Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da set zakona koji je predložen i problematika koju oni obuhvataju treba da predstavlja temeljne zakone koje bi Narodna skupština trebalo da usvoji. Međutim, mi u SRS smatramo da je bilo potrebno doneti jedan jedinstveni zakon kojim bi se ovakva materija obuhvatila i to bi predstavljalo daleko najbolje rešenje. Daleko najbolje rešenje jer svaki put što je mogući veći broj kodifikovanih pravnih normi sprečava mogućnost zloupotreba, sprečava mogućnost stvaranja takozvanog sporednog zakonodavstva, koje u primeni može da donese i da dovede do ozbiljnih teškoća.
Tačna je jedna stvar kada se govori o pravnoj državi. Tačno je da nemamo pravnu državu. Nismo je imali u pravoj meri, a danas je nemamo uopšte. Možemo mi godvoriti danas o ekonomskoj krizi, o teškom životu, ali ništa ne postoji lošije u ovoj zemlji od nepostojanja pravne države u pravom smislu te reči.
Naime, predlagač je u svom uvodnom izlaganju rekao kako očekuje i kako misli da će ovo doprineti stvaranju vladavine prava, kako smo dosad imali nešto što se ne bi moglo tim imenom nazvati i moram da kažem da ono što mi imamo od dolaska na vlast stranke predlagača, dakle DSS-a i ostalih vladajućih stranaka, je sve, sušta suprotnost pravnoj državi. Imamo nešto što mnogo više podseća na duh revolucionarne pravde, samo što nisu formirani narodno-oslobodilački odbori, već se koriste postojeći sudovi, odnosno politički instrumentalizuju i, u najgorem mogućem smislu, koriste protiv političkih protivnika i koriste za donošenje odluka koje idu u prilog režimu, koje idu u prilog vladajućim partijama.
Danas u našoj zemlji imamo pravo sadejstvo sudske, izvršne vlasti i medija. Nešto što bi bilo potpuno zabranjeno u svakoj pravnoj državi. Očigledno je da se taj trend nastavlja, da nikako ne popušta, očigledno je da nikoga ne interesuje da nešto u tom smislu promeni. To predstavlja kriminalno ponašanje vlasti. Vlast setom predloženih zakona to ne samo da ne pokušava da promeni, već mi se čini da želi stvari i te kako da pogorša. Čini mi se i očigledno je da je SRS jedina poslanička grupa u Narodnoj skupštini koja će otvoreno glasati i reći zašto je protiv predloženih zakona.
Moram da postavim jedno načelno pitanje: zašto ovde nema predstavnika Vlade i zašto vlada nije predložila ovako značajne zakone? Zašto ministar pravde ovde ne govori nešto o tome? Normalno je da ovakve predloge podnose opozicione poslaničke grupe, ali nije normalno da mimo Vlade to predlažu i podnose pojedine stranke iz vlasti. Ali, ni to nas ne interesuje u krajnjoj liniji, ali nas interesuje zašto ovde danas nemamo predstavnika Vlade, koji su nam dostavili svoje mišljenje protiv ovih zakona, dobili smo argumentovana obrazloženja i zašto su svi ovi zakoni loši, a danas ih nema da to kažu zato što je u toku politička trgovina. Glasaćemo za ovaj zakon, a vi pozovite Srbe da izađu na izbore na Kosovu ili već nešto drugo, o tome ćemo kasnije.
Da, tako ste vikali i prošlog puta kada sam rekao da nećete dobiti mišljenje Vlade, nego da zbog štrajka Sindikata odlažete sednicu Skupštine, pa se ispostavilo da sam bio u pravu.
U setu ovih zakona možemo videti jednu pravničku neusklađenost, nekonzistentnost i nekoherentnost. Naime, ukoliko sudija pojedinac želi da prouči svoje mesto u zakonu, položaj, status, prava i obeveze, svaki je obavezan da prouči tri zakonska akta - zakon o uređenju sudova, zakon o sudijama i zakon o visokom savetu pravosuđa.
Moguće je bilo da se sve to uredi u jednom zakonu. Zakon o uređenju sudova je vrlo loš zakon i on doduše u načelnim odredbama govori o nezavisnosti sudstva, a tu se pre polazi od nezavisnog položaja sudije. Nezavisni položaj sudije je uređen i u drugom zakonu o kojem je ovde bilo reči.
A zašto nije dobar Predlog zakona o uređenju sudova iz ugla SRS? Mi, danas, da bi građanima Srbije bilo jasno, pošto su uglavnom slušali političke aspekte i političke tirade od predlagača, moramo da objasnimo o čemu je ovde reč.
Naime, mi danas u Srbiji imamo i kod redovnih sudova podrazumevamo sudove opšte nadležnosti i takozvane specijalizovane sudove, odnosno privredne sudove.
Mi u SRS se zalažemo za to da postoje sudovi opšte nadležnosti, čija bi delatnost bila podeljena po odeljenjima. Dakle, krivično - pravna materija, građansko - pravna materija, privredne ili trgovinske, kako god hoćete i izbegli bismo uopšte postojanje takve vrste specijalizovanih sudova iz upravno-pravne materije. To je ono što bi bilo pravo rešenje i najbolje rešenje za građane. Ono čime bi se SRS rukovodila, a čime se predlagač zakona ovde ne rukovodi, jesu prava građana Srbije - pravo na sudsku zaštitu, da sudovi budu bliže građanima, a to ću posebno objasniti oko apelacionih sudova o kojima je ovde bilo reči.
To je ono za šta se zalaže SRS. Što je dužan svaki građanin, svako fizičko lice da zna da li svoja prava mora da ostvaruje pred ovim ili pred onim specijalizovanim sudovima? Vi, osim postojećih, u ovoj reformi uvodite nove specijalizovane sudove, uvodite upravne sudove.
Uzgred, za one koji su dovikivali za to kada se čita, ja sam se pripremio da govorim dva sata i proučavao kompletnu uporednu pravnu literaturu.
Mogli su da pronađu nešto o tome kako je formirano u Francuskoj, čak od curia-regius preko kraljevskih saveta, tajnih saveta, do državnog saveta itd, ali ta uloga nije istovetna istoimenom institutu u Francuskoj kako je kod nas predviđeno.
Istovremeno, zašto se uvode novi apelacioni sudovi? Imate opštinske, da shvate obični građani koji to ne znaju. Imali smo opštinske sudove koji su uvek rešavali u prvostepenom postupku, okružne sudove koji su nekada rešavali u prvostepenom, najčešće u drugostepenom postupku.
Vrhovni sud Srbije je imao značajne nadležnosti u prvostpenom postupku po rešavanju upravnih sporova, pre svega protiv akata republičkih organa i na vanredna pravna sredstva, i moglo je u pojedinim slučajevima da bude u drugostepenom.
Šta danas imamo, šta danas predlaže predlagač? Predlagač nam nudi sledeću stvar - da imamo prvostepene opštinske, koji su sačuvani, da imamo okružne, koji su u najvećoj meri ponovo prvostepeni, i da imamo nove apelacione sudove. Zbog čega ti apelacioni sudovi? Gde će to građani imati veću zaštitu? Apelacione sudove ćete imati u samo četiri grada u Srbiji.
Znači, svako ko koristi pravo žalbe, moraće da ide uglavnom daleko od svoje kuće, na stranu to što se Priština i ne pominje tu u Predlogu zakona. Ali, da li će građani svoja prava moći da ostvare na taj način? Neće. A gde je finansijski domen u Predlogu zakona o uređenju sudova. Vi kažete - nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. Kako nisu? Koliko je potrebno za nove sudije, za sudsko osoblje, dakle za kompletnu administraciju? Ko će to na takav način da rešava?
Kažete - neefikasni su sudovi (govorim o obrazloženju Predloga zakona, za one koji su to čitali), a vi uvodite još dve instance, uvodite dvostepenost u radu Vrhovnog suda. Pa kako će se sada, i koliko će se sada, godina suditi? Šta je tu za građane bolje? Koje je tu rešenje za građane dobro? Šta građani ovim dobijaju - građani vašim predloženim rešenjima samo gube.
Govori se o visokom savetu pravosuđa kao o nečemu što je genijalno. Predlagač je o tome govorio. A ko čini visoki savet pravosuđa - imamo pet stalnih i šest pozivnih članova. Zašto bi visoki savet pravosuđa preuzimao ingerencije i prerogative vlasti unutar onoga što spada u kočnice i ravnoteže zakonodavnih organa, dakle, legislative prema sudskoj vlasti, kao što i sudovi imaju određene ingerencije uspostavljanja ravnoteže prema zakonodavnoj vlasti. Sada to oduzimate direktno od Narodne skupštine i dajete, navodno, nekom ekspertskom timu, a uz stalne članove, da vidimo ko su ti eksperti - na prvom mestu je ministar pravde.
Vi ograničavate zakonodavnu vlast, a dajete neuporedivo veća ovlašćenja izvršnoj vlasti. Jesu li to ta rešenja? Tu je i predsednik Vrhovnog suda i tu je republički javni tužilac, ali nemojte da zaboravite da ste u zakonu o javnim tužilaštvima predvideli da je moguće da v.d. republičkog javnog tužioca, pošto uvodite institut vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, može da imenuje ministar za pravosuđe.
E, to je ono protiv čega smo mi u SRS, i to je nešto što mora da se kaže sa ove govornice. Mi smatramo da je takođe nepotrebno ovakvo ograničavanje rada Vrhovnog suda Srbije, i sada ću vam ukazati na nekoliko nelogičnosti u funkcionisanju tzv. visokog saveta pravosuđa i tzv. velikog personalnog veća koje se sada uvodi.
Prvo, ne razumem zašto bi se uvodilo veliko personalno veće, kada smo imali opštu sednicu, koja je mogla da odlučuje i o mnogo važnijim stvarima nego o onome što se stavlja velikom personalnom veću da može da odlučuje. Veliko personalno veće može da odlučuje o statusu i položaju sudija i sada (kao da je to mnogo značajnije od prava opšte sednice, koje imamo po sadašnjem zakonu) o pokretanju postupka o ustavnosti i zakonitosti pojedinih akata, o sukobu nadležnosti itd.
Zbog čega nam je potrebno veliko personalno veće? A onda se kaže, kao da bi se ograničila vlast ili moć predsednika Vrhovnog suda - predsednik Vrhovnog suda ne može da bude član velikog personalnog veća, koje nije izborni organ, ali traje dve godine. Nejasno je kako im prestaju funkcije, i posebno kako im mogu pre toga prestati funkcije, zbog čega, koji su to zakonski razlozi, ili bilo šta drugo.
Dakle, na kontu svega toga, onda kažete - ne može da bude član velikog personalnog veća, ali može da bude član visokog saveta pravosuđa. Pa gde je tu neka elementarna logika? Mislim da tu logike nema. Smatram da bi ovaj set zakona trebalo odbiti. Mislim da je potrebno da se donese jedan jedinstveni zakon, koji bi regulisao materiju u pravosuđu u celini na neuporedivo bolji način, o položaju sudija, o nekim drugim rešenjima o kojima smo ovde govorili, a govoriću u svom drugom izlaganju. Samo ću se još osvrnuti na neefikasnost o kojoj je bilo reči, pravnoj sigurnosti, promeni sistemi i javnoj raspravi.
Naime, mi ne smatramo da je nedostatak javne rasprave nešto što je najvažnije. To je bilo u komunističkom periodu, ako se većina narodnih poslanika složi, taj zakon je prošao, ali je potrebno da nas ubedite argumentima da je ovo opravdano i da će ovo doprineti promenama sistema.
Ovo doprinosi promenama sistema utoliko što će biti neuporedivo lošije stanje u srpskom pravosuđu nego što je to danas (a to je, doduše, vrlo teško zamisliti) bez obzira na to što imamo ogroman broj časnih sudija, poštenih ljudi. Zahvaljujući mešanju i direktnom uplivu izvršnih organa vlasti biće još gore. Apelacioni sudovi su uvedeni, dame i gospodo, kao i upravni sudovi, u prvostepenom kao specijalizovani sudovi koji odlučuju u prvostepenom postupku, uvedeni su zbog toga što vlast želi direktnu političku kontrolu.
Jer, malo ko će posle toga moći... nemate okružne sudove, kojih imate 30, nego ćete da imate četiri apelaciona suda, pa da vidimo kako će da donose presude. Vrhovni sud se, navodno, rasterećuje, a daju mu se neke ingerencije koje mu uopšte nisu važne, a 70% (sam predlagač zakona kaže) predmeta je bilo rešavanje upravnih sporova protiv akata republičkih organa. I sada se tu u potpunosti oduzima, gubi se i ustavna uloga Vrhovnog suda, a daju se i formiraju se nekakvi fantomski organi, fantomska tela koja srpskom pravosuđu neće doneti ništa dobro.
Što se tiče pravne sigurnosti, vi ste uveli princip retroaktivnosti kao pravilo narušen je princip pravne sigurnosti, kao elementarni pravni princip u Srbiji i SRJ. Pitanje je kada će i da li će u skorije vreme to moći da se ispravi. Ovakvim nekoherentnim, nekonzistentnim, i, ako hoćete, čak i međusobno neusklađenim zakonima, siguran sam da će našem pravosuđu biti mnogo lošije nego što je to i danas slučaj, ako je to moguće zamisliti.
Zahvaljujem se na pažnji i konstatujem da će poslanička grupa SRS glasati protiv Predloga zakona.