ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 209
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 2 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovana gospođo ministre, uvažena predsedavajuća, za početak bih samo rekao, ukoliko prekoračim amandmansko vreme, ja bih molio da se omogući korišćenje vremena koje pripada šefu poslaničkog kluba.

Naime, nama zaista usvajanjem ovog zakona i budućem radom cilj, osim prevencije, kada je u pitanju uklanjanje od posledica poplava, jeste da dostignemo nivo sposobnosti, efikasnosti, opremljenosti i uvežbanosti ruskih spasilačkih službi. To je najbolja spasilačka služba koja postoji na svetu. Ona ima svoju posebnu školu, ta škola postoji više od 111 godina i rezultati njihovog rada su bili više nego evidentni 2014. godine.

Naime, Obrenovac neće zaboraviti, a ni Srbija, generala Edurda Nikolajeviča Čižikova, koji je sa svojom ekipom spasilaca stigao u Srbiju za manje od 12 sati. Jedan elemenat svega toga je njihova sposobnost, obučenost, opremljenost, ali jedna od ključnih razloga zbog kojih su oni prvi stigli da pomognu našoj policiji, Vojsci koja se uključila u aktivno spašavanje i evakuaciju građana Obrenovca jeste i postojanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu koji je bio logistika njihovog dolaska, obezbedio sve dozvole u saglasnosti, naravno sa Vladom Republike Srbije za premeštaj grupe spasilaca, za njihov transport opreme, kako drumskim tako i avio putem.

Građani Obrenovca su svojim ponašanjem pokazali da jednostavno to poverenje koje su imali u ruske spasioce je nešto što je zaista nezapamćeno. Jedan od detalja o kojem su i mediji pisali, koji se desio tokom evakuacije jeste bio, kada su ruski spasioci svojim čamcima prišli jednoj zgradi, na drugom spratu se nalazila žena sa malim detetom, gotovo bebom i kada su zatražili od nje da im preda dete u ruke, pitala je – Da li ste vi Amerikanci? Kada su objasnili da su Rusi, onda je rekla da je to u redu, sada imam poverenja, predala je bebu, a potom su i nju prebacili u taj čamac i evakuisali.

Ovo je jednostavno osećaj sigurnosti koji njihova sposobnost i spremnost, a i skromnost se da osetiti ali i jeste nešto što treba da bude cilj. Kao što su brzo i efikasno stigli u Srbiju tako su neprimetno i skromno otišli na drugu lokaciju kada su svoj deo posla obavili, kada je ono što je najkritičnije bilo u Obrenovcu prošlo. Obrenovac to neće zaboraviti. Obrenovac će to uvek poštovati, kao i Srbija, ali Obrenovac neće zaboraviti bitange koje su vladale do 2012. godine, koje su potpuno uništile sistem civilne zaštite, koji su ugasili, uništili Vojsku Srbije, koji su kasarnu u Obrenovcu, gde je bila smeštena jedna od najvećih inžinjeriskih jedinica u bivšoj Jugoslaviji očigledno ne slučajno, jer u Obrenovcu se ne samo od poplava brani Obrenovac, već se brani i Beograd. Jednog dana kada im se to prohtelo, da bi sve rasprodali, uništili i uradili sa vojnim efektivima Vojske Srbije, izveli kompletni garnizon na vojnu vežbu i nikad ga vratili nisu.

Zamislite da je od 12 amfibija koje je bilo u Obrenovačkoj kasarni, opstalo više od te jedne koja je bila ispravna i koja je izuzetno mnogo značila za evakuaciju na najkritičijim mestima, opstalo svih 12. Nisu opstale, već su završile u starom gvožđu za sitne pare i za debele provizije koje je bivši ministar koji je vladao do 2012. godine strpao sebi u džep da bi završio za plac i zgradu na Vračarskim pašnjacima.

Iz tog razloga i postoji inicijativa Obrenovčana koji pamte 2014. godinu, razumeju migrantsku krizu i potrebu da se ovog trenutka u kasarni u Obrenovcu smešteni migraniti, ali obzirom da ta kriza, po onome što mi vidimo, jenjava, da se njihov broj smanjuje, s pravom očekujemo da budući centar za obuku spasilačkih jedinica, njihov smeštaj, a i kad se steknu uslovi vraćanje barem delimično ozbiljne inžinjerinske jedinice u kasarnu u Obrenovcu ova Vlada realizuje. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je jedna jako važan zakon koji kamo lepe sreće da je u ovakvom tekstu postojao pre desetak godina.

Međutim, ne vredi za prosutim perjem se ne plače i ono što smo morali da istrpimo 2014. godine je očigledno uticalo na kvalitet ovog zakona koji se donosi. Ono što je možda jedno od apsurdnih situacija koje moram da pomenem jeste da je opština Obrenovac imala plan odbrane od poplava i to je možda jedna jedina ili jedna od retkih opština u Republici Srbiji koja ga je imala i on je donet još 2010. godine. Ono što nismo imali, nismo imali ono što član 4. treba da definiše u nekom budućem periodu, a to je zaista upravljanje rizicima i katastrofama potpuno definisano i precizno razrađeno kada su u pitanju koordinacije, usklađivanje procedura, usklađivanje planova delovanja svih institucija i subjekata koji treba u tom segmentu da deluju.

Ovaj zakon to otvara kao mogućnost, zaokružuje na odgovarajući način i jednostavno moramo biti svesni da postoji neko vreme za koje treba i ovaj zakon i ostvari svoju funkciju u punom obimu. Znate, zasnivati reakcije pojedinaca i učešće njihovo i u procenama rizika i otklanjanja posledica koje nastanu posle katastrofa na onome što smo naučili u neka davna vremena služeći redovne vojne rokove ili dok je postojala organizovana civilna zaštita, koju su praktično 2000. godine kada su došli oni koji predstavljaju najveću elementarnu katastrofu koju je Srbija ikada pretrpela, oni dosovski pučisti, potpuno razorili, je jednostavno nešto što se ne sme više prepustiti budućem vremenu.

Stigle su nove generacije koje nisu obučene, koje nisu naučene kako treba u određenim situacijama postupati i kako određene zahteve onih koji su ovlašćeni da izdaju naredbe kako ih ispuniti na odgovarajući način da bi se ili preveniralo nešto što se očekuje kao mogući rizik ili katastrofa ili kako se ponašati za vreme rizika, odnosno rizičnih situacija, odnosno kako postupati kada se posledice otklanjaju.

Nama jeste cilj da zaista jednog dana imamo službu koja će se baviti spašavanjem biti efikasna i sposobna kao što su to ruski spasioci, ali najvažnije je i najbolje bi bilo da sve od sredstava što uložimo u to nam nikada u praktičnom životu ne zatreba. Najbolje uložen novac jeste novac koji se ulaže u prevenciju i za koji nikada ne bude potrebe da se u praksi potroši i realizuje. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre sa saradnicima, više je nego očigledno da je ovaj predlog zakona zasnovan zaista na dobroj analizi svih onih nedostataka koje je imao Zakon iz 2009. godine, iako popravljan 2011. i 2012. godine, očigledno nije izdržao poplave 2014. godine koje su zadesile Obrenovac. Dobro je što ovaj zakon stvara osnove za postojanje i funkcionisanje sistema i to je upravo nešto što je glavna karakteristika ovog zakona.

Znate, ne možemo mi uvek da se oslonimo na to da će kao kada se desilo 2014. godine, posvećenost ljudi, pojedinaca, kako običnih građana, tako i najvišeg rukovodstva Republike Srbije nadomestiti nedostatak sistema i propuste koji su nastali od 2000. do 2012. godine potpunim uništenjem civilne zaštite, Vojske Republike Srbije i ostalo. Posvećenost građani Obrenovca jako dobro pamte, pamteći situaciju u kojoj je i ovde prisutan ministar, Nebojša Stefanović, zajedno sa Aleksandrom Vulinom lično nadgledao, evakuaciju majki sa decom iz osnovne škole „Jefimija“ koje su evakuisane u poplavnom talasu jedinom amfibijom koja je preživela prethodni režim. Jedina amfibija u Srbiji koja je bila ispravna, koju ove bitange nisu uspele da prodaju, raščerupaju i za to uzmu sitnu proviziju, ne vodeći računa o građanima Srbije.

Znam dobro da ste bili tamo, sačekali cele tri, tako da kažem, ture, da ljudi budu evakuisani. Ali, znate, ne smemo da se uvek oslonimo na to da će posvećeni ljudi nadomešćivati nedostatak sistema i zakona. Ja samo, ni u najluđim snovima i najgrađim snovima, ne smem da zamišljam kako bi prošao Obrenovac u evakuaciji, a i u obnovi da je nekim slučajem u tom trenutku predsednik Srbije bio, ne daj bože, Boris Tadić, da je umesto Bate Gašića na funkciji bio Šutanovac, da je umesto Dikovića bio načelnik Generalštaba Ponoš, i nekom nesrećom, ne daj da nas je zadesila, da je umesto Aleksandra Vučića, kao premijera, bio Mirko Cvetković na čelu Vlade Republike Srbije.

Ovaj zakon je zato jako dobar, ne otvara prostor za greške i nadam se da će njegovo doslovno sprovođenje raditi kako na preventivi, tako i u svakom otklanjanju posledica od bilo koje katastrofe koja može da se nadvije nad Srbijom. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21