MUAMER ZUKORLIĆ

Bošnjačka demokratska zajednica

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji. Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić. Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova. Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Novi Pazar
  • Tutin
  • 15.02.1970.
  • drugo

Statistika

  • 9
  • 0
  • 0
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Doktoranti

čeka se odgovor 5 meseci i 26 dana i 20 sati

Poštovani gospodine Zukorliću , Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

Molba bolonjci

čeka se odgovor 5 meseci i 11 dana i 19 sati

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

Pravda za Bolonjce

čeka se odgovor 5 meseci i 26 dana i 20 sati

Postovani poslaniče i predsedniče skupštinskog Odbora za obrazovanje, gospodine Muamere Zukorliću, Obraćam Vam se povodom VELIKE NEPRAVDE i odluke ministra, a vezano za vest da NE PRODUŽI rok za studente upisane 20006/7/8 god za završetak studija, odnosno da tim prvim bolonjcima ne dozvoli...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Samo mi vreme, molim vas, vratite.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, raspoloživo vreme ću iskoristiti da se osvrnem na Zakon o javnom servisu. Naime, po definiciji javni servis bi trebalo da bude servis, medijski servis svih građana. O političkoj obojenosti javnog servisa su već govorili neki prethodnici zato o tome ne želim ništa kazati, ali ću naglasiti da Bošnjaci u Srbiji nemaju priliku da osete da je medijski javni servis RTS i njihov servis. Nemaju prilike imati emisije na svom maternjem jeziku. Nemaju prilike na tom servisu predstaviti sopstvenu kulturu i sopstvene vrednosti.
Jedan od izvora zla među ljudima, zajednicama i narodima je međusobno nepoznavanje. Zato je od izuzetne važnosti i interesa, stabilnosti i mira države i društva bilo to da javni medijski servis zapravo bude prilike gde bismo se međusobno upoznavali u punoj autentičnosti i originalnosti, kako bi padala predrasude i naša međusobna nepoznavanja.
Pored mehanizama zaštite države i društva, uobičajenih mehanizama, ključni mehanizam i temelj politike pomirenja jeste zapravo međusobno upoznavanje i kulturna razmena. Zato je od izuzetne važnosti da očito naterani takvim ponašanjem javnog medijskog servisa zakonski preciziramo obavezu da se omogući svim etničkim zajednicama pristup ovom servisu i medijima koji su u okviru ovog servisa. Što je zapravo Ustavom zagarantovano kao i Zakonom o manjinskim pravima.
Isto tako Islamska zajednica kao tradicionalna institucija koja predstavlja islam i Muslimane nema priliku biti zastupljena na javnom servisu. Doduše taj servis je dostupan jednoj grupi i Islamskoj zajednici koju po svaku cenu želi nametnuti ostalim Muslimani kao jedinu legalnu i legitimnu, a svi znamo da to nije tako, te da je rezultat toga činjenica da preko 90% Muslimana, džamija, imama i ostalih faktora u Islamskoj zajednici nema priliku biti predstavljeno na javnom servisu.
Očito postoje neke strukture, ja to zovem paradržavom. Paradržava je najveća opasnost i za državu i za društvo. To su one strukture vrlo često u administracijama organa i ustanova koje imaju svoje nalogodavce, svoje mentore i koje obično se izborima ne menjaju već ostaju, ali vrlo često imaju jači uticaj od samih ministara, njihovih pomoćnika i ostalih političkih struktura.
Zato pozivam i nadležno ministarstvo i uredništvo RTS, ali i nas ovde kao zakonodavce da ovu nepravdu otklonimo i omogućimo pripadnicima Islamske zajednice da javni servis dožive kao svoju ustanovu kroz koju će se predstaviti i upoznavati sa drugima i time zapravo da omogućimo da one strukture i one etničke zajednice koje do sada ili posebno u proteklim teškim vremenima nisu imali baš priliku da se osete ravnopravnim u ovoj državi, da im omogućimo takav ambijent u kome će moći da se osete jednako pravnim građanima i da se i kao individue i kao kolektiviteti razvijaju, grade ovo društvo i budu korisni članovi zajednice. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, od seta ponuđenih zakona, s obzirom na ograničeno vreme, usmeriću pažnju na Zakon o upravljanju aerodromima i Zakon o stanovanju.
Ovom prilikom želim ukazati na značaj da ova zemlja ima što više aerodroma. Pre svega, smatram da bi izgradnja i otvaranje aerodroma u Sandžaku, tačnije u Sjenici ili Novom Pazaru, bilo od strateškog značaja za taj region, ali i za celu zemlju. U tom regionu, odnosno u tom prostoru gravitira preko pola miliona ljudi, ali ono što je posebno važno jeste činjenica da iz Sandžaka imamo preko milion i po pripadnika dijaspore, najviše u Turskoj, a veoma značajan broj i u zapadnoj Evropi. Taj potencijal za sada nismo imali prilike iskoristiti, ni u komunikacijskom, ni u razvojnom smislu. Uveren sam da bi taj aerodrom bio podsticaj za razvoj, posebno privlačenje investicija, bio bi od koristi svim građanima, i Srbima i Bošnjacima, tog prostora.
Imao sam prilike razgovarati sa brojnim potencijalnim investitorima, posebno na istoku. Nakon prvih koraka i njihove volje da dođu i investiraju, pitanje je bilo - na koji aerodrom mogu da sletom privatnim avionom? Tada bih ja slegnuo ramenima i uglavnom bi se sve na tome završavalo.
Postoji mogućnost konverzije vojnog aerodroma u Sjenici u civilni. To nije nova ideja, u vreme Vlade Zorana Đinđića prvi koraci su tada i napravljeni. Čak smo imali prilike dovesti bivšeg ministra saobraćaja Pokrajine Hesen u Nemačkoj, inače stručnjaka za konverziju vojnih aerodroma u civilne, i već krenuti sa izvesnim dogovorima. Međutim, ubistvom Zorana Đinđića sve je to stalo. Ukoliko to ne bi bilo odgovarajuće, izgradnja novog aerodroma u Novom Pazaru bi sigurno bila od veoma velike koristi.
Ne radi se samo o delu Sandžaka koji je u Srbiji, imamo i južni Sandžak, odnosno severnu Crnu Goru, gradove i opštine koji gravitiraju ovom prostoru i mislim da bi veoma važno bilo da Ministarstvo uvrsti ovaj projekat u svoje strateške projekte, a svi bismo se uključili da se zajednički razletimo i tražimo potencijalne investitore.
Kada je u pitanju Zakon o stanovanju, mislim da bi bilo važno pojačano ponuditi zaštitu humanog aspekta kod izgradnje stambenih zgrada. Za sada to imamo prilično bledo i neuverljivo, ali svedok sam u sredini u kojoj živim da se grade višespratne zgrade u ulicama koje nemaju kapaciteta da budu ni jednosmerne, koje nemaju trotoare, grade se višespratne zgrade bez parkirališta. Investitori plaćaju takse opštinskim ili gradskim upravama da im obezbede parkiralište. Naravno, samo se naplate te takse, a parkirališta nema. Imamo automobile na trotoaru, pešaci ugroženi. Uglavnom su to porodice sa troje, četvoro ili više dece. Dakle, imamo jedan svojevrsni haos u pogledu nezaštićenosti i samih stanara i prolaznika, a posebno dece.
Takođe, imamo izgradnje višespratnica u zonama u blizini kulturnoistorijskih spomenika. Evo, ovih dana niče zgrada neposredno pored Lejlek džamije, jedne od najstarije u Novom Pazaru, na svega deset metara od ograde te džamije, koja je potpuno ugrozila taj objekat. Imamo, naravno, i druge pojave slične vrste. U blizini Gazi Husrev begovog hamama, najstarijeg u Novom Pazaru, se takođe najavljuje praviti takva zgrada.
Dakle, tu mislim da bi bilo važno ponuditi rešenja koja bi zaštitila ono što je najbitnije, a to je humani ambijent za stanovanje i život tih ljudi. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.07.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74645.00 RSD 24.06.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:37