na Odboru imali predloge, nekoliko amandmana, gde smo imali amandmane koji se tiču pčelarstva. Ja sam o tome govorio i mislim da je pčelarstvo velika šansa, da ima veliki broj naših pčelara koji se bave poljoprivredom. Tu su bili amandmani vezano i za stočarstvo.

Šta drugo da kažem, ovim zakonom ćemo neke stvari eliminisati. Konkretno, tu mislim na neke stvari koje su loše. Inače, da podsetim, ja sam na terenu bio veterinarski tehničar 17 godina, radio sam taj posao. U prethodnih 10-12 godina, a i sada, nema organizovanog otkupa, kod naših poljoprivrednih proizvođača, kod naših seljaka dolaze različite ličnosti koje iza sebe nemaju ni firmu ili imaju neku firmu koja je i tašna i mašna i oni varaju ljude.

Što se tiče stočarstva, kod nas su to mahom mali poljoprivredni proizvođači koji imaju po nekoliko krava, po 10-15 ovaca. Takva je proizvodnja u tim našim selima i u tim opštinama, kao što je moja opština, gde je veliki broj takvih proizvođača, tih malih. Kada neko, recimo, ima dva teleta koja treba da proda, nema otkup, dođu mu neki ljudi, varaju ga na vagu, kada mere to tele varaju ga na vagu, varaju ga kada plaćaju, jer to su mahom naši stari stočari, pa ovim zakonom imamo mogućnost da to eliminišemo, jer to je potrebno. Ko želi sutra da se bavi tim otkupom, da li je to vezano za stočarstvo, za voćarstvo, ti što to rade moraju imati neku garanciju, moraju imati neku mogućnost da sutra, ukoliko čoveku ili tim ljudima ne isplate tu robu, a ta roba za te naše ljude je život, jer nemaju drugi izvor prihoda, tim ljudima moći će da se naplati iz tih njihovih garancija koje daju državi Srbije da bi to mogli da rade. To je ispravna stvar.

Jedna od dobrih stvari jeste i ono što je preporuka Ministarstva jeste da se našoj deci koja su u školi obezbedi domaće naše mleko, da mogu da ga konzumiraju, da mogu da ga piju. To je preporuka i to je, ministre, stvarno dobar potez. Jeste da je na liniji preporuke, ali je dobra stvar.

Inače, kada smo dotakli tu temu mlekarstva, kod nas na jugoistoku Srbije imali smo nekoliko tih mlekarskih organizacija koje su radile preradu mleka, otkup mleka i svega ostalog. Pojavila se jedna jaka kompanija koje je dobila saglasnost Antimonopolske komisije gde su određene mlekare koje su bile funkcionalne na našem terenu, u Nišu, Svrljigu, Zaječaru. Te mlekare su radile proizvodnju, nabavku, otkup mleka i svega ostalog. Imale su plasman na tim područjima, zapošljavale su. Recimo, Niška mlekara je imala preko 150 radnika, mlekara u Svrljigu je imala preko 50 radnika, u Zaječaru. Sada mogu da kažem da te mlekare više ne postoje, da nema otkupa, ti radnici više nemaju posla i na tome moramo raditi, moramo zaštiti naše poljoprivredne proizvođače, da ima otkupa, ali da se zapošljavaju u toj proizvodnji naši radnici, u mlekarstvu, stočarstvu ili drugim granama u poljoprivredi.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za predlog ovog zakona zato što je to dobro i siguran sam da ćete za ono što govorimo ja i Marijan Rističević imati sluha, a i Vlada, da neke stvari promenimo za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača, našeg sela i naše poljoprivrede. Hvala još jednom.