MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 2
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 14 dana i 23 sata

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2016.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a odnosi se na red vožnje „Srbija Voza“, koji je stupio na snagu 11. decembra 2016. godine.
Novim redom vožnje koji je stupio na snagu 11. decembra ove godine, radnici, đaci i studenti, koji u najvećoj meri korite putnički prevoz železnicom, onemogućeni su da koriste te usluge jer novi red vožnje nije prilagođen realnim njihovim potrebama, a oni uglavnom imaju mesečne karte za ovaj vid prevoza. Upravo zbog novonastale situacije građani opštine Vrbas uputili su peticiju „Srbija Vozu“ pod nazivom „Pravo na železnički saobraćaj“ koju je potpisalo 400 sugrađana za uvođenje novih i vraćanje starih polazaka na relaciji Novi Sad-Zmajevo-Vrbas u vremenskom intervalu od 15,00 do 19,00 i od 22,00 do 23,00 časa.
Potpisnici peticije napominju da većina radnika, studenata i đaka radni dan završava upravo u 15 časova, a radnici druge smene u 22 časa, te stanovnici lokalnih mesta nemaju kako da se vrate kući.
Stanovnici Zmajeva, Ravnog sela, Kucure, Bačkog Dobrog Polja, pokrenuli su peticiju kako bi uveli nove polaske vozova na relaciji Novi Sad-Kisač-Stepanovićevo-Zmajevo-Vrbas, sa posebnim akcentom na stanicu Zmajevo, koja je čvorište nekoliko naseljenih mesta.
Posebno bih istakla da je građanima prevoz železnicom važan ne samo iz ekonomskih razloga, mada oni nisu zanemarljivi, nego i zbog poboljšanih uslova putovanja na ovim vozovima, naravno, i zbog neizvesne sudbine Javnog preduzeća za prevoz putnika Vrbas, ali se nadam da će Ministarstvo privrede, Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo rada i socijalne politike pomoći lokalnoj samoupravi da prevaziđu ovaj problem i da nađu rešenje koje će biti u interesu kako sugrađana, tako i zaposlenih u ovom javnom preduzeću.
Istovremeno, ukazala bih na značaj pruge za našu opštinu Vrbas, ali i na susedne opštine Kula i grad Sombor. Svima nama poznato je da na osnovu analize koju je uradila inostrana konsultantska kuća evidentirano je blizu 800 kilometara pruge za koju ne postoji ekonomski interes i dat je predlog lokalnim samoupravama da one preuzmu upravljanje tim prugama ili će infrastrukture „Železnice“ ih ukinuti. Dat je rok 1. januar 2017. godine da se preuzme upravljanje prugama. Između ostalih, u toj grupi našla se i pruga Vrbas-Sombor.
Očigledno je bilo da je analizu uradio ko ne poznaje situaciju na terenu, jer se u istom nivou važnosti i opravdanosti našla i pruga Vrbas-Bečej, kojoj nedostaje 30 kilometara šina i jedna pruga koja je aktivna i koju koriste pored putnika i nekoliko privrednih subjekata, od kojih je jedna tehnološki zavisna od „Železnice“, a radi se o Fabrici šećera iz Crvenke.
Predstavnici opštine Vrbas, kao i predstavnici opštine Kula i grada Sombora održali su zajednički sastanak u Somboru, nakon čega su definisali zajednički stav da je neophodno da pruga kroz naše opštine i dalje ostane u funkciji. Naše lokalne samouprave su ukazale na strateški značaj „Železnice“ za privredni razvoj i prevoz stanovništva i založile su se da pruga Vrbas-Sombor bude izuzeta sa liste ili da se prolongira rok. Poslednja informacija koju imamo je da su infrastrukture „Železnice“ uvažile naš zahtev, tako da pruga Vrbas-Sombor ostaje u funkciji i pod upravljanjem infrastrukture „Železnice.“
Imajući sve navedeno u vidu, kao strateški privredni značaj, tako i značaj pruge za građane, postavljam pitanje – da li „Srbija Voz“ planira uvođenje novih i vraćanje starih polazaka na relaciji Novi Sad-Zmajevo-Vrbas u vremenskom intervalu od 15 do 19 časova i od 22 časa do 23 časa?
Drugo pitanje jeste da nas infrastruktura „Železnice“ izvesti o proceduri otvaranja stajališta za potrebe prevoza građana mesne zajednice Bačko Dobro Polje na relaciji Novi Sad-Vrbas-Novi Sad sa putničkim vozovima. Radnje oko otvaranja pomenutog stajališta za potrebe putnika započete su još 2013. godine. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvu finansija. Prethodnih nedelja građanima su putem pošte uručena rešenja naknade za odvodnjavanje za 2015. i 2016. godinu. Situacija slična onoj od prošle godine, kada su im takođe uručena rešenja za naplatu za protekle dve godine koje moraju da plate u roku od 15 dana. Pored toga što je dat kratak rok od 15 dana, veoma često su ta rešenja zasnovana na netačnim podacima koji su uvećani, tako da u konačnom rešenju iznos naknade bude i veći nekoliko puta. Ono što ohrabruje, što pozdravljamo i zbog čega postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i gospodinu Nedimoviću jeste zasnovano na njegovoj izjavi da ubuduće naknade za odvodnjavanje neće obračunavati poreska uprava, već će to činiti nadležna vodoprivredna preduzeća.
Svesni smo da je naknada propisana zakonom i da je kao takva obaveza za plaćanje. Svesni smo koliki je njen značaj, naročito za odbranu od poplava. Ali, upravo zbog svega toga, neophodno je da se ona obračuna na tačnim podacima. Zbog toga svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – na osnovu kojih podataka će se vršiti obračun naknada, da li će se rešenja dobijati početkom godine, sredinom godine, da li će se dobijati za jednu kalendarsku godinu ili će se plaćati kvartalno.
Istovremeno, svoje drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija – šta građani mogu da učine za rešenja koja su pogrešno obračunata i koji je najefikasniji i način da se njihovi problemi reše?
Na kraju, navela bih samo tužbu jedne građanke koja je podnela i koja se pozvala na bitne povrede materijalnog prava i nepravilne primene propisa. Naime, članom 169. Zakona o vodama regulisan je osnov plaćanja naknade za odvodnjavanje i u istom se navodi da se naknada za odvodnjavanje plaća za uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno da područja odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preuzeće. Na osnovu ovog člana, osporenim rešenjem nezakonito je zadužena naknadom za odvodnjavanje, pošto kuća, dvorište, nalazi se u strogom centru grada koje ne spada u područje, niti postoje sistemi za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće. Jedina voda koja se pojavljuje u dvorištu je kiša koja pada i upija je zemlja ili odlazi kroz kanalizaciju, koja se uredno plaća javnom komunalnom preduzeću u Vrbasu, što znači da ne postoji zakonski osnov za plaćanje naknade za odvodnjavanje.
Ona se ovom prilikom pozvala i na član 170. stav 1. tačka 3) Zakona o vodama, kojim se reguliše pojam obveznika i plaćanja. Naime, pored kuće, ispred kuće postoji atmosferska kanalizacija u kojoj se sliva sav višak vode i isto je izgrađeno pre dvadesetak godina iz sredstava samodoprinosa, na istom mestu celom dužinom ulice sa jedne i druge strane prethodno je bio jarak koji je zatrpan i u koji se slivao višak vode koji je zemlja posle upijala. Postavlja pitanje, i ono na šta se ona pozvala je shodno navedenim odredbama, nju isključuje kao obveznika naknade za odvodnjavanje. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ono što je naša ovlašćena predstavnica Snežana Bogosavljević Bošković govorila i ono što je govorio narodni poslanik Ivan Karić iz Zelenih Srbije, ja ću se u svom izlaganju pre svega osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Poštovani narodni poslanici, budžet Ministarstva poljoprivrede za 2017. godinu je povećan za 8,11% i predstavlja izraz želje da se nastavi sa započetim reformama u poljoprivredi. Fokus agrarnog budžeta za 2017. godinu je na sektoru investicija, ulaganja, davanja subvencija za nabavku opreme, mehanizacije i objekata za izgradnju i rekonstrukciju prerađivačkih kapaciteta.
Poljoprivreda je od izuzetnog značaja za ekonomiju Srbije. Povećanje konkurentnosti tog sektora jeste jedan od prioritetnih ciljeva države. Agro biznis u celini učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda sa preko 20%. Dodatna poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu granu srpske privrede koja ostvaruje pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni i to u kontinuitetu od 2005. godine, uz stalni trend rasta.
Agrar je najvažnija komparativna prednost i velika razvojna šansa naše zemlje. Međutim, razvoja nema bez velikih ulaganja. Da bi se iskoristio ogroman potencijal srpske poljoprivrede, neophodno je bilo povećati agrarni budžet, što je i učinjeno. Za subvencije u poljoprivredi opredeljeno je 3,2 milijarde, a najveća povećanje, kako je i ministar naveo danas, za narednu godinu je u delu podrške investicijama i to u iznosu od 2,2 milijarde, što je četiri puta više nego što je bilo u prethodnoj godini.
Podsetila bih da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na čelu sa ministarkom, sada već bivšom, Snežanom Bogosavljević Bošković, u toku nepune dve godine, za 22 meseca predložilo 22 zakona, a sve u cilju da se stvori pravni okvir, podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji i uspeli smo da zabeležimo rast izvoza poljoprivrednih proizvoda za 50%.
Što se tiče stočarskih proizvoda, u poslednjih 15 godina suočeni smo sa čestim poremećajima na tržištu. Stočni fond u Srbiji poslednjih decenija smanjivan je za dva do tri posto godišnje. Na sreću, u prošloj godini taj trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočnog fonda, što je rezultat i dobrih podsticajnih mera za stočare, koje su ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede preduzimali u prethodnim godinama.
Treba istaći da ukoliko želimo stabilizaciju na domaćem tržištu i povećan izvoz, onda, pored povećanog stočnog fonda, moramo obezbediti i kvalitet. Naši proizvođači moraju da znaju da u Evropsku uniju može da se proizvede samo mleko ekstra kvaliteta, a kod nas imamo samo 35%. U 2015. godini proizvodnja mesa beleži povećanje u skoro svim sektorima, proizvodnja svinjskog mesa za 8% u odnosu na 2014. godinu, a proizvodnja ovčijeg mesa viša je za 11% nego u 2014. godini. Takođe, proizvodnja mleka u poslednje dve godine beleži blag porast.
Zahvaljujući odlučnim merama Vlade i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u prethodnih nekoliko godina obezbeđena je isplata premija, podsticaja za kvalitetna mlečna grla, uvedeni su prelevmani za uvoz mleka i kiselo mlečnih proizvoda kojima se štite domaći proizvođači od nelojalne konkurencije, obezbeđen je interventan otkup viškova mleka iz mlekara kako bi se oslobodio prostor za nesmetan plasman mleka malih proizvođača, povećan je izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište Ruske Federacije. Konkretno, izvoz sira je u odnosu na 2014. godinu povećan za 25% u 2015. godini.
Usvajanjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom da se predlažu i nove kategorije i to podsticaji za krave i za uzgoj teladi za tov.
Izmenama i dopunama zakona preciziraju se dužnosti korisnika podsticaja, a precizirane su i odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava, plaćanje zateznih kamata i umanjenje narednih isplata prema korisniku podsticaja. Podsticaj u stočarstvu se proširuju na kvalitetne tovne bikove, krave za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove, jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Predlogom zakona precizira se da lice koje je ostvarilo podsticaje za krave zadojilje ne može da ostvaruje pravo na podsticaje za premiju za mleko. Zakon predviđa da podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti obuhvataju i podsticaje za uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivrede upravo za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i povećanje njihove konkurentnosti moglo bi da bude od izuzetne koristi za osnivanje ili pristupanje nekom udruženju. Nadam se da će proizvođači to uvideti i iskoristiti.
Ja bih navela jedan dobar primer. U naseljenom mestu Bačkom Dobrom Polju prošle godine je zasađeno između 50 i 60 hektara malina, a ove godine je već to 80 hektara. Oni su se organizovali i napravili su udruženje. Uspeli su da organizuju dnevni otkup i isplatu na dnevnom nivou, dobili su cenu koja je deset dinara bila veća od one koja se nalazila u okruženju. Kada uzmemo po onim podacima koje sam ja od njih mogla da dobijem, da po jednom hektaru treba deset zaposlenih u sezoni branja, možete misliti koliko je to značajno za sredinu iz koje ja dolazim. Sledeće godine već u drugoj godini biće i više od 10 ljudi po hektaru koji će biti neophodni da rade, a oni planiraju i da se iz udruženja formiraju i zadruge i tako ostvare još veće dobiti kada su u pitanju proizvođači malina.
U cilju predloženih izmena i dopuna jeste i da se proširi krug korisnika sredstava iz republičkog budžeta, kao što sam rekla, a pored pomenutih, podršku treba da dobiju i mladi poljoprivrednici, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji, kako je naveo ministar poljoprivrede. U Srbiji danas ima blizu 4.600 sela, a svako četvrto ili 1.200 je na putu nestajanja. Sela izumiru i treba iskoristiti sve potencijale da se ovi negativni trendovi u srpskom selu zaustave. Mogu da vam prenesem da je kod nas u Vojvodini slučaj upravo to da porodična poljoprivredna gazdinstva su porodice sa najviše dece i da u proseku imaju troje do četvoro dece, tako da će ove zakonske odredbe, koje podstiču mlade poljoprivrednike, doprineti i populacionoj politici.
Na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Vrbas, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Vrbas Opština Mesečno 85530.00 RSD 07.11.2013 -
- Skupština opštine Vrbas (Odbornik) Opština Mesečno 7680.00 RSD 07.11.2013 -
- Skupština opštine Vrbas (Naknada za rad Odborničkog kluba) Opština Mesečno 4841.00 RSD 07.11.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:34