MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 0
  • 5
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 16 dana i 1 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 23 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona propisuje se pravni osnov za izradu podzakonskog akta, pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se, u smislu ispunjenosti uslova zaštite životne sredine, proveravati kod korisnika, fizičkih lica IPARD podsticaja.

Moj amandman je bio u smislu preciziranja zakonske odredbe. Nije prihvaćen. Ne ljutim se što su prihvaćeni amandmani nekih drugih poslanika iz moje poslaničke grupe. Verovatno su i drugi amandmani koji su odbijeni sličnog sadržaja kao moj, pa su zbog toga odbijeni.

Ono što želim da istaknem, već sam govorila da finansiranje zaštite životne sredine treba biti veće i predvidivo, a i Fiskalni savet je u svojim preporukama za budžet 2019. godine istakao da bi ta sredstva mogla biti uvećana za 130 miliona u sledećoj godini. Oni su naveli da 55% stanovništva ima priključak za kanalizaciju, da se svega 10% otpadnih voda prerađuje, da se organizovano odnosi 80% komunalnog otpada, a da se vrlo malo od toga prerađuje. Iz tog razloga, znajući šta je sve ono što mi treba da ispunimo od strane nas kada je ekologija u pitanju, predložili su da budžet može da bude, s obzirom na stanje u budžetu, uvećan sledeće godine za ovih 130 miliona. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu u želji da podržim deo obrazloženja koji je izneo poslanik Dveri, Ivan Kostić, koji je pozvao ministra da dođe u Vrbas. Ne znam da li je moj kolega poslanik bio prisutan ovde kada je bilo uvodno izlaganje ministra, kada je ministar naveo da su obezbeđena dodatna sredstva koja će biti usmerena za prečistač Vrbas-Kula.

Ja sam u izlaganju, koje sam imala prethodnih dana, rekla da tu postoje neki problemi kada je u pitanju prečistač Vrbas-Kula. Konkretno, mogu da vam navedem da smo mi formirali zajedničko preduzeće, u pitanju su Vrbas-Kula. Međutim, APR ne poznaje odrednicu zajedničko preduzeće i čitava procedura morala je da se ponovi.

Ministre, izjasnili su se ovde da vam ne veruju, ali ja vam verujem da za vas životna sredina nije posao nego način života, zato što vas poznajem iz partijskih organa i znam da je to za vas bilo način života i pre nego što se postavljeni na funkciju na kojoj ste sada.

Ponovila bih još jednom, da su osigurani i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, u vrednosti od 67 miliona i 400 hiljada u Kuli, Vrbasu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Sigurna sam da ćete vi nastaviti da radite onako kako ste započeli svoje obavljanje funkcije ministra. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ne bih se saglasila sa iznesenim mišljenjem u prethodna dva dana da ovo redovno jesenje zasedanje započinjemo sa nevažnim ili manje važnim predlozima zakona.

Poštovane kolege, svedoci smo svakodnevno širom planete klimatskih promena i njihovih posledica. Vremenske nepogode, poplave, klizišta, uragani, cunami, olujni vetrovi, pijavice, obilne padavine i ekstremne suše ne mimoilaze nijednu državu na planeti, a sve kao posledica nebrige o prirodnom okruženju i o zaštiti životne sredine.

Ukoliko ste prelazili most na Bešci, ono što mene zabrinjava to je da je ekstremno nizak vodostaj Dunava, da se u koritu reke mogu videti zemljana ostrva, a mediji su i pisali o tome da se Dunav na pojedinim mestima kod Novog Sada može i pregaziti.

Procena je da, ukoliko nastavimo sa sadašnjom praksom upravljanja čvrstim otpadom, da do 2050. godine biće 70% više otpada, a da će se narodi u Africi, u severnoj Aziji, pa i u Evropi, suočiti sa svojevrsnom krizom plastike.

Uvaženi ministre, ja želim posebno da vas pohvalim. Vi ste to više puta isticali, što za vas i vaše saradnike zaštita životne sredine nije posao, nego je način života i svaka vam čast na tom stavu. Formiranjem posebnog Ministarstva zaštite životne sredine ova Vlada je dala neophodan impuls za početak promene kada je u pitanju svest svih naših građana o zaštiti životne sredine.

Ono što ste malopre pomenuli, želim da dokumentujem, ove nedelje je dečija nedelja i u opštini Vrbas je započela tako što je komunalno preduzeće organizovalo ekološke radionice zajedno sa predškolskom ustanovom, i to se zaista redovno radi. Mislim da je to najvažniji deo gde utičemo na ekološku svest budućih generacija koje će se sigurno drugačije odnositi prema okruženju.

Želim da istaknem i neke uspehe koje ste vi za ovo kratko vreme uspeli da uradite u Ministarstvu. Značajno je povećan broj građana koji se obraćaju Ministarstvu i prijavljuju ekološke probleme u svojoj sredini. Ministarstvo dnevno dobija na desetine prijava građana na posebnoj mejl adresi koju ste otvorili za prijavljivanje lokacija za koje se sumnja da je na njima uskladišten opasan otpad. Dobijena je i prva prvostepena presuda, kako ste naveli u uvodnom izlaganju. Ministarstvo je u saradnji sa državnim tužilaštvom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, BIA pokrenulo akciju otkrivanja lokacija na kojima su nelegalno uskladištene veće količine opasnog otpada. Trenutno se pred sudovima vode postupci protiv okrivljenih, odgovornih lica. Nastavljeno je uklanjanje istorijskog otpada i pojačana kontrola subjekata koji posluju u lancu upravljanja opasnim otpadom.

Ministarstvo je u saradnji sa velikim trgovinskim lancima, tj. vi na čelu tog Ministarstva pokrenuli ste kampanju za smanjenje upotrebe plastičnih kesa kroz njihovu simboličnu naplatu. U prvom mesecu primene uočeno je smanjenje upotrebe za 50%, za 60% kako ste vi naveli, a ja sam našla podatke od 50%. Svakako ono što želim da podržim, izneli ste stav da ćete se zalagati za to da se ukinu plastične kese. To je vrlo značajno. Ako krenete na jug Srbije u nekom periodu, kada reke imaju nizak vodostaj, kao okićene jelke plastičnim kesama je drveće uz obale reka.

Finansiranje zaštite životne sredine mora biti i predvidivo i veće, kao što smo rekli više puta i sa tim su se saglasili svi poslanici. Potrebna su veća sredstva za ekologiju i deo sredstava zelenog fonda treba da se iskoristi za lokalne samouprave, da urade projektno-tehničku dokumentaciju za projekte, za izradu prečistača otpadnih voda kako bismo mogli da konkurišemo za sredstva u pretpristupnim fondovima EU.

Realizacija većine infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine, odnosno oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama bila je zaustavljena ili usporena pre nego što ste vi došli na čelo Ministarstva. Jedan takav projekat je i u opštini iz koje ja dolazim. U pitanju je projekat skupljanja i tretman otpadnih voda Velikog bačkog kanala, opština Kula i Vrbas. Projekat EU vredan je 15 miliona evra, trebalo je već da se završi. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda izgrađen je u Vrbasu, a cilj je da doprinese zaštiti i revitalizaciji Velikog bačkog kanala.

Kapacitet ovog centralnog postrojenja je 120.000 domaćinstava. Formirano je zajedničko preduzeće „Prečistač Vrbas-Kula“. Do sada je urađeno 99% kanalizacione mreže u samom gradu Vrbasu, a svega 30% u naseljenim mestima. Mi smo dobili 50 miliona dinara od strane pokrajinske Vlade. Vi ste juče rekli da je obezbeđeno još pet miliona, koliko nama nedostaje da završimo ovaj projekat i da se stavi u konačnu funkciju. Ono što je bio birokratski posao završavamo. Zaista to uvek kod nas ide, ali ovo zajedničko preduzeće ove vrste je prvo u državi i mi sada bolujemo neke dečije bolesti.

Ono što želim još da istaknem je da je osiguran nastavak od strane vašeg ministarstva infrastrukturnih projekata, pored Kule i Vrbasa i u Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Subotici. Obezbeđena su nova sredstva IPA fondova za projekte u Kraljevu, Brusu, Blacu, Nišu i regionalnim sistemima Duboko, Srem, Mačva i Pirot.

Podsetila bih još da je februara meseca 2016. godine na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kada je na čelu ministarstva ispred SPS bila prof. Snežana Bogosavljević Bošković, usvojen set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i drugo.

Ovi zakoni su bili usaglašeni sa zakonskom regulativom koja važi u zemljama EU i sa tim u vezi dobili su zeleno svetlo i odobrenje od strane Evropske komisije. Izuzetno važna novina Zakona o zaštiti životne sredine bilo je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije sa ciljem da se uspostavi predvidivost kontinuiteta u sistemu finansiranja zaštite životne sredine. Naime, ukupni troškovi aproksimacije Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su, mogli smo to već danas da čujemo, na 11 milijardi evra u periodu do 2030. godine. Radi se o potrebnim ogromnim sredstvima, ali Srbija kao kandidat za članstvo može da računa i na bespovratna finansijska sredstva EU kroz IPA fondove za finansiranje infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti.

Neophodan uslov za korišćenje ovih sredstava je kontinuirani izvor kofinansiranja od strane Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava i iznosi, kofinansiranje obično se kreće od 15 do 30% zavisno od vrednosti tipa investicije.

Godine 2015, takođe u vreme kada je bila na čelu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, od strane Evropske komisije usvojen je IPARD program koji je pripremilo ministarstvo kao program finansijske podrške našim poljoprivrednim gazdinstvima u vrednosti od 175 miliona evra bespovratnih sredstava. Za povlačenje ovih sredstava bilo je potrebno ispuniti i niz tehničkih uslova i doneti odgovarajuće zakonske propise.

Upravo na prethodno navedeno odnose se i aktuelne izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine koje su na dnevnom redu. Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava zelenog fonda za kofinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova, ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova.

Imajući u vidu važnost regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije i Ministarstvo zaštite okoliša i prirode Republike Hrvatske su pripremili sporazum o bilateralnoj saradnji u julu 2015. godine. Najvažniji cilj bio je da se razvije i proširi i promoviše razvoj ekonomskih, naučnih i tehničkih kontakata u cilju rešavanja regionalnih i globalnih ekoloških problema. Srbija i Hrvatska pripadaju istom regionu. Imaju iste ili slične izazove, potrebe rešavanja pitanja i problema u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Ovim sporazumom iskazuje se spremnost za saradnju, razmenu iskustva i za zajedničko rešavanje regionalnih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i očuvanje prirode i stoga podržavam što je na dnevnom redu i što ćemo ga usvojiti.

Na kraju želim da podržim izmenu finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Ukupno uvećan iznos sredstava je 4,1 milijarda. Dve milijarde dinara je za lečenje retkih bolesti, kako smo mogli da čujemo, a izdvajanje za lekove na recept, isplatu bolovanja i za nabavku medicinskih pomagala i ono što posebno želim da istaknem to je da po prvi put Republički fond za zdravstveno osiguranje nabavlja i inovativne lekove najnovije generacije. To je za pohvalu za Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zahvaljujem vam. Poslanička grupa će podržati sve predložene zakone.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu.

Naime, činjenica je da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta politike ove Vlade, što je pokazano i formiranjem posebnom ministarstva koje će se baviti isključivo ovom problematikom na sveobuhvatan, odgovoran i kompetentan način. Za prethodnih godinu dana to se i pokazalo. Aktivnosti ministarstva i ministra Trivana doprinose da se segment životne sredine učini vidljivijim i da se otvoreno govori o ozbiljnim problemima i o načinu njihovog rešavanja.

Svedoci smo da je u proteklih godinu dana otvoreno mnogo pitanja o kojima se ranije nije ni govorilo: od pitanja otkrivanja nelegalno uskladištenog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, preko formiranja nacionalnog tela za ispitivanja posledica od NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do značajnog povećanja područja prirode pod zaštitom.

Takođe, glas Srbije u međunarodnoj areni u oblasti zaštite životne sredine se sve jače čuje. Sve je ovo nužno, inače bismo našim potomcima ostavili nerešive akcidente i životnu sredinu u kojoj ne može da se živi. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze prema EU u kontekstu pristupanja ovoj organizaciji.

Radi se o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Ovo poglavlje je veoma kompleksno, samim tim i skupo za usaglašavanje standarda. Ali, istovremeno omogućava i apliciranje za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Kako je ministar Trivan izjavio da je u toku izrada nacrta za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i da će za par nedelja ovaj nacrt biti gotov, što znači da veoma brzo možemo očekivati otvaranje Poglavlja 27, želim da postavim pitanje ministru Trivanu – u kojoj su fazi pripreme nacrta pregovaračke pozicije, koje se sve formalne pretpostavke moraju ispuniti kako bi se Poglavlje 27 otvorilo i kada se očekuje njegovo otvaranje?

Takođe, u kontekstu ove pregovaračke pozicije Srbija će morati da realizuje brojne infrastrukturne projekte, među kojima su i brojni prečistači vode. Kako dolazim iz Vrbasa, koji je deo projekta izgradnje prečistača pod nazivom „Veliki bački kanal“ koji se finansira sredstvima EU, pitala bih ministra dokle se stiglo sa realizacijom ovoga projekta, s obzirom da centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, za njega je EU izdvojila 15 miliona dinara. Lokalna samouprava je formirala zajedničko preduzeće sa opštinom Kula, „Prečistač Vrbas Kula“, AP Vojvodina izdvojila je sredstva za izgradnju pristupnog puta i izdvojila je i 50 miliona dinara za kanalizacionu mrežu u naseljenim mestima. Pošto postoji kanalizaciona mreža u samom gradu, gotovo 99%, kada je u pitanju kanalizaciona mreža u naseljenim mestima, ona je svega 30%. Nedostaje tri i po miliona evra za završetak kanalizacione mreže.

Iz tog razloga, postavljam pitanje da li možemo kao i do sada da računamo na podršku države, pošto je za ovaj projekat neophodno da on ima kapacitet 125 hiljada stanovnika i neophodna nam je pomoć i države, osim onoga što je izdvojeno od strane EU i Vlade AP Vojvodine? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću danas pravo da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, građani i građanke iz Zmajeva, Ravnog Sela, Bačkog Dobrog Polja, ali i Kućura iz Saminog sela, što znači svih naseljenih mesta u opštini Vrbas, koji koriste železnički prevoz sa stanice u Zmajevu žale se na niske perone. Sa uvođenjem savremenih vozova čija je platforma visoka jel su oni prema standardima EU, otežan je ulaz i izlaz sugrađanima, pre svega, bolesnima, deci i starima.

U decembru prošle godine uvedeno je nekoliko garnitura motornih vozova koji saobraćaju na relaciji od Sombora do Novog Sada preko Vrbasa, koji poseduje stepenice, ali i u tom slučaju je otežan uvoz putnicima u vozove. Vozovi koji se obraćaju na relaciji od Subotice do Novog Sada preko Vrbasa su savremeni i moderni, ali je problem što su njihove platforme visoke i sugrađani teško uvoze posebno sa stanice u Zmajevu, bilo je i slučajeva povređivanja. Ono što sugrađane, moje u opštini Vrbas posebno iritira, to je što materijal za podizanje nivoa perona stoji na železničkim stanicama više godina. Iz tog razloga postavljam pitanje ministarki, kada će biti okončani radovi?

Moje drugo pitanje se odnosi takođe na uređenje železničkih stanica u Vojvodini, a pre svega u opštini Vrbas, ne možete da se otmete utisku koliko ste putovali vozovima da je na njima vreme stalo. Oni su prilično urušene, higijenski uslovi su problematični, a sve više naših sugrađana, pre svega, zbog toga što su vozovi i moderni i tačni i savremeni, putuju vozovima.

Iz tog razloga, postavljam pitanje ministarki, da li je u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, da li se planira i renoviranje železničkih stanica na ovom, pre svega u Vojvodini? Naravno, da ćete se složiti samnom da su železničke stanice, aerodromi i autobuske stanice mesta gde putnici namernici stiču pravi utisak o našoj prelepoj zemlji kada dolaze. Iz tog razloga mislim da je neophodna da dobijem na ovo pitanje i nadam se da će biti u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, predviđeno je i renoviranje železničkih stanica na ovoj deonici. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas, koristeći svoje pravo iz Poslovnika po članu 287, želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, a pitanje se odnosi na status civilnih invalida rata.

Naime, od Drugog svetskog rata do danas u našem zakonodavstvu postoji kategorija civilnih invalida rata, zakoni su se menjali, ali su civilne žrtve i njihove porodice imale zakonska prava na zaštitu i određeni obim prinadležnosti, kao i pravičnu naknadu za posledice ranjavanja i gubitka člana porodice. Sada je na snazi Zakon o civilnim žrtvama rata iz 1996. godine, a prema našim saznanjima i saznanjima organizacija civilnih invalida pripremljen je i novi zakon.

Prema informacijama kojima raspolažemo, veliki broj civilnih žrtava rata, ratnih dejstava ostaće bez prinadležnosti koje su do sada imali. Ograničenja su u pribavljanju dokumentacije. Da podsetim da se civilnim žrtvama smatraju lica kojima je utvrđen stepen invalidnosti do 50% i više. Ima među njima i logoraša stradalih od eksplozivnih sredstava i ranjavanih. Postoji konkretan problem i u međuopštinskoj organizaciji civilnih invalida rata Vrbas-Kula, gde nekoliko članova ove organizacije koji imaju stepen invaliditeta od 50% ne mogu da ostvare svoje pravo jer ne mogu da dođu do originalnih dokumenata. Naravno da postoji i kategorija sa stepenom invalidnosti od 50% i manje koji nemaju ovaj status.

Moje pitanje ministru bi bilo - koji je najoptimalniji način na koji se može rešiti status civilnih invalida rata za sve naše građane koji bi eventualno ostali bez prinadležnosti po novom zakonu, jer se radi o stečenim pravima grupe građana po osnovu posledica pretrpljenih usled ratnih dejstava i oružanih dejstava, a procena je neka da bi ove prinadležnosti moglo da izgubi oko 15.000 lica? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 13:47