ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 173
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 22 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, u skladu sa amandmanima koje sam podneo na član 1. i član 2. podnet je i amandman na član 3. Podsećam da sam ja predložio da se u članu 1, koji određuje samu sadržinu zakona iza reči – od značaja za zaštitu, doda reč - i postavljanje.

U skladu sa tim, predloženi amandman na član 3. koji kaže da iza reči - predloga za uređenje ratnog memorijala, dodaju se znak interpunkcije, odnosno zarez i reč – postavljanja. Zahvaljujem kolega, zapeta, šta kome odgovara, ista je stvar.

Prema tome, razlog za usvajanje ovog amandmana, već sam obrazlagao činjenicom da iz samih osnovnih članova na početku zakona ne vidi se jasno ono što tek u članu 19. dolazi do izražaja, kada je ovaj zakon u pitanju, a to je da osim memorijala koji već postoje, koji su izgrađeni, spomenika, vojnih groblja, i svega onoga što ovaj zakon obuhvata, mogu se postavljati, ili izgraditi novi spomenici, nove spomen ploče, odnosno u smislu zakonskog teksta, postaviti ili izgraditi novi memorijali.

Iz tog razloga, kako bi to bilo sasvim jasno i kako bi bila potpuna adekvatna i lakša primena Glave 4, koja govori o uređenju i uklanjanju ratnih memorijalima, pogotovo članova 18. i 19. je upravo i osnovni razlog zašto je podnet amandman na član 3, i ova prva tri amandmana zaista jesu usklađena sa ovim zakonom. Mislim da njihovo usvajanje može samo da doprinese boljem i preciznijem razumevanju i primeni ovog zakona. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ako meni slučajno nešto nije promaklo, ja bih reklamirao povredu člana 104.

Ako se ne varam, vi ste gospodinu Balši dali pravo na repliku ne znam na osnovu čega, jer niti je pomenut po imenu, niti je pomenuta Demokratska stranka. Pomenuto je žuto preduzeće. Ako su se oni prepoznali kao žuto preduzeće, ja samo vas molim da mi utvrdimo da li to postoji neka nova partija, neka nova poslanička grupa ovde koja se zove žuto preduzeće, pa da znamo u stvari o čemu treba da vodimo računa i na koji način.

Mislim da nije bilo osnova nikakvog za repliku i da ste time povredili član 104, jer sutra će oni možda da se nađu i prepoznaju i u slip udruženju. To je ovo što pravi riđobradi, savez lopova i prevaranata. Ja ne vidim da to može da bude osnov za repliku. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, amandman na član 4. je moje razmišljanje i pokušaj da se savet proširi sa sedam na devet članova, da pored ovih članova koji su Predlogom zakona predloženi da uđu u savet, pored njih uđu i dva člana koja bi birala Narodna skupština Republike Srbije iz redova narodnih poslanika.

Smatram da tom razmišljanju apsolutno ima mesta, jer bi takav pristup u radu samog saveta dobio značajno na težini, jer iza odluka koje on donosi praktično indirektno bi stajala i Skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno i predstavničko telo u ovoj zemlji.

Razmislite o ovim amandmanima, kao i amandmanima koje sam predložio na prva tri člana i ono što treba objasniti da ovaj zakon je dobar zakon, reguliše pitanje uređenja vojnih grobalja, a uređenje grobalja fabrika, koja su iza sebe ostavili budući članovi slip udruženja riđobradog gusara, kojem bi ovi golobradi da se pridruže, koji su iza sebe ostavili groblja fabrika, groblja radnih mesta, i ko zna koliko individualnih grobova kao posledica stresova pretrpljenih zbog svega toga je nešto što Vlada Republike Srbije od 2012. godine uređuje na taj način što se bori otvarajući nova radna mesta, od uništenih fabrika stvarajući nove fabrike.

Treba još malo vremena i strpljenja da se to sredi, a onda će ta groblja otići u zaborav, kao i oni koji su ih napravili do 2012. godine. Prepoznavali se oni kao žuto preduzeće, kao slip riđobrado udruženje, potpuno je nevažno, a očigledno da njih ta istina stravično bili. Oni bi to da zaborave, ali Srbija pamti, jer je Srbija bila na ivici propasti 2012. godine. Srbija je bila gladna 2012. godine. Srbija to nikada ne sme zaboraviti i nikada više oni niti će, niti smeju doći u priliku da mogu da upravljaju ovom državom. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam pitanje za Vladu Srbije, odnosno za Ministarstvo poljoprivrede – da li će i kada biti vraćen na snagu stari Pravilnik o podsticajima za priplodnu stoku, a u skladu sa odlukama i preporukama Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije, obzirom da su ovim novim Pravilnikom neočekivano povećani limiti broja ovaca i krava kada su u pitanju prava na ostvarenje podsticaja?

Ovo iz jednog drugo razloga, jer ova Vlada je mnogo toga u prethodnom periodu učinila na uvećanju stočnog fonda i nisam siguran koliko ovaj novi Pravilnik je nešto što će doprineti jednoj izvesnosti, pouzdanosti naših stočara, pogotovo malih stočara koji treba da žive od manjeg broja ovaca i krava, a ujedno da poboljšaju izvoz i stvore veću mogućnost za izvoz Republike Srbije.

Naime, činjenica jeste da za razliku od ranijih vlada do 2012. godine, kada je najveći iznos bio od 188 miliona evra ulaganja u poljoprivredu, ali podsetiću da tada nije bilo ulaganja u stočarsku proizvodnju, samo prošle godine ova Vlada je uložila 309 miliona evra i mislim da se sa tim mora nastaviti dalje. Zašto? Zato što u ovom trenutku mi imamo Sporazum sa Turskom o privilegovanom izvozu junećeg mesa u iznosu od pet hiljada tona. Izvesno je da će biti potpisan sporazum i na 10 hiljada tona, dok smo mi u stanju, odnosno izvezli smo samo količinu otprilike od oko 300 tona.

Pored toga imali smo i imamo pravo na izvoz junećeg mesa u EU od osam hiljada tona i ovo meni sve ukazuje da potencijal priplodnih grla u Republici Srbiji nije zadovoljavajući i daleko je od mogućnosti koje su pružene i ostvarene dobrom politikom i dobrom saradnjom sa okruženjem i sa zemljama, odnosno sa EU koju sam naveo.

Da li će i koje mere Ministarstvo poljoprivrede primeniti to bi zaista želeli što pre da znamo? Mišljenje je da bi restrukturiranje uloženih sredstava, gde su svetski rezultati i svetska ulaganja potpuno suprotna od načina na koji mi to radimo u ovom trenutku, gde se 70% sredstava ulaže u stočarstvo, 30% u biljnu proizvodnju. Kod nas trenutno je 70% subvencija i ulaganja u biljnu proizvodnju, a u stočarstvu samo 30%. Prosta matematika pokazuje, ukoliko bi se ulaganja u stočarstvo uvećavala i da se taj odnos približi ovim svetskim standardima, umesto dosadašnjih četiri milijarde evra godišnjeg izvoza, minimalno bismo mogli izvoziti oko 9,5 milijardi vrednosti mesa na spoljna tržišta i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Ima još mnogo drugih mera koje bi mogle služiti za što lakši izvoz i obezbeđenje potencijala, a to je uvoz krava po sistemu krava – tele. Znači, krave koje se ne muzu, već daju samo dobrog tovljenika. Ukoliko bi se stvorile mogućnosti da država, umesto što izvozimo po niskim cenama poljoprivredne proizvode, znači kukuruz, to uložila u poljoprivrednu proizvodnju, omogućila stočarima da beskamatno na taj način budu kreditirani u ishrani stoke, to bi se višestruko vratilo kao nešto što bi omogućilo da građani Srbije ostanu na selu, da poraste interesovanje za to, a dodatnim privilegovanjem mladih, kojima bi se stvorili uslovi za kreditne linije i lakše podizanje objekata u kojima bi se vršio uzgoj stoke, bila bi garantovana izvesnost, a samim tim i stabilnost u snabdevanju tržišta u Republici Srbiji. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje je za republičku Vladu. Da li će i kada formirati međuresornu komisiju koja će imati zadatak da se utvrdi tačan broj svih žrtava zločinačke NATO agresije 1999. godine?

Potrebno je utvrditi tačan broj vojnika, pripadnika policije i svih civilnih žrtava, kako poginulih tako i ranjenih tokom ovog nezapamćenog genocidnog čina, počinjenog od zlikovačke NATO alijanse.

Dovoljno je, čak i previše vremena poteklo od ovog genocidnog pokušaja uništenja srpskog naroda u kojem su stradali, pored Srba, i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a da nije utvrđen tačan, dokumentovan i nesporan broj direktnih žrtava NATO zločina.

Poučeni osporavanjem žrtava u Jasenovcu i na svim drugim mnogobrojnim stratištima, na kojima su stradali Srbi, Jevreji i Cigani u vreme Drugog svetskog rata, poučeni osporavanjem i licitiranjem sa brojem ubijenih i prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj i BiH u vreme ratova devedesetih godina, ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti licitiranje i relativizaciju broja žrtava NATO agresije, jer je takav naš odnos prema ovim činjenicama prostor da bitange koje služe interesima zločinaca, tvrde i dokazuju da nije bilo više od 758 žrtava bombardovanja i tako umanjuju krivicu zločinaca.

Sledeće pitanje je i ujedno i Ministarstvu poljoprivrede i Republičkoj Vladi, a to je da li će preispitati odluku kojom je odobren uvoz ovaca i koza, odnosno njihovog mesa iz Albanije?

Pored očigledno više političkih razloga za preispitivanje ovakve odluke, treba još jednom temeljno izanalizirati kakav će to uticaj imati na dalji, za sada početni, ali obećavajući uspeh o uvećanju stočnog fonda u Srbiji.

Po meni, logičnije je ulagati u podsticanje za uvećanje stočnog fonda, nego uvoziti meso. Uostalom, da je to meso kvalitetnije i jeftinije od domaćeg, verovatno bi već bilo izvezeno na mnoga tržišta u okruženju.

Nisam shvatio da je ovaj uvoz potreban da bi se poboljšale sorte koje se gaje u Srbiji, niti da bi se uvećao stočni fond. Možda sam u zabludi, ali nisam primetio ni nedostatak ovih vrsta mesa na tržištu Srbije.

Da li je uvoz mesa iz Albanije, a izvoz jeftinog kukuruza u Albaniju, pravi način za razvoj poljoprivrede i stočarstva iz Srbije? Meni je logično da bi izvoz mesa na strana tržišta i ulaganje kukuruza u povećanje stočnog fonda pod boljim i lakšim uslovima stočarima bio daleko isplativiji i korisniji za našu državu. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, imam pitanje najpre za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, odnosno jedan zahtev, a onda ću to i objasniti kroz pitanje. Imam zahtev da mi se dostave ugovori sa izvođačima koji su radili rekonstrukciju puta Obrenovac-Ub 2011. godine. Evo iz kog razloga. Posle ne manje od šest godina, taj put se nalazi u gotovo katastrofalnom stanju, iako je rađena kompletna njegova rekonstrukcija, kako da kažem, od košuljice do završnog sloja. Za mene kao laika uočio sam pukotine koje mi jako liče na pukotine na deonici auto-puta između Lajkovca i Uba i mislim da Ministarstvo građevine treba da pod hitno pošalje svoje inspekciju, uradi ekspertizu ovog puta, kako bismo ustanovili ko je ovde napravio grešku, da li je u pitanju projektant, da li je u pitanju izvođač, da li je u pitanju nadzor koji je napravio propuste ili neki drugi razlog za ovako brzo propadanje ove deonice puta, jer očigledno da propusti zasigurno postoje.

Drugo pitanje je kada će se krenuti sa rekonstrukcijom lokalnih puteva koji su oštećeni, neki čak i gotovo uništeni, zbog izgradnje deonice auto-puta od Obrenovca do Uba, obzirom da imam informaciju da su radovi na toj deonici završeni, da više nema potrebe za korišćenjem tih lokalnih puteva? Ono što zanima i mene, a zanima i građane Obrenovca, pogotovo naselja Velikog polja, Belog polja, Piromana i Brovića, kada će putevi koji su im nužni i neophodni biti vraćeni u prvobitno stanje?

Treće pitanje za isto Ministarstvo je na koji način Ministarstvo planira da obezbedi uslove da se izvrši rekonstrukcija predmeta kada su u pitanju građevinske dozvole i sve ono što se odnosi na gradnju u Obrenovcu? Podsetiću vas da je 2014. godine sva kompletna dokumentacija koju je opština posedovala, koju je posedovao katastar i koju je posedovao sud u celosti uništena. Građani ne mogu da funkcionišu bez ovih papira i ovih dokumentacija, zakonski uslovi koji postoje ovog trenutka nisu dovoljni da obezbede mogućnost da se samo na osnovu pregleda izdatih građevinskih dozvola predmeti mogu rekonstruisati, jer i mnogi građani nemaju dokumentaciju, jer su i oni svoju dokumentaciju izgubili u poplavama, ali činjenica više sile jeste nešto što mora da obezbedi i stvori uslove da se takve stvari prevaziđu jednim regularnim i zakonskim putem.

Četvrto pitanje je pitanje za Vladu Republike Srbije i ono glasi – da li će Vlada Republike Srbije imati isti aršin kada je u pitanju odvajanje novčanih sredstava za izgradnju spomenika Slobodanu Miloševiću, kao što je to učinila za izgradnju spomenika Zoranu Đinđiću? Bez potrebe za ulazak u polemiku o tome šta ko misli o jednoj i o drugoj osobi, radi se o istorijskoj ličnosti, o bivšem predsedniku Republike Srbije, bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, čoveku koji je ubijen u Haškom tribunalu, koji je do zadnjeg svog trenutka života branio čast i dostojanstvo ovog naroda i kao takav zaslužuje apsolutno identičan, ako ne i bolji tretman od ovoga koji je Vlada omogućila i obezbedila kada je izgradnja spomenika Zoranu Đinđiću. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21