ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 217
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 meseca i 11 dana i 11 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, ja sam podneo amandman na član 1. sa namerom da se dodatno pojasni i precizira način primene već postojećeg zakona i stava 1. ovog člana, koji kaže da se pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine do 10 ari ne naplaćuje porez na imovinu, jer ne predstavlja poresku osnovicu.

U tom smislu i jesam predložio da se doda stav 4. Praktično, to je izmena u odnosu na ovo što je Vlada predložila kroz izmene i dopune, da kada se porez plaća na pravo iz stava 1. tačka 1) i 3) ovog člana, predmet oporezivanja, ukupna površina tog zemljišta umanjena za prvih 10 ari, na koje se ne plaća porez na imovinu.

To bi, praktično, u primeni trebalo i moralo da znači da sve što je preko 10 ari je osnovica za plaćanje poreza na imovinu, a ono što je do 10 ari i kod onih sopstvenika koji imaju veće površine, jednostavno, ne podleže i ne predstavlja osnovicu za porez na imovinu.

Obrazloženje koje sam dobio, koje kaže da amandman se ne prihvata iz razloga što se amandmanom predlaže uvođenje pojma koji nije jasno definisan, prvih 10 ari, mislim da nije odgovarajuće, jer upravo ovo je onakav termin kakav bi jasno determinisao da se površina do 10 ari ne uzima kao poreska osnovica i upravo se odnosi na stav 1. koji je i onako već postojeći u zakonu.

Znači, ovde se postavlja pitanje da li ćemo mi u praksi nastaviti da na dva različita načina primenjujemo ovaj zakon, a to je da ako neko ima 18 ari zemljišta naplaćujemo porez na imovinu na osam ari ili na svih 18? Mislim da je apsolutno pravično da se na upravo tih prvih 10 ari, koje inače i nisu poreska osnovica, ne plaća niko porez na imovinu, jer se i samo Ministarstvo opredelilo da zadrži to kao graničnu vrednost, te vas molim da još jedanput razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da se ponovo nismo razumeli kada je rađena analiza amandmana od strane predlagača i ovde se nikako ne može raditi o tome da bi bilo dvostruko umanjenje pripadajućih poreza na imovinu ukoliko bi se ovaj amandman prihvatio. Ovde se upravo radi o tome da treba da se izbegne dvostruko oporezivanje jedne iste površine.

Znači, zemljište koje se nalazi ispod zgrade, ispod objekta na koji se plaća porez na imovinu ni u kom slučaju, po mom mišljenju, ne treba da bude osnovica za obračun poreza na imovinu i to je ovim traženo.

Naravno da je vrlo jasno i definisano s moje strane. Mislim da bi se ovim princip dvostrukog oporezivanja kao princip koji načelno želimo da primenimo u svim oblastima kada je u pitanju naplata poreza, ne samo kad je porez o imovini, bio na dogovarajući način primenjen i u ovom zakonodavnom delu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Amandman na član 3. je podnet iz razloga što treba da dovede u ravnopravnu situaciju sve građane Republike Srbije.

Ja mislim da je ovaj amandman čak i prihvaćen na sednici Odbora za prostorno planiranje, ako ne grešim, nisam imao vremena da to proverim, kao i prethodni amandman koji sam podneo na član 2. Nisam proveravao u zapisnicima, ali, radi se o sledećoj stvari.

Ako se već zakonodavac opredelio da se izvrši zabeležba, da se upis prava svojine vrši po ugovorima koji su zaključeni pre 1. septembra 2014. godine i da ta vrsta zabeležbe može od strane stranke koja je zainteresovana da bude izbrisana, ukoliko dostavi odgovarajuću potvrdu od nadležnog suda, amandman koji sam ja predložio je uperen na to, da se spreči mogućnost da zbog toga što sud ne poseduje arhivu i dokaze o nečemu, ne može da trpi stranka.

Naime, imamo situaciju da je arhiva obrenovačkog suda, zaključno sa otprilike 2013. godinom potpuno uništena. Građani Obrenovca ne mogu nikada pribaviti potvrdu da su ugovor zaključili, overili, pre ovog vremenskog perioda. Čak i da nije slučaj Obrenovca, da je slučaj da arhive i suda ne postoji dokaz o presudi, o ugovoru, o bilo čemu, nije greška stranke, greška i odgovornost je državnog organa koji je dužan da o tome trajno čuva podatke i dokaze.

Razlog i opravdanje koji se kažu da je moguće da se pojave falsifikovani ugovori nije posao niti katastra, niti nekog drugog da procenjuje da li se radi o neispravnim ugovorima. Zna se šta je obaveza bilo kog državnog organa ili zaposlenog u državnim organima, ako postoji sumnja da nešto nije overeno u skladu sa zakonom i nije podobno, dužan je da podnese odgovarajuću krivičnu prijavu na osnovu čega će nadležni organi to da rade i da utvrđuju.

Prema tome, cilj ovog amandmana je bio da se u ravnopravan položaj, barem čak i u ovoj situaciji kada se vrši upis i zabeležba, dovedu svi građani Republike Srbije i da ne mogu da trpe štetne posledice koje su mogle da nastanu ili dejstvom više sile ili neažurnošću i neodgovornošću državnih organa. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21