JAHJA FEHRATOVIĆ

Bošnjačka demokratska zajednica

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda. Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.

Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Novi Pazar
  • Novi Pazar
  • 29.03.1982.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 9
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, zakoni koji su pred nama uređuju izuzetno važne oblasti iz svakodnevnog života građana Srbije, među kojima je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.
Predložena rešenja doprinose sređivanju haosa koji vlada u ovoj oblasti u skoro svim našim lokalnim samoupravama, a ja bih rekao da su opštine Sandžaka u najdrastičnijem problemu.
Taj problem se provlači od devedesetih, a dodatno je eskalirao u prethodnom periodu jer su dosadašnje lokalne vlasti sve učinile kako bi u svrhu zadovoljenja ličnih i partijskih interesa crpile finansije preko ovih preduzeća i neodmereno upošljavali svoje članove, čime su uništile i ono malo infrastrukture koja su ova preduzeća posedovala.
U takvom haosu radnici ne dobijaju redovno mukom zarađene plate, nemaju osnovnih uslova za obavljanje teških poslova što dovodi do štrajkova usled čega opet trpe građani. U nizu takvih štrajkova najsvežiji je onaj iz 2015. godine kada su građani Tutina bili izloženi ekološkoj katastrofi tri meseca koliko nije iznošeno smeće. Lokalne vlasti otpuštaju te radnike i za usluge iznošenja smeća angažuju privatno preduzeće, pa sada građani Tutina em skuplje plaćaju odvoženje smeća, em opštinska uprava iz budžeta tom privatnom preduzeću opet isplaćuje novac. Dakle, građani dvostruko plaćaju, a smeće se i dalje ne iznosi redovno jer celi grad poseduje samo jedan kamion za tu vrstu delatnosti.
Neredovnost takvih usluga takođe je i u Sjenici. Radnici komunalnih preduzeća u Novom Pazaru vrlo su često na udaru bahatih direktora, čak do te mere da su ih vređali kao mentalno zaostale što je recimo nedavni slučaj sa doskorašnjim direktorom, gospodinom Škreljom, kadrom gospodina ministra Ljajića.
Na meti takvih direktora je skromno Gradsko zelenilo, pa nažalost i topole za grobalja, a krađa goriva iz benzinskih pumpi u krugu preduzeća su konstanta pojava. Ili, pak da direktor službenim vozilom ode na godišnji odmor kao što je ovog leta uradio aktuelni direktor tog preduzeća Emin Omerović, takođe kadar ministra Ljajića.
Zato je važno da ministarstvo ovim zakonom predvidi mehanizme zaštite radnike, imovine lokalnih i komunalnih preduzeća i pojača kontrolu vršenja usluga prema građanima od strane tih preduzeća.
Vrlo važan deo izmena zakona se tiče uređenja grobalja, njihovih vlasništava i raspolaganjem istim u kome se kaže da lokalna samouprava ne može poveravati poslove uređivanja i održavanja grobalja koja su u svojini crkvi i verskih zajednica bez njihovih saglasnosti.
Međutim, da li je zakon predvideo situaciju šta će se dogoditi ako lokalna samouprava otme groblja verskim zajednicama, kao što je slučaj sa grobljima u Novom Pazaru, gde postoje dva muslimanska groblja stara nekoliko vekova koja su uvek bila u vlasništvu Islamske zajednice. Međutim, lokalna samouprava je samoinicijativno Islamskoj zajednici otuđila ta mezarija i protivzakonito raspolaže njima.
Zato je ova odredba važna i zdušno je podržavamo, kao što bi recimo bilo važno rešiti i višedecenijski problem, muslimansko groblje u Beogradu, jer preko 100.000 stanovnika ovog grada muslimanske veroispovesti u velikom je problemu zbog nepostojanja svog groblja.
Takođe jedna od izmena ovog zakona se odnosi na javni gradski, prigradski prevoz. Nažalost i ova oblast je devastirana. Vlada i ministarstvo moraju učiniti više napora da u siromašnim sredinama prorade lokalna prevozna preduzeća, jer njihovo nepostojanje ugrožava opstanak ljudi u ruralnim sredinama, kao što je slučaj u Sjenici, gde već godinama prema udaljenim pešterskim selima ne postoji nikakav javni prevoz.
Ovo je ujedno i apel vama ministarko, vašem ministarstvu i Vladi Srbije da pomognete uspostavi takvih linija, što bi olakšalo život, a samim tim i opstanak ljudi na ovom području.
Važna je i predložena odredba o javnim parkiralištima, međutim, imamo lokalne samouprave kakva je Novi Pazar, koje nisu svojim građanima obezbedile ni minimalan broj parking mesta, a uporno istrajavaju u naplati taksi, pa neretko i odvoženju automobila paukom, kako bi popunili budžete.
Važna je i predložena odredba o javnim parkiralištima, međutim, imamo lokalnih samouprava, kakva je Novi Pazar, koje nisu svojim građanima obezbedile ni minimalan broj parking mesta, a uporno istrajavaju u naplati taksi, pa neretko i odvoženju automobila paukom kako bi popunili budžete. Da li je zakonom određeno da lokalna samouprava prvo mora osigurati uslugu parkinga građanima, pa tek onda sprovoditi restriktivne mere?
Na kraju, vrlo važna odredba tiče se higijene održavanja ulica. Ovo je takođe oblast u kojoj veliki broj lokalnih samouprava vrši malverzacije i postoje lokalne samouprave poput Novog Pazara koje samo uoči izbora širi deo grada čiste.
Zbog svega ovoga ja ću podržati ove odredbe zakona, kao i sve ostale, jer one pokušavaju da reše ove probleme koji se tiču života običnog građanina naše države. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, danas raspravljamo o izuzetno važnim zakonima čije odredbe mogu poboljšati životne prilike velikom delu građana.
Jedan od krajeva na koji ovi zakoni mogu imati takav uticaj, jeste i region Sandžaka, zato ću se u govoru fokusirati na taj deo države. Pešter ima osnove da postane ozbiljan proizvođač hrane u regionu, pešterski pašnjaci izuzetno su pogodni za uzgoj stoke. Međutim, propadanjem društvenih kombinata, zastarela mehanizacija i oskudicu znanja u novim tehnologijama, doveli su do toga da se stočni fond u odnosu na 90-e drastično bude smanjen. Prema procenama ostalo je 50.000 grla krupne i stotinak hiljada sitne stoke, a uz minimalna ulaganja moglo bi se uzgajati i tri puta veći broj. Blag porast je vidljiv zahvaljujući subvencijama Vlade Srbije.
Peštarski stočari se suočavaju sa problemom plasiranja proizvoda, čuveni Sjenički sir bi ponovo mogao uz jagnjetinu postaje izvozni adut, tajna tog sira nije samo u načinu pripreme, već i u podneblju i kvalitetu mleka. Poseban proizvod sa ovog prostora za vanregionalni uspeh je sirovo i sušeno meso izuzetnog kvaliteta. Uz činjenicu da je potražnja za ovim proizvodima skoro neograničena prelivanje kapitala i zasićene industrije predstavljalo bi rešenje za izlaz celog regiona iz krize, prelivanje lokalnog kapitala iz industriju u poljoprivredu dovodi do razvoja prehrambene prerađivačke industrije.
Ali, predlog je toga, jeste razvoj kvalitetne sirovinske baze kroz povećanja stočnog fonda i obezbeđivanja osnovnih uslova za ostanak ljudi na selu. Poljopriveda na Pešteru treba da se usmeri ka proizvodima za kojima postoji tražnja poput sira, kajmaka, pršute, sudžuka, žive stoke i mesa, te vune i sirove kože.
Neophodno je da država uloži u modernizaciju proizvodnje. Dosadašnji način proizvodnja je hrane na Pešteri, iako poseduje neosporan kvalitet zadovoljava samo lokalne potrebe. Pri plasmanu proizvoda, pre svega, mleka i mlečnih proizvoda, susrećemo sa mnoštvo problema. Zbog nepostojanja adekvatnih proizvodnih deklaracija ovaj nesumnjivog kvalitetan proizvod je neretko na meti inspektorata, što proizvođače dovodi do ogromnih gubitaka. Kvalitet narušava i loša putna infrastruktura regiona koja povećava troškove i nesigurnost snabdevanja tržišta.
Potrebno je zameniti tradicionalni način sušenja mesa prema zahtevima tržišta EU, zašta je takođe potrebna pomoć države. Ukoliko želimo da proizvodi sa Pešteri imaju uspešan nastup na inostranom tržištu neophodna je proizvodnja po Hasap i Halal standardima, uvođenje tih standarda velika investicija koju treba motivirati.
Pored toga država treba pomoći uvođenje jedinstvene statističke baze o proizvodnji organske hrane, omogućiti lakši kontakt poljoprivrednika sa sertificiranim telima akreditiranim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao internacionalnim sertifikacionim telima koja kontroliraju organski karakter domaće proizvodnje za inostrane kupce kao i pomoći proizvođačima i poljoprivrednim udruženjima da dobiju sertifikat o jedinstvenom geografskom poreklu proizvoda.
U Župskim delovima Sandžaka kod Novog Pazara i Prijepolja postoji veliki potencijal za voćarstvo i povrtarstvo. Neophodno je obezbediti projekte kojim će se u svim ovim seoskim područjima Sandžaka finansirati razvoj voćarstva, naročito plantaže malina, aronije, borovnice, jabuke, kruške, trešnje i drugih brzo isplativih rodova. Uzgajivačima treba obezbediti adekvatnu opremu i stručno znanje da bi se ponudila vrsta voća i povrća prema tržnim potrebama i omogućiti tržištu za plasiranje proizvoda. Za sve ovo potrebna je pomoć države.
Neophodno je takođe obezbediti podsticajna sredstva za izgradnju više farmi uzgoja stoke, kao i plasiranje sirovih proizvoda, njihove obrade, brendiranja, sertificiranje i plasmane prema domaćem i stranom tržištu. Potrebno je u svim gradovima ravnomerno izgraditi više fabrika za preradu mesa, mlečnih proizvoda, voća, povrća, žita, žitnih proizvoda koji bi vršili otkup od svih farmera gde bi svi farmeri imali zagarantiranog kupca a uz to sve proizvode patentirati kao zdravu hranu. Sve ovo je nemoguće bez pomoći Vlade Srbije zašta se i Ministarstvo poljoprivrede i evropskih fondova i to je jedan od glavnih razloga zbog koga ćemo podržati i ove zakone. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici predlagača, moje izlaganje biće usmereno prema kandidatima Ustavnog suda koji se biraju na devet godina.
Ovaj pravosudni organ sa izuzetno velikim oblastima u pogledu očuvanja Ustava i zakona, te u slučajevima odlučivanja po žalbama na odluke državnih organa, jedna je od najvažnijih instanci u kojima građani mogu potražiti prava koja im garantira Ustav ove države. Zato izbor sudija ovog suda veoma je važan za naše društvo u celini.
Moja sugestija donekle koegzistira sa pitanjima koja su postavili prethodni govornici, kazavši da je velika većina kandidata koncentrirana u Beogradu, zanemarujući ostatak Republike. Ono što je veći problem od toga jeste da su skoro svi kandidati pripadnici većinskog naroda, da predlog ne održava sliku realnosti srbijanskog društva u kome i prema Ustavu žive i pripadnici drugih naroda – Bošnjaci, Albanci, Mađari, Slovaci i drugi. Kao poslanik biran većinom glasova Bošnjaka, obaveza mi je da iskažem nezadovoljstvo zbog toga što među predloženim kandidatima nema pripadnika mog naroda.
To nije najbolja poruka prema Bošnjacima koji jako često svoja prava potražuju upravo pred ovom instancom, naročito iz oblasti zaštite kolektivnih i individualnih nacionalnih prava. Da je među kandidatima makar jedan predstavnik bošnjačkog naroda, to bi bio važan pomak i dobar korak u povraćanje poverenja Bošnjaka u pravosudne organe ove države. Povraćaj poverenja Bošnjaka u institucije države važan je preduvjet politike pomirenja za koju se zalažemo. Takvim predlogom izbio bi se i argument onima koji, i kada imaju i kada nemaju pravo, osuđuju pravosudne organe za pristrasnost i nacionalnu diskriminaciju, kako se danas može čuti od pojedinih predstavnika Bošnjaka, koji to čine najčešće sa ciljem vođenja kampanje za predstojeće izbore i isključivo kada nisu deo vladajuće većine.
Dakle, reč je o vrlo delikatnom pitanju i zato Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka insistira na ravnomernoj zastupljenosti Bošnjaka i drugih manjinskih naroda u svim državnim institucijama, a posebno sudstvu, tužilaštvu, policiji, vojsci i državnoj upravi. Bošnjaci, nažalost, nisu zastupljeni u svim ovim institucijama u onoj meri u kojim im to Ustav garantira. Zato bi bilo važno otpočeti proces izbora i postavljenja istih na one pozicije za koje poseduju realne kompetencije, neophodne reference. Siguran sam da među bošnjačkim narodom, kao i među ostalim manjinskim narodima, ima takvih kandidata.
Sa druge strane, za sudiju Ustavnog suda predložen je zamenik višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, Radisav Filimonović. Gospodin Filimonović je u Novom Pazaru poznat kao prilično pravičan i korektan čovek, a naročito se takvim pokazao u periodu 90-ih godina kada je ova multietnička sredina bila pod terorom policije, sudstva i tužilaštva. Zato u situaciji, kada već nije predložen nijedan Bošnjak, dobro što je makar gospodin Filimonović, koji poznaje senzibilitet multietničke sredine, kandidat za sudiju Ustavnog suda.
Verujemo da će, ukoliko bude izabran, na ovoj poziciji imati sluha da potrebe svojih sugrađana bošnjačke nacionalnosti.
Na kraju, narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, će u danu za glasanje podržati one kandidate za koje se budu uverili da imaju najbolje reference, kompetencije i moralni kredibilitet, nadajući se da će prilikom novih izbora sudija i drugih kadrova u sudstvu biti pripadnika bošnjačkog naroda. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:19