Želim da se zahvalim gospodi Mijatoviću i Krkobabiću. Oni su izneli neke argumente koje ja nisam iznosio, a to je o onome koliko mi stvaramo, a koliko stvaraju neki drugi, a kako bismo želeli da živimo neuporedivo bolje trošeći ono što nismo zaradili. Vi ste potpuno u pravu za javna preduzeća i za to koliko ćemo moći od njih da naplatimo.
Pošto ne vidim gospodina Krkobabića, ustaću ovaj put da na takav način mogu da se obratim.
Dakle, pre svega što se javnih preduzeća tiče, mi smo se dogovorili da za 150 miliona evra uvećamo prihode države od javnih preduzeća u odnosu na one koje smo imali. Ti prihodi moraju da budu mnogo veći, ali 150 miliona evra će biti uvećani prihodi. Imamo nekoliko ozbiljnih problema, to je „Srbijagas“ dobrim delom opravdano, jednim delom neopravdano, većim delom je opravdano zato što toplane po Srbiji ne plaćaju račune, a onda vam dođe skandal, pa kažete – nemate grejanje u Boru, nemate grejanje u drugom, trećem, petom ili 10 gradu.
Beograd je tu ubedljivo najuspešniji i ako ništa, nova uprava Beograda je dve stvari uradila veoma dobro, a to je da više nema nikakvog zaduživanja grada, apsolutno nikakvog da su stvari postavljene na realne osnove i da svoje obaveze prema Republici i prema javnim preduzećima u potpunosti ispunjavaju i to što su uspeli da podignu naplatu u GSP-u, to je takođe veliki uspeh i smanjenje gradskog deficita veoma značajno.
Molim samo i sve ostale da to razumeju koliko je važno, jer ne možemo da okrivljujemo „Srbijagas“ sutradan ako njemu čitavi gradovi i čitavi regioni uopšte ne plaćaju račune.
Dakle, naš je problem u tome što su imali neka javna preduzeća godinama, decenijama i skrivene račune, račune koje mi nikada nismo videli u našim bilansima, račune koje vi nikada niste videli u budžetu, račune koje mi nikada nismo prikazali poslanicima, ne ove godine, nego nikada kroz istoriju srpskog parlamenta.
I to je ono što nam MMF zamera, MMF nam zamera to što smo mnogo toga držali ispod linije, zato sam vam ja pročitao sve ove podatke, pročitao sve ove podatke veoma precizne, da mi ne želimo da krijemo od javnosti i moraćemo tu metodologiju da promenimo, jer sve garancije državne nam se važe kao javni dug i sve nam to računa MMF, samo mi ne računamo u naš deficit.
I pre mislim da je to naša greška u računici dugogodišnja, višedecenijska, nego što je to greška MMF.
Mi ćemo kao što znate, uzeti od „Elektromreže Srbije“ 60 miliona evra, to je najveći novac, zatim od „Telekoma“ Republike Srbije, naravno od „Pošta“, razume se od „Jugoimport“, SDPR 20 miliona, a ono gde imamo probleme, to su „Elektroprivreda Srbije“ i „Srbijagas“, „Srbijašume“ i tu imamo ozbiljne probleme i tu su nam potrebne svakovrsne promene u odnosu prema tim preduzećima, da bismo mogli da ostvarimo značajniju dobit i značajnije prihode, značajniji profit da bismo to mogli da zadržimo u državnoj kasi.
Takođe, verujem da ćemo smanjiti naša izdvajanja za naša preduzeća u restrukturiranju, jer smo krenuli u rešavanje tog problema.
Postoji jedan deo preduzeća za koji niko nije zainteresovan i koji će morati da ide u likvidaciju, već 10, 15 godina tu ne postoji bilo kakav proizvod, niti neko obavlja bilo kakav posao, ali postoje preduzeća koja 10 godina nisu radila, a za koja postoje zainteresovani ljudi, kompanije da ih preuzmu. Mi sa njima vredno i naporno radimo i trudimo se i pokušavamo da pronađemo najbolje rešenje.
Zato ćemo ići sa našim izdvajanjima i sa tim da država pomogne.
U čemu je sada naš problem? Znam da vi znate, ali mi je važno da građani znaju kada nemate podršku i kada ne postoji taj jasni konsenzus, hoću da ljudi znaju o čemu je reč.
Dakle, ako bismo mi prodavali halu u Priboju, mogli bismo da uzmemo milion ili milion i po evra na tu halu, ali to je samo nešto što imovinski vredi i posle toga vi nemate više nijednog zaposlenog.
Ako mi kažemo, uzmite halu besplatno, mi ćemo vam dati još pet, šest, sedam, 10 miliona evra, imate da sačuvate 600 radnika, da obnovite proizvodnju, da nam uplaćujete poreze i da imate obavezu da taj broj zaposlenih držite toliko vremena i da povećate broj zaposlenih u narednom periodu za još 300 ljudi, onda će to nas da košta. Ali, za to nam je potreban konsenzus i potreban nam je razumevanje ljudi, prvo da znaju da nismo lopovi, da ne polaze od sebe, da znaju da ništa ne uzimamo za sebe, već da to radimo zbog tih radnika, da znaju da to radimo zbog obnavljanja proizvodnje.
I zbog toga i zbog mnogih drugih stvari nam je konsenzus i te kako potreban. Taj konsenzus je nemoguće postići u društvu u kojem imate dramatično suprostavljanje interesa onih koji bi želeli da sve ostane kao ranije, onih koji podržavaju proteste, a ranije su bili protiv tih koji su takve proteste održavali. Onih koji podržavaju i one proteste koji su besmisleni. Nije problem u protestima koji su smisleni, u protestima u kojima vidite neki ozbiljan zahtev i u kojima vidite rešenje, ali je problem u tome ako je nečija politika, poput Dekartovog – sumnjam, dakle postoji.
Njihova je politika – mrzim, dakle postoji. Videćete kasnije koliko sam u pravu, jer ću biti primoran da brojne stvari demantujem, brojne neistine i laži koji su prethodnih dana izgovarali na različitim mestima i zato ću imati dovoljno hrabrosti da sačekam te veoma glasne i veoma mudre da izgovore svoje neistine, pa da to sve dobije svoj epilog.
Znate, zato što ja nemam vremena da se bavim njihovim svakodnevnim klevetama, već jedanput u dva ili tri meseca dođem u priliku da to odgovorim lice u lice, a kao što znate, nisam ni malo plašljiv i za razliku od njih, obraz mi je čist i hvala vam na tome, ja se ponosim (Aplauz.)
Ali, bez tog konsenzusa u društvu, mi ćemo to morati da izguramo. Razgovarao sam sa Gerhardom Šrederom nedavno, po treći put, ne ovde u Srbiji, da li je u Švajcarskoj ili u Nemačkoj, mislim da je bila Švajcarska i on mi je rekao jednu stvar pre nego što smo ušli u ove reforme i pre nego što sam i vas pozvao, gospodine Krkobabiću da vam iznesem naš plan i pre nego što ste vi izneli vaše primedbe i pre nego što smo se dogovorili oko svega, razgovarao sam i rekao sam mu šta mi je namera.
Rekao sam šta mislim i šta je to što moramo da uradimo, bez obzira na činjenicu da to niko u Srbiji neće da razume. Svakoga dana ćete u svakoj novini da čitate – a što niste uradili ovo, a što niste uradili ono, a što niste skinuli ovome više, a što niste skinuli ovome manje? A što skidate nekom ko ima 80.000 dinara penziju, on je više uplaćivao, a ne skidate onome od 25.000 dinara?
Mi smo se rukovodili, pre svega principom pravičnosti, principom mogućnosti da ljudi opstaju i da ljudi mogu da prežive, zato što ne mislim da ovakvo stanje treba u našem društvu da traje godinama, jer kada mi budemo došli do tih 50 milijardi o kojima je govorio gospodin Mijatović, i ne do 50, već 40 milijardi, a sada smo na 34 milijarde, kada do toga budemo došli, onda nećemo imati problem ni sa dramatično većim penzijama, ni sa dramatično većim platama.
To je pitanje našeg rada, našeg angažmana, naše marljivosti.
Govorićemo kasnije, siguran sam, i o stečajnim pravima i videćete koliko se nisu na ozbiljan način pripremali oni koji su o tome govorili. Nisu proučavali čak ni presude, ni odluke Strazbura, nisu se bavili ničim na ozbiljan način.
Jedino čime su se bavili to je iskazivanje mržnje i to mržnje bez ikakvog pokrića i to im je valjda nešto najlepše što mogu da čuju.
Zato ih razumem, što su srećni kada se neko pojavi ko će da viče „Vučiću, pederu“ ili nešto slično, jer je to njihov usklik, njihove pravde, njihovog znanja i njihovog obrazovanja.
Ja moram da vam kažem da nemam ništa protiv toga, jedino što znam, to je da ne mogu da mi viču ono što su nekima drugima vikali, kada su ih nazivali – lopovima ili nešto slično, znate već.
Mogu da budem i ovo i ono, mogu da budem šta god hoćete, ali nikada mi niko nije vikao i uveren sam da mi niko nikada neće vikati da sam lopov, i u tome je razlika.

Dakle, čuo sam to vaše pitanje i čudio sam se i prošli put, pa mi je drago što sam danas došao. Moram da priznam da ga nisam razumeo. Mi smo po vašem nalogu dali stotine miliona evra za nešto. Vi me sad pitate, ako većinski vlasnih hoće ili neće da nastavi taj posao, šta mi po tom pitanju radimo? Pa, kako vas nije sramota? Pa, kakve mi veze imamo sa tim? Većinski vlasnik se tu pita, a mi gledamo da pomognemo većinskom vlasniku na način na koji možemo.
Nikada od mene niste čuli, iako bih svašta mogao da vam izgovorim za taj novac, da ću reč lošu da kažem o „Fijatu“. Gledamo da pomognemo „Fijatu“ i sve što možemo činimo da pomognemo „Fijatu“ i pitajte ljude iz „Fijata“ da li to radimo? Ako se bilo šta, bilo kad desi, nikakvu odgovornost neće da ima ova Vlada. Imaće je neodgovorni neki drugi ljudi, ili stanje na tržištu. Samo nemojte vi da nam to pitanje postavljate, kao Boga vas molim. Samo nemojte vi koji ste nas naterali da platimo milijardu za to, da nas pitate šta je sa tim? Što, jesmo li nečim doprineli, nečim što ne valja?
Uradili smo ono što vi niste mogli. Dobićemo 10.000 kvotu najmanje da izvezemo u Rusiju, zato što smo imali sastanak sa Vladimirom Putinom i to ćemo da uradimo. Sve ono što vi niste mogli. Završavaćemo, da vas obavestim, sve ono što vi niste uradili i put do Kragujevca i trafo stanicu, sve što niste ispunili, a obećali ste, mi ćemo da ispunimo. Nemojte da brinete. Što se nas tiče, mi nećemo da se ponašamo partijski kao vi, nego ćemo naš posao da ispunimo.
Sada vidite, poštovani građani Srbije, čime se bave. Kažu, imate 3.000 novozaposlenih i mogli ste to možda da prodate poslanicima. Možda je to moglo da vam prođe kod građana. Znate ko su te 3.000 zaposlenih? Znate li ko su ti ljudi? Ukupno u tih dve godine ima 27 novozaposlenih, 27. Sa 25.440, to je 25.467, a ovih 3.900 su oni koji ispaljuju rakete protivgradne, sezonski radnici. E, to su ti ispaljivači protivgradnih raketa, to su ti ljudi koji vama smetaju. Mogli ste da pitate i dobili biste normalno objašnjenje.
Nismo mi vi da zaposlimo 15.000 ljudi u centralnu administraciju, kao što ste to uradili po dolasku na vlast. Novozaposlenih je 27 ljudi, a ovo su ljudi koji ispaljuju protivgradne rakete. Toliko o istini i toliko o tome kako čitate budžet i kako u budžetu piše. I to vam piše u budžetu da je RHMZ. Piše vam da je RHMZ, ali ste se pravili da ne vidite, da ne pročitate, pa ako može narod da čuje nešto što ne valja.
Za razliku od vas mi smo odgovorni. Možda smo nesposobni, nesposobni smo da opljačkamo državu, nesposobni smo da je uneredimo onako kako ste je vi rasturili, ali da vam odgovorim precizno na sledeća pitanja.
Kažete, dve milijarde stranih investicija u 2011. godini. Ja bih se svim ponosio, a nisam znao i dobro je da to jasno kažete. Vidim da sad postoje razni svedoci koji govore o vezi Miškovića sa političarima raznim, ali je dobro da se pre svega ponosite Meškovićevom prodajom „Delezeu“ i to je ono što je bio vaš najveći domet u sve vreme vaše vladavine i ja vam čestitam na tome. Priznajem, a verujte mi, uveren sam da ćemo napraviti neuporedivo bolji rezultat od toga.
Drugo, što se tiče 2012. godine, želim da vas upoznam da ste vi duže vladali u 2012. godini nego neka druga vlada. Sedam meseci, neka druga vlada pet meseci. Stalno volite da dodajete te godine, pola godine i ne znam čega sve. Zaboravljate da smo imali izbore. Predsednik Vlade sam pet meseci. Nekim drugim stvarima sam se bavio, kriminalom i korupcijom, godinu i po dana i dobio narodno poverenje. Sad se bavim svim problemima i tim, pa se zato to smanjuje.
Ali, moram da vam kažem da što se tiče strukture i akciza, u pravu ste. Bilo nam je veoma loša naplata akciza na duvan u prvih sedam meseci. Poslednja tri meseca, to nije jedan mesec nego tri meseca, akciza na duvan raste i premašuje čak i naš plan. Akciza na naftu nam od početka ide bolje nego što je išla.
Ono gde imamo problema, to jeste realni sektor i proizvodnja, to jeste i naplata PDV i na tome preduzimamo određene korake i to neće biti laka reforma. To jeste ono što predstavlja nama najveći problem, bez ikakve sumnje. Ono su neto cifre PDV, ne bruto, ali to nije mnogo važno. Važno je da ste to rekli, pa sada što sa istinom nema mnogo veze nije naročito značajno.
Što se tiče ovih velikih rashoda gde ste rekli – ostali tekući rashodi, pa otprilike ste otkrili kako je negde neko nešto ukrao, uzeo ili ne znam šta, važno je da građani Srbije čuju da su ti ostali tekući rashodi naši rashodi za poplave koje su nas zadesile.
To ste jasno mogli takođe da shvatite, iz budžeta koji ste čitali, ali niste želeli da shvatite. Sada se meni postavlja pitanje – da li treba da rešimo pitanje ljudi koji su poplavljeni, da li treba da im pomognemo ili ne? Svakog dana govorite da nismo bili sposobni iako smo izdali više od 17.000 rešenja i to isplatili, a da dinar nije ukraden, za razliku od onoga što je bilo u Mionici i Kraljevu, ili ne treba da uradimo ništa da nas vi ne biste kritikovali?
Ja sam za to da mi radimo svoj posao, da pomognemo našem narodu, a na sreću imaću uvek vremena jednom u dva ili tri meseca da sve netačne stvari i sve neistine koje iznosite u parlamentu ću moći bar ovde da demantujem. Nisam fasciniran brojem ili visinom decibela kao ključnim argumentom, a što se tiče nezaposlenosti, dobićete ne ankete za koje ste nam govorili da su veoma važne, vi ste nam o tome pričali. To je inače anketa urađena po metodologiji EU. Evropska unija nam samo tu anketu priznaje. Evropska unija ne priznaje naše tačne podatke koje ćete dobiti. Tražio sam da mi ih sada donesu. Dobićete tačne podatke, mislim da je 46.588 lica manje nezaposlenih, nemojte me držati za reč, plus minus 1000 lica. Dakle, pročitaću vam precizno sve podatke iz meseca u mesec kako se ta nezaposlenost smanjivala.
Interesantna mi je jedna stvar. Da to sve nije tačno šta ja govorim, evo videćemo da li je tačno ili ne, videćemo da li ću da pročitam istinite podatke ili ne. Da to sve nije tačno, kažete – povećana je nezaposlenost za dve godine 0,1%. U vaše vreme, u vreme vaše sposobne i odgovorne vlade, nezaposlenost je povećana sa 13,1% na 26,5%. Izvinite, ako je to sposobnost i odgovornost, sačuvaj me Bože takve sposobnosti i odgovornosti.
Naš ključni cilj, pošto ste citirali moje izjave, da, ja sam bio protiv smanjenja penzije sve vreme. Da, borio sam se protiv toga i ovde sam u ekspozeu rekao kada je gospodin Petrović to odlično razumeo, ako je pošten to će i reći, vidim da se prijavio za diskusiju, rekao sam tada da će penzije biti poslednje koje će neko da dira. Rekao sam da ćemo dati sve od sebe da ne dirnemo ni u jednu penziju i ne diramo u 61% penzija. Nažalost, toliko je teška situacija i zbog kamata koje nam se uvećavaju, ove godine mislim da milijardu i sto miliona moramo da platimo samo za kamate. Milijardu i sto miliona nas koštaju kamate. Da li smo za to mi krivi? Pročitaću vam kako je rastao dug i kako ste ga uvećali i kako ste nam doneli takve kamate.
Da vam ne pričam visinu kamatnih stopa po kojima smo se zaduživali u vreme odgovorne i sposobne vlade. Po 7,5% na pet godina, a mi se sada zadužujemo na 10 godina po 2%. I u tome je razlika između nas i vas. Ti brojevi su vrlo jednostavni i vrlo lako vidljivi i veoma uočljivi. Da li je ljudima bolje? Ne, ljudima je teško.
Zašto stoji u zakonu na tri godine? Stoji u zakonu na tri godine, a vi ste to znali i nefer je što ste to pitali pred javnošću zato što se to radi protiv države. Zašto? Zato što znate da nam je to neophodno da bi se dobio aranžman sa MMF. Onog sekunda kada nam prihodi budu uvećani, tog sekunda to skidamo. Tada nam više ništa nije potrebno. Dobro znate zašto se to radi. Znate vi šta je država. Nego važno je da se stekne neki jeftin poen kod naroda. Čuj, nestalo je na ostale tekuće rashode. Jeste narode, nestalo je da pomognemo ljudima koji su poplavljeni. To je suština.
Da hoćemo aranžman sa MMF. Ako im napišete da je mera privremena, reći će – ne damo vam aranžaman. I sve to odlično znate. Što to radite? Eto, da bi neko rekao – zato što je nervozan, jer će da dobije neko 1000 manje, neko tri, neko pet. Hajde da im kažemo da su za to krivi ovi ovde, ma nemojte? Pet meseci Vlada je kriva za ovakvo stanje javnih finansija. Vi znate da se stanje javnih finansija meri u 20, 30, 40 godina, a da se velika šteta napravi u četiri godine. Najveća šteta nam je nažalost nastala u vreme krize između 2008. i 2012. godine. Najveća šteta. Pogledajte samo podatke.
Pogledajte kako nam je rastao javni dug. Pogledajte koliko sada u brojevima da vam pokažem Vlada Mirka Cvetkovića od 29,9% BDP do 56,2 i rašće nam još, ne može da se zaustavi jer moramo da isplaćujemo penzije i plate. Moramo da isplaćujemo sve. Ali, moramo da je zaustavimo na manje od 90%, jer smo na 90% BDP u bankrotstvu.
Za četiri godine sa 29,9 na 56,2 i svi oni posle toga koji dolaze naravno da moraju da nastave da se zadužuju da bi isplaćivali te obaveze stečene o kojima govorite. Podrazumeva se i to takođe odlično znate, i to takođe vaši ljudi odlično znaju. Zato nisam očekivao od nekih drugih poslaničkih grupa, od vaše poslaničke grupe sam očekivao i razumevanje i podršku za ono što zante da mora da se dogodi u Srbiji i znam da znate da mora da se dogodi i svi vaši poslanici znaju da to mora da se dogodi. Znate i vi, zna i gospođa Malović, zna i Petrović, zna i Bogdanović, znate svi. Zna i Senić. Samo se pravite kao da ne mora.
Zašto to kaže MMF? Zašto ove mere podržava MMF? Zašto ove mere podržava Svetska banka? Zašto ove mere podržava EU? Zašto ih je podržao Katainen? Zato što su neodgovorne? Zato što smo nesposobni? Zašto ih podržavaju sve razvijene zemlje sveta? Zato što znaju da je to jedini mogući lek. Rak se ne leči aspirinom. Dovedeni smo u stanje raka ni krivi ni dužni, zaista ni krivi ni dužni. Krivi smo što se nismo mešali u javne finansije i što nismo ni sanjali da to na ovakav način raste i da to tako ide u prethodnim godinama. Mi sada taj rak moramo da izlečimo. Posle toga moramo da živimo normalno i da živimo neuporedivo bolje. Zato sam iznenađen i to je jedina stvar, razumem ja politiku, ja znam šta je politika, znam šta je to kada morate da kažete ili hoćete da kažete nešto tako, tako se lakše stekne neki poen. Ali, vi treba da preuzmete vlast sutra, vi treba da budete odgovorni za ljude u Srbiji, pa hoćete li… To sutra je metaforično rečeno.
Dakle, nisam se sa tim šalio, to - sutra je, da li je za godinu, dve, tri ili četiri kada će da budu, ili pet kada budu izbori, tada je to, nisam želeo da kažem - malo sutra, samo sam rekao da nije sutrašnji dan. Dakle, da ne ko ne bi zbog vas nešto pogrešno protumačio, a nisam imao bilo kakvu lošu nameru ili nameru da vas na bilo koji način uvredim.
Vi znate koliko je truda uloženo da bi se sve ovo napravilo. Vujović je dvadeset dana proveo u Vašingtonu da bi razgovarao sa njima, da bi napravili najbolji mogući plan. Znate da imaju uvid u naše finansije. Nisam ja ovo izmislio. Oni su nam rekli da su te četiri godine bile katastrofalne. To mi je Cvetković rekao. To je Cvetković znao i to vam je govorio. To je Dijana Dragutinović govorila i radila, to je ona znala.
Neki nas kritikuju kažu – rebalans budžeta doneli ste nam ga u Skupštinu, dva dana se čeka, a budžet još nije spreman. Nije, u pravu ste. Izvinjavam se zbog toga. Znate kada smo mi usvajali vaše budžete. Znate da nam nikad niste doneli budžet na vreme. Nikada. Nijednom se to nije desilo. Usvajali smo budžet 29. i 30. decembra, da država ne bi ulazila u privremeno finansiranje. Ne brinite vi nećete da usvajate budžet 30. decembra. Mi ćemo biti mnogo odgovorniji, donećemo vam ga neuporedivo ranije, da možemo zajednički da ga pogledamo.
Ovo je uvod u suštinski reformski budžet za 2015. godinu i vi to znate i vi znate da Srbija ulazi u takve reforme. Samo ne razumem čemu takve reči.
Oko televizije i svega drugog nisam stručan. Kao što vidite, nemam problem da sedim i da vam odgovorim na svako pitanje, na svaku primedbu. Što se sposobnosti i nesposobnosti tiče, ostalo mi je samo da vam odgovorim još na pitanje nezaposlenosti i zaposlenosti tačnim podacima i to vam obećavam da ćete u roku od sat vremena dobiti u celini kompletan odgovor da vidite koliko je nivo nezaposlenosti niži, iako znam da u Srbiji dobra vest ne prolazi.
Podsetiću vas na lidera vaše stranke, gospodina Pajtića, izvinjavam se, lidera jedne druge stranke, gospodina Pajtića koji je rekao, izvinjavam se gospodine Đurišiću, gospodin Tadić je ozbiljni čovek i ne verujem da bi on tako nešto rekao, rekao je da će biti 300.000 nezaposlenih posle Zakona o radu i šta ćemo sad? Sada imamo manje nezaposlenih nego što je bilo i više zaposlenih nego što je bilo. Šta ćemo sa tim? Gde je ta istina? Gde je istina oko bilo čega? To kada vadite izjave iz konteksta, trebalo je ekspoze da izvadite i kažete šta sam rekao u ekspozeu, a upravo ovo što sam vam rekao to sam izgovorio i u ekspozeu i tako sam se ponašao.
Pokušao sam da zajedno sa svojim kolegama zaštitim najugroženije kategorije i da uradim sve što mogu i manje očekujem problema od svih penzionera jer oni najbolje razumeju svoju državu i najbolje znaju šta je njihova država. Mnogo više problema očekujem od onih koji misle da mogu da žive na grbači penzionera i koji mogu da računaju na glasove time što će netačnim informacijama ili neistinama potpunim ili delimičnim, kako ste to malopre činili, da se javnost obmanjuje.
Dakle, ostali tekući rashodi su, da se razumemo, poplave. Izvinjavam se što smo rešavali taj problem. Rešavaćemo ga još. Najveći problem su nam, kao što znate, Zapadna Tamnava i nemogućnost da proizvodimo ugalj, ali i to rešavamo i verujem da ćemo 15. decembra biti u poziciji da proizvodimo. To nam se pomera sa 1. decembra zato što imamo problema, mnogo problema. O tome mogu da vam govorim ako vas zanima, ali verujem da ćemo od 15. decembra moći da prenosimo i prevozimo ugalj od Zapadne Tamnave do Tenta i da proizvodimo električnu energiju. Time ćemo odmah da vratimo naš rast, odnosno da budemo u plusu a ne u minimalnom minusu.
Očekujem da rešavanjem svih ostalih problema o „Železari“, hemijskom kompleksu i svemu drugom to uspemo da uradimo.
Ako sam bio u bilo kom segmentu preoštar, izvinjavam vam se. Pokušao sam da odgovorim na svako vaše pitanje. Pokušaću to i ubuduće da uradim.
Samo vas molim da nam pomognete u ovom poslu jer ne traje život jedan dan i nije život jedan dan skupštinske rasprave. Očekujem od vas kao odgovorne poslaničke grupe da nam pomognete u ovom poslu, od nekih ne očekujem i ne krijem to i to što će neki da viču zbog toga, po tome se vidi nečiji odnos. To vam je kompliment, a ne kritika. Verujte mi da mnogo više ljudi u Srbiji veruje meni nego njima.
Molim vas da pokažete tu vrstu odgovornosti u budućnosti jer ako ne budemo svi zajedno radili na tome, za to sam molio gospodin Krkobabića iako je njemu bilo veoma teško da podrži ove mere, molio ga, pokazivao brojeve, pokazivao grafikone i sve drugo da bi čovek mogao da tako nešto prihvati i da tako nešto podrži, takođe i gospodina Markovića i gospodina Ljajića i gospodina Dačića. Tako molim i vas da to pogledate, da dođete kod nas, da dobijete informaciju za svaki broj, da kritikujete, ali da znate da država ide u dobrom smeru, da znamo šta radimo i da znamo koje su nam reforme neophodne da se sprovedu.
Ako naš narod to ne bude želeo da se sprovodi, mi to ne možemo da sprovedemo. Onda ćemo imati još nekoliko izgubljenih godina da bi se neko drugi dočepao vlasti i ništa neće da uradi. Ja strah nemam jer ukrao nisam ništa. Imam nadu da možemo da promenimo sebe, da možemo da promenimo državu, a to sam ne mogu. To ne može ni moja partija sama. To možemo samo svi zajedno i zato vas molim samo da o tome vodite računa, a dobićete veoma precizne podatke o nivou nezaposlenosti ne samo sezonskih radnika, već i u septembru i oktobru, onome što smo i posle toga uspeli da uradimo. Hvala vam najlepše.

Želeo bih da se zahvalim poslaniku Stojšiću i posebno gospođi Vukomanović. Uobičajeno je da predstavnici političkih partija ne govore lepo čak i o predstavniku Vlade ukoliko je iz druge političke partije. Ja sam vama zahvalan na objašnjenjima.
Ima samo jedna stvar u kojoj sa vama nisam saglasan, nije suštinska, a to je da je požar u početnoj fazi. Požar nam je, nažalost, daleko odmakao. Ja imam taj drugi primer ili metaforu u kojoj govorim da se mi nismo ukrcali na brod u Sauthemptonu i da plovimo ka ledenoj santi, već se mi nalazimo u „Titaniku“ koji je već udario u ledenu santu i sada moramo da se spasavamo. Reći ću zašto, ali pre nego što nastavim, želim da odgovorim gospodinu Stojšiću samo jednu stvar, uveren da ste vi to u najboljoj nameri izrekli.
Dakle, želim da vam kažem da nikada nismo bili u boljoj poziciji za zaduživanje. Ja ću vam sada pročitati sve naše brojeve da biste znali i sve mogućnosti za zaduživanje. Nikada Srbija nije imala bolju likvidnost, nikada Srbija nije bolje stajala na tržištu evrobondova.
Mi se danas na tom tržištu, ne računam bilateralne uslove koji su najbolji koje smo dobili za dolar, 2% deset godina od Emirata, to je apsolutno najbolje i to nemojte da merite sa bilo čim, govorim o tržišnim uslovima. Na tržišnim uslovima imamo na pet godina, ako se ne varam 3,5%, na deset godina 4,4%. Dakle, nikada u svojoj istoriji nismo imali tako dobre uslove zaduživanja.
Zašto je to tako, da biste znali? To je zato što međunarodna zajednica, zato što međunarodno tržište kapitala ima poverenja u srpsku Vladu, zna da provodimo dobre mere, znaju da provodimo reformske mere, znaju da želimo unapred da govorimo o merama fiskalne konsolidacije i zato su ti brojevi za nas najvažniji. Zato mi nismo ugroženi od bilo kakvog bankrota u ovom trenutku, već samo želimo da ozdravimo našu privredu, da ne bismo došli u tu opasnost krajem 2016. i početkom 2017. godine. Ne zato što sada nemamo drugih mogućnosti za delovanje.
Pročitaću vam sada sve naše brojke, da vidite stanje na dinarskim i deviznim računima Republike Srbije u ovom trenutku. Dakle, stanje deviznih računa u evrima je: 258.914.615, sredstva na raspolaganju, dakle, neoročena su 164.035.972, sredstva Fonda za restituciju 94.850.000, neoročena sredstva Fonda za restituciju 28.643. Stanje deviznih računa u američkim dolarima – milijardu i 304 miliona 442 hiljade 589, sredstva na raspolaganju neoročena 789 miliona 766 hiljada, oročena sredstva 500 miliona. Sredstva Fonda za restituciju 14 miliona 650 hiljada. Trezor Republike Srbije u dinarima: 142 milijarde 488 miliona 338 hiljada 908 dinara. Račun za izvršenje budžeta Republike Srbije 38 milijardi 574 miliona. Prostor za interne pozajmice u dinarima je 30 milijardi. Na oročeni novac na raspolaganju u dinarima je 131 milijarda 851 milion 22 hiljade 186 dinara.
Mi smo likvidni da mislim da nikada, koliko ja pamtim, u poslednjih sedam-osam godina svakako nismo bili likvidniji. Nije problem u likvidnosti. Vidim da neki politički lideri ne razumeju o čemu se ovde radi. Nije problem u tome… (ne govorim o vama) … da li ćemo mi negde da dobijemo 300, 400 ili 500 miliona. Mi moramo da ozdravimo naš sistem.
Zahvaljujući velikom uspehu koji je postigla „Er Srbija“, naš aerodrom danas vredi tri puta više nego što je vredeo pre samo godinu dana. To je aerodrom sa najvećim rastom putnika u celoj Evropi. Znate kakav je to uspeh? To je jedina stvar u kojoj smo najbolji u Evropi. Najveći rast u celoj Evropi. Umesto procenjenih 250 miliona evra, možemo da dobijemo sigurnih 600, 700 miliona evra plus u investiciji milijardu i po, možda i više. I svi hoće da ga uzmu. Nemojte da vam govorim kakva je sad bitka za beogradski aerodrom iz celog sveta, Nemaca Turaka, Francuza i svih ostalih, samo zahvaljujući kompaniji koja je postigla najveći uspeh. Pričam o koncesiji, naravno, da li će biti 25, 30 ili 35 godina, to je naša stvar.
Želim samo da vam kažem da su to podaci, a da mi ove mere donosimo ne zato što smo u nekom velikom problemu, mi možemo da biramo trenutak kada ćemo da izdamo evro-bondove. Kao što vidite, nikakva nam preša nije.
Ono što je za nas važno, to je da sistemski smanjimo deficit, to je da sistemski pokažemo da možemo da ne trošimo neuporedivo više od onoga što smo zaradili. Jer to što ćemo jednokratno da uzmemo 500 miliona od nečega, sledeće godine nam se ponovo pojavljuje tih 500 miliona. Nismo rešili problem. Da uzmemo milijardu, sledeće godine nam se to pojavljuje i nismo rešili problem. Mi moramo sistemski jednom za uvek da to uravnotežimo i da taj problem rešimo.
Ostao sam dužan precizne podatke za nezaposlenost, o čemu smo pre podne govorili. U januaru 2014. godine, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, a to su mi i prošli put rekli da ne prihvataju ankete Republičkog zavoda za statistiku i rekli su mi predstavnici pojedinih partija ovde da je to jedina institucija čije izveštaje prihvataju, zato što se tu radi o preciznim brojevima, imali smo 788 hiljada 712 nezaposlenih; u februaru 793 hiljade 625; u martu 790 hiljada 501; u aprilu 786 hiljada 988; u maju 778 hiljada 577; u junu 773 hiljade 369; u julu 769.340; u avgustu 757 hiljada 243 i u septembru 748 hiljada 549. U odnosu na prethodni mesec, dakle, u odnosu na avgust, broj nezaposlenih lica je smanjen za osam hiljada 694, odnosno 1,15, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine, septembar 2013, došlo do smanjenja broja nezaposlenih za 1,43. Ako gledate u odnosu na februar 2014. godine, kada smo u toku ove godine imali najveći broj nezaposlenih, 793 hiljade 625, ovo smanjenje ukupno iznosi 45 hiljada 76 lica, što je za 5,68% manje lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nego u februaru. I ja sam pogrešio za nešto manje od 400 lica, izvinjavam se zbog toga, to je bila moja greška, ali, kao što vidite podatke koje smo iznosili, bili su precizni.
Želim da se još jednom pozovem na ono o čemu je govorila gospođa Vukomanović. Mi smo u ove mere ušli ne zato što ih volimo i ne zato što se nekome sviđaju, već zato što jedino takve mere mogu da dovedu do ozdravljenja srpske privrede, do napretka srpske ekonomije. I ja znam da to znaju svi poslanici. I znam da razgovarate i sa strancima i znam da razgovarate sa apsolutno svima. I svi znate da ako budemo disciplinovani i ako ovo budemo uspeli da provedemo, da je to put uspeha. Pitanje je samo hoćemo li se predati dnevno-političkoj demagogiji ili ćemo da se bavimo ozbiljnim poslom?
Naš je posao da radimo u interesu države i sklonićemo i taj rok, pošto su neki pričali – rok je do 2017. godine, sklonićemo i taj rok, jel tako Vujoviću, iz samog zakona, da ne bude ograničeno tim rokom. Da svi ljudi u Srbiji znaju da sve zavisi od nas, da svi ljudi u Srbiji znaju da sve zavisi od nas, da sve zavisi od toga šta, kako i na koji način ćemo mi da radimo.
Dakle, ako budemo bili uspešni i ako budemo uspešni na prihodnoj strani, ako budemo uspešni na prihodnoj strani i ako budemo uspeli da sačuvamo ovaj niko akciza ili da ih povećamo i ako budemo uspeli da povećamo naplatu PDV ili da se nastavi ovaj trend iz septembra meseca i oktobra meseca, onda verujem da imamo veliku šansu, uz sve ove druge mere o kojima smo govorili, vezano i za preduzeća u restrukturiranju, za javna preduzeća i za sve ove investicije o kojima smo već, rekao bih, govorili.
U svakom slučaju, želim da se zahvalim vama na ozbiljnoj diskusiji, na ozbiljnoj podršci, jer mislim da je razlika između odgovornih i neodgovornih ljudi uvek u tome što ćete odgovornog čoveka prepoznati po tome što ne traži lakše rešenje po svaku cenu, već što zna da je ponekad do pravog cilja moguće doći težim putem, ali da to uvek donosi rezultat, za razliku od onog lakše. Znate, kada dvojica sportista treniraju uvek pobeđuje onaj koji trenira mnogo više i koji je mnogo marljiviji, iako mu je to neuporedivo teže i ako je možda nešto manje talentovan. Hvala vam još jednom.

Želim zbog građana Srbije samo da kažem jednu stvar. Samo u jednom trenutku sam reagovao kada je gospodin Stefanović počeo da preti, kada ste vi rekli – vratiću vam i neću vam vratiti reč, kada je gospodin Stefanović rekao – vratićemo mi vama. Dakle, to je bila jedina rečenica na koju sam reagovao, ni na šta više nisam reagovao.
Možda sam se osmehivao u početku njegovog govora.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Jeste.)
Prihvatam, ali vas molim da ne dobacujete nepristojno, jer ste to radili sve vreme, a ja prihvatam vašu sugestiju. Moguće je da sam se osmehivao u početku, posle, kada sam slušao besmislice i neistine, došlo mi je da plačem, da budem iskren.
Moram da priznam da sam iznenađen neznanjem, neodgovornošću, nedovoljnim, ne znam, ne želim ništa da kažem. To je toliko neozbiljno, to je toliko neodgovorno, to toliko nema veze sa istinom i sa realnošću da ne znam šta bih drugo rekao.
Vi ste prebacivali, držali ste nekakav politički govor, postali ste lični biograf mnogih od nas, na čemu vam čestitam, ali ono što je suština - vi koji govorite o nekakvom Super Hiku, vi zamerate nekome ko vam kaže nešto za „ebolu“ metaforično. To nisam bio ja, nego neko drugi. Vi to svaki dan radite, ništa drugo ne radite, ničim se drugo ne bavite i onda uplakanim glasom i tonom pokušavate celu Srbiju da uverite da dok izgovarate najružnije reči o svojim političkim protivnicima vi ste mnogo fini i vi ste velika žrtva, a svi ostali su zlikovci i zločinci.
Dok govorite ovde o destruktivnoj politici, bez pozitivnog ishoda, analizirali ste moju ličnost. Mesi i Mesija. Pa ja nisam danas rekao da sam ja Mesi, naprotiv, govorio sam o nečem drugom, ali je to možda bilo teško ili nije bilo lako da se razume o čemu sam govorio. Nikada mi nije padalo na pamet da prihvatam bilo kakvu mesijansku ulogu. Nažalost, uradili smo mnogo više od sedam stvari koje su po prvi put u savremenoj srpskoj političkoj istoriji. Ne jedna, ne sedam, bilo ih je 10, 20. Čudi me da sam to rekao samo sedam puta i na to sam ponosan.
Kažete – voleli biste da živite u takvoj Srbiji. Ne brinite, živećete u takvoj Srbiji. Napravićemo od ove zemlje, uprkos vašim željama, neuporedivo bolje mesto za život. I vi i vaša porodica živećete neuporedivo bolje i mnogo bolje od onoga kako ste vi nama ostavili i Vladu i državu. To je stvar koju vam apsolutno garantujem i čime se ponosim.
Pošto govorite o tome - jurim ja sam sebe, dovoljno je bilo da kažete da jurim sebe, ali tu ste, gospodine Stefanoviću, u pravu. Ja sebi svakoga dana dajem nove zadatke, svake godine, svakog meseca i svake nedelje. Gledam da ti zadaci budu teški, da bih radio što više i da bih se borio što više. U tome se razlikujemo. Ja ne kupim argumente na mestima na kojima se argumenti izmišljaju, već ih kupim u državi na zvaničnim mestima i iznosim precizne i tačne podatke.
Govorite da se 300 miliona više zadužio gospodin Mitrović. Niste dobro razumeli, gospodin Mitrović je platio 150 miliona više, a ništa se više nije zadužio. Platiće još 300 miliona, to mora da plati u toku ove godine, i platiće 50% više nego što je najviše platio vama, a nije dobio neku novu televiziju, već ima onu istu staru televiziju koju ste mu vi legalizovali 2001. i 2002. godine, da vas podsetim.
Uzgred, nacionalne frekvencije sve ste dali vi, a ne mi, i RTS-u i televiziji „Pink“ i televiziji „Hepi“ i „B92“ i „Prvoj televiziji“. Vi, a ne mi. Ništa od toga nismo promenili. Sve vi. Vi ste ih i kupovali i prodavali preko vaših agencija i sve drugo. Toliko što se tiče ružičastih naočara. Ja nosim obične naočare, da vam pravo kažem. Ove mi je poklonio doktor Stojanović, a one prethodne sam kupovao na pijaci od Kineza, da vam iskreno kažem, ali nikad ružičaste naočare nisam ni video.
Što se tiče toga da je sve odlično u srpskoj ekonomiji, nemojte da izmišljate. Ostavili ste katastrofu u srpskoj ekonomiji. Ostavili ste takvu katastrofu da sve vreme pokušavamo da izgradimo temelj u vazduhu, jer nema temelja, nema zemlje na kojoj bi temelj stao, šta ste od Srbije ostavili. Niko nikada nije rekao da su stvari u Srbiji odlične i nemojte da izmišljate. Niko to ni od ovih poslanika sa desne strane, ni ispred mene, niko to u Srbiji nije rekao. U Srbiji se živi teško. U Srbiji mnogi ljudi jedva krpe kraj sa krajem. To niste vi, to nisam ja, ali mnogi ljudi jesu. E, ti mnogi ljudi koji krpe kraj sa krajem, nisam im kriv ja, ja sam predsednik Vlade pet meseci, a vi ste na vlasti 14 godina, jer Bojan Pajtić je 11 godina premijer, a tri godine je šef poslaničke grupe. Za tih 14 godina vaš rezultat je minus, ne nula, nego minus, bez ijedne reforme, bez ičega. Četrnaest godina ste vlast i ne date vlast ni po koju cenu, jer vas samo fotelja interesuje. Ja da imam 6%, ja ne bih smeo na oči da vam izađem, a vi ne date izbore, branite fotelju kao da ste rođeni u njoj i nije vas sramota da nekom držite pridike po tom pitanju.
Kažete – mogu da kažu Merkel i Putin šta hoće. Što vaš predsednik ne kaže Zigmaru Gabrijelu da je loš Zakon o radu? Što mu kaže - ne valja onaj Putin, vidite, Vučić se povezuje s Putinom? Vidite, ja nemam problem da kažem – da, imam dobre odnose sa Vladimirom Putinom, da, imam dobre odnose sa Angelom Merkel, jer ne lažem. Što idete pa pričate tamo kako smo mi krivi što se povezujemo sa Rusijom? Što to ne kažete narodu ovde?
(Borislav Stefanović, s mesta: Što govoriš neistinu sad?)
Govorim apsolutnu istinu i doneću vam dokaze, svi narodni poslanici da vide, a i doći će Zigmar Gabrijel u Srbiju pa da čujete 17. novembra šta priča predsednik stranke. Nemojte da dobacujete, gospodine Stefanoviću. Ja znam da vaša nepristojnost proizlazi iz vaše nervoze, ja to znam. Kao što sam vam već rekao, vaspitanje se ni u školi ne uči. Ne znam kakvi ste bili u školi, ali to je trebalo iz kuće da ponesete, a ne iz škole.
Što se drugih stvari tiče, govorite o rastu cena, pa mi imamo problem sa tim što nam cene ne rastu. Mi imamo problem sa tim što nam cene ne rastu. Vi pojma nemate šta su ekonomski problemi. Vi ništa od toga ne znate. Vi govorite stvari koje veze sa istinom nemaju, tek da biste nešto rekli.
Kažete nešto vraćamo u naturi. Nisam vas razumeo, šta vraća u naturi bilo ko? Nisam razumeo te izraze.
(Borislav Stefanović, s mesta: Objasniću vam.)
Samo da ne dobacujete.
Što se tiče broja zaposlenih, sada vam smeta kada se skidaju ljudi sa Nacionalne službe za zapošljavanje. To vam smeta? Pre godinu dana ste govorili da je to najvažnije, a sada vam i to smeta. Sada to ne valja, sada to nije dobro.
Kažete da je neko rekao da su lekari i inženjeri tajkuni. Što izmišljate? Niko nikada to nije izgovorio.
Pričate o tome ko je koliko na vlasti. Mi smo bili na vlasti kao potpredsednik Vlade do izbora manje od godinu i po dana i sada pet i po meseci, uskoro će šest meseci kako sam predsednik Vlade, a predsednik vaše stranke je predsednik Vlade Vojvodine deset i po godina. Za tih deset i po godina broj nezaposlenih u Vojvodini je uvećan, u Vojvodini koja ima dva miliona i ne punih sto hiljada stanovnika broj nezaposlenih je uvećan za 200.000 ljudi. Molim vas samo da mi kažete još neki rezultat, i to ne u vreme vladavine na republičkom nivou neke druge političke stranke, već upravo Demokratske stranke.
Nisam razumeo, kažete da smo povećali plate 7,6%. Vi to nas optužujete ili nas hvalite? Da li smo mi sad krivi što povećavamo plate ili što smanjujemo plate? Samo mi recite za šta smo krivi i ja ću da vam objasnim, ne brinite.
Dakle, postoji na aprilskom i oktobarskom nivou redovna indeksacija i to se dešavalo sve dok mi sa tom praksom nismo prekinuli. Ono što je bilo predviđeno u budžetu, to je bilo toliko, ali smo mi budžetom smanjili za 3% ta primanja, da vas obavestim. Sve to piše u budžetu i sve to ste mogli da pročitate, ali je trebalo pažljivo to da pročitate, da malo manje provodite vremena sa onima kojima je politika – mrzim, dakle, postojim, a da malo više čitate. Da ste malo više čitali, dobili biste preciznije i tačnije brojeve.
Govorite o tajkunima i kažete – da ih pozovete, učiniće šta god hoćete. Siguran sam. Razlika između mene i vas je u tome što ih ne zovem, što mi ne trebaju ni za šta i što dinara od njih neću da uzmem, za razliku od vas, za razliku od vas koji ste im uzimali milione i davali im stotine miliona evra.
Pogledajte sada šta je predlog DS za izlazak iz krize, jer ovo građani moraju da čuju. Ovo čitam sa današnje konferencije za novinare. Opet Pajtić nije radio ništa u Vojvodini, opet došao u Beograd da soli pamet, da znaju građani Vojvodine da je i danas zapostavio svoje radne obaveze. Dakle, došao je ovde da nam očita lekciju i da nam kaže – slušajte šta je plan za izlazak iz krize, da naplatimo od tajkuna 400 miliona evra, da ukinemo „Er Srbiju“ i ukinemo subvencije „Dunav osiguranju“.
Ja se sada pitam – čekajte, jel to govorite vi koji ste im omogućili da uzmu oko dve milijarde evra kredita koji su nam danas svi NPL, odnosno Nonperforming loans, odnosno oni koje ne možemo da dobijemo nazad. To ste im sve vi isporučili i sve ste im to vi dali.
Koji je to tajkun naš? Miroslav Bogićević, čovek kog ste stvorili, napravili? Miroslav Mišković? Onaj koji me progoni na svakom mestu kroz sve svoje medije na sve moguće načine, govoreći da sam ga ja uhapsio? Da li o njemu govorite? O kojem govorite?
Razlika je u tome, gospodine Stefanoviću, tačno je, da ih pozovem, došli bi svi. Ne zovem ih, neću da zovem nikoga. Poštujem svakoga od njih, u redu je, radite svoj posao dok je u skladu sa zakonom, a ako nije u skladu sa zakonom, za razliku od vašeg perioda, odgovaraćete pred zakonom i to je ogromna razlika.
Veoma sam zadovoljan zbog činjenice što ta razlika postoji. Kažete, samo ako možete da ne dobacujete, ja sam veoma strpljiv i trpeljiv i na sve ću da vam odgovorim, razumeo sam ja vašu poruku i vratićemo mi vama, sve sam ja razumeo, sve što ste vi rekli, ali ne mogu da vam objasnim koliko sam uplašen od vaše pretnje i ne možete ni da razumete koliki me je strah.
Što se tiče napada na gospodina Krkobabića i na mnoge druge oko povećanja penzija, vi da budete zaštitnici penzionera? Vi ste ti koji ste smanjili penzije, vi ste ti koji ste smanjili plate, vi ste ti koji ste ukinuli radna mesta, vi ste ti koji ste ukinuli budućnost našoj deci, i vi ste ti koji ste stvorili krizu, ali ne brinite, mi ćemo vas iz krize u koju ste nas doveli, izvući.
Nemojte da sumnjate uopšte u to.
Što se tiče, sigurno sam ja za pet meseci premijerskog mesta kriv za nešto što se desilo, sigurno i to će vam neko u Srbiji poverovati, a ne vi za svojih 14 godina. I dalje vladate u Vojvodini. Malo vam je 14 godina, pa treba da bude 44 godine, a da rezultati budu ovako katastrofalni.
Kažete, ko je pogazio sveto pismo? Ja, ja sam kriv za to, ja preuzimam odgovornost, ne dirajte Krkobabića, ne dirajte bilo koga drugog. Ja, zato što sam mislio da postoje drugi načini, zato što sam verovao da postoji druga mogućnost i opet smo uspeli da se izborimo, da ne diramo u 61% penzionera, a ako računate sa ovim minimalnim, to dođe preko 70% penzionera.
Ja sam kriv. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što za razliku od vas, neću da plačem i kukam nad svojom sudbinom, nego hoću nešto da uradim i da promenim u ovoj zemlji. Zato što hoću da okrenemo kolosek na drugu stranu, zato što hoću da uradimo nešto što će ceo svet da razume i da pozdravi. Zato što hoćemo nedvosmisleno da pokažemo kako Srbija i na koji način Srbija može da ide drugim pravcem i drugačijim putem.
Zato što hoću da pokažemo da možemo da se izborimo i sa fiskalnim deficitom, da možemo da napravimo rast i da taj rast bude održiv i da taj deficit bude održiv i da naš budžet bude održiv i da naši prihodi budu održivi.
Vi kažete, sa jedne strane, zaposlili smo 50.000 ljudi, a kažete, ne naplaćujete porez na dohodak građana. Gospodine Stefanoviću, nemojte da se ljutite na mene, nešto morate da naučite, ili smo krivi za jedno ili smo krivi za drugo.
To što pada porez na dohodak građana, znači da i te kako kontrolišemo zapošljavanje. To je trebalo neko da vas obuči ili nauči. Dakle, ja to zaista nisam u stanju i to će vam reći svaki ekonomista iz vaše poslaničke grupe, svaki ekonomista iz vaše dojučerašnje stranke i svako ko ovde sedi i ko je prema vama dobronameran.
Morate da razumete, nije bujica reči argument, već morate da znate elementarne ekonomske stvari. žao mi je što ih ne znate.
Govorite o devedesetim godinama, to onako usput kažete, ne znate šta ćete sa sobom, to onako, tek tako da izgovorite? Uzgred, ima mnogo manje ubistava, krađe, pljačke, nego što je bilo 2009. godine, 2010, 2011, 2008. godine i ne znam da li su tada bile devedesete, danas toga ima mnogo manje.
Uzgred, rešenih slučajeva ima više nego ikada i ubistava i krađa i razbojničkih krađa i svih najtežih krivičnih dela. Ne znam šta vas to podseća, sem lične mržnje i pokušaja da nekog ujedinite, na nečemu što ne postoji, na nečemu što apsolutno ne postoji. Možda na tome što ćete svuda da nam zamerate i da govorite, aha, to ste vi koji biste zajedno sa Rusima?
Jesmo. Mi smo na putu za EU, ali nećemo da uvodimo sankcije Rusiji i zato smo krivi. Super, to kažite na takav način, a nemojte da izmišljate floskule koje nikome ništa ne znače.
Što se tiče nezadovoljstva ljudi mojim radom, ja sam to očekivao. Ja to tek očekujem. Ne pamtim da se iko suočavao sa takvom mržnjom kao što se ja suočavam, koju na svakom mestu pokazujete, koje se ne libite i kada neko podržava one koji mi iz čistog mira pretuku brata, što se nikada nije dogodilo, kada neko podržava one koji uzvikuju najpogrdnije parole, pa što bi se libio nečeg drugog?
Kada se neko ne libi da kaže, vratićemo mi vama, a što biste se libili nešto veće da uradite?
Što mislite da ja mislim da treba da budem najpopularniji? Uzgred, od vašeg predsednika sam popularniji tek devet puta, ali to nije mnogo važno, računajući na ono što sam sinoć dobio podatke.
Ali, biću verovatno devet puta manje popularan, ali to neće da promeni moj odnos prema merama koje donosimo i prema onome što radimo. Nisam primetio da je vaša popularnost na visini.
Što se tiče majki da vas nisu zvale, znam da vas majke nisu zvale, mene su zvale majke. Mene su zvale, da mi govore i šta je loše i šta je dobro. Što bi vas i zvale? Ne očekuju mnogo, i ne očekuju skoro pa ništa. To vam apsolutno verujem da vas nisu zvale.
Što se tiče mog odlaska, moje ostavke i sklanjanja sa ovog mesta, za razliku od vas gospodine Stefanoviću, to je još jedna velika razlika između mene i vas. Ja sam pet meseci samo premijer, a za tih pet meseci doneli smo više važnih zakona, nego u prethodnih pet, šest i sedam godina, za samo pet meseci.
Ja ne mislim da ostajem na vlasti bez podrške naroda. Vi ste pokazali da vam je samo važno da opstanete na vlasti i kada dobijete 6%, i to na izborima, ne u anketama. Samo je važno da očuvate golu vlast vaše privilegije.
Kako niste pomenuli u ovom veličanstvenom programu za ozdravljenje uz „Dunav osiguranje“, kako ne pomenuste „Razvojnu banku“ i Fond za razvoj Vojvodine? Kako mnoge druge stvari ne pomenuste? Ali, da ostanete na vlasti i da budete na vlasti, jedino vam je to važno.
Ja vam obećavam, gospodine Stefanoviću da ću ozbiljno razmotriti vaš predlog, veoma ozbiljno, ali ne brinite za jednu stvar. Ne mislim da se sklanjam ili da bežim od vas, zato što sam radio neuporedivo bolje od vas, neuporedivo poštenije, neuporedivo odgovornije i šta god da mi se dogodi, kako god da mi se dogodi, ostaću u ovoj zemlji, nikada je neću napustiti i boriću se protiv onih koji su ovu zemlju uništavali, urušavali, a vi ste tu, bogami, pri vrhu. Hvala vam najlepše.

Ne brinite gospođo Gojković, govoriću kraće. Nisam tražio da oni govore kraće ili da ne govore, ja se njihovih reči ne plašim, plašim se ozbiljnih argumenata, a ne njihovih reči, jer u njihovima rečima nikada nema argumenata.
Što se tiče javnog sektora, jasno vam stavio do znanja da imamo 27 više zaposlenih nego što je bio ranije slučaj i taj ste podatak precizno dobili. Vi ste ti koji ste uvećali javni sektor.
Nenade, spremite mi podatke za 2011. i 2010. godinu. Dobićete precizne podatke u roku od dvadeset minuta. Dakle, tačno, kao što sam vam obećao i za zapošljavanje, dobićete tačno kada su bili zaposleni.
Što se tiče onih koji će da govore protiv mene i da rade protiv mene, znam jednu stvar, gospodine Stefanoviću, nisam ni malo vešt, nisam ni malo vičan, iako se sećate još pre godinu dana i pre izborne kampanje, rekao sam da znam šta će biti, odlično znam, mnogo bolje nego što vi znate, zato što znam vas, zato što znam mnoge druge, znam sve nas, znam Srbiju, znam je dobro i zato nisam slučajno juče rekao analizirajući sve od Prvog ustanka od 1804. godine pa do danas kako su svi završavali i prolazili, ali ono o čemu želim da se razlikujem na to vaše „vratićete nam“, samo želim da vam kažem …
(Borislav Stefanović, s mesta: Nemojte to.)

Znate, pristojnost je osnovna vrlina sa kojom neko treba da uđe u parlament ili u Vladu, a što se te ostavke tiče hoću li ili ne, verujte mi hoću, gospodine Stefanoviću, čim budem čuo bolji plan, a ne da plan bude ovako, sramota me da izgovorim reč koju sam želeo da izgovorim, ovako užasan, ovako jadan i ovako blesav kakav ste vi danas na konferenciji za novinare iznosili.
Dakle, istog sekunda podneću takvu ostavku i nemojte da brinete, pogledajte šta će vam reći svi ekonomisti u zemlji, ni jednog nećete naći da će da prećuti to.
Samo još jednu reč, ja vlast neću da čuvam ni sa 20% ni sa 26%, a sramota me je i za one koji danas nisu ovde, a čuvaju vlast po svaku cenu sa svojih 6%, e to govori i o nama i o vama i to je velika razlika.

Pokušaću, dame i gospodo, da budem racionalan i da odgovorim na neke od primedbi gospodina Živkovića i na nešto o čemu je govorio gospodin Marinković.
Prvo, dužan sam vam informaciju, pošto su rekli da je ukupan javni dug 71% RS, 71% BDP, naravno nije bila istina. To će možda biti kada budemo uzeli zaduženje da bismo isplatili sve za sledeću godinu, ali trenutno je 66,8% tačno, tako da opet su iznosili neistinite podatke, a nažalost, moram da ih razočaram sa tim. Verovatno to za njih nije neki preveliki problem.
Nisam govorio ni o kakvim bajkama, a svaki podatak koji ste izneli je apsolutno neistinit. Svaki podatak koji ste izneli nema veze sa realnošću i nema veze ni sa čim.
Čak ste rekli u jednom trenutku da su rebalansima smanjivani deficiti. Nikada nijednim rebalansom od 2005. godine do danas nije smanjen deficit, nijednim od 2005. do danas. Od 2000. godine imali smo samo jedan takav slučaj. Toliko o tome koliko gospodin koji se javio razume materiju o kojoj govori.
Imam upravo i sve podatke, pa mogu i da vam ih pročitam - sa ukupnim budžetskim deficitom 2007. godine, ovo što imam podatke, minus 13.676.280.000, 2008. godine minus 14.828.000.000, 2009. godine minus 49.000.000.000 i svaki put se to povećavalo, 107, 120, 124, 161 itd.
Dakle, hoću da vam kažem samo da je to nešto uobičajeno i da baš zato ovo radimo. Povećava se deficit upravo zbog visine javnog duga, odnosno zbog fiskalnog deficita koji imamo i koji moramo da rešimo, da je to suštinski razlog zašto to preduzimamo.
Oko stečajnih prava spremio sam nešto zarad stručne javnosti. Lako je govoriti nešto protiv svoje države i mi danas isplaćujemo i vojnim penzionerima i mnogima drugim ogromne prenadležnosti za nešto što nisam siguran da je neko pogrešio ili jeste, ali to je posao države. Kažu ljudi – ići će se u Strazbur, pred naš Ustavni sud zbog stečenih prava. Postoji pravo na mirno, ovo sada govorim zbog nekih drugih ljudi da bi samo to razumeli, postoji pravo na mirno uživanje imovine i ono je utvrđeno u artiklu 1, protokola 1, „European convention on human rights“, kao i u našem Ustavu član 58.
Praksa i tumačenje, međutim, koje je dao taj sud u Strazburu su takođe važna, kojih bi inače, ne formalno, ali bi bilo razumno da se drži i Ustavni sud. Kada dođe u priliku da odlučuje, možda odluči drugačije, videćemo.
Analiza je mnogo složenija, jer penzija jeste imovina, ali svakako ne nedodirljiva, posebno u uslovima kada se ljudi bore za opstanak i kada žele da isplate. Zašto ovo kažem? Mi ovo radimo da bismo penzije mogli da isplaćujemo, da bismo plate mogli da isplaćujemo, jer smo, ne svojom krivicom, dovedeni u situaciju gde, da nastavimo ovim putem, krajem 2016. bismo bili u bankrotstvu. Tada nema ni plata ni penzija ni ispunjenja bilo kakvih državnih obaveza. Koji bi nas tada ustavni sud i koji Strazbur bi nas na to pozvao?
Sada ću vam pročitati. (Čita tekst na engleskom jeziku.)
Dakle, želim samo da kažem da već postoje pravosnažne odluke i u slučajevima Portugalije, Italije, Estonije i nekih drugih zemalja gde se uvek odlučivalo u korist prava države da se spasu javne finansije. Suština je samo da to ljudi moraju da znaju, da je važnije da mi spasemo javne finansije, da spasemo pravo penzionera da uopšte prime penziju, zahvaljujući neodgovornosti nekih koji su nas doveli u situaciju da penzije ne isplaćujemo.
Dalje, imate i presudu koja je veoma važna, Valkov protiv Bugarske, koja je takođe doneta na tim osnovama.
Želim takođe da vam kažem neke dobre vesti koje znam da se neće pojaviti u našim medijima, a to je da samo hiljadu potrošača trenutno u Srbiji nema električnu energiju. Dakle, naši organi, „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ uspeli su da savladaju sve teškoće i uprkos olujnim vetrovima, uspeli da dopreme struku do svakog domaćinstva, sa izuzetkom hiljadu potrošača u ovom trenutku.
Što se tiče vašeg izlaganja, gospodine Marinkoviću, zahvalan sam na mnogo interesantnih tema koje ste pokrenuli. Kada ste pominjali učenje, razgovarao sam sa Šimonom Peresom nedavno u Jerusalimu ili Tel Avivu, stvarno ne znam gde sam ga sreo, nemojte da se naljutite, bio je kancelarijski prostor. On mi je rekao jednu stvar, da će se u budućnosti u školu ići tako što će se šest sati učiti, a dva sata raditi, a da će oni koji su zaposleni šest sati da rade, a dva sata da uče i da je to nešto novo što svet donosi i da bi trebalo i mi da razmislimo o tome, da budemo među prvima koji ćemo taj sistem da prihvatimo, a sve u skladu sa činjenicama da moramo da napredujemo, da moramo da učimo i da moramo da radimo mnogo više.
Nisam razumeo ono, gospodine Živkoviću, što ste izgovorili, ali ću se osvrnuti na ono što ste danas, zarad javnosti i zarad brojnih laži i napada na moju porodicu, što ću morati da demantujem, da neko ne bi pomislio da je istina. Naime, gospodin Živković je danas na konferenciji za novinare rekao kako govorim o raznim tajkunima. Govorim o svim tajkunima i ni o jednom nemam strah da govorim. Rekao je - kako to ne govorim o svom bratu i njegovoj fantomskoj firmi? Da bih prekratio te priče, to je bio pokušaj falsifikovanja, negde 2009. godine. Na tome su mu se izvinili i Boris Tadić i Miodrag Rakić svojevremeno, ali želim da vam kažem da on nikada nije bio vlasnik nikakve slične firme niti bilo šta. Radi u državnoj firmi već 14 godina.
To ste rekli danas na konferenciji za novinare. Sramota me je da vam po tom pitanju odgovaram, ali vam nudim najbolji odgovor. Gospodine Živkoviću, ako je to tačno, ako je moj brat vlasnik te fantomske firme, pokazali ste inače izvod iz lične karte koja je na 11 mesta falsifikovana i o tome mogu da govorim, želim samo da vas obavestim, ako je to tačno, ispuniću vašu želju i želju Borka Stefanovića odmah i neću biti predsednik Vlade koliko od ponedeljka. A molim vas, ukoliko to nije tačno, zamolio bih vas da uputite javno izvinjenje porodici Vučić ili da se vi ne bavite tim poslom, što mislim da je veoma fer ponuda i što mislim da je pitanje časti, poštenja, iskrenosti i odnosa prema našem narodu.
Naravno, na sve to nisam odgovarao danima, nedeljama, mesecima zato što sam se bavio drugim važnijim stvarima i zato što sam mislio da pošten čovek nikada u to ne bi ni poverovao zato što su to objavljivale one novine koje su objavile da sam ubio sopstveno dete, to su objavljivale one novine i njihovi sajtovi koje su objavljivalo da sam vodio ljubav sa sopstvenim sinom, i mnogi drugi, pa sam se zaprepastio da o takvim podacima govore i narodni poslanici. Kao što vidite, nije mi teško da na ta pitanja odgovorim. Izvinite, na takve gadosti kada niko ne reaguje i ako sam primoran jedini u ovoj zemlji da na to reagujem i da to kažem, jer svi ostali treba da budu zaštićeni, a ja ne smem da budem zaštićen, oprostite što sam zloupotrebio ovu priliku i što sam to morao da kažem.
Dakle, moja ponuda vam jasno stoji gospodine Živkoviću – ili ja ili vi, ili je moj brat vlasnik te fantomske firme i tajkunije ili ste vi slagali, ili ću da odem ja, a dao sam javno obećanje pred građanima Srbije ako je on to uradio, ili da odete vi ili da se izvinite, što bi bilo dobro za jednog pristojnog čoveka. Hvala vam najlepše.
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Molim vas, pet puta sam pomenut.)

Mislim da su građani Srbije sada sve čuli. Moj brat nikada nije bio vlasnik nikakvog „Asumaku“, „Osumaku“ ili bilo kakve firme. Moj brat nema nikakvu firmu u Studentskoj ili bilo kojoj drugoj ulici. Ja sam razumeo da ste vi prihvatili ono što sam ja rekao. Ako je moj brat, Andrej Vučić, vlasnik te firme, ja više neću biti premijer Srbije, što mislim da je pošteno. Mislim da je pošteno da vi prestanete da budete narodni poslanik, ukoliko moj brat nije taj. Ja mislim da je to veoma pošteno, zato što je to pitanje tog neprekidnog niza laži, do najstrašnijih izmišljotina šta sam negde sa nekim radio koga nisam ni upoznao u svom životu. Ne znam na koje novine mislite, da li na one koje ste vi cepali pred kamerama ili na neke druge? Ja nisam cepao te novine i ne znam ko me kako doživljava i ko me kako gleda, ali vam nikada ništa nisam rekao za bilo koga u porodici, a pogotovo nisam tako strašne izmišljotine iznosio.
Molio bih vas samo, meni nije problem da vi mene mrzite, meni nije problem da vi iznosite najgore neistine, ali vas molim da ostavite na miru moju porodicu. Molim vas da ne izmišljate. Evo, mislim da imate najpošteniju moguću ponudu. Idite da proslavite zajedno sa gospodinom Stefanovićem, pošto ste očigledno vi u pravu i imate sve dokaze iz APR-a i svega drugog da je moj brat vlasnik, što znači da ja više nisam premijer. Idite to da proslavite. U protivnom, ja bih vas zamolio da nas u ponedeljak obavestite, ili u utorak, kad god hoćete, da ste podneli ostavku.
Moj brat će inače u ponedeljak podneti krivičnu prijavu protiv sebe, da bi se ustanovilo da li je on to radio ili nije. A vi se, gospođice Jerkov, raspitajte kod svojih šefova o čemu se tu radilo, jer ja neću da vam objašnjavam kakvi su to pokušaji političkog progona, laži i falsifikovanja lične karte na 11 mesta bili u vreme 2009. godine, za šta je čovek pozvan i dobio je izvinjenje i u poreskoj upravi, i dobio je izvinjenje i od pravosudnih organa i od svih ostalih, pa čak i od najviših organa i nosilaca političke vlasti.
Evo, ja mislim da je ovo fer i poštena igra. Ili sam kriv ja, ili ja nisam govorio istinu, ili vi, i to će se pokazati i dokazati. Takav pošten odnos mislim da žele da vide i građani Srbije, a vašim podacima, gospodine Živkoviću, sve vreme i govorim, naravno da se deficit uvećava i to jeste najveći problem i sledeće godine bi bio još veći, jer su nam troškovi održavanja plata, penzija, kamata i svega drugog svake godine sve veći. To je bilo potpuno očigledno i potpuno jasno. Nije cifra baš tačna, ali je to potpuno jasno i zato takve mere i preduzimamo. I zato nismo lagali svoj narod i zato nikome nismo pričali bajke, nego smo pričali istinu, da bismo iz perioda bajki došli u vreme realnosti i da bismo mogli na najbolji mogući način da pokažemo ljudima da li smo mi sposobni da nešto uradimo za ovu zemlju i može li Srbija da ide napred ili će da ostane tamo gde ste vi planirali da ona bude. Hvala vam najlepše.

Drago mi je da smo na ovako veoma ozbiljan način krenuli u posao danas posle podne. Pokušaću da odgovorim na sva pitanja koja gospodin Živković postavi i koja se postavljaju u javnosti, jer mislim da je važno da njih odgovorim. Iz meni nepoznatog razloga neki ljudi beže od odgovora. Mnogi ljudi, neki u Skupštini, neki van Skupštine izmišljaju različite stvari o nekim ugovorima i posebno ću se baviti ugovorima koji su potpisani u vreme dok sam bio potpredsednik Vlade i predsednik Vlade. Naravno, baviću se i ovim ugovorima koji su potpisani u vreme vladavine stranke na čijoj ste listi izabrani.
To se odnosi na „Fijat“ i NIS. Dakle, ugovore o „Fijatu“ u NIS je potpisala stranka na čijoj ste listi vi izabrani. Molio bih vas samo, bio sam veoma učtiv i pažljivo sam vas saslušao, molio bih vas da mi ne dobacujete, jer se trudim da odgovaram na pristojan i dostojanstven način, a primitivizma se nikada nisam plašio.
Što se tiče „Fijata“, na žalost neće biti pokazan taj ugovor. To je ugovor za koji je država Srbija potrošila najviše novca, ubedljivo najviše novca, ali za razliku od neodgovornih ljudi neću da spadam u one koji će da kažu da je to loše i pogrešno iako da su neki drugi na vlasti, a da smo to mi potpisali, verovatno bismo bili optuženi za najveći i najteži mogući kriminal, ali to pokazuje razliku u odgovornosti između nas i nekih drugih. Mi smo morali da vodimo računa i da ukalkulišemo koliko košta 3.500 zaposlenih, koliko košta i imidž Srbije, koliko košta i ono što smo dobili, 5.000 novih kooperantskih firmi i preduzeća, koliko se tu ljudi zaposlilo, iako mi se čini da smo mogli neke stvari bolje da pregovaramo.
Što se tiče NIS, ja sam ne vama, već predsedniku Vladimiru Putinu izneo naše primedbe za ugovor o NIS i dogovoreno je u Moskvi. Taj ugovor su potpisale vlade stranke na čijoj ste vi listi izabrani i još jedne političke stranke. To nije nikakve veze imalo sa mnom, ni u kakvim pregovorima nisam učestvovao ni na koji način, ali izborili smo se da dobijemo jedan veoma dobar ugovor o „Južnom toku“ bez obzira što je početak trapav, pa smo imali 49:51 umesto 50:50. Svi ostali uslovi su za nas neuporedivo bolji nego što ih imaju Bugarska, Mađarska koje su taj ugovor takođe potpisale.
Očekujem da radna grupa onako kako to priliči prijateljima i kako dolikuje prijateljima, a to su srpska i ruska država, reše određene probleme. Mogu da vam kažem u čemu je najveći problem. Mi priznajemo naše dugove, ali sem činjenice da priznajemo i prihvatamo naše dugove, tražimo da vidimo i da promenimo situaciju povodom iscrpljivanja naših izvora energije. Tu mislim i na naftu i na gas i samo u prvih pet meseci iz naše zemlje, iz srpske zemlje razlika između cene koja se nama plati i cena koja nam se na drugom ventilu predaje je 483 miliona dolara.
To su podaci koje sam lično predao na ruke predsedniku Vlade Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu, kao što vidite nisam se ponašao kao neko ko se uplaši bilo koga, već sam na najdirektniji način zastupao interese Srbije, kao što sam to radio i u Parizu i u Berlinu i na svakom drugom mestu.
Gledaćemo da te odnose, ako ikako bude moguće promenimo na bolje, što znate da nije lako, jer su ugovori veoma tvrdi, veoma čvrsti, ali ćemo dati sve od sebe da to promenimo.
Što se tiče tzv. arapskim ugovora, a imaću prilike nadam se da danas više o tome govorim, spremio sam. Pošto ovi ugovore o „Fijatu“ i NIS, pre svega o „Fijatu“ nismo u stanju zbog druge strane, a ne naše strane, da bi to građani Srbije razumeli da pokažemo javnosti, sačekaću naše arapske prijatelje, koji su nam dali uzgred ubedljivo najviše novca, što ćete videti i od donatorskih sredstava. Zamoliću ih da otvorimo sve ugovore, ali sam danas spremio i pokazaću vam sve elemente ugovora.
Dakle, neću pročitati ceo ugovor da neko ne bi mogao da mi kaže da otkrivam poslovnu tajnu ili da time smetam našim arapskim prijateljima, ali navešću vam sve bitne elemente ugovora, pa ćete videti kakvim su se lažima služili naši politički protivnici, kakvim lažima su se služili pojedini mediji i kakve su sve izmišljotine plasirali narodu neki političari, valjda razmišljajući i polazeći od činjenice da ako su oni lopovi, da svi drugi žele da kradu i da su svi drugi gori od njih. Sada ćete da čujete sledeće činjenice.
Što se tiče „Er Srbije“ ili „Jata“, naime „Jata“. „Jat“ je imao gubitke svake godine. Pošto su danas neki od vas davali izjavu kako „Jat“ mi plaćamo, pa mi to plaćamo od vašeg vremena gospodine Živkoviću. U svako vreme plaćamo. Nijedne godine nam gubitak nije bio manji od 28 miliona evra, nijedne godine. Evo vam sada podaci.
Od kada je „Er Srbija“ preuzela, dakle od gubitaka maksimalnih koji su bili, kada saberete tromesečje i godinu dana - 72 miliona evra, znači računajte na 60 miliona evra, uvek su išli od 28 do 60. Mi ćemo ove godine prvi put, kako stoje bilansi, „Er Srbija“ i „Jat“ biće u plusu i daće državi i novac.
Želim da vam pročitam šta je u međuvremenu urađeno, to je važno za građane Srbije da čuju.
Uvedeno je devet vazduhoplova Erbas A319 i 320 u našu flotu, a spuštena je prosečna starost aviona iz flote sa 26 i po godina na devet i po godina. Ne moram da objašnjavam dalje.
Naručeno je deset aviona Erbas 320, da li su ovo novi, ne znam šta znači ova oznaka, koji će biti pušteni u rad 2018. godine. To će značiti da „Er Srbija“ ima najnapredniju i kada je reč o potrošnji goriva, najefikasniju flotu uskotrupnih aviona u celom regionu. Popravka pet aviona ATR 72 turboprob za upotrebu na regionalnim linijama čime će se postići usklađenost sa Erbas avionima.
Proširena je mreža na ukupno 38 destinacija, pokrenuto još od januara ove godine, 2014. godine, povećana povezanost sa susednim zemljama tako što je Beograd, još jednom, postao regionalno čvorište, unapređene su veze i povećana komercijalna saradnja sa širom grupom partnera šire Evrope. Istovremeno, broj putnika u 2014. godini je, nećete verovati, porastao za 70%, na 944 hiljade u poređenju sa istim periodom u 2013. godini, a u 2013. godini je sa 856 miliona povećan na milijardu i 588 miliona u 2014. godini, ako bude obračun isti.
Teretni saobraćaj je ostvario rast prihoda od 32% i rastao do 65%, porast ukupnih prihoda u finansijama je od 21% na 72 miliona evra tokom prve polovine 2014. godine. Prva AFRS revizija, to su međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, o „Jatu“ je uspešno završena 2014. godine, kojom se garantuje da „Er Srbija“ radi sa čistim bilansom stanja.
Što se tiče ljudi, zaposleno je preko 300 novih članova posade od početka rada, u oktobru 2013. godine. Regrutovano je deset diplomiranih menadžera koji su diplomirali u Abu Dabiju i 16 pilota kadeta, a pridružilo se 44 inžinjera i tehničara. Što se ekonomskog uticaja tiče procenjuje se da je direktni, indirektni, indukovani ekonomski uticaj „Er Srbije“ doprinosi sa 710 miliona dolara, 1,5% BDP srpskoj ekonomiji i omogućava postojanje preko 20 hiljada radnih mesta i stvara mogućnosti za rast i buduće ekonomske planove. To je što se tiče „Er Srbije“.
Što se tiče „Politike“, te sam podatke izneo još pre godinu i po dana šta se stvarno dogodilo. Uopšte nemamo rešenje, gospodine Živkoviću, zato što ova vaša stranka kada je vladala, oni su vladali tako da su pljačkali sve da Sveti Petar ne može da ustanovi ko je tu koga i u čije ime i za čiji račun pljačkao. Dakle, mi tu sada imamo nekoliko garanta, supervizora, žiranata. Da li Bogićević sada plaća Nemačkoj strani ili ne plaća? On kaže da plaća, Nemci kažu da ne plaća. Onda Nemci kažu – mi imamo tu još jedno udruženje i još neka fizička lica koja su nam garanti i žiranti, a ovaj kaže – ja te nikada nisam video u životu. Ponovo idemo na arbitražu, ponovo idemo na suđenja, a zašto? Zato što stranka na čijoj ste listi izabrani je želela da to učini još jednoj medijskoj kući, da im pomogne u izbornoj kampanji, a da im i ova kuća pomogne i da imaju punu kontrolu preko biznisa na tim medijima. Tu je jedan krao,
drugi krao, treći krao, a četvrti prikrivao.
Moram da vam kažem da to niko živi ne može da ustanovi, jedino se nadam da ćemo u direktnim pregovorima sa Nemcima moći da izbegnemo nova suđenja i nove arbitraže, ali moram da vam kažem da se stvarno nimalo kriv ne osećam ni za situaciju u „Politici“, ni za situaciju u „Novostima“, jer tako su vični lopovi bili na vlasti da to niko živi, nema te arbitraže i tog suda koji to na kraju može da pohvata. Nadam se i obećavam vam da ćemo imati snage da to ustanovimo i da pokušamo da to klupko raspetljavamo. Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.
Još nešto oko arapskih investicija. Pošto ste vi ovde govorili, a vratiću se posle i na poljoprivredu, kako u zakonu o privatizaciji, koji je reformski zakon, koji je odličan zakon, koji podržavaju i MMF i Svetska banka, kao i zakon o stečaju, kao i Zakon o radu, kao i Zakon o PIO, dakle u tom zakonu vi kažete da postoji mogućnost slobodne pogodbe. Ne postoji mogućnost slobodne pogodbe, ne postoji. Nemojte da polazite od sebe gospodine Živkoviću. Ako ste se vi tako dogovarali, to je jedna stvar. Ovde ne postoji mogućnost slobodne ponude, ali postoji mogućnost preuzete iz Ustava i zakona ove zemlje koja se tiče poštovanja strateških sporazuma.
Hajde da vidimo poštovani prijatelji ko je pravio te strateške sporazume i kako ih je pravio. Naime, ti sporazumi su počeli da se primenjuju de fakto od 2009. godine. Srpska napredna stranka je formirana 2008. godine, bila je mnogo daleko od vlasti 2009. godine. Nećete verovati, sada ćete da čujete projekte, šta je to što mi radimo na osnovu onoga što neki nazivaju neposrednom pogodbom, a za neke od ovih projekata uopšte ne mislim da su loši, naprotiv.
Reč je o Projektu most Zemun-Borča. To je dogovorena varijanta, reč je o 255 miliona dolara, to je 85% finansiranja, preostalih 15% finansiraju Republika Srbija i Grad Beograd, 50% - 50%. Nikada niko nikoga nije pitao kako smo do tih brojeva došli, jer ako me pitate danas, za razliku od većine vas biću veoma pošten i reći ću – da, mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. Vidite kako se razlikujemo. Mogao sam da kažem i 50 miliona manje i 70 miliona manje. Nije bilo tendera, nije bilo nikakve procedure. Mislim da je to dobra cena i mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. U tome se razlikuju ljudi koju su odgovorni od onih koji to nisu.
Imate i drugih stvari. Projekat prve faze, paket Projekta Kostolac B iz kredita kineske „Eksim banke“ za povlašćenog kupca u iznosu od 293 miliona dolara za finansiranje 85% ukupne vrednosti projekta od 344,63 miliona dolara. Dakle, nikada nisam čuo da se neko za ove projekte bunio, a govorimo o projektima koji su već do sada, ako ste izračunali, 700 miliona dolara vredni. Ali, tu dolazimo i do ključnog ugovora. Ugovor za naš autoput Ljig-Preljina sa Azerbejdžanom je direktno po ovom principu ugovaran i napravljen, ofrlje određena cena. Mi to moramo da poštujemo kao zemlja i mislim da Azerbejdžanci svoj posao danas dobro rade. Želim da obavestim građane da uz našu žestoku kontrolu će taj deo autoputa umesto u junu 2016. godine biti gotov pre kraja avgusta 2015. godine. To je odlična vest za građane Srbije.
Što se tiče tendera, posle ću imati sve da vam pročitam detaljno iz ovih arapskih ugovora, samo želim jednu stvar da vam kažem. Pošto su vam držali predavanje poslednjih dana i nedelja kroz različite medije sa svim netačnim informacijama, koje ćete dobiti danas tačne, pa možete da uporedite, pa su govorili sve vreme – zašto nije bilo tendera za Bačka-Sivac, zašto je to dato arapskoj kompaniji „Avram Vafed“? Doći ćemo do toga šta Arapi rade, koliko para daju, koliko ljudi zapošljavaju i šta je u ugovoru sa njima.
Ali, oni su zaboravili svi da vam kažu da je tu bio tender, da je raspisan tender 2005, pa 2006. godine i da je na tenderu pobedio Mile Jerković. Poznat vam je Mile Jerković. To je još jedan od tih prepoštenih tajkuna, koje danas čuvamo, pošto je zaštićen. Ne znam više da li je on Šarićev ili je Šarić njegov. Ko je tu čiji, nije ni važno.
Nećete verovati, dragi prijatelji, na tom tenderu, posle ćete dobiti precizne podatke, i to bez dodataka za sve što Arapi rade, na tenderu je to dobio za 60% nižu cenu od onoga koliko su Arapi danas platili, 60% nižu cenu. Ali, to nije kraj. On je na to dobijao i subvencije u 50% od onoga po hektaru što je platio. Ali, ni to nije kraj. Ugovor je raskinut u februaru, 12. 02. 2010. godine. Zašto? Zato što je preduzeće uništeno. Zato što radnici nisu imali primanja. Zato što je raspolagano imovinom suprotno odredbama ugovora - nepoštovanja kontinuiteta poslovanja i neplaćanja rata. Zato što to što Arapi plaćaju odjednom taj čovek nije ni platio, a gubici su 15 miliona evra, zbog čega se danas nalazi u restrukturiranju. Ukupna investicija „Al Ravafed“ je 142 miliona evra i pare daju odmah. Eto, toliko o tome ko nam se za tendere zalagao i kako su te tendere sprovodili.

Pošto ste skupljali pitanja ceo dan i celu noć, očekivao sam da će da bude i neko pristojno pitanje. Ne bih nešto više od toga da kažem.
Što se tiče veselja, nikakvog veselja nije bilo. Veselje je za vas koji ste se vozili u tri puta više limuzina nego što se voze naši ministri danas, a ja sam ponosan na činjenicu što su naši ministri išli autobusom. Neke druge vlade kada su se vozile autobusom, u povratku u autobusu je bio jedan član Vlade, a svi ostali su jedva čekali da sednu u limuzine i da se vraćaju nazad, što kod vas nije bilo ni pokušaja, vi iz limuzina niste izlazili nikada.
Dakle, što se tiče ugovora, u pravu ste, jednu stvar nisam odgovorio i za to ste potpuno u pravu i to vam obećavam da ćete od ponedeljka imati na sajtu, jer sam se iznenadio da nemate na sajtu ko je koliko novca za Srbiju dao. Izvinjavamo se zbog toga. Izvinjavam se javnosti Srbije, skandalozno je da to nije stavljeno. Mislim da je to zbog Ministarstva finansija, zbog promena u Ministarstvu finansija u ovom trenutku i neažurnosti. Dobićete svaki dinar. Sem onih, rekao bih, što smo trošili iz budžetske rezerve novca, iz redovnog poslovanja „Puteva Srbije“, ništa nije potrošeno.
Kod nas se svaki dinar zna i ide preko Kancelarije za obnovu. Svaki dinar kontrolišu i zajedno sa nama rade i UNDP i EU i Svetska banka. Dakle, sve te tri institucije rade zajedno sa našom Vladom i za svaki dinar će biti potpuno jasno gde ga je ko dobio. U sredu, pošto istekne poslednjih osam dana za žalbu, prvi ljudi na rešenja, do sada je 211 rešenja izdato, dobijaju novac od države Srbije u visini od 120 hiljada dinara do 650 hiljada dinara, u zavisnosti od visine štete koja je nađena u njihovim objektima.
Dakle, što se toga tiče, imaćete apsolutno zagarantovanu punu transparentnost. Izvinjavam se što niste mogli da vidite koje su zemlje do sada dale koliko novca, jer mislim da je to veoma važno da naši ljudi vide, jer onda će naši ljudi dobrim delom da promene svoj sud o pojedinim zemljama i pored kampanje koja se protiv pojedinih zemalja i naroda na neprimeren način vodi.
Što se tiče muzike, nisam čak ni čuo muziku jer sam bio na donjem spratu, tako da nisam čuo muziku, ali sigurno država Srbija nije platila ni dinar, kao ni za hranu koju su ministri podelili zajedno sa novinarima, što je iz privatnog džepa plaćeno.
Dakle, što se tiče večere i ručkova, želim takođe da vas obavestim, nijedan moj ručak, ni jedan jedini, nijednu večeru nije platila Vlada Srbije i građani ove zemlje, nijedan. Ni flašu vode, niti bilo šta.
Takođe, želim da kažem građanima Srbije, pošto sam o tome slušao, ja čekam dolazak šeika Muhameda i uveren sam da će on odobriti i ponosiću se objavljivanjem ugovora i za „Er Srbiju“, a za „Al Ravafed“ ću vam pročitati u toku dana danas svaki detalj.
Podsetiću samo ljude u ovoj sali da je jedan veliki „Ostrijan erlajns“, hiljadu puta vredniji od JAT-a, hiljadu puta vredniji od JAT-a, platio 500 miliona evra. Država Austrija je platila 500 miliona evra „Lufthanzi“ da „Lufthanza“ uzme „Ostrijan erlajns“, samo da sačuva zaposlene, da bi mogli da žive, odnosno da rade i da žive od svog rada, kao što je to bilo u prethodnom periodu.
Što se tiče Zakona o privatizaciji, samo još jednu stvar na koju moram da odgovorim, a koju neki ljudi nisu razumeli. Pa, mi imamo problem sa onim što smo napisali u zakonu. Ja sam s mukom glasao za zakon jer su ljudi iz MMF rekli da neće da nam daju podršku ukoliko ne uđu sva moguća ograničenja preko hipotekarnih poverilaca itd. Mi imamo problem jer sam ja hteo da mi čvršće i jače zaštitimo naše radnike, naše radnike u „Železari“, naše radnike u „Fapu“, da možemo mi da pregovaramo.
Hoćete da vam kažem u čemu je problem? Na sve ste ukazivali, sem na to. Problem je u tome što ćemo mi sada morati da se dogovaramo sa bankama i da im plaćamo, jer će da kažu da hala vredi tri miliona evra, a ta hala ne vredi ništa ako je dajete za proizvodnju kamiona i autobusa, zato što tog hipotekarnog poverioca, tog u banci ne interesuje što tamo žive ljudi, što tamo rade ljudi. Ne interesuje ih da li će da ostane 600 zaposlenih ili 1000 zaposlenih. Sada će država morati sa njima da pravi nagodbe, da bismo mogli da poštujemo sve one koji su nam solili pamet i pričali o tome kako je to nepošteno jer time će neko tobože da trguje. Čime da trgujemo? Da trgujemo onim što nemamo, da trgujemo negativnim kapitalom svuda, da trgujemo sa onim minusom od 750 miliona evra koji nam je ostavljen u amanet, a koji moramo da rešavamo.
Naš je problem taj što ćemo upravo sa tim, sa svim onim suprotnim o čemu ste pričali da se suočavamo, a naša je namera u stvari da pomognemo radnicima na svaki mogući način i da pokušamo da pronađemo strateškog partnera i da ih vežemo za to da moraju da sačuvaju radna mesta. Pa, kažite narodu da niste za to da budu sačuvana radna mesta, nego da ste za to da se ta imovina proda po što je mogućoj višoj ceni, a za radnike vas baš briga. Baš vas briga za „Železaru“ i za „Fap“. Koga imate za „Fap“ da nam preporučite? Koga ima bilo ko u sali da nam preporuči, pošto 20 godina, 15 godina ne proizvodi ili je minimalna proizvodnja?
Koga imate da nam preporučite za Železaru? Ostavili ste nam da izdržavamo sa osam i po miliona evra svakog meseca gubitak. Koga imate, kažite mi? Evo, mučimo se imamo pet firmi sada sa kojima razgovaramo. Mučimo se. Neposredno pregovaramo, boga moleći da bar jedna hoće da uzme, boga moleći.
Samo mi pokažite gde je tu taj nekakav kriminal o kojem pričate. Ko je to sebi uzeo bilo šta? Naravno, da nije niko. Zato što u ovoj Vladi nema lopova. Zato što u ovoj Vladi nisu oni koji razmišljaju o tome kako će oni da budu bogatiji, a narod siromašniji, već ljudi rade da pokušaju nešto da naprave za svoj narod i za svoje ljude.
Još jedanput se izvinjavam za veoma ozbiljnu stvar i bilo je vrlo korisno i žao mi je što to naši ljudi nisu primetili za donacije, za transparentnost donacija i mislim da je strašno važno da svi ljudi mogu da vide ko je koliko novca dao.
Još jedna stvar zahvaljujući nekim drugima koji su mislili da će toliko novca oni da dobijaju. Nadam se da ćemo moći da promenimo u dogovoru sa vama Zakon o finansiranju političkih stranaka. U tom slučaju i stranka koju vodim će dati značajan doprinos poplavljenim područjima. To danas ne smemo po zakonu, zato što je nekada nekima smetalo, jer smo pomagali izgradnju kuća u Kraljevu i onda su doneli idiotsku odredbu da ne možete humanitarno, da stranke nemaju pravo da pružaju humanitarnu podršku svom stanovništvu.
U svakom slučaju bilo je veoma korisno da ovo čujemo. Držite me za reč, najkasnije u utorak imaćete na sajtu Vlade ili na sajtu Ministarstva finansija kompletno sve donacije ko je koliko para Srbiji dao. Hvala.

Želim pre svega da vam se zahvalim gospodine Kamberi i potpuno ste u pravu da je tu bilo problema i ranije. Ima problema i do naše strane, kasnili smo i sa hrvatskim udžbenicima, sa bugarskim, odnosno, izvinjavam se na Hrvatskom i Bugarskom, tako i na Albanskom jeziku. Mi ćemo dati sve od sebe da pre 1. septembra to ispravimo. Država Srbija će sve svoje obaveze prema svim svojim građanima da ispunjava.
Isto tako koristim priliku da i vama kažem, da očekujem da i vi lično, i svi ostali u Bujanovcu, Preševu i Medveđi ispunjavaju svoje obaveze prema državi. Što znači da plaćate struju redovno. Da plaćate sve drugo redovno. Jer, ako tražite od države Srbije dobićete ono što vam pripada i država Srbija ima pravo da naplati ono što njoj pripada. Zato vas molim, znate ovo pitanje ni u jednoj drugoj državi se ne bi postavljalo, ali pošto će sada, jedan po jedan,da padaju tajkuni i veliki vlasnici restorana koji kradu struju.
Izvinite, nije u redu da mi hapsimo ljude u Srbiji koji imaju mnogo para a ne plaćaju struju, a da vi ne plaćate struju godinama. Te vas molim da se postarate da svoje birače zamolite da prime od države Srbije udžbenike na albanskom jeziku.
Država Srbija će to da im obezbedi. To je obaveza države Srbije. Mi moramo to da poštujemo, ne zbog Evrope, već zbog toga što volimo i poštujemo naše građane, ali i vas molim ne morate da volite, ali da poštujete državu u kojoj živite i da plaćate račune, izmirujete obaveze prema državi Srbiji.

Zahvaljujem se poštovana gospođice Batić, želeo bih samo jednu stvar da kažem, tek toliko oko istine. Mislim da je važno i žao mi je što nisam, nekada pomislim da je možda za nijansu lakše sedeti u skupštinskim klupama, ali ću vam pročitati jednu informaciju da vidite, pošto je gospodin Živković rekao, da u godini kada je on bio premijer, da je JAT poslovao sa profitom.
Pročitaću vam samo za nekoliko godina, pa da vidite koliko to ima veze sa istinom.
Godine 2003. minus je 18.784.000, 2004. godine – milijardu i 185 miliona 823 hiljade, godina 2005. je minus tri milijarde 637.471.
Dakle, izvinjavam se, čega god da je, a dinari su u pitanju gospodine Živkoviću, sve vreme u minusu, a 2001. godine ste imali manji minus nego što ste imali, govorim vam ne u nominalnim, nego u realnim ciframa, kada promenite to u dolare, imali ste manji minus nego 2004. i 2005. godine.
(Zoran Živković, sa mesta: Nisam tada bio premijer.)
A niste tada bili premijer?
Pa rekli ste da ste 2003. godine bili u plusu, a sada papiri kažu da ste u minusu, 18 miliona, znači bili ste u minusu, samo ste bili u minusu 18 miliona, tako kažite, nemojte da kradete još malo vremena.
Izvinjavam se…
(Zoran Živković, sa mesta: E, ja sam dobio reč.)

Gospodine Živkoviću, nemojte da dobacujete. Ja se nikada nisam plašio takvih tipova kao što ste vi i srećom, oni su završili u političkoj istoriji i neće se nikada vraćati u Srbiju na bilo kakvu važnu funkciju.
To što ste naučili da pretite, nemojte da mašete prstom, gospodine Živkoviću, nemojte da mašete prstom, da li ste vezivali ljude za bandere ili niste, to je za neke druge periode i šta se sve dešavalo u Nišu, u Srbiji više nikada nikoga nećete da vezujete za bandere.
Ja vam to obećavam gospodine Živkoviću. Više se građani Srbije, ne znam da li ste se vi plašili čuvenog Luleta ili Lule vas, ali građane Srbije nikada više nećete da plašite i zastrašujete.
Što se tiče vas gospodine Kamberi, nisam znao da je ostvarivanje ljudskih prava vezano sa plaćanjem struje.
Mi ćemo sve ono što je u domenu pružanja ljudskih prava da ostvarimo. Uopšte nemojte da brinete i pre početka školske godine dobićete sve što vam pripada u skladu sa tim kako država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina.
Gospodine Kamberi, i pre 1. septembra počnite da plaćate struju.
Da se vratimo na ozbiljne teme, na ozbiljan način.
Država Srbija je uložila istu sumu novca, 40 miliona kao i kompanija Etihad i to nam je bilo neophodno odmah za dobijanje novih aviona, za novu flotu, oni su dobili mogućnost, a mi smo ti koji upravljamo, ali smo se dogovorili da deo njihovog menadžmenta angažujemo.
Tu je bio spor sa EU, da li smo mi ti koji imamo kontrolu nad 51% ili oni? Mi smo ti koji imamo kontrolu i to je srpsko preduzeće i dalje, nismo dali većinski paket, ali zahvaljujući činjenici, da su oni značajan deo u našem menadžmentu, mi smo danas u situaciji, u poziciji da ostvarujemo sve ove izvanredne rezultate koje sam vam pokazao.
Dakle, od preduzeća koje je bilo najveći mogući gubitaš, od preduzeća za koje i danas slušam kako boravak direktora „Er Srbija“ u Hajatu plaća „Er Srbija“, građani Srbije i to puštaju svakog dana, a reč je o notornoj laži. To plaća Etihad, a ne „Er Srbija“, kao i za ostala dva direktora, to plaća Etihad, a ne „Er Srbija“, tek toliko da neke te gradske priče suzbijemo.
Pokazaću vam sada kako izgledaju neistine vezane za ugovor sa „Al Rafedom“, vezan za nekoliko opština i vezan za poljoprivredno zemljište.
Naime, danima smo slušali kako su Arapi dobili zemlju po ceni od 6.000 evra, to je upravo taj koji govori u ugovoru koji sedi, saopštavao javnosti i rekao da im je data zemlja po 6.000 evra.
Ni jedan metar kvadratni nije dat po 6.000 evra, iako smo mi davali za mnogo manje novca, to da znate, u vreme svih tih koji nam drže predavanje i sole pamet. Davali smo i za tri puta manje novca od toga.
Mi smo davali po 10.000 evra i po 7.000 evra, ali, molim vas saslušajte me sad, vrlo je važno, 20% smo mi vlasnici, što će reći 12.000 evra i 8.400 evra je puna cena. Ali, ni to nije dovoljno. Oni nisu vlasnici zemlje, jer ne mogu čak ni založno pravo nijedno da uspostave, što znam da ovde ima dobrih pravnika i u opoziciji, koji to dobro znaju, dakle, ne mogu ni jedno založno pravo bez odluke države Srbije da uspostave, ni hipoteku, niti bilo šta slično, ništa, bez odluke države Srbije. Mi imamo taj zlatni glas koji odlučuje o tome. Zaštitili smo se čak i po tom pitanju.
Pogledajte molim vas dalje. Radimo o preduzeću, pričamo o preduzećima koja su bankrotirala, koja radnicima ne isplaćuju plate i koje su 15 miliona evra u minusu. Oni preuzimaju sve dugove, počinju da rade, odmah zapošljavaju 80, zatim još 15 radnika, pri čemu imaju dalju obavezu da ulože po 4.000 evra po hektaru. To je 16.000 i to je 12.400. Sva aparatura za navodnjavanje, sve što budu uradili ostaje državi Srbiji.
To nije kraj. Oni, za razliku od svih ostalih naših proizvođača, ne uzimaju 12.000 dinara po hektaru subvencija, govorim vam za zemlje u zakupu sad, gde su rekli po 250 evra, prodaje se po 400. Lagali su. Na tom mestu prodaje se po 234 evra, plus mi dajemo 110 evra subvencije. Arapima ne dajemo ni dinar subvencije i plaćaju veću cenu i to odmah.
Sve to navodnjavaće lokalne samouprave i davaće neuporedivo više novca nego što je bio slučaj do sad i mimo svega toga imaju obavezu da ulože 52 miliona evra pod raskidnim uslovom, dakle, čitam vam sve bitne elemente ugovora, 52 miliona evra da ulože u fabriku za preradu, gde će da zaposle novih stotinu ljudi i gde će sve ono što tu budu stavili da ponude za domaće i inostrano tržište. Ukupna investicija 142 miliona evra. Kada je uzimao gospodin Jerković, pa da dodate i ovaj drugi deo, to bi ispalo negde oko 18 miliona evra. Razlika između 18 miliona evra i 142 miliona evra i nije baš tako mala, složićete se.
Kada sve ovo sagledate onda se pitate – a, kome je to trebalo? To je bilo potrebno samo onima koji su polazili uvek od sebe kada su donosili zaključke o drugim ljudima. Valjda je u prirodi ljudskoj da lošije misli o nekom drugom nego o sebi. Znaju dobro koliko su oni loši, pa zamišljaju da su svi drugi ljudi mnogo lošiji. Nisu svi nepošteni. Ima mnogo poštenih ljudi i u ovoj zemlji je najveći broj poštenih ljudi i ti pošteni ljudi će ovu zemlju da naprave i normalnom i pristojnom i uspešnom i modernom.

Ono što je najvažnije, poštovana gospođice Batić, vi ste upravo rekli.
Arapi će imati četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru nego što smo imali mi, četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori, to će biti show case, to će biti ogledno dobro gde ćete moći da vidite. Kažite mi, da li neko od vas nije ponosan kada danas pogleda kako izgleda danas, a videćete kako izgleda 2018. godine, za godinu dana ćemo da letimo za Čikago i Njujork našim avionima, kad pogledate šta smo to uspeli da uradimo, četiri do pet i po puta će uvećati prinos.
E, sad, cena koju sam vam rekao je najviša, jer tu je najbolja zemlja. Naša cena je niža kada uporedite Banat, Srem i Bačku, negde oko 150 evra i na to dajemo ovolike subvencije. Nećete verovati, mi na to ne naplaćujemo čak ni porez na imovinu, jer je to naša imovina i tu bi sad trebalo da mi sednemo ovde zajedno sa vama, da se dogovorimo, da pokažemo, da vidimo šta nam je to plan za budućnost, jer bi trebalo da je ukrupnimo ili da ovako jedan krupni, kao što je „Al Ravafed“, može da pozove i da udruži sve male poljoprivrednike, što je njihova namera i zbog ove fabrike za preradu koju će da naprave zbog onoga što nam je potrebno, ali ovo su pionirski koraci i nije važno.
Znam za neke koji nikada neće biti vlast, ali neki će biti sutra vlast, kažem vam, samo će da nastave to i pitaće me samo jednu stvar kada odem sa vlasti, a to je – možeš li da nam sačuvaš te kontakte da možemo to da nastavimo?
Evo zašto vam to govorim. Evo vam vesti, skinuo sam samo poslednjih dana iz Velike Britanije i iz Londona, pogledajte kako najviši engleski zvaničnici govore o tome kako Velika Britanija dočekuje investitore iz Emirata. Pogledajte, ovo su desetine i desetine tekstova.
Sada ćete da čujete u šta su sve ušli i nikada im nisu rekli da nisu dobrodošli. Od Aerodroma „Getvik“, gde su dobili 15%, a ne moram da vam govorim da je „Getvik“ šesti aerodrom po veličini u Evropi, do toga da su uzeli za najveću vetrofarmu vetropark u svetu, kupili su 20% neposredno pored Londona, do toga da su kupili „Mančester siti“ i kao što vidite „Mančester siti“ je najuspešniji klub u Britaniji od kada su ga oni preuzeli, dve titule u tri godine, do toga da su zajedno zakupili sa „Egzibišn kompani“ u Londonu „Eksel“ još 2008. godine, do toga da vam se najprestižnija škola biznisa u Engleskoj.
Zamislite da to uradite ovde u Srbiji, kako ne bih mogao da živim od onih koji misle da su obrazovani, a od obrazovanja nemaju skoro ništa, „Lands of kul ekonomiks“, najlepša i najveća sala se zove „Bin Zajed“, zato što je to bio čovek koji je napravio moderne Emirate, koji imaju pet puta manje i slabije kvalitete nafte, nego što ima Libija, oprostite, pogledajte kako izgleda Libija, pogledajte kako izgledaju Emirati.
Zamislite da nam se Petica na Pravnom fakultetu zove „Bin Zajed“, a više je pomogao Srbiji nego što je pomogao njima. Kakvom bismo pritisku i kakvim rečima bismo bili izloženi? Izvinite, da li mi ne umemo da cenimo one koji su nam dali?
Samo još jednu stvar, već sada možete da pogledate, dobio sam te podatke na sajtu „obnovazemlje.rs“, možete da pogledate podatke sa donatorske konferencije, sva pravna lica i sve zemlje koje su nam davale novac, imaćete u ponedeljak na sajtu, jedino fizička lica, tek ako oni dozvole, daćemo na sajt u ponedeljak i imaćete potpuni uvid u to.
Jermenija je nama dala 55.000 evra, Bosni i Hercegovini nije dala. Grčka nam je dala 200.000 evra, Bosni i Hercegovini 100.000 evra. Jedina zemlja koja nam je dala značajnu sumu novca, veću što je dala Bosni i Hercegovini, nije bila ni Rusija ni Amerika, bili su Ujedinjeni Arapski Emirati.
Izvinjavam se što sam to morao da kažem. Sramota me je da neki ljudi to nisu želeli da vide, da čuju i da pročitaju. To su dali zato što oni osećaju da u Srbiji imaju prijatelje, zato što ovoj zemlji hoće da pomognu.
Neću da dozvolim dokle god mogu da se borim protiv takvih, onima kojim su njihovi interesi važniji od interesa ove zemlje, da nam te i takve prijatelje od zemlje oteraju.
Hvala onima koji su nam pomogli, a oni su nam do sada dali, iako su molili da o tome ne govorim i kroz kuće i kroz direktni novac ubedljivo najviše - 15 miliona. Pokažite mi tu zemlju koja nam je dala 15 miliona na kugli zemaljskoj. Nijedna druga.
Da li treba da kažemo sve najgore o njima? Da li treba da pljunemo na naše prijatelje? Pa, neću u tome da učestvujem.
Poštujem svakog ruskog spasioca koji je došao tu, poštujem američke helikoptere koje su poslali, a treba da ne poštujem one koji su nam poslali i više od toga? Tako se ne ponašate odgovorno. Odgovorno se ponaša onaj ko zna da uzvrati i podršku i pomoć, ko zna da poštuje te narode i ko zna da kaže – da, mi vam jesmo prijatelji i bićemo vam prijatelji i ubuduće.
Da li ste videli koliko su stvari iz ugovora o „Al Ravafedu“ krili za javnost, a lagali za šest hiljada, a sve ostalo su sakrili, do podatka koliko su stvarno tu zemlju bili prodali sedam godina ranije i šta se sa tim preduzećem „Bačka“ Sivac dogodilo? Pitajte radnike u „Bački“ Sivac da li su zadovoljni što će konačno moći da nahrane svoju decu, što su konačno dobili hleb za svoju decu i što će da imaju siguran posao i što će to moći da radi? Nikad ne bi radilo da smo to ostavili na tenderu Miletu Jerkoviću, kao što smo bili dali Miletu Jerkoviću i tenderu i uništili tu firmu.
Šta se onda dogodilo? Zašto su se ovako ujedinili, pa su držali zajedničke tribine sa Ivanom Dulić Marković i sa još nekima? Hoćete ja da vam kažem zašto? Pa bio je tamo još jedan veliki biznismen i tajkun, koji je sve njih ujedinio. Reč je o gospodinu Džombi. Hajde se suprotstavite u Kuli gospodinu Džombi. Neće država da se plaši ni Džombe ni bilo koga drugog ako radi nešto dobro za svoj narod i za svoju zemlju. Tako ćemo i nastaviti da radimo.
Vama hvala na tome. Ovo sam vam doneo da vam pokažem kako se svaki dinar u svetu poštuje. Samo mi, Srbi, nažalost, nismo u stanju svoje prijatelje da poštujemo, nego ćemo zbog međusobnih zađevica da oteramo svakoga od ove zemlje, da načinimo štetu zemlji, da bismo mi bili veliki ili veći od našeg konkurenta.
Mene ne interesuje, i sutra kada neko drugi pobedi i kada neko dođe na vlast, ja ću da mu kažem - ovde možemo da pomognemo, ovo je dobro za zemlju, hajde da to zajednički uradimo, hajde da to zajednički napravimo za zemlju.
Da ne zaboravim, Šaip, javite za struju, od sutra da krenete da plaćate struju. Ništa mi nije smešno.

Zahvaljujem se, gospođo Papuga.
Želeo bih da kažem da sam ja, razumevajući težinu problema sa kojim smo suočili, težinu naših navika i stalnog iščekivanja svih nas da od države nešto dobijamo, odlično razumeo probleme sa kojima se ti ljudi suočavaju u Kuli.
Zato sam u razgovoru sa predstavnicima „Al Ravafeda“, koje su imali naši ljudi ovde, rekao da insistiraju, da požure prvo da uposle više kooperanata, više drugih poljoprivrednika, a ovih 192 koji su na različite načine radili na ovoj zemlji da se i za deo njih odmah pronađe posao, ali da vidimo kako i na koji način da budu angažovani u budućnosti.
Mi za državu imamo ovde, kao što ste videli, čist plus i to ogroman plus u odnosu na ono što smo imali. Naš je, naravno, posao, kao i vaš i kao svih drugih ljudi, da brinu računa o državnim prihodima. Ja sam zbog toga razgovarao i sa vašim predsednikom na moju inicijativu. Ja sam ga pozvao, želeći da mu objasnim upravo to. Izneo sam mu sve ovo.
Moram da kažem da je on i te kako sa razumevanjem to sagledao i saslušao, kao i neki drugi predsednici opozicionih stranaka koji su hteli da čuju. Neke nisam pozvao, jer znam da nekim ljudima ne vredi ništa da kažete. Mislim da je i on razumeo koliko je to važno za našu zemlju i koliko je to dobro u krajnjoj liniji.
Hajde da vidimo da pronađemo druge načine. Mi imamo aktivne mere zapošljavanja. Imamo novac i za aktivne mere zapošljavanja i samozapošljavanje. Imamo mere i dalje za podršku poljoprivredi. Hajde da vidimo ako nema taj hektar ili hektar i po koji je uzeo u arendu, nije mogao da računa na duže, jer država svake tri godine bira zakupca, dakle, nisu baš svi u prvoj godini, neki su i u trećoj, hajde da vidimo kako da pomognemo na drugi način. Hajed da vidimo šta ćemo sa stočarskom proizvodnjom, šta ćemo sa voćarstvom i povrtarstvom, koji zahteva manje zemlje. Možemo da pomognemo kao država i spremni smo posebno u tom delu i Kule, i Sivca i u nekim drugim delovima Vojvodine da pomognemo. Nikakav problem sa tim nemamo.
Država je spremna da pomogne i vi se aktivno uključite i pomozite nam po tom pitanju. Možemo da organizujemo sastanke i da te probleme rešimo.
Naša je namera da svom narodu pomognemo, a ne da pravimo biznis i da zarađujemo pare, jer, ponavljam, nismo kao neki drugi koji su postali mnogo bogati i iz limuzina ne izlaze. Posle ću da se vratim na sve one njihove priče o Miškovićima, Kostićima, Beku i svima ostalima.
Molim vas da uvek imate u vidu da sa nama možete da razgovarate, kao što mi želimo sa vama da razgovaramo i da te probleme zajednički rešavamo.
Šaip, da li ste javili za struju? Javite za struju.