Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da danas postoji neki problem pa svako misli kada viče i što brže govori da time pojačava snagu svojih argumenata. Sada ćete videti da je svaka reč koju je izgovorio, ja ne bih to da kažem, ali u svakom slučaju notorna neistina, ali svaka reč koju je izgovorio.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Postavio je ženu za direktora, a sada priča o nepotizmu.)
To što je postavio ženu za direktora, to je druga stvar i to nećemo sad. To ćemo na pokrajinskom nivou i da govorimo o svemu što se dešavalo. Sada ćemo da govorimo o onome šta je bilo u državi.
Odlično poznajem principe podele vlasti, koje vi ne poznajete, gospodine Pajtiću, i nikada ih niste upoznali. Nikada niste ni želeli da ih upoznate. Ne znam gde ste našli petu godinu vlasti, pošto još nije ni četiri isteklo, ali to sad, šta vas briga, valjda time nešto dobijate psihološki, da kažete da je nešto loše. Ne ponosim se svakom godinom jer za svaki dan proveden na vlasti nisam ukrao nijedan jedini dinar, nisam oštetio svoju zemlju ni na koji način, već sam se za nju borio danonoćno i radio za nju najbolje što sam znao i umeo, svidelo se to vama ili ne. Ali, to je daleko od 16 godina vaše vladavine, potpuno suverene šesnaestogodišnje vladavine iza koje ste ostavili pustoš i u Zrenjaninu, o kojem smo pričali, i u Novom Sadu, u koji nijednu fabriku niste doveli, nijednu jedinu fabriku u 16 godina niste doveli, ni u Somboru, ni u Pančevu. Što onda niste, gospodine Pajtiću, nam rešili problem Azotare, da nam niste rešili problem „Petrohemije“, da nam niste rešili problem MSK?
Rešili ste ga tako što ste zatvorili fabriku, tako što nas je sačekao dug od 216 miliona evra. U ovoj drugoj fabrici od 186 miliona evra, tako ste ga rešili. Gde ste nam to nešto dobro ostavili? U Heterlendu, gde ste potrošili milion evra od hendikepirane dece i ovo ste nam ostavili. Ovo je rezultat vašeg rada, gospodine Pajtiću. To je rezultat milion evra građana Srbije za ovo potrošeno i na ovo potrošeno. Milion evra građana Vojvodine. Pogledajte za ovu ruševinu, gde su trebala da budu smeštena hendikepirana deca, a držite nam moralne pridike ovde.
Pričate, napali ste jednog novinara ovde, kažete izmislio vam je hotel na Brionima, a možda vam je hotel izmislio, možda nije sa šest ili sedam zvezdica nego sa pet ili šest zvezdica, samo nije izmislio da ste bili na Brionima u vreme oluje, pa ste prikrili to pričom da ste bili u hotelu na Brionima, kada ja moram da branim novinare, pošto valjda niste znali da je bila oluja pre 20 godina i da će da bude najveća proslava oluje, pa baš tamo otišli da slavite. Pa, vam sada smeta da li ste bili u hotelu sa šest zvezdica ili u hotelu sa pet zvezdica, svejedno mi je, mogli ste da idete i u hotel sa devet zvezdica. Ne znam da li takav postoji. Ne vidim nikakvu razliku, samo ne razumem za šta ste ga tužili, što je pogrešio broj zvezdica u hotelu u kojem ste bili? Da li zbog toga? Alal vam vera.
Tako biste vi da upravljate štampom i medijima da svakoga tužite i da svakoga uništite ako možete i vi pričate o slobodi štampe. Vi u čije vreme niko nigde nije mogao da se pojavi, vi koji ste najprljavije spotove emitovali. Vi koji ste najprljaviju kampanju vodili svakoga dana protiv svih nas, gde niko ništa nije mogao da kaže ni na koji način.
Vi kažete, pošto se služili stručnim izrazima, valjda to lepše zvuči, pa vi ste iz ohlokratije, vladavine rulje i vladavine mase kada ste spaljivali ovu Skupštinu, došli do kakistokratije, za one koji ne znaju to je vladavina najgorih.
Samnom imate jedan problem, kad hoćete da pričate stručno biću uspešniji od vas, kad hoćete da pretite nikad vas se neću uplašiti, nikada. Svih vas zajedno koliko vas ima i svakome od vas ću ovde da odgovorim. Ja sam danas obavezan sam da vam odgovaram svima. Koliko god da vas ima sam moram svima da odgovaram i nikakav problem nemam kao u simultanki svima ću da vam odgovorim i svakog da postavim na mesto gde pripada, a vaše je tamo negde daleko, tamo negde daleko zbog svega lošeg što ste učinili za Republiku Srbiju i za Pokrajinu Vojvodinu u prethodnih 16 godina.
Kažete, Ustav je nedvosmislen, pa valjda Ustav tumači i nadležan za to je Ustavni sud, a ne Bojan Pajtić, ili to na Pravnom fakultetu u Novom Sadu učite studente da ste vi nadležni za tumačenje Ustava, a ne Ustavni sud? A, Ustavni sud rekao nešto drugačije od vas. Ustavni sud kaže – da, penzija je zagarantovano pravo ali ne visina. A mi ne bismo imali penzije da smo samo nastavili da isplaćujemo ono što ste nam vi ostavili, zato što ste razorili zemlju.
Kažete mi – bio se 2014. godine. Pa, jesam već 2013. godine smo imali rast od 2,6% za razliku od vašeg rasta od minus 3,6%. Samo ste to zaboravili da kažete građanima. Pričate o poljoprivredi ovde. Sve ste izmislili. Neću da kažem težu reč. Sve ste izmislili. Imamo uvećan broj svinja. Uvećan broj svinja imamo za 3%, za 3%. Evo, dobićete precizne i tačne podatke zato što vi uzimate i mešate brojeve sa klanice…
(Bojan Pajtić, s mesta: Meso je poskupelo.)
Što je poskupelo? E, nemojte vi da mi dobacujete kada vas molim, sada ćete da čujete šta je poskupelo. E, baš dobro da ste mi rekli. E, sad građani Srbije da čujete zašto je poskupelo.
Imate jednu opštinu u Srbiji. Jednu malu opštinu u Srbiji čiji je ukupan godišnji budžet 950.000.000 dinara, još bolje milijardu. Zamislite, a ostavili su obaveze u iznosu od četiri milijarde dinara zbog blokade svih opštinskih institucija. Transferi su rađeni preko fudbalskog kluba, nećete verovati, ovo je jedinstven slučaj u svetu. Fudbalski klub je pretvoren u javno komunalno preduzeće. Jeste čuli za javno komunalno preduzeće fudbalski klub? Sada ćete videti i papire.
Ostao je dug od preko dve godine za plate u lokalnom vodovodu, izašli ljudi da štrajkuju pre neki dan, ne znaju šta će, ostao dug, dve godine plate nisu plaćene, šta ćete, ali, nije to mnogo. Pogledajte tamo imate i mesne zajednice. Svi imaju svoje račune i pogledajte, čitam vam čisto s papira, ne možete ovo da izmislite. Pogledajte da vidite koliki je nivo blokada.
Mesna zajednica Azanja milion i 596 hiljada, MZ Vodice, dva miliona i 800, to vam je iznos blokade, nisu ovo sve obaveze. Vodice, dva miliona i 842 hiljade, MZ Kusada, 13 miliona i 503, ljudi, Selevac, milion i 532 hiljade, Golobok, četiri miliona 147, Mala Plana, milion 627, Pridvorice, milion 182, Kolonija, dva miliona 56, Stara Čaršija, milion i 13 i sve to tako ide.
To vam je na dan 27. jul 2016. godine, oni koji su blokirani. Osnovna škola jedna, dva miliona 375 hiljada, OŠ „Vuk Karadžić“, sedam miliona 928 i sad tako redom sve. Javno preduzeće „Palanka razvoj“, 87 miliona 998 hiljada, javno preduzeće „Palanka“, 17 miliona 346 hiljada, „Čika Jova Zmaj“, 40 miliona 474 hiljade, Oto, pet miliona 681 hiljada, sport 709 hiljada. Dom zdravlja 11 miliona 591, javno komunalno preduzeće „Vodovod“ 286 miliona 971 hiljada, JKP „Mikulja“ 60 miliona 537 hiljada i pogledajte, a to nije ništa. Ovo su vam dame i gospodo, kopije kafanskih računa koje plaća skupština opštine. I, onda se pitate zašto nije bilo para za jednu, drugu ili treću stvar. I, u tim kafanskim računima plaćan je, da vidim, ne razumem se u pivo, jeste pivo „Tuborg“ 135 komada, pivo „Heineken“ 143 komada. Pa, koja je to delegacija koju vodite u istu kafanu i popije 250 piva? Pivo „Lav“ 65 komada, 139 hiljada 850. Imate vi uzgred da vam pokažem, imate razliku između računa gde vidite da je nekome, da je to fiktivno rađeno, nisu oni stvarno pili toliko pivo, nego tri hiljade ovamo, a ostalo njemu u džep. E, tako je to funkcionisalo. Ali, mislim da ovo što ste videli sami, oko javnih preduzeća dovoljno govori narodu kako se time upravlja.
A, pogledajte kako to izgleda u izbornim kampanjama i kako je Bojan Pajtić brinuo u novcu građana. Kaže, deli za javne radove nevladinim organizacijama. A na kraju ću da završim šta je bio njegovo komentar koji je vrhunski cinizam. Kaže, studentska organizacija Debeljače, zastupnik Zolatn Čaki, član DS, bio kandidat DS na izborima. Centar za podršku ženama, Marija Srdić, istaknuti član DS, član resornog odbora, milion i pedeset hiljada. Ovaj prvi 350 hiljada, ovaj milion pedeset hiljada. Ekološki pokret opštine, kandidat DS za odbornika, isto neka nevladina organizacija 229 hiljada. Zatim, Građanska mreža za održivi razvoj, član DS, donirali DS ranije pare 30 hiljada, a sada dobili 704 hiljade, da se vrati sa kamatom. Zatim, DMO, član DS, Damir Taljaji, donirao DS bio 45 hiljada, sada je sa kamatom dobio dva miliona i 400 hiljada vaših para, narodnih para. Romano Anglunipe, Pećinci, Ivan Jovanović, član DS, bio kandidat za odbornika, milion i 80 hiljada. Suncokret Pećinci, član DS, bio načelnik, bila načelnik za društvene delatnosti u skupštini opštini Pećinci, Dragica Petković, 733 hiljade. Centar za razvoj opštine Plandište, milion 250 hiljada, odborniku SO Plandište. To kad vidite da je ispod milion taj je nešto zgrešio. Omladinski klub opštine Ruma, milion 373, kandidat za narodnog poslanika, Lazar Tabandželić.
Somborska piše DS svem Marijeta Štanfer, član DS-a, predsednik omladine DS-a, Sombor, 1.300.000. Ima jedna član LSV-a, Edita Beneti Racić, ona je samo 310.000, izvinjavam se. Ima Udruženje žena „Gakovčanka“ 1.400.000, Katica Jokić, član Saveta MZ Gakovo, ispred DS-a.
Ima tu dalje, važno je da ovo ljudi čuju, slušajte ima i Federacija omladinskih nevladinih organizacija za razvoj ruralnih sredina. Oni su dobili, ljudi, šest miliona dinara, 50.000 evra im je isplaćeno nedavno. Za šta? Ni za šta. Isplaćeno je samo zato što su članovi Demokratske stranke.
Inače, novac je primio Dijana Salak, sestra nekadašnjeg poslanika DS-a Igora Salaka i predsednika OO DS Žitišta. Kreativno socijalni pokret, Svetlana Arambašić, član DS – 1.100.000; a ima i neki Infocentar Žitište – 1.300.000, Bojan Marčeta, takođe DS.
E, tako ste vi delili narodne pare. Tako ste delili narodne pare i vama je to smešno i umirete od smeha. Tužno je to gospodine Pajtiću, a vama znam da je smešno, samo čoveku kome je smešno može to da napravi. Samo čoveku kome je smešno, to nije sporno.
E, vidite kada govorite o javnom dugu ponoviću vam to – javni dug se smanjuje, smanjenjem deficita, rastao je geometrijskom progresijom da bi pokrivao deficit sve ono što ste nam ostavili. Nije bio 15,4, već 19,2, jer je istog dana u Vladi Dinkić morao da uzme pare da bi isplatio plate i penzije kojih nije bilo, jer je likvidnost bila na nuli, keš flou nepostojeći, što bi trebalo da znate kao pokrajinski premijer, ali izgleda da za 16 godina to niste naučili.
Šta vas briga, vi ste samo trošili pare, nikada niste ni brinuli o tome gde ćete da ih dobijete, u pravu ste. Zato i ne treba da znate. Zato i možete takve stvari da govorite.
E, mi smo deficit uspeli da spustimo i to bi trebalo da poštujete. Trebalo je da čestitate na tome. Trebalo je da kažete - da, nešto ste napravili što je dobro. Ne možete da kažete nešto da ste napravili što je dobro zato što za 16 godina ne možete da se setite ničega dobrog što ste mogli da napravite. E, to je vaš problem.
Vaš je problem u tome što ste misli da kao što ste neke ranije rušili od Koštunice do mnogih drugih, da kada počnete da vičete i kada preko vaših medija i preko ko zna koga i nekih iz nekih drugih sektora vodite kampanju, ti se obično uplaše. Vaš je problem što nimalo nisam impresioniran. Nimalo nisam impresioniran ni tom vrstom kampanje, ni tom vrstom pritisaka, ni tom vrstom, ako hoćete svakoga dana od medijskih pretnji do najtežih mogućih reči, napada na koga stignete, na šta stignete, uopšte se ne sekiram.
Vi svoj posao radite, ja ću svoj posao da radim, a ne brinite spremio sam za drugu repliku sve da pročitam šta ste radili i kroz „Metalas banku“, Razvojnu banku, Fond za razvoj i kako ste temeljno učestvovali ne u razvoju, nego u pljački AP Vojvodine.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Poslovnik.)
(Bojan Pajtić, s mesta: Replika.)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik.)

Ja sam srećan i zaista nemam više šta da dodam. Imam ovde doneli su mi i 145 hiljada evra od Vojske, Srbija je 2011. godine platila prvu od 60 rata a onda dali Miškoviću i više ni jednu ratu niste platili za Maksi, nema veze, sitnice.
Ali da vam kažem nešto, na svemu vam hvala što ste rekli i samo nemoj više da tražite repliku, bolje za vas. Hvala vam najlepše.
(Bojan Pajtić, s mesta: Replika.)

Poštovani gospodine Pajtiću, ja nemam ništa protiv, da nisam ovo što jesam nešto bih drugo uradio za to što ste mi dete napali, a napao mi je Bojan Pajtić dete, da čujete zbog čega. Napao mi je dete, malopre je pomenuo mog sina. Znate li zašto ga je napao? Zato što je išao u školu gde je ne znam šta gospodin Šarčević. Nikada nisam video gospodina Šarčevića pre toga. Moj sin je bio vrlodobar đak, čak nije ni odličan da možete da kažete da sam nešto plaćao ili da mi je bilo potrebno.
Napali ste dete koje je išlo pošteno u školu, završilo pošteno bez ijedne poklonjene ocene. Nije vas stid i sramota. Vi ste opasni ljudi, tačno kako je Dučić rekao, samo za neke gde je možda i pogrešio. Vi ste opasni ljudi samo zato što nikakvog stida nemate, nikakvog ni stida ni obraza nemate.
Vi nam govorite – ne, nije fudbalski klub javno preduzeće, nego je javna ustanova. To pivo smo potrošili onako. Nisam ja popio, popili su drugi. Kupali se fudbaleri u pivu.
Kažete niste znali za ovo koliko su para dobili. Znali ste, gospodine Pajtiću, vi ste odredili svakoga lično. To ste davali pare za kampanju članovima DS. Nemojte da obmanjujete javnost. Mislili ste da ću da pobegnem od vaših priča. O reketiranju i izmišljenim razgovorima kada ste pozvani na poligraf ne smete da se pojavite. Bežite noge, pobeći ću vam, pobeći ću svuda, zato što znate da nikada ništa istinito u životu niste rekli. Da li je to u pitanju? Pa vam je moje dete krivo. Sram te bilo. I o tome mi govorite na takav način.
(Bojan Pajtić, s mesta: Kako to razgovarate?)
Kako ja razgovaram što vam kažem da vas sram bilo, vi koji mi vređate dete. Kako vas nije sramota?
(Bojan Pajtić, s mesta: Sram vas bilo!)
Vi koji ste postavljali sve kriminalce moguće, od „Metals banke“, a da ne pričam o svemu drugom. Sada ćemo da pročitamo narodu, da ljudi to vide. Nema potrebe, nikakve potrebe da to što postavljate lica iz svoje porodice na direktorska mesta, jer moj sin nije direktor i neće da bude direktor, običan vrlodobar učenik i ništa više od toga. Dakle, pošto to radite, i kada pričate o „Heterlendu“, vi ste dali vojvođanske pare, srpske pare, narodne pare, vi, naše pare ste dali, koje ste uništili, a ti ljudi odgovaraju. To su naši novci. Milion evra ste našeg novca potrošili da biste dali ruševinu za hendikepiranu decu. Zato ste pominjali mog sina. Zato vam moje dete smeta, pošto ne znate šta drugo da iskoristite kao argument, onda vam je – jao, zamisli, rekao mi je sram vas bilo, zamisli. Pa, to je minimalno. Zaslužili ste mnogo, mnogo teže reči, mnogo gore reči bi bile primerene onome što ste vi uradili malopre. Sram vas bilo.
E, šta je radio Bojan Pajtić? Da bi ljudi čuli u Srbiji i da znaju šta se to zaista desilo. Dakle, prilikom rekonstrukcije i adaptacije objekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju opština Novi Bečej i dvorca „Heterlend“ u Bočaru, oni su lažno prikazivali obim i količinu izvedenih radova na objektu, trošili uplaćeni novac namenjen izgradnji objekta za isplatu svojih ranijih dugova i sopstvene potrebe, i to sve na štetu Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je u stvari bio glavna lopovska firma DS, uz „Razvojnu banku Vojvodine“, koja je njima kao stranci dodeljivala novac.
Problem je što je taj novac naš, što je taj novac - novac građana Srbije. Oni su pribavili protivpravnu imovinsku korist, a posle ćete da vidite gde su sve radile te iste firme, u privrednom društvu „Gardi“ u iznosu od 61.722.724 dinara, tačno po kursu 541.427 evra. Dakle, 550.000 evra, da ljudi razumeju tačno, pri čemu je opštini Novi Bečej naneta šteta oko milion evra, obzirom da objekat čija je vrednost 112.075.373 dinara ni do danas nije izgrađen. Onda su počeli da govore da smo mi krivi što to nije izgrađeno, da iko od nas ima bilo kakve veze sa svim ovim. Mislili su da što više izgovore takvih neistina, kao što je ona malopre, u kojoj je, primetićete, pokušao da nam proda jedan trik gospodin Pajtić. Bilo je to vrlo lukavo izvedeno. Ja sam tužio Vučićevića oko hotela na Brionima. Znači, samo je bilo pitanje zvezdica, a na Brionima je bio i na Brionima je slavio dvadesetogodišnjicu „Oluje“, ali je mislio da to niko neće da primeti, tu vrstu neistine i tu vrstu prevare.
To što vređate Anu Brnabić, takođe treba da se stidite. Vređate Anu Brnabić zato što niste mogli da imate takvog stručnjaka, zato što ste vi imali, kako sam rekao, vladavinu najgorih, onih koji su se rukovodili samo svojim, samo ličnim interesima i ničim više. Upravo zato niste mogli da dobijete Anu Brnabić, jer Ana Brnabić nije tražila da joj izdajemo „ppa“ i feed in tarife da zaradi pet puta više za godinu dana, kao što su neki drugi tražili. A, ćutao sam o tome, pustio da rade nadležni organi ceo svoj posao, a vi ste bežali ko muva bez glave, te ne sviđa vam se Stefanovićev poligraf. Kakav biste vi? Kakav biste vi, ako nećete policijski poligraf države Srbije? Hoćete neku drugu državu da ovde bude nadležna? Hoćete li nekog drugog? Ne verujete svojim institucijama kao predsednik Pokrajinske Vlade u to vreme. Kojoj vi to zemlji verujete, kojim to institucijama? Ne verujete vi nikome, zato što znate da ste govorili neistine, kao što uvek govorite neistine, zato što znate da sada svi građani vide da vam je politika propala, zato što znate. I sve to ste radili da biste dobili žestok odgovor, da biste mogli sutra da kažete kada bude potpuno jasno u kakvim ste svi kriminalnim radnjama učestvovali, da kažete – to je politički progon. U brojnim kriminalnim radnjama, vi, da, i to kada se bude videlo i kada bude isplivalo na videlo u narednim danima i nedeljama, onda ćete da kažete – ej, ljudi, ovo je političi progon, ovo je strašna stvar.
Zato je trebalo danas doći u Narodnu skupštinu i reći ljudima najstrašnije stvari da šta god posle toga da se desi da mogu da kažu da je to politički progon. Da vam nešto kažem, tim vašim pritiscima i tim vašim trikovima kako je sve politički progon nisam uopšte impresioniran, ni fasciniran. Ako ste u nečemu učestvovali, odgovaraćete. Ako niste, nećete odgovarati. Nisam ja nadležni organ. Ja sam rekao šta je vama namera. Video sam vam nečistu savest gospodine Pajtiću, kao što sam video ove pokvarene trikove koje izvodite oko hotela na Brionima, itd. Te trikove su prodavali kod nas kada smo imali šest godina, a koje vi pokušavate da prodate javnosti Srbije. kaže – nije Vučić u pravu, nije fudbalski klub javno-komunalno preduzeće nego je javna ustanova. Više javno tužilaštvo je preduzelo sve mere i za Heterlend i oni svoj posao rade.
Zahtevi za naknadu štete o kojima govori gospodin Pajtić, jer sve što kaže ne kaže istinu, da budem fin i relaksiran. Svi zahtevi za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode o kojima govori, koja su podnela lica, jer su hapšena u vreme vaše vlasti, držana u pritvoru u periodu koji je naveo, ta lica su pravosnažno oslobođena. To su svi oni ljudi iz „Sablje“ i ostalih akcija koje ste hapsili potpuno protivpravno i danas nam oni traže pare da im država Srbija da. Apsolutno svi, i to je informacija koju smo sada dobili i potpuno je precizna i dobićete sve u predmet.
Da li je moguće da sve što kažete promašite. Hajde barem jednu stvar kažite istinitu večeras. Hajde barem jednu. Što narodu ne kažete da ste se dogovorili sa tom kompanijom da uzmete pare za vašu stranku oko tih vetroparkova, da objasnimo narodu o čemu se radi?
Nemojte da mi psujete ništa, nemojte da pretite. Nemojte da psujete. Ja sam video da psujete…

Kamere vas snimaju. Samo vi psujte, nikakav problem nije.
Hteli ste da uzmete pare, a sada ću da objasnim narodu kako taj princip funkcioniše. Zašto mi nemamo još mnogo onih vetrenjača, kao što vidite, jer ne dam da pljačkaju narod. Nisam dao da pljačkaju narod sve ovo vreme. Sada ćete da čujete kako i zašto da prost narod može da razume, da običan čovek može da razume zašto. Moraćemo mi u budućnosti da imamo te vetroparkove, jer je kod nas veoma niska cena struje, da obični ljudi razumeju. Šta oni traže od nas? Takozvane fidin tarife. Oni traže da mi njima priznamo da šta god proizvedu da će naša država da im plati dvostruko veću cenu od tržišne cene. Oni traže da bi oni investirali u vetropark, a čim im mi damo saglasnost, imaju ugovor za vetropark, oni odu u banku, dobiju pare, posle četiri, pet godina investiciju izvuku, a od nas izvlače narednih 70 godina pare, dvostruko veće od onoga koliko mi plaćamo struju dobijenu iz uglja ili hidroelektrana čak, a koja je takođe skuplja od one koju dobijemo iz termoelektrana. Dakle, dvostruko skuplju.
Ja sam gledao da to zaustavljam. Računam, što više toga zaustavimo, pa kada nam se poveća cena struje za četiri, pet, šest godina, u tom trenutku ćemo morati da ispunjavamo i te evropske standarde zbog zelene energije, ali da zaštitim državu da ne plaćamo te pare.
Vidite ko je insistirao na tome. Koga god znam da je insistirao na tome znam da je hteo da ukrade pare, jer to je jedini smisao celog tog posla. Ništa mi time ne dobijamo, osim što moramo da platimo, umesto pet, devet evra centi po kilovat času, devet koma dva evro centa po kilovat času. Dakle, a danas vam je cena na tržištu nešto manje od pet evro centi. Mi bi njima bili dužni da se obavežemo ugovorom da platimo 9,2 evro centa, a vi narode, građani Srbije i poštovani poslanici zaključite ko je ovde bio lopov?

Još jedanput nekoliko reči oko težine pozicije u kojoj se nalazi Republika Srbija i o tome je govorio potpredsednik Dačić. Neće to biti lakše ni za tri meseca, ni za šest meseci i sve kako nam se odigrava ne bih rekao da nam ide na ruku iako smo do sada uspevali da izbegnemo te glavne udare u brod koji se zove Srbija i biće još mnogo problema u budućnosti i u okruženju. Rekao bih da nam ni svetske prilike ne idu na ruku, ali ne možete da ih birate. Živite u vremenu u kojem mi kao mali ih ne kreiramo, već pre svega gledamo kako da sebe sačuvamo, kako da sebe zaštitimo, kako da sebe odbranimo.
Mislim da je veoma važno i veoma bitno da ljudi u Srbiji shvate da ono što radimo po pitanju nacionalne politike i nacionalnih interesa jeste najviše što možemo da od praznog junačenja i od toga da smo najjači ne bismo imali ništa, osim što bismo imali mnogo novih žrtava i ponovo bi neko za 10 i 20 godina morao da obnavlja privredu i da razmišlja o tome kako da obnavljamo zemlju.
Ne zaboravite da time što smo ekonomski jači i naša vojna industrija je jača i vojno smo jači i možemo da utičemo na sprečavanje svakoga ko bi želeo da ugrozi teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i upravo zato smo donosili odluke i o posebnim ulaganjima u našu namensku industriju. Upravo zato mislim da je to jedan vitalni deo naše industrije i privrede zato što i u ova smutna vremena u kojima i kada pričate o blokovskim podelama, plašim se da više ne postoje jer nisam siguran gde biste danas smestili Tursku, nisam siguran gde biste smestili neke druge zemlje. Unutar same EU postoje brojne podele i brojne pukotine, drugačiji stavovi. Naravno da su svi u EU jer imaju vrhovni interes i ekonomsko blagostanje, a rekao bih i mir i stabilnost i znaju koliko je skupo da učestvuju ili da budu deo bilo kakve destabilizacije.
Tako da, mislim da je od suštinskog i ključnog značaja da mi gledamo šta je to što u budućnosti možemo da uradimo da zaštitimo našu zemlju, da je štitimo pre svega mudrom, pametnom i racionalnom politikom i da dobro poznajemo odnose snaga u svetu.
Kada ste govorili malopre o Miloševiću, o vašoj pre svega, a malim delom sam u tome i učestvovao od 1998. do 2000. godine, bila je jedna veoma ozbiljna greška. Neću da pričam o ostalim, bilo ih je više, naravno. Ta ozbiljna greška se sastoji u sledećem. Ona naravno nije emocionalnog karaktera, ona je duboko racionalna, veoma realna, a to je da nismo sagledavali odnos snaga u svetu, da nismo razumeli šta se zbiva oko nas i malo šta smo uspeli da izračunamo i da izbrojimo. Da ne ulazimo u meritum politike, da ne kažem da ni sve drugo nije bilo ispravno, ali ovo je ono što oni koji su na vlasti sebi ne smeju da dozvole. Na taj luksuz imate pravo kada ste u opoziciji. Kada ste u opoziciji možete da govorite i stvari koje ne stoje, možete da govorite stvari koje su ljudima dopadljive, možete da pričate ono što ljudi žele da čuju. Kada ste u Vladi, onda na takav način ne smete da se obraćate, onda morate da imate i drugačiji jezik, drugačiji rečnik i morate da vodite interes o svojoj zemlji i svojim građanima.
Ono što smo mi uradili u prethodnom periodu i što smo uspeli, videli ste možda po prvi put, iako nekako pokušavam da tu spustimo i smanjimo, ali smo se oštro suprotstavili nečemu gde nije bilo moguće da se ćuti. Ne može da se ćuti na povampirenje ustaštva, nacizma kao i ideologije, i to je naša obaveza da jasno i nedvosmisleno govorimo.
Ja sam ponosan na činjenicu što je Vlada Srbije i što su njeni resorni ministri imali dovoljno smelosti da reaguju na takve vrste provokacija, zato što će jednoga dana i neki u Evropi da se pitaju zašto na takve stvari nisu reagovali. Ne možete nikome da objasnite da Miro Barešić nije terorista. Ne možete nikome da objasnite da Alojzije Stepinac, ustaški vikar, nije bio zločinac, iako su oni njega dali i žrtvovali, jer su znali da ne može da dobije smrtnu kaznu u vreme komunističke vlasti, da ni na koji način ne bi odgovarao Ante Pavelić, kog su i britanske i američke službe pacovskim kanalima i mnoge druge, moguće čak i istočne službe, provodile preko više zemalja do Paragvaja. Čovek umro u Španiji kao slobodan građanin, bez ikakvih problema. Dakle, najveći nacistički zlikovac, nikada mu nije suđeno. Nikada mu komunistička Jugoslavija, nikada mu komunistička Hrvatska nije sudila. Oni su našli rešenje – sudite Stepincu. Sudili su Stepincu kojem je i te kako trebalo da se sudi, ali su znali da pošto nije lično učestvovao u klanju i izvršenju zločina, znali su da ne može da dobije smrtnu kaznu. Ali, to njegovu odgovornost ne umanjuje ni na koji način.
Ne zaboravite, ja sam naveo jedan primer, a sličnih je primera bilo i u mestu moga oca, ali ovo mesto Kamensko je poseban primer. To je gornji karlovački deo, Gornjokarlovačka mitropolija. Hrvati su ih u januaru mesecu 1942. godine naterali da dođu u katoličku crkvu, sve ih pokrstili i time se pohvalili u njihovim novinama „Hrvatska nova“. I danas postoje štampani primerci. Mislim da je i gospodin Jovan Pejin objavio to u svojoj knjizi o Alojziju Stepincu.
Kada o tome govorimo, oni su napravili sledeću stvar. Kažu – jedino je tada Stepinac progovorio na suđenju, pošto se tobože branio ćutanjem i pošto je on sebe uverio da je bio nevin. Uzgred, jedini put kada je govorio protiv nacističkog okupatora, govorio je kada su mu brata ubili. Ne zaboravite da su Nemci neretko streljali najčešće ustaške zlikovce. Recimo, u Prijedoru su streljali grupu od šestoricu ustaša, jer nikada takve krvnike i zlikovce nisu videli, koji su ubijali srpsku nejač i srpske starce. Zato su ih streljali. E, onda je Stepinac reagujući na smrt njegovog brata, i tu mu izjavu vade i dan danas da bi rekli kako se on u stvari izjašnjavao protiv nacističkog poretka, a 1944. godine je primio, dakle posle toga, najviše odlikovanje ustaške države direktno od Ante Pavelića. Godine 1945, u februaru mesecu, kako im danas njihovi pevači Tompson i ostali tepaju, Maks i njegovi mesari šetali su Jasenovcom. Beograd je oslobođen u oktobru 1944. godine. Svi su već sve videli i znali. Oni su u februaru 1945. godine šetali Jasenovcem i dalje klali i ubijali Srbe, i dalje mislili da oni pobeđuju, da je samo pitanje trenutka kada će da se oporavi nacistička armija i kada će moći ponovo.
Na te stvari nismo mogli da ćutimo i na te stvari nećemo da ćutimo. Neću da prihvatim tu lažnu podelu krivice – krivi su tu jedni i drugi, igraju ping pong. Ovde nema nikakvog ping ponga, on tebe maljem u glavu, a ti kažeš – izvinite, videli smo taj malj. Onda kažete – to je ping pong. To nije nikakav ping pong. Zato neću da prihvatam izjave ni bivšeg predsednika danas, koji je mene osudio zbog toga što sam rekao da smo dovoljno jaki i da više nikada nikome nećemo dozvoliti neku novu „Oluju“. Je li to zločin? Je li to neko priželjkuje neku novu „Oluju“? Je li to nekakva nacionalistička, šovinistička ili bilo kakva izjava? Ja mislim da je to normalna, razumna i nacionalna. To sam rekao nikome ne preteći. To sam rekao imajući u vidu i dobro zbrajajući brojeve, i naše i svih ostalih, i razumevajući da smo to u ovom trenutku u stanju da učinimo, dakle, da zaštitimo naš narod.
E sada, ti ljudi koji su mislili da je moguće Srbiju da lako slome zato što su članica EU i članica NATO pakta, zaboravili su da danas Srbija ima mnogo veći ugled. Srbija je i svojom raspravom u parlamentu to uspela da pokažete. Mi sa Hrvatskom želimo da imamo što bolje odnose i radićemo na tome, kao i sa pripadnicima njihove manjine ovde u našoj zemlji, ali Srbija nije ničiji džak za udaranje i neće to biti. Nikome ne pretimo i ni od koga ništa ne tražimo. Mislim da je i demokratski kapacitet rasprave doprineo ugledu Republike Srbije.
Ja sam kriv što me je valjda posle jučerašnjeg teškog i napornog dana, i od jutros sam od sedam na poslu, u devet sam već bio u Skupštini, ja jedini ne mogu da napustim ovu salu, videli ste da većina onih koji dođu da nešto teško kažu malo, malo, pa izađu napolje, pa prošetaju, ja ne mogu da napustim salu pošto sam jedini ovlašćen da odgovaram i moram da odgovorim svakome, žao mi je što me je pogodilo to kada mi je neko dete napao, ali šta da radim. Valjda sam živ čovek i izvinjavam se ako sam sintagmom „sram te bilo“ ili „sram vas bilo“ nešto prekršio ili pogazio. Ja mislim da suštinski nisam, ali meni nije problem, trebalo je da naučim, a valjda je to jedino što nisam naučio.
Sve mogu da istrpim, mogu da istrpim i sve moguće neistine i laži. Videli ste malopre kada sam do kraja raščlanio, i vama i građanima Srbije, šta se krilo iza priče o vetroparkovima i svemu drugom, da znate šta su bili pravi planovi i zašto se to radilo, kada onda to možete da raščlanite, onda vidite šta sve predsednik Vlade mora da radi i šta sve predsednik Vlade mora da vidi. Ali, sve je to normalno i to morate da izdržite kada ste na tom mestu. Ono na šta nisam navikao, to je da vam neko napada decu, ali apsolutno ni krivu ni dužnu, sa najglupljim i najtupljim mogućim obrazloženjem koje je neko dao.
Izvinjavam se još jedanput vama, narodni poslanici, ako ste u mojim rečima „sram te bilo“ ili „sram vas bilo“ osetili neku vrstu trenutnog nepoštovanja prema bilo kome. Ja sam u stanju da prihvatim tu vrstu krivice, ali mislim da se nije događalo u ovom parlamentu da neko napada nečiju decu i mislim da to u političkom životu Srbije skoro nije bio slučaj. Ali, šta da radite, izgleda da ću morati i na to da se naviknem. Obećavam vam da im ni to neće biti dovoljno, da me ni time neće uplašiti i da im neću ustuknuti ni za pedalj ma šta da govore, ma kako da govore i ma kakvim lažima i izmišljotinama da se bave. Hvala vam.

Ako smem samo da kažem. Dakle, tada je bio izbor za predsednika Republike. Mi smo imali dva potpuno nova ciklusa parlamentarnih izbora. Ali ja gospodina Koštunicu, za razliku od vas koji niste otišli sa njim, poštujem. Ne slažem se sa njim u svemu i mislim da je reč o časnom čoveku i nisam rekao da je on to krao. Imali ste vi ministre koji su i uhapšeni i protiv kojih se vode postupci, koji su simboli, ali nemojte da mi zabranjujete da govorim i da iznosim političke zaključke. Gospodin Bubalo nije bio član ne znam koje stranke, nego vaše. Neki drugi su bili članovi nekih drugih političkih stranaka i ne vidim da je tu neki problem.
Prvo, vašu stranku sam, dok vam se neki ljudi nisu pridružili, veoma poštovao. Danas je manje poštujem, ali to je moje pravo. Lično ću uvek da vas poštujem. Nema tu velike filozofije. Niste slušali o gospodinu Koštunici mnogo toga lošeg iz mojih usta i nećete da slušate. Ono što mislim to je da je on gledao da vodi računa o Srbiji koliko je mogao, iako nisam saglasan sa svim što je činio. Zato što ja mislim da se on trudio da bude nacionalno odgovoran i da brine o zemlji, ali to nema veze sa lopovlukom, to nema veze sa Hamovićem, Lazarevićem i sa svima ostalima, to nema veze sa svim privatizacijama koje su provedene od 2004. godine pa nadalje, kao što nema veze sa svim privatizacijama koje su provedene od 2001. do 2004. godine.
Mi juče pričamo o banjama, a mi imamo 50 banja u Srbiji koje su uzete samo da bi neko mogao to da proda kao imovinu i ništa više. Kao što nam govorite – prodat je „Hestil“ kao imovina, a vi ste nam ga dali praznog, samo što treba da plaćamo i da trošimo na mesečnom nivou 12 miliona evra da bismo isplatili plate, a da se ne proizvodi ništa. U time i jeste razlika. Samo što ja, nažalost, ne mogu da stignem od, rekao bih, navala, izmišljotina i besmislica svakoga dana da odgovorim na sve. Ovo se nije odnosilo na ovo što ste malopre rekli.

Što se tiče SSP-a, tačno sam rekao i ko je kada parafirao i ništa nisam slagao.
Ja ne mogu da govorim više?

Nisam znao, ali okej. Izvinjavam se, neću duže. Oprostite. Hvala najlepše.

Ja mislim da su građani Srbije mogli sada da se uvere kako izgleda ta politika o kojoj su pričali i neko me je pitao danas zašto je dobro da su bili izbori. Ja mislim da je ovo jedan od razloga zašto je veoma važno da smo izbore održali. Zato što bi neko svojim svakodnevnim, nekad besmislenim, nekad manje besmislenim kritikama sticao poverenje ljudi, a ljudi bi mislili da je neko stručan i da negde nešto neko može da napravi.
U ekspozeu naravno nismo čuli ništa, zato što ga nije ni pročitao. Čuli smo u ekspozeu da o nečemu nisam govorio o čemu sam govorio, pošto nije slušao u to vreme je tvitovao ili nešto drugo radio ili je, da ne ulazim u druge detalje.
Sa druge strane, juče sam ja čitao tekst na 270 strana. Sam ga pisao, dobio mišljenje ministarstva, sam pisao uvodni zaključak, sam ispravljao sve i sam radio sve i nikada mi niko ne piše tekstove, ja ih pišem, kao što ste znali i ranije. Ne znam šta vam je to značilo i šta vam je to trebalo, za razliku od vas kojima su drugi pisali govore i dostavljali kada je trebalo da govorite dok ste bili u Vladi Srbije. Ostavićemo i to po strani i to je u redu. Ne može čovek da stigne sve.
Govorite o povredama procedura i ceo dan vas slušam sve. Nijednu proceduru, nijedan postupak, ni jedan član, ni jednu regulu nismo pogazili, ni jednu, ni poslovničku, bilo koju, dakle, podzakonsku, zakonsku, ustavnu. Govorili ste da sam išao negde po nekim drugim zemljama da se sa Srbima nisam sastajao, kada sam pitao koja je to zemlja, svi ćute niko ne odgovara.
Vi ste danas govorili ovde o nečemu šta je posao predsednika Vlade, a šta posao predsednika Vlade nije. Prvo, kad već govorite o detaljima u Feketiću nisam bio predsednik, već potpredsednik Vlade. Radio sam nešto što bih činio kao običan čovek. Uzgred, tamo sam slučajno otišao, a ovde prisutni Saša Antić je trebalo da ide, čak sam se naljutio što ja moram da odem tamo tog dana. Toliko o vašim besmislenim pričama, izmišljotinama o tome kako je negde nešto planirano i ne znam šta organizovano. Tamo je bilo jezivo vreme, da ljudi koji su se nalazili u automobilima, mnogi od njih mogu manje da trpe od mene, mnogi. Mogu mnogo više da trpim nego što možete da mislite, te sam lakše podnosio tu vrstu strahovite hladnoće i posebno onog vetra. Pojavio se neki autobus, trebalo je tu dečicu prebaciti negde. Malo nas je bilo. Samo sam uradio što bi svako drugi normalan uradio. Vi ste zbog toga vodili godišnju kampanju. Ničim drugim se niste bavili. Zašto? Pa, zato što vam je bilo lepo da sedite u toploj sobi i da odatle kritikujete nekog ko nije bio u toj toploj sobi.
Smeta vam što sam nosio ćebad ljudima koje smo izvlačili iz poplavljenih područja, da, i to je posao premijera, jer posao premijera je da bude sa svojim narodom, da pomogne svom narodu u svakoj situaciji, na svakom mestu.
Smetaju vam klozeti. Znam da nije politika i dok nije bila politika, dakle, dok nije bila politika, upravo nam se to i dešavalo. Imali smo slučaj da smo imali prljave klozete i da nigde niko ni na koji način u stvari nije ni brinuo o tome. I onda sam rekao – ništa, pravimo ovu akciju preko Kancelarije za javna ulaganja i danas, u ovom trenutku da vas obavestimo, 309 objekata obnavljamo, mislim da ćemo do kraja godine već uspeti taj broj da uvećamo na šest stotina i naredne godine, ja sam pogrešio, mislio sam da možemo 1.000, ali sami znate da po procedurama nije lako i da je to mnogo komplikovanije nego što izgleda, ali ćemo zajedno sa sledećom godinom imati preko 1.500 objekata, dakle, i domova zdravlja i ambulanti, i škola, bolnica i svega drugog što radimo, i to ne govorim o ovim velikim sistemima kakav je Klinički centar.
Dalje, rekli ste da ja govorim da su građani lenji. To mi pokazuje da nisu slušali, jer sam ja juče ovde nedvosmisleno rekao da nas je sistem 60-ih i 70-ih, socijalističko samoupravljanje, dovelo do toga da izgubimo preduzetnički duh, a sve što nam se dešavalo 90-e i dvehiljaditih da smo izgubili radne navike. Bio sam vrlo precizan. Upravo sam govorio o sistemu, a Srbi nikako nisu lošiji ljudi od bilo koga drugog. Ja nemam rasističke teorije da bih rekao i da smo bolji od nekog drugog, ali svakako nismo lošiji.
To što sam otvoren, pa mogu da kažem šta mislim o mnogim stvarima, pa jesam. Zato mi smeta kada se hvalimo neradom i kada vi možete da izađete 500 puta napolje, a ja ne mogu da izađem i pri tom ćete da mi govorite kako možete vrednije i marljivije da radite. Ne možete. To znam i kada ste radili u Vladi. Slučajno to znam. Možda ste najpametniji na svetu. Po ovome što govori Dojče vele i Amerikanci vidim da jeste, ali ja to nikada ne bih mogao da smislim te modele.
Ali, vidite, znam tačno ko koliko radi u Vladi, za svakog ministra. Znam tačno koliko ste radili. Nikada ni o tome, ni o drugim stvarima nisam govorio i po tome se ljudi prepoznaju. Zato sa vama niko nikada neće da sarađuje, niko, nikada. Nema tog kog možete da nađete ko hoće sa vama stvarno da sarađuje, i svi to znaju i svi u ovoj sali to znaju. Smejali su vam se čak i oni koji vas tapšu po ramenu. Smejali su vam se dok ste govorili o stranim investicijama.
Pričali ste besmislice. Pričali ste bukvalno gluposti. Pričali ste nešto što je nemoguće da bilo ko razume. Ja se ne žalim na ometanje bilo vizuelno, bilo audio. Meni ne smeta ništa, samo da vidim hoćete li moći da izdržite da držite tu ruku dok ja ne završim, a da je ne spuštate da vidim, da li ste bar toliko vredni.
Dakle, ja sam saglasan sa tim da postoje. Izgleda niste mogli da izdržite ni 30 sekundi.
Dragi prijatelji, svi ste videli, oni gledaju u kameru kada ih kamere snimaju i onda dignu, a teško im je da drže knjigu od 50 grama u svojoj ruci.
Dakle, ja nisam ovde zbog prenosa, već zbog istorije, ali oni jesu zbog kamere i prenosa.
Kažete da je problem partokratija ili partitokratija, kako god hoćete. Samo ima jedan problem, pa, vi ste najbolji mogući primer kako to ne treba da funkcioniše i kako se zloupotrebljava partijska moć. Vi ste ovde, nećete verovati, udruženje Dosta je bilo iz Beograda, obratilo se sa zahtevom u dodelu u zakup sledećih poslovnih prostorija: poslovnog prostora u Beogradu u ulici Bogdana Žerajića broj 24a, poslovnog prostora u Beogradu ulica Radnička broj 54, druga zona, i poslovnog prostora u Beogradu ulica Dimitrija Tucovića broj 49, prva zona. U zahtevu se navodi da je udruženje Dosta je bilo dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, nisam znao, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva, ne znam ni ja kakvih, u svim oblastima u kojima nešto može da se uradi itd.
Ali, suština je zašto su oni to tražili. Jer, kada traže kao politička partija, oni na to nemaju popust, a pošto oni nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, onda mogu da imaju 80% popusta i tako su hteli da na samo ta tri poslovna prostora ukradu 80% para građanima Beograda i građanima Srbije. Srećom, to im nije dozvoljeno.
Da niste slušali šta sam govorio u Ekspozeu i da vas to uopšte nije zanimalo video sam i po tome šta ste govorili o Zakonu o poreklu imovine. Trebalo je da pročitate i moj prethodni Ekspoze. Videli biste da u tom Ekspozeu nema ni jedne jedine reči o Zakonu o poreklu imovine, i to sam vam više puta govorio.
Hajde, ustanite malo, malo ste stajali, ustanite još malo. E, tako, poslušajte me ljudi.
Dobro je da su malo razonode i relaksacije uneli u Narodnu skupštinu. Ako ništa drugo, pričali su o velikoj ozbiljnosti i velikoj odgovornosti. Dobro je da malo razonode i relaksacije donesu.
Dakle, niste slušali šta sam govorio oko Zakona o poreklu imovine, jer Zakon o poreklu imovine nisam ni pomenuo u Ekspozeu. Juče sam ga pomenuo. I juče sam rekao da ga nisam pomenuo u prvom Ekspozeu, ali da sam o tome govorio kasnije i da sam veoma nesrećan što tako nešto nismo uradili.
Šta ćete, svako se češe tamo gde ga svrbi, i prvo čega se dočepao, to je Zakon o poreklu imovine.
Govorili ste o uređenim sistemima. Ja sam saglasan, SAD su jedan veoma uređen sistem, veoma uređen sistem. Kod njih ne postoji ništa važnije, ne postoji veća vrednost od toga da platite porez i ne postoji veći problem od toga.
Nešto ste se naljutili. Nešto ne cokćete više ko ceo dan što ste radili. Mislili ste valjda da će svi da se razbeže kad se pojavite. Jeste li to očekivali? Jaoj.
Dakle, nadam se da neću biti primoran da čitam, ali da vam kažem, materijal koji sam doneo, ljudi, veći je od Ekspozea pa bar dva ili tri puta.
Sad, nevezano za to, da se vratimo na ozbiljan deo zbog građana Srbije. Nisu oni naročito važni i nisu oni naročito bitni. Da razgovaramo o nečemu što je izuzetno bitno, jer vidim da to postaje mantra svima koji ne znaju ništa.
Neću da govorim o drugim stvarima, ali hoću o sledećem. O tome da treba da, kad govorite o „Železari“, treba da kažete građanima Srbije sledeću stvar da „Železaru“, nas bi koštalo 100 miliona evra. Što vi znate, ostali građani Srbije ne moraju da znaju, a vi morate to da znate i uveren sam da znate. Dakle, da nismo doveli Kineze, 100 miliona evra nas košta da dovedemo do skreča i mi to moramo da platimo. Dakle, prazna fabrika nije nula dinara za nas, to ljudi treba da znaju. I nije nula radnika, a imamo ih u ovom trenutku 5.050 koji primaju platu. Imamo još 5.000 ljudi koji rade sa njima kao kooperanti. Znam ja da je bilo vas baš briga za tih 10.000 ljudi. Imali smo i sreće, uz to što smo mnogo radili i borili se da se to dogodi. Mi bismo, dakle, platili dodatnih 100 miliona samo da uništimo naša postrojenja u „Železari“ a mi smo doveli nekoga ko nam je za to što je bilo ništa, ili minus 100 miliona od imovine, dobili 46 miliona i dobili 5.050 zaposlenih radnika, 5.050 plata i rast BDP i najmoćniju fabriku u Srbiji.
To ljudi u Srbiji treba da znaju. Zato što to pričate je najobičnija magla, kao i svi drugi koji pričaju o stranim investicijama. I to znaju i ovi ljudi ispred vas. To znaju svi. Nije slučajno da u Srbiji postoji tri ili četiri ozbiljne političke stranke. Ne stiče se to za jedan ili dva dana. Zato što to ozbiljnima ne može da se desi. Može da se desi na ličnom nivou ovako ili onako, ali ozbiljne političke stranke da govore na takav način nikada ne mogu da govore.
Vi govorite o tome da strani investitori dobijaju više. Ne dobijaju. Dobijaju potpuno isto kao domaći. Ko vam to kod nas proizvodi bojlere? Ko je to ko proizvodi bojlere kod nas tražio subvencije, a da ih nije dobio? Da je tražio bilo kakve podsticaje? Imate li slučaj? Nemate ga. Nema ga nigde. Evo „Bekament“ odlično radi. Firma izvozi u Albaniju, izvozi u Hrvatsku. Dobili su sve što su dobili i svi drugi. Kako se zove ova druga firma u Plani ili Palanci ili Smederevu, ne znam već, takođe su dobili sve isto. Još dve nove firme su danas u, mislim, Leskovcu i ne znam gde, privatne, takođe su dobile.
Svako će da dobije ko nam ponudi plan, ko nam ponudi program. I ne ode milijardu evra, nemojte da izmišljate. Nemojte da izmišljate, milijardu evra nije otišlo čak ni u vreme „Fiata“, jer su nam i tamo obaveze bile značajno manje. Ali to vama tako dođe, zato što je lepo. Znate narode 180, 200 miliona ovde to je sitnica, jer mi ovde ćemo da dobijemo milijardu. Nemojte da pričate svašta. I sa tim je dosta. To su najobičnije prevare i najobičnija magla, kao i sve drugo.
Vreme je da ustanete, niste dugo i biće zanimljivije ljudima ovde u sali. Svaki put kad ga nešto pogodi, oni dižu Poslovnik, kao da će Poslovnik da mi zapuši usta. Pa, ja se ničega ne plašim, a ne vas da se plašim. Nisam se plašio ni kada su mi pretili u Briselu kada su mi govorili da mi je gotovo sve i da treba da znam šta sam uradio kada sam odbio onaj prvi Briselski sporazum, ne vas ću da se plašim, vaših izmišljotina i neistina i svega što ste ispričali ovde.
Dakle, ja mislim da je veoma važno da građani Srbije znaju, pošto sam vam već odgovorio danas za ustavni sud i za penzije, sad ću da vam odgovorim i za sve investicije. Ne, to ću u replici.
Dakle, naravno da ne razume gospodin Radulović ugovor koji je mogao da pročita oko „Er Srbije“. Ne razume i ne može da razume, a možda i neće. Ima tu svega pomalo. Dakle, on ne zna da računa ni neto rezultate, ni prihode od prevoza roba i pošte, ni operativne prihode, ni šta je bez dotacije operativni prihod i ovaj drugi prihod, šta je naša ugovorna obaveza da kao većinski partner ulažemo u preduzeće, a šta je ugovorna obaveza „Etihada“ itd. Dakle, ni dinara nismo uplatili više od onoga što je naša ugovorna obaveza. Uspeli smo da dobijemo danas vrednost aerodroma…
Digni, bre, malo Poslovnik. Dakle, imali su, izvinjavam se što nisam persirao, ja sam kriv, oprostite.
Dakle, imali smo aerodrom koji je vredeo 50 miliona evra. Danas vredi u ap frontu da dobijemo na 25 godina odmah 350 miliona. Možemo li, Vujoviću, 350 miliona? Otprilike. Govorim o realnoj ceni, 350 plus concession fee između 10 i 15 miliona evra svake godine, pa vi izračunajte. Od nečega što je propalo, što nikakvu vrednost nije imalo napravili smo zlatnu koku Balkana, ne samo Srbije, ali ne vredi, ne možete to da priznate. Ne možete to da priznate zato što treba da se nađe neki model kalifornijski ili kanadski ili ne znam već kakav, da se to nešto čudno desi. Ovde nema nikakvih čuda. Ovde je sve potpuno normalno, sve potpuno vidljivo i apsolutno transparentno.
Da odgovaram na ono što su mi pričali šta će sa strane da govore, o tome ko su kriminalci, ko nisu kriminalci, pa jedva čekam, samo čekam, pa da vidim šta će da kažu, pa ćemo onda da vidimo i ko je kakav kriminalac i ko na šta ne odgovara i o svemu drugom.
Veoma je važno da ljudi u Srbiji znaju da nam bez stranih investicija nema oporavka. Naš preduzetnički duh nije na tom nivou i zato insistiramo na dualnom obrazovanju, a za tri, četiri, pet godina, ako možemo, da budemo nosioci tzv. pametne industrije, posebno nosioci u razvoju IT sektora. Nema problema, bolje da se oslobađamo tzv. labor intensive, radno intenzivnih industrija i da prilazimo tome. Danas ne možemo da biramo, ne možemo da se ponašamo drugačije. Ovo je jedino moguće i to je jedino što radimo.
Znaju oni to, ali nisu naročito zainteresovani da kažu ono što je istina, jer u našoj zemlji postoji nešto, a to je da vam mržnja donosi poene. Neke novine napisale sutra, kaže, „Plaćamo to da navijači ne viču Vučiću pederu“. Ja im kažem, danas im nacrtam ovde, oni samo viču Vučiću pederu bez prestanka. Ništa drugo ne viču. Šta da radite? Šta ćete? Kada nekim rukovodi mržnja, kad nekim rukovodi neistina i to je jedino moguće. Na sve da odgovorite ne možete, i to je ono što jeste vaš problem, i to ozbiljan problem.
Na to koliko mogu da odgovorim, odgovoriću. Ne mogu na sve da odgovaram, ali želim da se zahvalim na činjenici da ste bar danas ovde. Bilo bi dobro da ste bili juče, onda ne biste pogrešili oko Zakona o poreklu imovine, ne biste pogrešili oko nekih drugih stvari, a što se karo papira tiče, kad god ste zainteresovani, navratite, ja ću vam pokazati lično, ali ne mislim da je to za paradu ili za bilo koga drugog, pošto mislim da imam dovoljno pameti da sam pišem, mislim da sam dovoljno obrazovan da sam pišem.
Sa druge strane, kako bih vam rekao, hajde ko Boga vas molim kažite nam neku ozbiljnu ideju šta to treba da uradimo, recite o nečemu o čemu smo govorili u ekspozeu, bilo šta. Dvadeset minuta ste govorili da ekspoze niste pomenuli, da ga ni jednom rečju niste pomenuli, sem da vam je ekspoze kasnio. Kada ste vi birani za 24 sata, tada vam nije smetalo, tada je bilo sve u redu. Odoh trk do fotelje, tada je bilo super i tada procedure nisu pogažene, sa da procedure pogažene. Koja je procedura pogažena? Koji član Ustava? Koji član zakona je pogažen? Kog podzakonskog akta? Nema ništa. Eto tek tako da nešto kažemo, tek da nešto izmislimo. Uopšte se ne sekiramo što smo nešto izmislili.
Pričate o partijskim vezama. Pogledajte na šta vam liste liče. Pogledajte šta vaši partijski drugovi govore koji su bili partijski drugovi sedam dana. Ne šta ja govorim, nego vaše partijske kolege. Da nije „Dojče vele“ Vučićev tabloid? „Dojče vele“ svaki dan govori nešto protiv mene, kao što znate. Ne poznajem nikog iz „Dojče velea“. Da nisu nekredibilni, govore ne istine, lupaju Amerikanci gluposti oko poreza, ne znaju Amerikanci šta je porez. Vi znate, a oni ne znaju, pa su pogrešili nešto.
Meni nije problem da ulazim u takvu vrstu rasprave ali je uvek bolje da se vratite na ekspoze i da kažete šta je to što biste vi uradili. Bilo bi dobro da ste pohvalili nepostojanje deficita zato što znam da znate koliko je to važno i koliko je to dobro. Bilo bi dobro da ste o nekim stvarima pristojno govorili, kao što su drugi govorili ovde makar o deficitu iako su sve drugo kritikovali. Nemam problem, veoma sam srećan što ste danas govorili, nadam se da ćete imati tu priliku što češće i što više u budućnosti, a ja ću gledati da ne propustim tu priliku da vam se svakog meseca najmanje po jedanput odavde obratim i da mogu da ukažem na sve to što ste izgovorili u prethodnom periodu. Hvala vam najlepše.

Samo dve reči. Naravno da vas nisam uvredio, nikoga vam u porodici nisam pominjao, nisam pominjao ni drugima, a znate da bih mogao, ne radim to.
Vi ste to radili tamo gde nisam mogao da vam odgovorim, onako kako džentlmeni ne rade. A tamo gde sam da vam odgovorim ćutite kao zaliveni. U tome se razlikujemo nas dvojica, što ja ne bežim od duela a ne ogovaram vas i ne govorim strašne stvari kada niste prisutni da govorite.
Sada da vam pokažem šta je rekao, kada pričate o podacima. Malo pre je govorio o Fondu za razvoj i bačene dve milijarde evra, gospodin Radulović. Bilansna suma Fonda za razvoj je 140 milijardi dinara svega i kakve su to dve milijarde evra, o čemu priča, gde su te dve milijarde? Nema veze, onako usput smo rekli pa kako bilo. Nikakav problem nije da se ne kaže istina, ako prođe prođe.
Inače, ako je jedna milijarda evra mogla da se uštedi na zaposlenima, to znači da je trebalo otpustiti 120.000 ljudi. To znači da biste 24% zaposlenih u javnom sektoru otpustili. To je ozbiljna tema i o tome je trebalo da govorimo, samo što to niko nije umeo da prevede građanima Srbije. Da, gospodin Radulović bi otpustio 25% ljudi u javnom sektoru, 25% ljudi da bi mogao da ostvari ono što je rekao, uz ovo što je neistina.
Ako je uvreda gospodinu Raduloviću to što sam samo pomenuo, čak nisam ni pitao hoćete li da platite i kada ćete da platite, što sam samo pomenuo porez, što je tema celokupne javnosti u Srbiji, izvinite onda sam verovatno pogrešio. Ja računam da je pitanje plaćanja poreza …
Imao sam iskustva kada sam kasnio u plaćanju pre jedno 15 godina za infostan ili za tako nešto, skupo sam to platio, jel tako bilo, jel se sećate, to je kada ste vodili onu kampanju protiv mene.
(Radoslav Milojičić, s mesta: O tome ću posle.)
Dakle, skupo sam to platio. To je kod mene račun bio 80.000 dinara, tako nešto, kakav crni račun od milion i 69 hiljada dolara? Odakle ljudi milion i 69 hiljada dolara? I to samo za porez.
Ali, mnogo je važnije ovo drugo što smo danas raspravljali i oko stranih investitora i oko Fonda za razvoj, što nije bila moja ideja uvek sam se ježio banki, razvojnih i svega ostalog, jer je tačno da je to mesto za moguće zloupotrebe i to je jedina stvar koja nije neistinita.
Mislim da su građani danas mogli dobro da shvate i ko razume šta su stvari koje možemo i koje moramo da menjamo. Nemojte da imate nikakvu iluziju, šta god da kažete, a da je prihvatljivo za državu ja ću svaki put da kažem da je to prihvatljivo i da je to u redu. Neće mi smetati sva lična mržnja koju ste prosipali protiv mene i protiv moje porodice, jer se ja po tome razlikujem od vas. Onog sekunda kada to izgovorite niti dižem Poslovnik niti postajem nervozan kao vi. Vi ste me relaksirali i oraspoložili. Imao sam težak i naporan dan do ovog trenutka, gotovo 12, 11 sati sam ovde, svakome sam morao da odgovorim i jednog trenutka mi nije bilo tako zabavno kao u dijalogu i razgovoru sa vama. Hvala vam na tome i želim vam mnogo uspeha i u budućnosti.

Ne bi bilo fer da se vama ne zahvalim na podršci i da kažem da sam negde pomalo zadovoljan, kao što znate, nikada nisam u potpunosti, činjenicom da najveći broj, ne samo najveći broj, već i najveći procenat, prisutnih poslaničkih grupa, ovde su poslanici SNS-a. Dakle, i jasno je da ćemo morati da budemo još disciplinovaniji u budućnosti i mnogo toga da i dalje menjamo kod sebe, ali time pokazujemo i time ste vi danas pokazali odgovornost prema građanima Srbije, zato što građani Srbije ne plaćaju ni članove Vlade da oni ne budu u svojoj vladi i da ne rade svoj posao, kao što ne plaćaju ni narodne poslanike da budu van sale u trenutku kada imamo plenarno zasedanje.
Ja sam zadovoljan što ste se vi ponašali disciplinovanije i odgovornije. Neki nisu hteli ni juče da slušaju, bilo im je teško da sede, danas su došli da iskažu argumente i brojke, a videli ste da smo im bukvalno svaku brojku brojkom demantovali, bukvalno svaku. Sve što su iznosili, ništa nije moglo da prođe.
Na kraju ove, kako bismo je nazvali, iako nema više načelne i rasprave u pojedinostima po ovoj temi, nastaviće se načelna rasprava, ali po poslaničkim grupama, šefovi poslaničkih klubova su završili, hoću da kažem da sam veoma zadovoljan što smo imali ne samo ravnopravan pristup, čini mi se da je bilo više šefova opozicionih grupa, i tu su imali prednosti, iako imaju po samo pet ili šest poslanika, ali da nismo ustuknuli nijednog sekunda zato što smo znali, ne zato što smo samo hrabriji ili zato što želimo da se sukobljavamo politički, već je važno da nismo ustuknuli jer to pokazuje našu čvrstinu, čvrstinu naših ideja, čvrstinu naših opredeljenja, našu sigurnost da radimo dobru stvar za našu zemlju, našu ubeđenost da smo na dobrom putu i našu veru da Srbija može još bolje i da Srbija može još više.
Videli ste da one koje znam dobro, koliko vremena su provodili u Vladi i koliko su radili, kada kažem: „znam vas, da ne možete da radite mnogo“, da nemaju šta da kažu. Zato što znam, sa mnom su radili. Postoje ljudi sa kojima sam radio za koje tako nešto neću da kažem, jer ne mogu da kažem. Zato se veruje i onome što izgovaram, jer bez obzira na to da li mi je neko veći ili manji politički protivnik, govoriću istinu. U ovoj borbi, kada dolazimo inače da odgovaramo u Narodnu skupštinu, biće stvari gde morate da kažete – da, u redu je, u pravu ste. Ali, mi smo imali mnogo argumenata, mnogo stvari kojima smo mogli da se pohvalimo, ali je bilo i mnogo toga što smo sami kritikovali i dobro je da smo i danas čuli reči kritike po određenim pitanjima i te stvari ćemo morati da ispravimo.
Zato je važno da brzo donesemo i zakon o poreklu imovine i mnoge druge zakone o kojima smo danas govorili. Zato što ćemo time da uradimo još jednu stvar, ne zaboravite, nije to zakon osvete, nije to zakon protiv bilo koga, ni protiv kakvog tajkuna ili političara ili bilo koga, to je zakon kojim ćemo da učinimo to da onaj ko ima „poršea“ i „ferarija“, o kojem sam već govorio u svom ekspozeu, ne može da prijavi državi Srbiji da je na minimalcu i da prima 22.000 dinara, jer 22.000 dinara treba da primaš 22 godine da bi to mogao da kupiš, a da ne jedeš u međuvremenu i da ne piješ vodu, što nije realno, složićete se, i više od toga. Dakle, time ćemo neke ljude da uvedemo iz sive zone, pre bih rekao crne nego sive zone, u legalne i regularne tokove. Neko će morati da prijavljuje svoja primanja. Nama je prosečna plata da kažemo 405 evra. Ona nije, prosečna zarada je 405 evra, ona je veća. Zato što imate bukvalno 30 ili 40 posto poslodavaca koji isplaćuju minimalac da bi se državi platio minimalni porez jer na to ide oslobađanje 11 hiljada, ne znam ni ja šta sve, a onda u kešu dotiraju do 30, 40 i 50 hiljada. To svi znamo u Srbiji i svi o tome govorimo. Ovo, uz povećanje minimalne zarade, što je dobra vest za najsiromašnije radnike, će to koliko-toliko da promeni.
Danas sam ja očajan iz još jednog razloga koji vam nisam rekao. Dobio sam jutros u Vladi Srbije izveštaj Poreske uprave. Dobijem izveštaj poreske uprave koja je išla u kontrolu desetina restorana u sedam ili osam gradova u Srbiji. Recimo, od 90 objekata, 83-84 su pred zatvaranjem zbog neevidentiranja prometa preko fiskalne kase, druga inspekcija zbog neprijavljivanja radnika itd. Znači, mi, ljudi, pričamo o ogromnoj poreskoj evaziji i mnogo većim prihodima koje mi možemo da imamo, iako su nam prihodi mnogo bolji nego što su bili ranije.
Mi moramo da zamolimo svakog građanina da na svakom mestu traži fiskalni račun. Nemaju šta da vas pitaju – jel plaćaš ti karticom ili plaćaš kešom, on ti donese fiskalni račun, a ti plati kako hoćeš. Tek ako treba da ukucaš broj, tad može to da te pita koji ti je broj ili ga sam ukucaj, ako ti nije na potpis. Ali to ljudi moraju da znaju i mi o tome moramo da znamo na svakom mestu.
To je nešto o čemu moramo da pričamo svuda i to ljudi moraju da znaju, zato što ste prevarili sebe kada ne uzmete fiskalni račun, zato što ćete imati školu manje, imaćete put manje, imaćete bolnicu manje. Mi iz tog novca finansiramo bolnice i škole, mi nemamo odakle drugo to da finansiramo. Nemoguće da pronađemo novac na drugoj strani, ali ako dobijete spisak 90 objekata, od kojih 84 su pred zatvaranjem i to su baš birali one gde je trenutno nešto, jači promet, da li su planine, banje, itd, da li je to moguće? Da li je moguće da mi ne možemo sebe da vaspitamo?
Imamo niži PDV nego što ga ima 90% zemalja u okruženju. Samo Bugarska ima 20%. Za ugostiteljske objekte ima Rumunija niži i nema više niko niži. Hrvatska i Mađarska 25, 27%. Moj prijatelj Orvan sad smanjuje baš za restorane i sad gledam kako to hoće da uradi. Ako to bude dobro, kao što smo od Finca preuzeli vaučere za turizam, preuzećemo i neke druge ideje, nije to problem. Ali moramo da budemo disciplinovaniji.
Znate šta kod nas kažu – e, pusti, zeznuo sam državu. Pa, nisi zeznuo državu, zeznuo si sebe. Država si ti. Država ti je i avion tvoj, i put tvoj, i ulica tvoja i sve drugo. Na kraju to tražiš od države. Država je i policajac koji te čuva.
I evo, sad se ljudi neki s pravom bune, iz Gavrila Principa ulice u Beogradu, zbog toga što su im nehigijenski uslovi za život, zbog drugih stvari i ništa nisu slagali, zbog velikog prisustva migranata gde vi ne možete ljude da držite u kavezu, a onda se ljudi osećaju nebezbedno, nesigurno i sad se mi mučimo šta da uradimo. Ali, da bi ste angažovali policajce i da bi policajci radili, neko mora da ih plati. E, kad vi ne uzmete fiskalni račun, oni nisu plaćeni. Samo to ljudi treba da razumeju, da vi fiskalnim računom niste pomogli nekome, nego ste uništili sebe.
Uzeo sam taj primer samo da se vidi koliko smo nedisciplinovani prema sebi. Neće u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji ni da pomisle to da urade, neće da pomisle. Ne postoji takva kultura. E, meni država nije dala. Ma, dala ti je, nije istina da ti nije dala. Dala ti je, svakome od nas je dala mnogo i svi smo se školovali mnogo jeftinije, neću da kažem besplatno, jer besplatnog školovanja nema. Školovali mnogo jeftinije nego bilo gde drugo u svetu, to je država platila. Platila nam i puteve i bolnice i mnoge druge stvari. Lečimo se loše. Probleme imamo, država uglavnom plaća. Ne računam one koji idu kod privatnika i plate kešom.
Da bi država mogla da funkcioniše, mi moramo da budemo disciplinovani i moramo da poštujemo tu državu. Šta mislite, što je nekima neprijatno kada o određenim temama govorite? U stanju su da izgovore svašta kad niste tu i kad niste u poziciji da se suprotstavite. A kad sam ovde i kada sam u stanju da odgovorim, e onda – ej. Lako je udarati u džak, a nije baš lako udarati, ni ući u ring i boriti se.
Zato je Srbija najvažnija za nas i zato moramo to da menjamo kod sebe, ako uspemo. Ako ne uspemo nećemo da budemo ni prvi ni poslednji narod koji će polako da gubi sve što je sticao vekovima. Zato sam vam zahvalan na disciplini i zahvalan na borbenosti. Na tome što ste pokazali da niste vreća za udaranje i na tome što ste pokazali da ste u stanju da se borite za svoju zemlju i da po tom pitanju ne pravite kalkulaciju.
Hvala još jednom, a ja se izvinjavam ako sam i vama danas mnogo vremena oduzeo i svima ostalima odgovarajući, ali sam želeo da pokažem i da neću da dozvolim da nas neko vređa, da neko govori najgore moguće stvari i da to ostane bez odgovora i da misli da ih se mnogo plašimo i da ne smemo da odgovaramo na neistine.
Čuli ste malo pre, kaže, dve milijarde evra, onda pokažete da je to nekoliko puta manje i nema odgovora i niko se ne sekira, eto slagali smo, eto izmislili smo. Nema problema, ponovićemo to još 5.000 puta, i tako za sve drugo. Pričaju stalno o nekim kriminalcima i ne znam čemu, kad kažem – pa ajde, pričajte o tome, hoće, ali kad ja nisam tu. Kad su sami. Pošto sam se tih besmislenih i lažnih priča naslušao, o tome kako mi je brat uzeo restoran, o tome kako je vlasnik nekog poljoprivrednog zemljišta gde nikad nije ni bio, ne zna ni gde je, pojma nema o čemu se radi, do, ne znam, najgorih mogućih uvreda i najgorih mogućih laži.
Hoćete da vas podsetim kako su neko vreme pričali kako Srbija ima 130.000 policajaca, kako su kineski lekovi loši zato što su za male ljude? Dokle više sa tim lažima. Vi se smejte, vi se ne sećate toga, Marjan se seća, to je rekao Dragan Veselinov, čak su i bacali neke lekove što Vjerica kaže zato što su rekli, Kinezi prave lekove, nisu oni za nas, to su za male ljude. Možete da verujete. A zašto su to radil? Zato što kažu, Kinezi će da glasaju za jednu političku opciju zato ih dovode ovde. Kroz kakvo smo mi ludilo prolazili. E, zato neću da im dozvolim da to ludilo prođe bez odgovora. I, samo zato sam ovde i strpljivo im odgovaram na svaku uvredu, na svaku reč koju su izgovorili i neću da odustajem od toga.
I, ono što ja mogu da vam obećam, to je da ću da se borim sve vreme i da mi neće biti teško da dođem u Narodnu skupštinu najmanje jedanput mesečno da odgovorim, iako niko od prethodnih premijera to nije radio na takav način i nije toliko dolazio. Zato što hoću da pokažemo da smo spremni na dijalog, da smo spremni na duele, ali na prave duele i nema problema, pa da vidimo čiji su argumenti jači. A, ne to, mi ćemo da kažemo negde protiv nekoga nešto, a da tog nema.
Ja kada govorim, ja govorim o Srbiji i nikada ne govorim ni o kome drugom kada sam sam. Ja samo kad njima odgovaram o njima govorim u njihovom prisustvu i samo odgovaram i ništa više i u tome se razlikujem. Tako se ponašaju džentlmeni, tako se ponašaju politički džentlmeni. I oni koji se toga drže, oni u politici imaju šansu, a oni koji rade po principu – udri u vreću, udri dok protivnika nema, a kad je on tu beži i brže bolje se povlači. Ti verujte mi u politici neće uspeti.
Zato sam zadovoljan što ste vi smeli i hteli da branite naše pozicije i što niste ustuknuli iako su vam svi predviđali lošu sudbinu govoreći kako ćemo da propadnemo, da nestanemo, kako će da nas upropaste. Evo videli smo danas kako je prošao dan, pa neka građani Srbije imaju dovoljno argumenata da procenjuju. Hvala vam.

Ja želim samo da nekoliko reči kažem. Naravno da je veoma važno kakve ćemo odnose da imamo, kako god da to krstite, u Raškoj oblasti, Sandžaku ili u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Varoši, Priboju, Prijepolju, važno je da ti odnosi budu bolji i važno je da razgovaramo.
Mi kada smo krenuli da razgovaramo sa Albancima, ljudi su govorili - pa nema dogovora nije urađeno jedno, drugo ili treće. Koliko god i danas možemo da se žalimo na bezbroj stvari i da govorimo kako su Srbi ugroženi posebno u metohijskim selima gde se vraćaju istoka Kline, situacija je neuporedivo bolja, ti napadi su ređi, incidenti takođe. Za nas je važno da razgovaramo. Mi želimo da Republiku Srbiju osećate kao svoju državu, kao što mi Bošnjake želimo da osećamo kao nama prijateljski i veoma blizak narod.
Ja sam nekoliko puta to rekao, o tome sam razgovarao sa Rasimom čini mi se bezbroj puta i ranije i sa vama sam o tome razgovarao. Mislim da Srbi i Bošnjaci ne mogu da žive jedni pored drugih kako to možemo sa nekim drugim narodima. Mi ćemo morati da živimo jedni sa drugima i to ne u narednih godinu ili dve, narednih pet godina, već ćemo to morati da radimo u narednih stotinu godina.
Sve drugo bi bila katastrofa i za Srbe i za Muslimane. Ja nemam nikakvih iluzija po tom pitanju. Bezbroj sam predloga čuo kako vi kažete sa ove naše strane, a i sa te vaše strane. Nijedan nije bio naročito pametan, posebno što znam koliko ti nepametni predlozi mogu da unište godina života i koliko mogu da razore čitave narode i zemlje.
Mi ćemo gledati i nastaviti da ulažemo i u Sjenicu, i u Tutin, i u Pazar, i u Prijepolje, i u Priboj, i u Varoš, kao i u druge delove Srbije i mislim da smo u prethodnom periodu, Rasime, čini mi se više nego ranije uložili posebno u Pazar. Naravno to nije dovoljno. Ja znam koliko puteva nedostaje i znam da Bošnjaci neretko misle da je to zato što nećemo da povezujemo bošnjačka sela, nije to razlog. Isti problem imamo i sa srpskim selima. Hiljade kilometara puta asfalta nam nedostaje, ali ćemo gledati da vidimo da tu uložimo i želimo da svi Bošnjaci budu zadovoljni i mi ćemo kao Vlada dati sve od sebe i verujem da ćemo po tom pitanju, koje je ključno pitanje, koje nije pitanje političkih stranaka ili bilo čega drugog, moći da pravimo i kompromise i dogovore, ali pre svega da uvek možemo da razgovaramo. U tom smislu, veoma sam zahvalan na vašoj večerašnjoj diskusiji. Hvala još jedanput.

Mislio sam da čak i ne odgovorim, ali ponoviću još jedanput, pre svega zbog činjenice da neću da dozvoljavam da stalno blate nevine ljude. Ne znaju ni zašto, ali eto, to im je valjda nešto što im je priraslo srcu.
Helikopter koji su pomenuli, ne znaju šta bi rekli. Podsetiću građane, izmišljali su kako je Zlatibor Lončar čekao na aerodromu sa novinarima. To su lagali sa pojedinih javnih servisa. Ne postoji neistina koju nisu izgovorili. Tužilaštvo je donelo odluku. Nemojte da rušite pravni poredak ove zemlje, da vršite pritisak na tužioce da eventualno menjaju svoje odluke ili da ne znam šta čine, pošto su tužioci doneli svoju odluku i nedvosmisleno rekli da nema krivično-pravne odgovornosti.
Tražili ste izveštaj Vojne komisije. Kada ste dobili izveštaj Vojne komisije, smetao vam je izveštaj Vojne komisije. Šta god da se uradi, sve vam smeta ukoliko nije u skladu sa onim što vi očekujete, ukoliko nije u skladu sa onim što vi mislite da je jedino važno rešenje i da je jedino bitno. Tim gore i po istinu, tim gore po argumente.
Kažete – iskren čovek ne priča o iskrenosti, častan ne priča o časti. Ja ću samo da pomenem o koje dve stvari ste vi danas govorili. Jedna je večeras, jedna je danas. Govorili ste o zdravlju i o zdravstvenim pregledima. Sad sami izvucite zaključak. Govorili ste danas na konferenciji za novinare i večeras ste govorili o tome da sam ja govorio toliko i toliko samo da bi se nešto merilo. Ne, ja sam govorio zato što sam smatrao da je važno da izađem sa ozbiljnim i odgovornim planom i programom pred građane Srbije, jer moj plan i program je trebalo mnogo dana i noći da se uradi. Vaš od šest stranica mogao je da se uradi za sedam minuta. Toliko sam mogao rukom da ispišem. Srećom, toliko ste se i zadržali na mestu predsednika Vlade. Valjda u skladu sa ekspozeom, tolika je i dužina mandata.
Ali, ono što sam ja želeo da vam kažem, danas ste kod tog merenja rekli da muškarci valjda u mladosti mere neke druge stvari na taj i taj način. Da li je to vezano sa onom iskrenošću i čašću? Pa, ko o tome priča baš? Samo da ljudi u Srbiji znaju čime se oni bave i šta oni rade i što je nemoć izraženija, utoliko će taj odnos da bude upravo ovakav.
Od svih argumenata čuli smo da su nam investicije najmanje. Slučajno su nam investicije najveće, samo što vi o tome ne znate ništa, ali šta ću ja da vam govorim. Ne vredi tu da dodajem ništa. Ja vam želim mnogo uspeha i uspešan rad i izvinite što sam se uopšte javio da vam bilo šta odgovorim. Nisam siguran ni da je imalo previše smisla. Hvala vam.

Ja ne znam da li ste vi čuli ovaj prostakluk, ali dobro je da su ljudi čuli. Ja nisam to radio, gospodine Živkoviću. Te kafanske trikove vaše…
(Zoran Živković, s mesta: Koje?)
Ali nemojte da vičete i nemojte da me prekidate. Te kafanske trikove u kojem merite dužinu, ja dužinu nisam merio. Ja sam merio pamet. Ali, izgleda da svako meri ono što ima, a pitanje je šta je u pitanju.
Da vam odgovorim, čuli ste vi mene dobro. I na javnom servisu su govorili da je Lončar tamo bio sa novinarima da bi se slikao, a to što je on bio sam, to je njegov posao, da kao ministar zdravlja sačeka dete. Ali, vi niste slušali šta sam ja govorio. Oni su rekli da je bio sve vreme sa novinarima tamo, da je namestio to za slikanje i za sopstvenu promociju. Lagali ste da je to razlog bio zašto je bio tamo. Na tome ste zasnivali celu priču. Sve je organizovao ministar Lončar, on je tražio da se ide po dete. Potpuno je logično, on je ministar zdravlja. Beba umire, treba beba da se spase, i kaže – molim vas, jel možete da pošaljete helikopter. A vi ste rekli da je bio sa novinarima da bi se slikao, a nije bilo nijednog novinara. E, u tome je suština.
Vaš je problem što ti vaši uličarski trikovi, bahati, ne prolaze kod onih ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da se takvim bahatim ljudima suprotstavljaju. Dok sam živ, imaću hrabrosti da vam se suprotstavljam. Nikad vas se nisam plašio, ni danas vas se ne plašim i ni sutra vas se neću plašiti. Nikada za života.
Još nešto oko „Ikarbusa“. „Ikarbus“, za razliku od vašeg vremena kada ste ga uništili, danas radi. Ne mogu da kažem da smo apsolutno srećni, ali radi, proizvodi, isplaćuje plate.
Što se kule tiče, ona se gradi. Dobrodošli u Beograd na vodi da vidite kako je tamo lepo. Mnogo lepše od onoga što ste vi ostavili građanima Niša. Mnogo lepše od onoga što ste ostavili građanima Srbije. Molim vas da odete da prošetate i da uživate. Tamo možete da merite lepotu, da imate nešto bolje da merite.
Što se tiče „Sartida“, za razliku od onih koji su nam ostavili praznu fabriku, pustu, 5.000 ljudi bez posla, za razliku od onih koji su nam rekli – ova fabrika ne može da radi nikada, mi smo, vidite, našli Kineze koji rade tamo i koji će da rade tamo. I mi više nikakve veze sa tim nemamo, osim što imamo veze da smo radosni zbog činjenice da 5.050 ljudi radi i da još 5.000 kooperanata radi zajedno sa njima. Zato sam srećan i u tome je razlika između mene i vas.
Ja ne mogu da merim to što biste vi želeli da merite. Ja bih da merim rad, da merim znanje i da merim obrazovanje, svidelo se to vama ili ne. Ja mislim da to mnogo više od vaših mernih jedinica zanima i građane Srbije.

  Samo da se zahvalim i sada ili da nam dopustite da više članova Vlade u tehničkom mandatu napusti salu ili da nastavimo ujutru u deset časova, pošto imamo velikih problema sa nevremenom u Požeškom, Bajnobaštanskom kraju i inače u Zlatiborskom kraju. Bar četiri člana Vlade bi morala da napuste, možda i pet članova bi moralo da napusti.
Samo nam recite šta je to što vi želite, posebno pitam političke protivnike. Vidim da žele sutra u deset, kako vi odlučite, to je moja molba, ali kako god da kažete, ostaću ovde svakako.