ZORAN ŽIVKOVIĆ

Nova stranka

Zoran Živković je rođen 22. decembra 1960. godine.

Završio je Gimnaziju “Bora Stanković” u Nišu, a 1983. godine diplomirao je na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu, na odseku za komercijalno poslovanje.

Godine 1988. osnovao je ugovorno preduzeće Supertim, koje se kasnije spojilo s firmom Tehnomeding. Živković je bio direktor i vlasnik većinskog kapitala. Međutim, firma je zatvorena. Ipak, nije potpuno napustio biznis, jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Udruženja privatnih poslodavaca u Nišu.

1992. postaje član Demokratske stranke. Vrlo brzo je napredovao i u periodu od 1993. do 1995. godine bio je predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Nišu. Nakon što je SPS bio prinuđen da prizna prave rezultate izbora, Živković je postao gradonačelnik Niša. Gradonačelnik Niša bio je u dva mandata, 1997. i 2000. godine. Dve godine, od 1997. do 1999, predsedavao je i Stalnom konferencijom opština i gradova Jugoslavije i Savezom slobodnih gradova.

Od 1993. do 1997. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za stambeno-komunalnu delatnost i urbanizam te zamenik predsednika Komisije za sprovođenje Zakona o posebnim uslovima prometa nekretninama. Četiri puta (1994, 1997, 1998. i 2000) biran je za potpredsednika Demokratske stranke.

Savezni ministar unutrašnjih poslova bio je od novembra 2000. do marta 2003, u vladama Zorana Žižića i Dragiše Pešića.

Dobitnik nagrade Foruma Cran Montana za zasluge u svrgavanju autokratskog režima i demokratizaciju Srbije.

Novu stranku, na čijem je čelu, osnovao je 2012. godine. Na izborima 2014. godine ponovo postaje narodni poslanik, na kojem mestu ostaje i nakon izbora 24.aprila 2016.godine.

Oženjen je suprugom Biserkom, sa kojom ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • 22.12.1960.
  • ekonomista

Statistika

  • 179
  • 9
  • 344
  • 28
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 14 dana i 23 sata

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Hvala lepo, koristim i onih pet minuta.

Ovo su zakoni kojima država preuzima obaveze bez potrebe. Amandmani koje smo koleginica Tepić i ja dali imaju za cilj da pokažu srpskoj javnosti da je to potpuno nepotrebno. Zašto?

Zato što u ovom zakonu i u sledećem, u ovom na 45 i u onom sledećem na 15 miliona država preuzima obaveze iz kredita, navodno povoljnih za neke poslove u EPS ili EMS, a iznos tih kredita je dramatično, dramatično i dramatično tri puta manji. Tri puta govorim dramatično manji, nekoliko stotina puta u odnosu na ekonomski potencijal ta dva privredna subjekta.

Imamo hvalospeve u poslednjih nekoliko meseci, a i ranije da EPS radi fenomenalno. Čuli smo iz nekoliko izvora, vrlo neproverenih i do sada lažljivih, ali ipak se ponovilo sa vrha vlasti da dnevno na računu EPS ima 400 miliona evra, 500 miliona evra, da je to firma koja je likvidna do bola, da je to savršeno stanje. Zašto onda EPS uzima, pošto je sada taj zakon na dnevnom redu, zašto uzima kredit od ove nemačke banke i zašto država mora da garantuje za to?

Prethodnik vaš gospođo ministre, koji je sedeo malopre ovde je rekao da je svima jasno da kada neko može da uzme povoljan kredit, ne finansira neke stvari iz sopstvenog potencijala. Gde to? To je potpuna besmislica. Ako jedna porodica ima dovoljno para da kupi usisivač, naravno da će ga kupiti za keš jer je to povoljnije nego da uzme kredit. To je svima jasno. Nema nikakve potrebe. Naravno da postoje poslovi koji nisu profitabilni, koji moraju da se rade u privrednim subjektima koji nisu tako uspešni kako se ovde tvrdi za EPS i onda su nužni krediti. Posebno tamo gde ta ulaganja nedoprinose novim profitom, razvojem te kompanije.

Ovde, ako na računu svaki dan kao što kaže predsednik Vlade i još neko ovde, ima 500 miliona evra, zašto bi uzeo kredit od 45 miliona? Potpuno besmisleno. Zašto to mora da se uzme od strane banke? Zbog povoljnih kredita? Nemojte da pričate. Svaka država iole stabilna može da uzme kredit koji je bruto ispod 1% i tu nema nikakve sumnje. Kod bilo koje banke. Kod Komercijalne banke, kod neke druge srpske banke, kod srpskih banaka čiji su osnivači stranci ili bilo gde.

Godine 2003. kada je tadašnja Vlada Srbije uzimala kredit za otkup od Italijana dela Telekoma koji je u 90-tim prodat u bescenje, kamata je bila nešto preko 0,5%. Prema tome, valjda je sada nešto stabilnije. Ako nije, onda to nije to tako savršeno stanje i da vidimo onda zašto moramo da uzimamo kredite.

Da vam kažem šta se sve priča o EPS. Kaže se da ima 36.000 radnika, što je tačno, da je godišnja proizvodnja negde oko 35 milijardi kilovat časova električne energije. Češka kompanija „Čes“ koja se bavi istim poslom proizvodi godišnje 60 milijardi kilovat časova, skoro duplo više i ima 26.000 zaposlenih. Ako uporedimo te paralelne kriterijume, to znači da EPS trebao da ima manje od 13.000 zaposlenih, a ne 36.000. Definitivno je da je bar jedna trećina sada višak. Šta se preduzelo da se tu nešto reši?

Usput, pošto ima za bar 30% veći broj zaposlenih od najvišeg standarda koliko treba da ih ima, to je kompanija sa najvećim platama u ovoj državi. Prosečna neto plata je 76.000 dinara u toj kompaniji. Znači, to je 120.000 dinara bruto plate. Znači da je skoro 1.000 evra bruto plata. Znači da je mesečni platni fond od 36 miliona evra u toj kompaniji. To znači da od jedne plate mogu da isfinansiraju sve ove poslove, nešto malo preko toga. Da ne računamo materijalne troškove koji idu preko toga.

Da vas podsetim da smo jedna od retkih, ako ne i jedina država u ovom delu sveta koja ima akcizu na struju. Akcizu imamo na cigarete, na alkohol, na verovatno neke parfeme, ali nisam siguran za to, možda za neke luksuzne stvari, ali ne za nešto što je neophodnost 21. veka, a to je struja. Ne, ovde imaju i te akcize.

Inače da obavestim srpsku javnost, ta akciza godišnje donosi 140 miliona evra za EPS na nula potrošnji, bez bilo kakvog ulaganja. Znači od četvrtine akcize koja se uzima od građana Srbije EPS može sam da finansira sve ovo, pardon, nešto malo više, od jedne trećine. Nenaplaćenost potraživanja u EPS je preko 15%. To nije posledica onoga što neki govore kao laž da su neki neodgovorni ljudi 90-tih godina, kao recimo ja, pozivali na ne plaćanje struje, što je potpuno netačno, nego zato što se prašta struja. Velikim uspešnim firmama u Srbiji kao što je Železara Smederevo, čini mi se strani investitor, RTB Bor, Srpska fabrika stakla Paraćin gde smo imali nekog investitora sa crvene Interpolove poternice Bugarske. Zašto se ne naplaćuju te stvari?

Imamo gubitak na mreži u EPS preko 25%, što je za 30% više od bilo koga u našem okruženju. Zar nema nekih uslova da se to smanji pa da se iz tih sredstava finansira sve ovo? Ne, ovde je samo – eto to je nemačka banka, ako je nemačka banka svi treba da pozdravimo i da kažemo to je najbolje na svetu i država treba ponovo da preuzme odgovornost za taj dug. Da li će EPS da vrati to ili ne, neću uopšte da ulazim u tu priču. Nema nikakve potrebe da mi trošimo vreme danas u raspravi o ovoj temi, niti da se EPS zadužuje kod bilo koje strane banke, niti da država daje garanciju za to. O EMS da ne govorim.

EMS je spejs šatl, to kum može da vozi, a kamo li neko ko se razume u tako nešto. Prema tome, pozivam vas da povučete ovaj zakon, da se neophodni radovi u EPS i EMS završe iz naših potencijala, bilo da je to potencijal samih tih privrednih subjekata, bilo da su to potencijali domaćih banaka koje će vam dati, a raspitao sam se, isto ovako dobre uslove kredita bez garancije države. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Znam da veliki deo kolega poslanika očekuje ove moje predloge zakona, pa da ne ostanu zadovoljeni sa te strane.

Već više od dve godine predlažem ove izmene Zakona o visokom obrazovanju. Ponoviću još jednom, nije mi teško, po ne znam koji put, razlozi su poznati, šira javnost Srbije, svima u Srbiji, a to je poplava lažnih diploma, lažnih doktorata, lažnih ljudi, koji su u vrhu srpske vlasti, a iza sebe imaju krivično delo falsifikata, odnosno hvale se lažnim diplomama. To važi za još uvek aktuelnog predsednika Srbije, ta karakteristika za ministra unutrašnjih poslova, za gradonačelnika Beograda, za još desetine i desetine ljudi koji su, moram da vam priznam, voljom građana Srbije, ali voljom koja je očigledno data u neznanju i neobaveštenosti postali ljudi koji rukovode ovom zemljom. Ako neko ko je očigledno vršio krivično delo, a koje se ne goni zbog toga što je takva atmosfera u društvu, zato što je takva racionalna, i sve one druge poluepitete koje dobijamo kada se nešto radi protiv razuma i Ustava, zato nam je društvo ovakvo kakvo jeste. Zašto?

Zbog toga se deca ne leče u bolnicama i iz budžeta, iz fonda, nego se leče SMS porukama, zbog toga se spoljna politika vodi tako što se nađe neki Voker iz naftalina, pa on bude predstavljen kao najveći protivnik Srbije, zbog toga Vlada sa svojim predsednikom kaže da je nemoćna pred navijačima, zbog toga se prave tuneli kroz koje ne može da se prođe, zbog toga imamo ogroman rast svega i svačega što se tiče ekonomije u ovoj državi i ogroman pad standarda svih građana Srbije, zbog toga imamo falsifikat državu. I dalje imamo lepu zemlju, dragu, ponosnu, sa ljudima koji treba da budu ponosni što su njeni građani, ali nemamo državu, jer država je u falsifikatu.

Ovim promenama zakona mi možemo da dođemo do toga da se takvi običaji, da se takva navika, da se takva praksa prekine i da buduće generacije Srbije budu ljudi koji će biti svesni, da ljudi kojima su dali poverenje za vršenje ove ili one funkcije neće biti ljudi koji su našli negde rolnu toalet papira ili nekog drugog lošeg papira, otišli i napisali kod nekog prevaranta diplomu kojom danas zauzimaju mesto pametnim ljudima koji beže iz ove zemlje.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

I ovo je zakon koji je u proceduri preko dve godine. Svuda oko nas su očigledni primeri potrebe za donošenjem jednog dobrog zakona, koji bi uredio oblast planiranja i izgradnje uređenja prostora. Imamo skoro u svakoj ulici, kad bi gradnja bila tako intenzivna, ali pošto nije, onda imamo u svakom delu grada jedan očigledan primer bespravne gradnje.

Već sam govorio iz opštih i ličnih interesa o objektu u Nebojšinoj 8, a o tome javnost je dobila dodatne informacije prošlih dana, a takvi primeri su vidljivi svuda okolo. Imamo jedan na Novom Beogradu koji je, vidim, i gradska vlast nešto podigla na nivo javnosti, dobijam svaki dan iz raznih delova Beograda i dokaze sa Krnjače, sa Banovog brda, izaberite koji god hoćete deo Beograda ili bilo koji grad u Srbiji u kome se išta gradi, svaka druga, treća, građevina je minimalno sumnjiva, a verovatno i apsolutno protivna zakonu.

Konačno imamo najveći primer bespravne gradnje u istoriji Srbije, u istoriji ovih prostora, zove se kolokvijalno – Beograd na vodi, a formalno se ne zove nikako. Ne znamo ni ko su investitori, ne znamo ni ko to gradi, ne znamo ni ko je projektant. Samo znamo da nam se predsednik Vlade brine svake nedelje kako idu radovi i penje se na 17. sprat, u nadi da će videti bolju budućnost sa one strane Dunava.

Ovaj zakon je, to sam već govorio, ali ponoviću dok ne shvatite i dok srpska javnost to apsolutno ne utemelji u svom saznanju, je apdejtovana verzija zakona koji je donet 2003. godine. Po tom zakonu, svaki početak gradnje bez dozvole za gradnju i svih dozvola koje prethode dozvoli za gradnju je bio krivično delo sa zaprećenom kaznom zatvora. To, naravno, nije bilo primenjivano ni od Vlade koja je došla 2004. godine, ni od vlada koje su došle do dana današnjeg.

Dobili smo Zakon o ozakonjenju koji bi navodno trebalo da reši sve te probleme. Niti je rešio primarne probleme onih objekata čije ozakonjenje je moguće, a kamoli da je kaznio one koji nemaju dozvolu za bilo kakvu gradnju, kao što su već čuvene vikendice bivšeg predsednika države i mnogih drugih koji su okaljali svoj obraz, ali i obraz Srbije time što su radili na nepošten način.

Glasajte za ovaj zakon.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 14:18