ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 138
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 24 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 10 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2018.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću malo pažnje posvetiti jednom zakonu koji je jako važan, a imam utisak da će proći malo neprimećeno, a to je Predlog zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Iako ja nisam od onih kojima je put u Evropsku uniju cilj po svaku cenu, ovaj zakon je nužan za Republiku Srbiju, jer jednostavno zajednički imenitelj svim dobronamernim ljudima na svetu, pa i svim državama, jeste borba protiv pranja novca, borba protiv terorizma, a danas je to direktno povezano jedno sa drugim. Donošenjem ovakvog zakona, osim ovih direktnih, imaćemo i indirektne koristi, koje mogu imati i građani Republike Srbije na različite načine.

Dobro je što je ovde jasno precizirano ko sve može i na koji način imati pravo i dostupnost o informacijama o stvarnim vlasnicima, šta se mora pribeležiti, odnosno šta mora biti dostupno stvarnim vlasnicima. Jer, imali smo primere u dosadašnjoj praksi da se upravo između onih koje predviđate ovim Predlogom zakona kao buduće obaveznike davanja podataka o stvarnim vlasnicima, poslovna udruženja i udruženja ili, tako da kažem, grupe građana, kako to mi volimo da kažemo, da jednostavno moraju dati sve podatke, a ne kriti se iza nečega što zaista nije dozvoljeno.

Tako smo imali i imamo ozbiljne sumnje da su pojedine grupe građana koje su učestvovale na izborima bile privilegovane, njihovo poreklo novca koje su pribavili i koristili u kampanji nije podlezalo proveri Agencije za borbu protiv korupcije, na šta smo već ukazivali, nismo mogli da uđemo u podatke o tome ko je stvarni vlasnik nekih firmi koje su bile finansijeri pojedinih predsedničkih propalih kampanja, a radi se o ogromnim svotama novca za koje se ozbiljno sumnja da potiču upravo iz zona koje se ovim zakonom žele preduprediti, upravo iz onih istih izvora koji se bave finansiranjem terorizma u svetu.

Prema tome, korist od svega ovoga je višestruka. Ono što je važno i bitno jeste da je jasno propisano ko, kad, kako i pod kojim uslovima može ove podatke imati i kako ih koristiti. U krajnjem slučaju, ne može se više niko kriti iza fantomskih firmi koje će osnivati u inostranstvu, a onda se one u Srbiji pojavljivati kao osnivači navodno domaćih firmi, baviti se prevarama građana Republike Srbije, prati novac za one za koje to ne treba da radi.

Još nešto, iako je to tema koja je očigledno najpopularnija i jasno je zašto je to tako, a to je projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Mislim da je to jako značajno i o tome ne treba govoriti. To je stvar koju bez ovakvih malicioznih komentara, kakve smo imali prilike da čujemo, treba podržati. Naime, ja ističem činjenicu da je čak iz postojećih resursa samo u 2017. i 2018. godini Vojska Republike Srbije rešila pitanje za 700 svojih pripadnika, što do 2012. godine nije bio slučaj. Do 2012. godine imali smo slučaj da su pojedini ministri, gospodin Šutanovac i drugi, smatrali da je rešavanje problema stambenih pitanja pripadnika Vojske bilo rešavanje sopstvenih stambenih problema pribavljanjem vračarskih pašnjaka, zgrada itd. i verovatno vrednost koja je samo ovih dana pomenuta u raspravama prevazilazi da se zloupotrebama u to vreme izgubilo više od 10 hiljada stanova za pripadnike Vojske i drugih snaga bezbednosti.

Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje će podržati ove zakone i pružamo svaku podršku u cilju pospešenja rada svih državnih organa. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo, po ko zna koji put postavljamo pitanje na koje su svi državni nadležni organi dali jasne odgovore, od Agencije za borbu protiv korupcije, preko nadležnih tužilaštava, ali isto tako se nadam da će ta nadležna tužilaštva dati odgovore i na pitanje, šta se desilo i kako je moguće da pre nego što je gospodin šibadžija sa Đeram pijace postao investitor gradnje objekta na Vračarskim pašnjacima i nosilac dozvole, se prvobitni investitor naprasno povuče iz tog posla, bio je vlasnik preduzeća Trešnja d.o.o. Mislim, jesu bile rodile trešnje i te godine jako dobro, ali izgleda da su šibadžiji sa Đeram pijace baš rodile. Nema tu odgovora na pitanje kako je to baš Trešnja d.o.o. od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao za izvođenje radova prema ministarstvu u vrednosti od 19,8 miliona dinara.

Nema ni još uvek odgovora, doduše ni od nadležnih organa na pitanje, na koji način je šibadžija sa Đeram pijace platio svoj deo 273.000 evra do praktično još milion i po evra koliko košta ta investicija, onako procenjeno odokativnom metodom. A na sve to izjavi da je godinu dana po obavljenoj kupovini taj novac nikome nije dao, pa se mi onda pitamo dodatno, a ko je to još platio za njega tu investiciju. Da li je to gospodine Milojičić možda učinio iz one razliku u nabavci doma i preprodaji Doma JNA u Smederevskoj Palanci ili je taj novac otišao za nešto za šta očekujemo informacije, a to je jedna zajednička investicija, na Miljakovcu jednog posebnog objekta, ali ne vojnog nego privatnog.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovana gospođo ministre i potpredsedniče u Vladi, uvažene kolege ja ću se potruditi da ne oduzmem previše vremena. Ovaj set zakona, kao što sam već napomenuo, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke će podržati u danu za glasanje.

Želim da dodam još nešto što mi se čini da smo propustili u ovoj raspravi danas i da kažem onima koji su skeptični prema onome što je bilo uglavnom tema, to je ovaj Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a to je da mi jednostavno s pravom očekujemo, gledajući sveukupno politiku koju vodi Vlada Republike Srbije od 2012. godine na ovamo, da u narednom periodu nastavi istim malim ali stabilnim koracima da podiže privredu i ekonomiju Republike Srbije i da to dovede do toga da rastom realno ostvarenih zarada dođemo u situaciju da se povećaju plate i pripadnicima bezbednosnih struktura, barem za toliko smo sigurni da će biti uvećani, iako očekujemo da će ova gradnja početi u avgustu i septembru.

Znamo da ministarstvo i ministarstva koja će ovo pratiti rade to vrlo efikasno, ali bez obzira na to da će u vreme kada počnu prvi anuiteti da stižu za kredite, koji su ovde čujemo mogući po jako povoljnim uslovima zbog niskih kamata, zbog subvencija koje će država obezbediti, da bar te rate za kredit budu deo uvećanja, sigurnog uvećanja koje sledi za zarade pripadnicima ovih snaga i svim građanima Republike Srbije.

Nije to mnogo, i to s razlogom i sa pravom očekujemo, tako da to zasigurno ne treba da brine, pogotovo ne one koji su upropaštavali privredu Republike Srbije do 2012. godine, od čega i kako će moći pripadnici bezbednosnih snaga da ove stanove otplate u budućem periodu.

S pravom očekujemo da će ove zarede koje su danas u proseku u Srbiji 48.000 dinara biti barem veće za 100, 150 evra u narednih godinu dana, godinu i po kada ovi krediti stignu na red i iz tog razloga pružamo snažnu podršku svemu ovome što će, takođe, doprineti kao jedan ozbiljan zamajac srpskoj privredi. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam pitanje za Vladu Srbije, odnosno za Ministarstvo poljoprivrede – da li će i kada biti vraćen na snagu stari Pravilnik o podsticajima za priplodnu stoku, a u skladu sa odlukama i preporukama Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije, obzirom da su ovim novim Pravilnikom neočekivano povećani limiti broja ovaca i krava kada su u pitanju prava na ostvarenje podsticaja?

Ovo iz jednog drugo razloga, jer ova Vlada je mnogo toga u prethodnom periodu učinila na uvećanju stočnog fonda i nisam siguran koliko ovaj novi Pravilnik je nešto što će doprineti jednoj izvesnosti, pouzdanosti naših stočara, pogotovo malih stočara koji treba da žive od manjeg broja ovaca i krava, a ujedno da poboljšaju izvoz i stvore veću mogućnost za izvoz Republike Srbije.

Naime, činjenica jeste da za razliku od ranijih vlada do 2012. godine, kada je najveći iznos bio od 188 miliona evra ulaganja u poljoprivredu, ali podsetiću da tada nije bilo ulaganja u stočarsku proizvodnju, samo prošle godine ova Vlada je uložila 309 miliona evra i mislim da se sa tim mora nastaviti dalje. Zašto? Zato što u ovom trenutku mi imamo Sporazum sa Turskom o privilegovanom izvozu junećeg mesa u iznosu od pet hiljada tona. Izvesno je da će biti potpisan sporazum i na 10 hiljada tona, dok smo mi u stanju, odnosno izvezli smo samo količinu otprilike od oko 300 tona.

Pored toga imali smo i imamo pravo na izvoz junećeg mesa u EU od osam hiljada tona i ovo meni sve ukazuje da potencijal priplodnih grla u Republici Srbiji nije zadovoljavajući i daleko je od mogućnosti koje su pružene i ostvarene dobrom politikom i dobrom saradnjom sa okruženjem i sa zemljama, odnosno sa EU koju sam naveo.

Da li će i koje mere Ministarstvo poljoprivrede primeniti to bi zaista želeli što pre da znamo? Mišljenje je da bi restrukturiranje uloženih sredstava, gde su svetski rezultati i svetska ulaganja potpuno suprotna od načina na koji mi to radimo u ovom trenutku, gde se 70% sredstava ulaže u stočarstvo, 30% u biljnu proizvodnju. Kod nas trenutno je 70% subvencija i ulaganja u biljnu proizvodnju, a u stočarstvu samo 30%. Prosta matematika pokazuje, ukoliko bi se ulaganja u stočarstvo uvećavala i da se taj odnos približi ovim svetskim standardima, umesto dosadašnjih četiri milijarde evra godišnjeg izvoza, minimalno bismo mogli izvoziti oko 9,5 milijardi vrednosti mesa na spoljna tržišta i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Ima još mnogo drugih mera koje bi mogle služiti za što lakši izvoz i obezbeđenje potencijala, a to je uvoz krava po sistemu krava – tele. Znači, krave koje se ne muzu, već daju samo dobrog tovljenika. Ukoliko bi se stvorile mogućnosti da država, umesto što izvozimo po niskim cenama poljoprivredne proizvode, znači kukuruz, to uložila u poljoprivrednu proizvodnju, omogućila stočarima da beskamatno na taj način budu kreditirani u ishrani stoke, to bi se višestruko vratilo kao nešto što bi omogućilo da građani Srbije ostanu na selu, da poraste interesovanje za to, a dodatnim privilegovanjem mladih, kojima bi se stvorili uslovi za kreditne linije i lakše podizanje objekata u kojima bi se vršio uzgoj stoke, bila bi garantovana izvesnost, a samim tim i stabilnost u snabdevanju tržišta u Republici Srbiji. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje je za republičku Vladu. Da li će i kada formirati međuresornu komisiju koja će imati zadatak da se utvrdi tačan broj svih žrtava zločinačke NATO agresije 1999. godine?

Potrebno je utvrditi tačan broj vojnika, pripadnika policije i svih civilnih žrtava, kako poginulih tako i ranjenih tokom ovog nezapamćenog genocidnog čina, počinjenog od zlikovačke NATO alijanse.

Dovoljno je, čak i previše vremena poteklo od ovog genocidnog pokušaja uništenja srpskog naroda u kojem su stradali, pored Srba, i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a da nije utvrđen tačan, dokumentovan i nesporan broj direktnih žrtava NATO zločina.

Poučeni osporavanjem žrtava u Jasenovcu i na svim drugim mnogobrojnim stratištima, na kojima su stradali Srbi, Jevreji i Cigani u vreme Drugog svetskog rata, poučeni osporavanjem i licitiranjem sa brojem ubijenih i prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj i BiH u vreme ratova devedesetih godina, ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti licitiranje i relativizaciju broja žrtava NATO agresije, jer je takav naš odnos prema ovim činjenicama prostor da bitange koje služe interesima zločinaca, tvrde i dokazuju da nije bilo više od 758 žrtava bombardovanja i tako umanjuju krivicu zločinaca.

Sledeće pitanje je i ujedno i Ministarstvu poljoprivrede i Republičkoj Vladi, a to je da li će preispitati odluku kojom je odobren uvoz ovaca i koza, odnosno njihovog mesa iz Albanije?

Pored očigledno više političkih razloga za preispitivanje ovakve odluke, treba još jednom temeljno izanalizirati kakav će to uticaj imati na dalji, za sada početni, ali obećavajući uspeh o uvećanju stočnog fonda u Srbiji.

Po meni, logičnije je ulagati u podsticanje za uvećanje stočnog fonda, nego uvoziti meso. Uostalom, da je to meso kvalitetnije i jeftinije od domaćeg, verovatno bi već bilo izvezeno na mnoga tržišta u okruženju.

Nisam shvatio da je ovaj uvoz potreban da bi se poboljšale sorte koje se gaje u Srbiji, niti da bi se uvećao stočni fond. Možda sam u zabludi, ali nisam primetio ni nedostatak ovih vrsta mesa na tržištu Srbije.

Da li je uvoz mesa iz Albanije, a izvoz jeftinog kukuruza u Albaniju, pravi način za razvoj poljoprivrede i stočarstva iz Srbije? Meni je logično da bi izvoz mesa na strana tržišta i ulaganje kukuruza u povećanje stočnog fonda pod boljim i lakšim uslovima stočarima bio daleko isplativiji i korisniji za našu državu. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, imam pitanje najpre za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, odnosno jedan zahtev, a onda ću to i objasniti kroz pitanje. Imam zahtev da mi se dostave ugovori sa izvođačima koji su radili rekonstrukciju puta Obrenovac-Ub 2011. godine. Evo iz kog razloga. Posle ne manje od šest godina, taj put se nalazi u gotovo katastrofalnom stanju, iako je rađena kompletna njegova rekonstrukcija, kako da kažem, od košuljice do završnog sloja. Za mene kao laika uočio sam pukotine koje mi jako liče na pukotine na deonici auto-puta između Lajkovca i Uba i mislim da Ministarstvo građevine treba da pod hitno pošalje svoje inspekciju, uradi ekspertizu ovog puta, kako bismo ustanovili ko je ovde napravio grešku, da li je u pitanju projektant, da li je u pitanju izvođač, da li je u pitanju nadzor koji je napravio propuste ili neki drugi razlog za ovako brzo propadanje ove deonice puta, jer očigledno da propusti zasigurno postoje.

Drugo pitanje je kada će se krenuti sa rekonstrukcijom lokalnih puteva koji su oštećeni, neki čak i gotovo uništeni, zbog izgradnje deonice auto-puta od Obrenovca do Uba, obzirom da imam informaciju da su radovi na toj deonici završeni, da više nema potrebe za korišćenjem tih lokalnih puteva? Ono što zanima i mene, a zanima i građane Obrenovca, pogotovo naselja Velikog polja, Belog polja, Piromana i Brovića, kada će putevi koji su im nužni i neophodni biti vraćeni u prvobitno stanje?

Treće pitanje za isto Ministarstvo je na koji način Ministarstvo planira da obezbedi uslove da se izvrši rekonstrukcija predmeta kada su u pitanju građevinske dozvole i sve ono što se odnosi na gradnju u Obrenovcu? Podsetiću vas da je 2014. godine sva kompletna dokumentacija koju je opština posedovala, koju je posedovao katastar i koju je posedovao sud u celosti uništena. Građani ne mogu da funkcionišu bez ovih papira i ovih dokumentacija, zakonski uslovi koji postoje ovog trenutka nisu dovoljni da obezbede mogućnost da se samo na osnovu pregleda izdatih građevinskih dozvola predmeti mogu rekonstruisati, jer i mnogi građani nemaju dokumentaciju, jer su i oni svoju dokumentaciju izgubili u poplavama, ali činjenica više sile jeste nešto što mora da obezbedi i stvori uslove da se takve stvari prevaziđu jednim regularnim i zakonskim putem.

Četvrto pitanje je pitanje za Vladu Republike Srbije i ono glasi – da li će Vlada Republike Srbije imati isti aršin kada je u pitanju odvajanje novčanih sredstava za izgradnju spomenika Slobodanu Miloševiću, kao što je to učinila za izgradnju spomenika Zoranu Đinđiću? Bez potrebe za ulazak u polemiku o tome šta ko misli o jednoj i o drugoj osobi, radi se o istorijskoj ličnosti, o bivšem predsedniku Republike Srbije, bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, čoveku koji je ubijen u Haškom tribunalu, koji je do zadnjeg svog trenutka života branio čast i dostojanstvo ovog naroda i kao takav zaslužuje apsolutno identičan, ako ne i bolji tretman od ovoga koji je Vlada omogućila i obezbedila kada je izgradnja spomenika Zoranu Đinđiću. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21