VERA PAUNOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Vera Paunović je rođena 15. decembra 1947. godine. Po zanimanju je ekonomistkinja, završila je Višu ekonomsku školu u Beogradu 1974/75 godine.

Svoj radni staž je ostvarila u Rudarskom Basenu „Kolubara“ radeći na poslovima rukovodioca finansijske službe u RO Kolubara Prerada.

PUPS-u je pristupila u oktobru 2006. godine. Sekretarka je OO PUPS-a Lazarevac od 2009. godine i članica Izvršnog odbora partije od 2010.godine.

Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od parlamentarnih izbora 2012. godine, do juna 2016. godine.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je i 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 14 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, podnošenjem seta zakona iz oblasti javne uprave u Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, predstavlja potvrdu iznetih namera Vlade da pitanje reformi u ovoj oblasti dobije pun prioritet u budućem periodu i da se radi na daljem unapređenju tog segmenta vlasti u svim njegovim vidovima.

Dobro organizovani organi uprave su jedan od preduslova efikasnog vođenja državne politike. Samim tim, ovi organi su istovremeno i ogledalo same države i u njima se ogleda stanje u kome se jedna država i društvo nalaze. S toga je prirodno nastojanje da se konstantno radi na tome, da oni budu što je moguće bolji i efikasniji u svom radu, jer od toga korist ima i sama država i svaki od nas pojedinaca građana.

Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, predviđa se osnivanje ove nove institucije, koja bi imala specijalizovanu nadležnost da se bavi organizovanjem obrazovanja u organima javne uprave. Konkretno, Akademija bi imala više nadležnosti, ali nekoliko najvažnijih bile bi one koje se odnose na prikupljanje i obradu podataka u vezi sa unapređenjem rada javne uprave, akreditaciju programa, obuke i sprovodilaca tih obuka i izdavanje stručnih publikacija.

Postavlja se pitanje, da li je neophodno da se formira jedna ovakva institucija sa ovim delokrugom rada? Mišljenja sam da je to bilo neophodno, jer iskustvo je pokazalo da su se dosadašnji programi usavršavanja u javnoj upravi značajno razlikovali od organa do organa, kako po svom obimu i učestalosti, tako i po kvalitetu. Sada će nova Akademija u ovoj oblasti dobiti značajnu ulogu da organizuje te programe, čime bi trebalo da se postigne njihova unifikacija i ukupni viši kvalitet.

Takođe, u članu 6. Predloga zakona, predviđaju se određeni uslovi za sticanjem akreditacije za ove obuke u pogledu izvođača prostora i opreme, što bi opet trebalo da garantuje da će se ovim aktivnostima baviti ozbiljne organizacije.

Akademija će imati dva stručna tela, Programski savet i stalne programske komisije koje će se baviti stručnim programskim pitanjima rada. Naravno, rad ovakve institucije će ipak zahtevati i dodatna finansijska sredstva, ali iz obrazloženja predlagača mislim da se vidi da ona nisu i neće biti preterano visoka, pogotovu što će deo zaposlenih biti preuzet iz već postojeće Vladine službe za upravljanje.

Sa ovim zakonskim predlogom, usko je povezan i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. NJima se faktički vrši povezivanja zakona o Nacionalnoj akademiji sa Zakonom o državnim službenicima, odnosno detaljnije se reguliše oblast stručnog usavršavanja.

U predloženom novom članu 97a, predviđaju se slučajevi kada naročito postoji potreba za stručnim usavršavanjem i to, ako se donesu novi propisi, utvrdi da organ neefikasno posluje tako što kasni u donošenju akata ili akta, često budu vraćena u postupku inspekcijskog nadzora i da će se te potrebe utvrđivati na Programskom savetu. Nacionalne akademije koje će tako imati određenu nadzornu ulogu nad radom tih organa.

Važno je i to što je ovim dopunama prepoznat i program obuke rukovodilaca, što mislim da treba da bude i prioritetni zadatak, jer rukovodioci organa trebaju da ličnim primerom prednjače u postupku primene ovog zakona. Iako nije direktno povezan sa oblašću javne uprave, već predstavlja jedan, da tako kažem, opšti zakonski akt koji tretira više oblasti iz našeg društvenog i privatnog života.

Predlog novog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju je takođe značajan zakonski predlog, kojim bi trebalo da još jače i odlučnije zakoračimo u oblast e-uprave i time eliminišemo razne vrste čekanja u redovima za ostvarivanje svojih prava.

Mišljenja sam da će kod ovog zakona takođe biti važno da se naši državni organi opreme adekvatnom i pouzdanom računarskom opremom, da se službe i ovde edukuju, ali i da se građanima na odgovarajući način pojasne pogodnosti koje bi mogli imati primenom ovog zakona, kako bi on zaista zaživeo u praksi.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Poslanička grupa PUPS smatra da je efikasna državna uprava ključ uređene države, a uređena država je temelj uređenog društva, pa će stoga u Danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko sa članovima Vlade.
Pitanje stanovanja i stambenih odnosa trebalo bi da predstavi jedno od najvažnijih segmenata socijalne politike, s obzirom da pravo na stan označava zadovoljenje osnovne ljudske potrebe, a priznato je kao neotuđivo ljudsko pravo. Ovim pitanjima, kod nas, nažalost, se već duže vreme ne poklanja odgovarajuća pažnja, pa nije ni čudo što su se ovde nagomilali brojni problemi, nerešena pitanja i pravne praznine, s obzirom da je postojeća zakonska regulativa stara i više od 20 godina.
Novi Predlog zakona o stanovanju i stambenim odnosima će pokušati da reši te probleme. Najpre moram da istaknem, da smatram, da je pozitivno rešenje to što će novi zakon objediniti materiju koja se trenutno nalazi u tri odvojena zakona, o stanovanju, održavanju zgrada i socijalnom stanovanju, te će se sada biti znatno lakše građanima, da se neposredno upoznaju sa propisima iz ove oblasti, što je veoma važno, ako želimo da ovaj zakon zaživi u praksi.
Najveća novina koju donosi novi zakon je davanje pravnog subjektiviteta zgradama za kolektivno stanovanje. To će u praksi značiti, da će svaka Stambena zajednica, kako će se ubuduće zvati Skupština stanara, u jednoj zgradi ili zajedničkom ulazu dela zgrade, morati da ima svoj matični broj i račun u banci, da će moći da zaključuje raznovrsne ugovore koji su vezani za poslove održavanja i servisiranja zgrade.
Poznato je da održavanje zgrada i zajedničkih prostorija kod nas, na veoma niskom nivou. Retki su izuzeci da postojeći Kućni saveti i Skupštine stanara dobro rade i održavaju u ispravnom stanju instalacije, fasade, krovove i okolinu zgrade. Nažalost, kod nas dominiraju primeri, da zbog nesloge i ličnih zađevica, ne postoji nikakav dogovor među komšijama, pa se pojedine zgrade i bukvalno raspadaju, a da za to niko nije odgovoran, ili pokazuje zabrinutost zbog toga.
Predlogom novog zakonskog rešenja nastojaće se da se takvo stanje drastično promeni. Naši građani koji žive u stambenim zgradama, moraju da shvate, da stanovanje u zgradi pod istim krovom, za sobom povlači, i zajedničku odgovornost za održavanje zajedničkih prostorija, spoljnih fasada, krovova, instalacija i okoline zgrade.
U cilju podizanja značaja te odgovornosti predviđa se da će svaka zgrada obavezno morati da formira Skupštinu stambene zajednice i da izabere upravnika, kao lice ovlašćeno za zastupanje zgrade i organizaciju poslova vezanih za zajedničko održavanje.
Ovim zakonom se htelo naglasiti menadžerska uloga upravnika koji je u stvari jedan od naših komšija, ali ako niko od stanara ne želi da se bavi upravničkim poslom, postoji mogućnost da se unajmi profesionalni upravnik koji će za taj posao biti plaćen.
Profesionalni upravnici će morati da imaju posebne licence za obavljanje ovog posla i biti upisani u javno dostupne registre. Uvođenje ovakvog sistema, naravno, pretpostavlja i kontinuiranu mesečnu obavezu učešća u finansiranju troškova održavanja zajedničkih delova, a koju će vlasnici stanova ili drugih delova zgrade biti u obavezi da uplaćuju na račun stambene zajednice, što takođe mislim da je dobro rešenje, jer je do sada praksa takva, da se za veliki deo popravki i održavanja traže sredstva iz budžeta jedinice lokalnih samouprava, odnosno ona sredstva koja kroz poreze daju svi građani, pa i oni koji ne stanuju u stambenim zgradama.
Predviđeno je da ako neka stambena zgrada ne formira svoje organe umesto njih to će uraditi opština, postaviti prinudnog upravnika i propisati iznos sredstava, koji će se uplaćivati na ime naknade za održavanje zgrade. Na drugoj strani predviđa se obaveza da se takvo prikupljena sredstva striktno namenski troše, kao i da svako od stanara u svakom momentu može da ima uvid u fakture i stanje računa stambene zajednice.
Kako bi se ove odredbe sprovele u delo, Predlogom zakona se predviđa i obaveza organa lokalnih samouprava na načine registra stambenih zajednica na svojoj teritoriji.
Značajan deo zakona posvećen je i socijalnom stanovanju i u njemu se razrađuje koja lica imaju pravo na stambenu podršku, pod kakvim uslovima je mogu dobiti i načine na koje mogu ostvariti zakupom ili unapređenjem uslova stanovanja, ili stanovanjem u posebno namenjenim zgradama.
Na posletku prelazni i završne odredbe ovog zakona su od ništa manjeg značaja, jer se njima predviđa rešavanje stambenog pitanja, nosilaca stanarskih prava nad stanovima koji su u svojini privatnih lica zadužbina i fondacija. Nema potrebe naglašavati koliko za društvo predstavlja problem taj sukob, dva osnovna ljudska prava, prava na stan i prava na mirno, i neometano uživanje svoje imovine.
Ovim zakonom prepoznaje se da ovaj problem postoji i zadaju se okviri za njegovo rešavanje. Predviđa se da se najpre u upravnim postupcima utvrdi ko su sve nosioci stanarskog prava, da se evidentiraju potrebe za preseljenjem, kako bi opštine odmah po nastajanju mogućnosti bile u stanju da nosiocima stanarskih prava obezbede prelazak u stanove u javnoj svojini, a plan je da se svi zakupci rasele u roku od 10 godina, tj. do kraja 2026. godine i da se u tom roku konačno razreši ovaj problem i likvidira stanarsko pravo, kao vreme ranijih teških istorijskih okolnosti.
U cilju je što bržeg rešavanja ovog problema, jedinice lokalne samouprave već će biti u obavezi da i svoje budžete na godišnjem nivou izdvajaju sredstva za izgradnju stanova za preseljenje, a u troškovima izgradnje tih stanova Republika će vršiti sufinansiranje 50% troškova.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a, smatra da je donošenje ovog zakona od velikog značaja za sređivanje međuljudskih odnosa u našim zgradama, za početak procesa njihovog sređivanja, kako bi naše ulice i gradovi izgledali lepše, za otvaranje mogućnosti da se jedan broj ljudi dobije i zaposlenje na poslovima održavanja zgrada, da se reši problem ljudima sa stanarskim pravima, te će u danu za glasanje dati svoju podršku ovom zakonskom predlogu, kao i ostalom setu zakona koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

Ja bih htela samo da kažem gospodinu Obradoviću da gospođa Mira Petrović ne prima poslaničku platu ovde. Ona samo prima paušal i ona je zaposlena kao direktor Pošte.

Imovinska karta

(Lazarevac, 11.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 06.10.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 52000.00 RSD 01.07.2005 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:15