ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 219
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 16 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministri sa saradnicima, danas je zaista jedan niz zanimljivih važnih zakona, ako ja sebi smem da dozvolim pravo da uopšte gradiram zakone po značaju, jer svaki zakon utiče više ili manje na živote nas običnih ljudi.

Danas sam, uvažavajući sve ono što su moje kolege u dosadašnjoj raspravi rekle o zakonskim predlozima, rešio da malo više pažnje posvetim Zakonu o turizmu. S obzirom da je zakon koji menjamo u osnovi donet 2009. godine, menjan u međuvremenu 2011. i 2015. godine, ako se ne varam, očigledno je da prethodni zakon nije bio dobra platforma za razvoj turizma u Srbiji, odnosno da ono što se u Srbiji dešava je prevazišlo zakonske okvire.

Moram da pohvalim jednu izuzetnu sistematičnost u pripremi ovog zakona. Ono što hoću posebno da istaknem i nominujem kao jednu ozbiljnu temu za razmišljanje, a to je kada je u pitanju Strategija razvoja turizma Republike Srbije, naravno, uz obavezu onih koji budu pripremali strategiju da to ne shvate kao samo puko ispunjavanje forme, već zaista kao ključno i suštinsko pitanje za realizaciju ovog zakona, uopšte i za razvoj turizma u Republici Srbiji.

Nije samo razvoj turizma to što će se stvoriti veća sigurnost za putnike preko turističkih agencija, načine kako se to organizuje, iznajmljuju vozila i ostalo. Turizam u Srbiji je ipak nešto mnogo više iznad toga.

Čini mi se, možda ću i pogrešiti u oceni, da je jedna od najslabije razvijenih oblasti turizma u Srbiji jeste nautički turizam. Srbija, koja ima izuzetne potencijale u svojim plovnim rekama, u Dunavu, u Savi, u Tisi, u Tamišu, u Begeju, pa možda i u manje plovnim rekama ali koje su atraktivne za drugu vrstu nautičkog turizma, kada je u pitanju Drina, Kolubara, deo Velike Morave, jezera u Srbiji, su nešto što je jedno izuzetno blago koje mi nismo naučili, niti počeli da koristimo na odgovarajući način.

Da bi se ova strategija sačinila u nekom budućem periodu, kako to zakon propisuje, mislim da je jako važna direktna i neposredna saradnja, kako ministarstva koje se direktno bavi turizmom, ali, isto tako, i Ministarstva infrastrukture, građevine, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva ekologije, znači tih ministarstava prvenstveno, a onda, uključujući i sva ona druga ministarstva u onim segmentima koji manje dotiču ovu oblast i ova dešavanja. Zašto?

Mi moramo da, čuvajući ekologiju, dovodeći je na odgovarajući nivo, čuvajući naše vode, čuvajući naše reke, prvo od nas samih a onda od naše industrije, a i od onih koje želimo da dovedemo kao turiste, znači, ne samo državljane Srbije već i strance koji znaju da cene lepote Srbije, ali nekada nisu u situaciji da ih vide jer nisu ni čuli za njih, a i nisu zadovoljni onim što im je infrastrukturno pruženo.

Srbija u narednom periodu mora ozbiljno razmišljati o tome da kada je infrastruktura u pitanju, obezbedi, i to planski i sistematično, a ne ad hok, da se izgrade nova pristaništa, nove luke, novi privezi, da se obezbede za početak bar minimalni uslovi, a to je da oni koji se bave nautičkim turizmom i uživaju u njemu mogu nesmetano da napune gorivom, bezbedno po okolinu i reku na kojoj se nalaze ili jezero, da napune gorivom svoje plovilo, da mogu da se snabdeju pitkom vodom, hranom, da imaju bezbedan privez u svakom pogledu, kako od nevremena, od vremenskih nepogoda, tako i iz drugih bezbedonosnih razloga.

Ovo nije samo pitanje novca koji će Srbija obezbediti. Znate, pogled sa vode na Beograd, a činjenica je da je u poslednjih nekoliko godina umnogome uvećan broj pristajanja i dolazaka onih velikih kruzera i, ako se ne varam, negde sam čuo podatak da ih je više od 70 tokom prošle godine pristajalo, jeste ne samo potencijal da se zaradi nekakav novac u Beogradu ili u nekim drugim mestima gde ti kruzeri pristaju, već da se obezbedi uslov da se vide one lepote Beograda i drugih gradova ili netaknute prirode sa vode, jer to je opšti utisak o zemlji Srbiji.

Nemojmo da zaboravimo da je sve ponekad pomalo i politika i da oni koji prođu kroz Srbiju, i kada imaju priliku da vide sve ove lepote koje Srbija ima, da upoznaju gostoprimljivost i ljubaznost srpskog domaćina, a onda još ako uz to dobiju i ono što očekuju od nekih njima uobičajenih standarda o kojima sam malo pre govorio kada je infrastruktura u pitanju, a da se hrane poljoprivrednim proizvodima koje ostvare poljoprivredna domaćinstva, tzv. popularne zdrave hrane, onda to može da predstavlja jednu ozbiljnu i u celini zaokruženu priču.

Mi smo svedoci da mnoge lokalne samouprave, pokušavajući da se čuje za njihove opštine, pa tako, recimo, i Ljubovija i Mali Zvornik imaju svoje regate na reci Drini, somavijade, dešavanja i događaje, ali to je samo jedan od malih segmenata koji treba sastaviti u jedan ozbiljan mozak, da bi to za Republiku Srbiju, a ujedno i za te sredine dobilo odgovarajući značaj.

Nama reke moraju postati plovne, mora se posvetiti pažnja, mora se investirati u tome, moramo obezbediti da plovne puteve obeležimo, moramo obezbediti da kanal Dunav-Tisa-Dunav i kanali koji presecaju Vojvodinu, koji su takođe jedno veliko blago i jako velika zanimljivost, pa i za domaće a kamoli za strane turiste nautičare, bude prohodan u kompletnoj svojoj dužini.

Time što će se ti kanali očistiti, urediti, prevodnice srediti, neće biti koristi samo za nautički turizam ili turizam uopšte, već će to biti izuzetna korist i za samu poljoprivredu i za njenu primarnu proizvodnju kada je navodnjavanje tih područja u pitanju.

Prema tome, investiranje u nautički turizam u nekom budućem vremenu, kroz formu ribolovnog turizma, kroz formu još većeg i organizovanijih dolazaka velikih kruzera kroz individualne dolaske plovilima, zadržavanjem što duže kroz Srbiju, dobrim informacionim sistemom, ali, pre svega i obezbeđenom infrastrukturom, jednostavno je nešto što će, ako bude bilo urađeno na ovakav način, biti pravi efekat i svrha donošenja ovog zakona. Zakon je dobra podloga ali ovu temu ja zaista nominujem kao jednu od ozbiljnih tema o kojima treba razmišljati u budućnosti i pristupiti joj na takav način da se jednostavno planski i sistematski nešto zaokruži i privrede svrsi, da iskoristimo to bogatstvo koje imamo, a da ga, sa druge strane, sačuvamo da ne propadne. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iz današnjeg dnevnog reda ove sednice ja ću se posebno osvrnuti na ono što mislim da pokazuje jednu dužnu pažnju države prema učenicima i studentima, a to su izmene i dopune Zakona o učeničkom i studenskom standardu.

Naime, činjenica jeste da je nastala potreba za zakonskim usaglašavanjem ovog zakona zbog promena svih zakona koji su do sada menjani iz oblasti školstva, znači, od osnovnih sistemskih, do pojedinačnih zakona, ali je činjenica da ono što je važno, važno je da se usaglašavanje ne svodi samo na zakonsko usaglašavanje, već se učeničkom i studenskom standardu u praksi vrši usaglašavanje i sa porastom standarda u Republici Srbiji.

Činjenica je da se u poslednje vreme prema podacima koje ja imam, a oni su verovatno ministru daleko poznatiji nego meni, mnogo više sredstava polaže i ulaže kako u same objekte, tako i u uslove u tim objektima u kojima žive učenici i studenti. Naravno da je i zakonska regulativa, koja će stvoriti uslove i za određene pravilnike, poslovnike, itd, nešto što dodatno treba da stimuliše i obezbedi da pravo na najjeftinije, da ne kažem besplatno korišćenje svih ovih beneficija koje imaju učenici koje ispune određene uslove i studenti, dobiju za onoliko vremena koliko im pripada i u najvećoj mogućoj meri najviše onima kojima to najviše i treba, onim najslabijim i najmanje zaštićenim socijalnim kategorijama, koje su uspele da svojim radom i zalaganje sebi stvore poziciju da na konkursima, u raspodelama dobiju studensku ili učeničku sobu ili smeštaj u nekom od ovih kapaciteta.

Jako je važno što je ova Vlada postepeno ali sigurno prekinula diskontinuitet onih, kako da kažem, večitih studenata koji su u Studenskom gradu bili ilegalci, poluilegalci, u stvari, oni koji su onemogućavali vredne i dobre učenike da mogu da žive i rade na jedan zadovoljavajući način u sredini koja nije njihovo prirodno okruženje, koja nije njihova porodica, da imaju uslove da se iskažu u potpunosti.

Čuli smo da pod ovaj zakon potpadaju 63 ustanove različitog karaktera. Ja se iskreno nadam da će Ministarstvo učiniti određene napore da pomogne Obrenovcu da u Obrenovcu nastane 64. ustanova. Naime, Poljoprivredno-hemijska škola, kao jedna od najboljih škola iz te oblasti u Republici Srbiji, ocenjena tzv. eksternom ocenom četvorkom, koja je sve standarde koji su postavljeni pred tu vrstu škole ispunila sa više od 75% zaista zaslužuje jednu dužnu pažnju, koju je i lokalna samouprava pokazala. Očekujemo i od grada Beograda, naravno, uz svesrdnu podršku i Ministarstva, jer to zaslužuje. Tako da je krajem 2018. godine, u cilju nastavka izgradnje i kompletnog zaokurženja te škole u kojoj danas uči više od 100 učenika koji nisu iz obrenovačke sredine, treba da se stvore još bolji i još povoljniji uslovi da dobijemo što kvalitetniji kadar vezan za poljoprivredu.

Podsetiću vas da sličan dom i škola postoje, da kažem, s one strane Save i Dunava, koje pripadaju tzv. PKB-u, ili toj oblasti, ali nemojmo da zaboravimo tradiciju a.d. „Dragan Marković“, koja je zahvaljujući onima koji su vladali do 2012. godine došla do stečaja. Ali, ono što je ostalo iza „Dragana Markovića“ kao firme koja je hranila takođe Beograd i Obrenovac i Srbiju i ostala jedna vrsta tradicije, koja je očigledno našla dobro tlo u izuzetno dobrom i kvalitetnom kolektivu koji postoji i radi u Obrenovcu.

Trenutno, mislim da bi Ministarstvo moglo da pomogne u tom delu kada je u pitanju ubrzanje same procedure oko proglašenja javnog interesa za zemljište koje je neophodno za eksproprijaciju, naravno, u okviru onoga što bi jedan deo učešća u finansiranju bio, a lokalna samouprava, onakva kakva jeste u Obrenovcu, koja prepoznaje potrebe i svog grada, ali i svih onih drugih gradova iz okruženja i potrebu da se ovoj školi obezbede što bolji uslovi za rad, zaista će učiniti sve što je moguće.

Ja se nadam da će to biti jedan od projekata kao pokazno zanimanje, kako ozbiljna lokalna samouprava, zajedno sa ozbiljnom vlašću u gradu Beogradu jednim odgovarajućim pristupom Ministarstvo obrazovanja može da reši problem koji je inače stajao od 2008. godine bez razloga. Činjenica je da su one poplave Obrenovac izbacile iz koloseka, da se dosta vremena izgubilo na rekonstrukciji sada postojećeg objekta Poljoprivredno-hemijske škole, ali da zaboravimo taj period kao nešto ružno i da upravo to bude motiv i razlog da ovde još nešto više ubrzamo, što se tiče procedura, naravno, sve u skladu sa zakonom, ali i sa voljom da se to što pre reši.

Što se tiče drugih zakona iz ove oblasti, samo moram dodati još jednu stvar, vide se u praksi pomaci, kada su u pitanju sadržine pojedinih udžbenika. Ono o čemu sam govorio na ranijim zasedanjima, moram da kažem da to jesu pomaci, ali iskren da budem, očekujem da se to još više stavi u prvi plan, pogotovo sad sa stvaranjem digitalnih udžbenika.

Znate, i dalje mislim da je potpuno nedopustivo da se određene stvari, pogotovo kada je u pitanju istorija srpskog naroda, istorija Republike Srbije na različite načine u različitim udžbenicima, koje koriste naši osnovci ili srednjoškolci, ne baš u jednakoj meri tretira. Najblaže rečeno, očekujem da Ministarstvo u tom delu posveti više pažnje, da se zaista poradi na stvaranju mehanizama, da sloboda koju prosvetne ustanove ili škole imaju prilikom odabira udžbenika koje će koristiti budu još više kontrolisane u smislu kvaliteta udžbenika koji se koriste, naravno ne u nekom drugom smislu koji bi nas odveo u potpuno suprotnom pravcu.

Osim ovih zakona, kada je obrazovanje u pitanju, zaista želim da podržim i poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke, pored ovih zakona, naravno svih ovih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, svesrdno će podržati izbor novih sudija koji se prvi put biraju na ovu funkciju. Nova, sveža, mlada krv, ako mogu tako da kažem, puna energije. Verovatno Visokom savetu sudstva uopšte nije bilo lako da izvrši odabir između najboljih, jer je previše bilo onih koji su izuzetno dobri, ali ja imam poverenja u predloge koji su stigli iz Visokog saveta sudstva da je to ono najkvalitetnije, što oni smatraju, iz oblasti struke, da sutra treba da se priključi, deli pravdu u Srbiji i da pravosuđe u Srbiji bude što efikasnije, ali što nezavisnije u svom radu, jer i znanje, pored svih drugih pretpostavki podrazumeva određenu nezavisnost.

Zahvaljujem se na pažnji. Toliko za ovaj neki prvi uvodni krug. U raspravi po detaljima imaćemo još nekih predloga i sugestija. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, ja sam podneo amandman na član 1. sa namerom da se dodatno pojasni i precizira način primene već postojećeg zakona i stava 1. ovog člana, koji kaže da se pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine do 10 ari ne naplaćuje porez na imovinu, jer ne predstavlja poresku osnovicu.

U tom smislu i jesam predložio da se doda stav 4. Praktično, to je izmena u odnosu na ovo što je Vlada predložila kroz izmene i dopune, da kada se porez plaća na pravo iz stava 1. tačka 1) i 3) ovog člana, predmet oporezivanja, ukupna površina tog zemljišta umanjena za prvih 10 ari, na koje se ne plaća porez na imovinu.

To bi, praktično, u primeni trebalo i moralo da znači da sve što je preko 10 ari je osnovica za plaćanje poreza na imovinu, a ono što je do 10 ari i kod onih sopstvenika koji imaju veće površine, jednostavno, ne podleže i ne predstavlja osnovicu za porez na imovinu.

Obrazloženje koje sam dobio, koje kaže da amandman se ne prihvata iz razloga što se amandmanom predlaže uvođenje pojma koji nije jasno definisan, prvih 10 ari, mislim da nije odgovarajuće, jer upravo ovo je onakav termin kakav bi jasno determinisao da se površina do 10 ari ne uzima kao poreska osnovica i upravo se odnosi na stav 1. koji je i onako već postojeći u zakonu.

Znači, ovde se postavlja pitanje da li ćemo mi u praksi nastaviti da na dva različita načina primenjujemo ovaj zakon, a to je da ako neko ima 18 ari zemljišta naplaćujemo porez na imovinu na osam ari ili na svih 18? Mislim da je apsolutno pravično da se na upravo tih prvih 10 ari, koje inače i nisu poreska osnovica, ne plaća niko porez na imovinu, jer se i samo Ministarstvo opredelilo da zadrži to kao graničnu vrednost, te vas molim da još jedanput razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21