ZORAN ŽIVKOVIĆ

Nova stranka

Zoran Živković je rođen 22. decembra 1960. godine.

Završio je Gimnaziju “Bora Stanković” u Nišu, a 1983. godine diplomirao je na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu, na odseku za komercijalno poslovanje.

Godine 1988. osnovao je ugovorno preduzeće Supertim, koje se kasnije spojilo s firmom Tehnomeding. Živković je bio direktor i vlasnik većinskog kapitala. Međutim, firma je zatvorena. Ipak, nije potpuno napustio biznis, jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Udruženja privatnih poslodavaca u Nišu.

1992. postaje član Demokratske stranke. Vrlo brzo je napredovao i u periodu od 1993. do 1995. godine bio je predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Nišu. Nakon što je SPS bio prinuđen da prizna prave rezultate izbora, Živković je postao gradonačelnik Niša. Gradonačelnik Niša bio je u dva mandata, 1997. i 2000. godine. Dve godine, od 1997. do 1999, predsedavao je i Stalnom konferencijom opština i gradova Jugoslavije i Savezom slobodnih gradova.

Od 1993. do 1997. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za stambeno-komunalnu delatnost i urbanizam te zamenik predsednika Komisije za sprovođenje Zakona o posebnim uslovima prometa nekretninama. Četiri puta (1994, 1997, 1998. i 2000) biran je za potpredsednika Demokratske stranke.

Savezni ministar unutrašnjih poslova bio je od novembra 2000. do marta 2003, u vladama Zorana Žižića i Dragiše Pešića.

Dobitnik nagrade Foruma Cran Montana za zasluge u svrgavanju autokratskog režima i demokratizaciju Srbije.

Novu stranku, na čijem je čelu, osnovao je 2012. godine. Na izborima 2014. godine ponovo postaje narodni poslanik, na kojem mestu ostaje i nakon izbora 24.aprila 2016.godine.

Oženjen je suprugom Biserkom, sa kojom ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • 22.12.1960.
  • ekonomista

Statistika

  • 136
  • 9
  • 331
  • 21
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 9 meseci i 20 dana i 12 sata

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Hvala lepo.
Javnosti radi, ko ne zna, tema ovog zakona je da se jedna obaveza Vlade pomeri za godinu dana, obaveza Vlade koju niko nije nametao, ni odvratni MMF, ni neprijateljska Svetska banka, ni agresorski NATO pakt, ni Evropska komisija, ni Bože daj, niko živ, nego je Vlada sama sebi stavila u zadatak da uredi pitanje plata u javnom sektoru. Čak ni opozicija nije imala te pritiske, čak ni tada vanparlamentarna opozicija nije imala te namere. Vlada je u nekom trenutku rešila da će da reši taj problem i naravno, desilo se ono što se dešava inače kad se to radi tako preko kolena i na brzinu da se došlo do saznanja negde početkom decembra ove godine da godina ima 12 meseci, da je decembar poslednji mesec, taj nesrećni dvanaesti, da ima 31 dan i da Vlada neće moći da obavi tu svoju samonametnutu obavezu.
Koristim i onih pet minuta viška.
Potpuno je, s druge strane, otvoreno pitanje – da li platni razredi imaju smisla, da li taj zakon ima bilo kakvog smisla ako ne obuhvata ceo javni sektor, a to znači i javna preduzeća, a to znači i agencije, a to znači i javne ustanove?
Drugo je pitanje - da li ima smisla da neko može sebi da da za pravo da oceni milimetarskom preciznošću ili apotekarskom vagom koliko ko radi, pa da se kaže za isti platni razred - garantujemo da je ista plata zato što isto rade. To je naprosto nemoguće.
Naravno da treba da postoje neke polazne osnove, naravno da treba da postoje neka merila, neki principi, neki standardi koji bi trebalo da obezbede da administracija, bilo da je to klasična birokratija, bilo da je to administracija ili ljudi van administracije u drugom delu javnog sektora, u javnim preduzećima, da oni sigurno rade svoj posao, da ne dolaze na posao da im prođe vreme, da ne dolaze na posao kao što je jedna trećina njih zato što ih je neko doveo jer su lepili dobro plakate ili dobro botovali ili bilo šta što se dešavalo od lepljenja plakata do današnjih dana ili ih je neko doveo zato što su nesposobni za bilo koji drugi posao, pa daj da ga stavimo u javnu službu, po principu koji je opisao Branislav Nušić u svojoj drami „Gospođa ministarka“. I to je situacija koja je vrlo jednostavna. Takvih ljudi, naravno, ima o u parlamentu, ali to nije bitno. NJihove plate, naše plate su manje važne, pre svega zato što ih nema previše.
Uređivanje plate u javnom sektoru ima smisla kada se prvo dođe do situacije da definišemo šta je to javni sektor. Da li je to i emisiona, ove, kako se zovu prenosne mreža EPS-a koji zarađuju, čujem, milione i milijarde, milione u evrima, milijarde u dinarima, pa onda časte neki fond za lečenje dece sa pet miliona dinara, što je inače kad prevedete na srpski manje od 40.000 evra, a niko nam ne kaže gde su one druge pare koji oni zarađuju ne znam čime, time što vuku struju. To nije pitanje ministru. Znamo, ministar nije krivac za to, ponekad i ministri mogu da budu nevini, nego je pitanje šta zarađuje ta firma da se hvali svojim velikim prihodima, a da onda jedan nula, nula, nula, nula, jedan promil toga uz tv kamere za malo direktan prenos ili vanredna konferencija za štampu preda nekom fondu i pokaže svoju humanost.
Imamo puno drugih primera da li u administraciji svi ljudi rade isto bez obzira koliko sede na poslu i kako im se zove radno mesto. Iz mog iskustva, mogu da vam kažem da jedna trećina radi, jedna trećina ne radi, i jedna trećina smeta. I to nije od juče, i to nije od ovde Vlade napredne i neke druge vlade, i neki drugi režimi su imali takvu administraciju, ali ovo je definitivno najgora. Nemojte sad vi tu što sedite iz administracije da se prepoznate u tome. Ja se nadam da vi ne mislite o sebi tako nešto, nego mislim na one druge koji i vama smetaju da radite svoj posao.
Ima puno primera šta se dešavalo. Recimo, grad Niš je novembra 2000. godine imao 813 ljudi u svojoj administraciji i nije porastao za ovih 12 godina do današnjeg dana. Danas ima 2300 ljudi u svojoj administraciji.
Birokratija Vlade Srbije iliti administracija Vlade Srbije je marta 2003. godine brojala oko 28.000 ljudi. Danas je to 76.000 ljudi. Prirodno povećanje je bilo da se tu doda broj ljudi koji su tada 2003. godine bili u Ministarstvu odbrane, ne Vojske, nego službenici, i u Ministarstvu inostranih poslova i na carini, jer su to tad bile nadležnosti državne zajednice, a ne Republike Srbije. Znači, realno povećanje je pet, šest hiljada, suštinsko povećanje je skoro puta tri. To je realnost. Zbog toga ne treba ući u bilo kakvo ravnjanje plata, uravnilovku, dok se ne reši suština.
Bilo je pitanje, i ne samo pitanje, nego definitivno rečeno da treba da se smanji birokratija ukupna i u javnim preduzećima, i u lokalnoj samoupravi i pokrajinskoj administraciji i u republičkoj za 70.000 ljudi. Neki dan čujemo ministarku da je to dato odokativno i da treba da se smanji samo za pet hiljada, i to znate gde, u zdravstvu i obrazovanju. Pa to da neko ne zna šta radite, na prvi pogled vidi da ne radite dobro. Jadna je zemlja gde smanjujete ljude u obrazovanju. Tužna je zemlja gde smanjujete ljude u zdravstvu.
Niste ukinuli nijednu agenciju, a hoćete da uništite i tako krhko obrazovanje i tako krhko zdravlje ove nacije.
Ja ću u narednim amandmanima da pročitam obrazloženje zašto sam na sve tačke dnevnog reda i sve članove podneo amandman „briše se“. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Rekao sam u prvom izlaganju šta suštinski ne valja u ovom zakonu, ali ne valja ni metodološki, a to je da nam je zakon ponovo nametnut, kao i ostali, kao kukavičje jaje, noć pred sednicu, bez mogućnosti da se ozbiljno pročita, a kamoli da se reaguje na neki bolji način.
Zato sam na sve amandmane koji glase „briše se“, i to je jedino higijenskoj sredstvo protiv ovakvog načina komunikacije sa parlamentom, dao sledeće obrazloženje. Zloupotrebom postupka predlaganja zakona, bez mogućnosti da se narodni poslanici upoznaju sa predloženim tekstom, a to je jedini način da se o predlozima vodi kompetentna rasprava, aktuelni režim najgrublje urušava sve principe parlamentarizma. Na taj način, osim što se poništavaju još uvek krhki demokratski principi parlamentarnog života, uništava se svaka mogućnost da se Srbiji obezbedi prosperitetna budućnost koja je jedino moguća uz poštovanje Ustava, zakona i demokratskih načela savremene civilizacije.
Zakoni doneti ovakvom procedurom ne donose nikakvo dobro našoj državi i građanima. Imate očigledan primer – Zakon o odlaganju rokova. Koji je smisao tog zakona? Ko je kriv što se odlažu ti rokovi? Jel opozicija? Jel Saša Janković? Jel poplave? Jel pad nekog ruskog aviona, ne dao Bog? Ne, vi ste krivi. Ko je kriv? Postoji objektivna odgovornost, a to je da je uvek kriv onaj ko je na čelu jedne institucije, a u ovom slučaju to je Vlada Srbije.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Dakle, da ponovim, zloupotrebom postupka predlaganja zakona bez mogućnosti da se narodni poslanici upoznaju sa predloženim tekstom, a to je jedini način da se o predlozima vodi kompetentna rasprava, aktuelni režim najgrublje urušava sve principe parlamentarizma. Na taj način, osim što se poništavaju još uvek krhki demokratski principi parlamentarnog života, uništava se svaka mogućnost da se Srbiji obezbedi prosperitetna budućnost koja je jedino moguća uz poštovanje Ustava, zakona i demokratskih načela savremene civilizacije.
Zakoni doneti ovakvom procedurom ne donose ništa dobro našoj državi i građanima. To je taj metodološki deo. Naravno, i ovaj amandman ima za cilj da ozakoni kašnjenje ministara, što prisutnih, što onih što su bili pre njih, u donošenju važnog zakona koji je obećan građanima Srbije i poslanicima svih boja u ovom parlamentu, sa očiglednim prethodnim saznanjem da je to nemoguće da se uradi i neće biti urađeno ni do kraja sledeće godine.
Ja sam spreman da se kladimo ministre, pošto pitate šta, ja sam spreman da se kladim. U nešto što je primereno odnosu ministra iz vlasti i poslanika koji će tada biti u vlasti. Na kraju sledeće godine.
Pre toga, ja vas molim ministarka Brnabić da nam kažet tu tajnu kako je išao, pošto to znate, vi ste istraživali godinu dana, dve godine, kroz NALED pa i danas, kako je išlo zapošljavanje u javnom sektoru, pre svega…

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 14:18