MILISAV PETRONIJEVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 29.novembra 1949.godine u Beogradu.

Po zanimanju je nastavnik matematike.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja, 1990.godine. U periodu od 2003-2009.godine je bio predsednik Gradskog odbora SPS Beograda. U više mandata je bio član Izvršnog odbora i Glavnog odbora. Član je Predsedništva SPS od 2006.godine.

Narodni poslanik je i u sazivima Skupštine od 27. januara 2004.godine, 14. februara 2007. godine, 2008.godine i 2012.godine, kada je bio član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Odbora za administrativno-budzetska i mandatno-imunitetska pitanja kao i zamenik člana u Odboru za privatizaciju i Odboru za smanjenje siromaštva i član parlamentarnih grupa priajteljstva sa Austrijom, Grčkom i Rusijom. Ponovo je izabran za narodnog poslanika nakon izbora 2014. godine, a na tom mestu bio je do 03. juna 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je 06. oktobra 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS je saopštila svoj stav preko naših kolega u dosadašnjoj raspravi, odnosno daće punu podršku predlozima potvrđivanja svih šest sporazuma ili ugovora, već zavisi o čemu se radi. Moje kolege su iznele argumentaciju zašto mi to želimo da podržimo, a ja ću se zadržati na samo još nekolik pitanja.
Prvo, kada je u pitanju zajam od Fonda za razvoj Abu Dabija, želim da kažem da taj zajam u iznosu od milijardu dolara, odnosno u protivvrednosti milijardu dolara, posmatram kao domaćinsko poslovanje ili poštovanje, kako god hoćete, Vlade Srbije. Zašto? Zato što uzima jeftin kredit, sa kamatom 2,25% bez bilo kakvih dodataka, da bi vraćala skupe od 6% do 8% kredite ili dolarske kredite ili izvršava dolarske obaveze. To je za mene domaćinsko poslovanje. Zašto? Zato što uzimanje tog kredita za refinansiranje, uzimanje tog kredita da bi se izmirio skup nije povećanje duga. Naprotiv, to je štednja. Taj kredit omogućava da Srbija uštedi 50 miliona dolara.
Šta to dalje znači? To znači da tih 50 miliona dolara, koje bi imale obavezu da vrate strane kredite sa visokim kamatama, može da uloži u kapitalne objekte, u privredni razvoj, u socijalnu politiku ili bilo šta drugo. To je dobro za Srbiju, to je domaćinski. Kao što je potvrda domaćinskog ponašanja i sprovođenje fiskalne konsolidacije u celini, realizacije i ekonomskih reformi. Vlada je postavila mnoge ekonomske ciljeve i sprovela ih.
Izneću samo nekoliko argumenata koji će potvrditi da se i tu domaćinski ponašalo. Dakle, u ovoj godini javni dug je smanjen 650 miliona dolara, deficit je prepolovljen, stanje budžeta umesto očekivanih minus 900 miliona evra je plus 240 miliona evra. Ako se pri tome doda rast BDP, ako se pri tome ima u vidu da umesto očekivanih blizu 80% učešća nivoa duga biće 70 koma nešto, onda su to vidljivi rezultati ove Vlade kada je u pitanju finansijska i ekonomska konsolidacija. Zato i ovaj kredit koji ide u pravcu tome da daljoj fiskalnoj i makroekonomskoj stabilnosti treba podržati, treba dati punu podršku, jer će uticati na unapređenje ekonomske situacije u celini i na ostvarivanje planiranog razvoja.
Druga oblast koja govori o posvećenosti Vlade Srbije je zajam za Kraljevo, za saniranje posledica zemljotresa od 2010. godine, deo koji govori o posvećenosti Vlade socijalnoj politici i životu običnih ljudi, da tako kažem. Radi se o tome da će ovaj kredit omogućiti sređivanje naselja jednog u Kraljevu, koji podrazumeva rušenje 21 stambene zgrade koje su u nepopravljivoj stanju kao posledice zemljotresa, dobijanje stanova u četiri osmospratne zgrade za 366 porodica ili oko hiljadu stanovnika, trajno rešenje stambenog pitanja za te ljude koji će dobiti u vlasništvo stanove približno iste veličine, a oni koji su imali minimum, ispod socijalnog minimum kvadrata, koji su stanovali u stanovima ispod socijalnog minimuma imaće mogućnost da ili zakupe ili otkupe onu dodatnu površinu. Dakle, jedna briga o ljudima koja u svakom slučaju zaslužuje podršku.
Vrlo kratko kada je u pitanju zajam koji se odnosi na podršku malim i srednjim preduzećima, mislim značajan zajam iz prostog razloga, iako je on u stvari podrška komercijalnim bankama da finansiraju pod povoljnim uslovima razvoj malih i srednjih preduzeća, one čak i preuzimaju rizik, mislim da je to veoma bitno u jednom drugom pravcu Vlade, a to je investicija i otvaranje novih radnih mesta. Zato ga treba podržati, jer mala i srednja preduzeća su glavni izvor zaposlenosti i ekonomskog rasta, i dalje će biti tako. Na njima se gradi ekonomska snaga, podiže preduzetništvo, otvaraju se radna mesta, što je i dalje uvek glavni i prioritetni cilj u ovoj Srbiji, doprinosi se rastru BDP, koji, kao što vidimo, uspešno ide ka trojci.
Dakle, vrlo je važno dati podršku tom zajmu da bi se podsticao razvoj malih i srednjih preduzeća. Ono što je još važnije je što je ovde polovina predviđena da se pod najpovoljnijim uslovima omogući mladima da mogu da osnivaju mala i srednja preduzeća. Zašto je to bitno? Bez obzira što je stopa nezaposlenosti smanjena, ipak je najveći broj mladih nezaposlenih. Zato treba dati punu podršku i ovome. Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.10.2016.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, amandman kolege Aleksandra Martinovića na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju odnosi se na produženje roka za završetak studija svima onima koji su upisali pre stupanja na snagu novog Zakona o visokom obrazovanju, dakle, po tom nastavnom planu i programu, pod tim uslovima i pod tim pravilima.
Predloženi zakon je sadržao samo odredbu da se to odnosi na studente osnovnih studija. Amandman kolege Martinovića je predložio da se produžetak roka za završetak studija po tom nastavnom planu i programu odnosi i na studente magistarskih studija i na studente doktorskih studija. Vlada je prihvatila taj amandman. Odbor za obrazovanje je prihvatio taj amandman. Želim da vas obavestim da ću i ja da ga prihvatim u danu za glasanje, a želim i da obrazložim.
Takav amandman skoro isti je podnela i poslanička grupa SPS. Šta je nama bitno? U načelnoj raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju poslanička grupa SPS, dajući punu podršku predloženim izmenama zakona, je istakla i zahtev da se u delu koji se odnosi na produženje roka za završetak studija po starom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima koji se odnose na studente osnovnih studija, istakli smo zahtev da se to odnosi i na studente magistarskih studija i na studente doktorskih studija, i na taj način obezbedili da se ravnopravno odnosi na sve. Taj zahtev smo iskazali kroz amandman koji smo podneli.
Imajući u vidu da je usvajanjem ovog amandmana gospodina Martinovića naš zahtev ispunjen, a to nam je suština, dakle, omogućeno je ovim amandmanima da se to isto pravo odnosi i na studente magistarskih i na studente doktorskih studija, mi smo zadovoljni. Nas interesuje suština, a suština, ono što sam već iskazao, taj naš zahtev da se odnosi i na studente magistarskih, doktorskih studija je usvojen.
Iz tih razloga mi iskazujemo zadovoljstvo i podržavamo taj pristup Vlade koji je uvažio zahteve, čak ne samo i naše poslaničke grupe, nego velike većine poslaničkih grupa i mislim da je to najbitnije. Uvažen je zahtev da se odnosi na sve studente i to je razlog zbog čega treba podržati ovo.
Na kraju, želim tim studentima, svim studentima, a pre svega građanima Beograda, Beogradu i Srbiji da čestitam današnji dan, Dan oslobođenja Beograda od Nemačkog okupatora 1944. godine. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje, 26.02.2016.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, moje kolege narodni poslanici i narodne poslanice, ja ću u ime poslaničke grupe SPS da iznesem stav povodom Predloga zakona o sistemu plata u javnom sektoru.
Imajući u vidu značaj tog zakona, detaljnije ću se na tome zadržati. Imajući u vidu značaj i drugog Zakona o opštem upravnom postupku, o njemu će moj uvaženi kolega Neđo Jovanović govoriti kasnije. Tako da, u celini vrlo precizno i vrlo jasno saopštimo stav SPS o oba zakona.
Kada je u pitanju Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, ja želim po ko zna koji put, a ja lično četvrti put u ovoj Skupštini govorim o stanju, neredu kad su u pitanju plate u javnom sektoru i evo još jednom da podsetim. Plate koje su uređene čitavim nizom zakona zbog neujednačenog pristupa u načinu određivanja plata dovode do neujednačenosti u pravima, dovode do nemogućnosti efektivne kontrole, netransparentni i što je najvažnije do jednog nepravičnog ukupnog sistema. To je sadašnje stanje plata u javnom sektoru.
Osnovica za obračun plate nije jedinstvena. Ima ih preko deset, neki čak kažu i 19. Osnovice su različite zavisno od delova javnog sektora. Naravno, i koeficijenti su različiti. Tako osnovica za državne službenike iznosi 17.101 ali ima svoje koeficijente. U organima jedinica lokalnih samouprava 2.278 ali ima drugačije koeficijente. Preko 500 koeficijenata samo ima u sektoru javnih službi, a i u sektoru javnih službi postoji četiri različite osnovice, 2.462 dinara, 2.415, 2.439, 2.392, i da ne nabrajam dalje.
Dakle, propisi su po pojedinim delovima sektora uvođeni i menjani parcijalno i nekoordinirano, neujednačeno i nepravično. Zato danas imamo 70 različitih osnova za naknadu, imamo deset različitih osnovica, rekao sam, neki kažu 19. Imamo preko 900 koeficijenata itd, itd.
Sve to naravno za posledicu ima neujednačenost i nepravednost u sistemu plata u javnom sektoru. Tako i jeste došlo dotle da poslove iste složenosti ili čak istovetni poslovi potpuno u različitim delovima javnog sektora, različito budu plaćeni. Dakle, u jednoj rečenici sam možda mogao reći, jednostavno rečeno – sistem plata u javnom sektoru je potpuno neuređen, potpuno neujednačen i potpuno nepravedan.
E, sad, sada se postavlja pitanje – šta sada sa time da radimo? Ja upravo iz tih razloga, imajući u vidu da već mnogo godina je ovaj sistem ovakav razoren, samo podsećam da Zakon o platama u državnim organima i javnim službama koji funkcioniše preko 15 godina, koji je pokušao to na jedinstven način da reguliše, nije uspeo. Vremenom su od njega pobegli svi.
Jednostavno su utvrđivanje različite osnovice ili različiti koeficijenti i došli smo do ovakve jedne šume neuređenosti, neujednačenosti, nepravednosti. Želim upravo iz razloga što je moja partija i ja lično se dugo zalagali da se uvede red u ovoj oblasti, da se uvede ovaj sistem plata, upravo imajući u vidu da je Vlada izašla sa ovim Predlogom zakona o sistemu plata u javnom sektoru, želim da odam priznanje i podršku Vladi što se uhvatila u koštac sa ovim ogromnim problemom i stavila da tako kažem, pred sebe taj zadatak da ga reši.
Želim da odam priznanje i za to što ova Vlada ima vrlo jasan program reformi, čvrsto ih brani i odlično ih sprovodi. Deo tih reformi je i reforma javnog sektora, a deo pak toga je reforma plata u javnom sektoru. Iz tih razloga, želim da podržim snažno Vladu što je izašla sa ovakvim predlogom zakona. Naravno, sve sa trajnim ciljem kojem Vlada teži, a to je da bude uređena, ekonomski jaka, ali i socijalno pravedna.
Želim da odam priznanje zbog rešavanja dugogodišnjeg problema neujednačenosti, nepravičnosti sistema zarada u javnom sektoru. Kao pripadnik SPS želim posebno da odam priznanje zbog načina dolaženja do rešenja kroz socijalni dijalog jer bez dijaloga socijalnog partnera. Bez društvenog dogovora reforme se ne mogu uspešno sprovesti pogotovo ne u javnom sektoru, ako ne budemo uspeli da reformišemo javni sektor, dovešćemo u pitanje i sve ove druge reforme. To pokazuje i naravno način na koji se došlo do ovog zakona kroz socijalni dijalog, kroz dijalog sa socijalnim partnerima, usaglašene su sve sporne stavke u zakonu i Vlada je pokazala da joj cilj nije predlaganje ovog zakona, nametanje rešenja već da ih zajedno sa socijalnim partnerima, sa drugim učesnicima i predstavnicima u javnosti traži i u tome je kvalitet i vrednost ovog zakona. želim da kažem da bilo koji zakon koji dođe u ovu Skupštinu ako je rezultat dogovora u okviru socijalnog dijaloga, mi ćemo uvek podržati.
Želim da kažem da ova Vlada treba da nastavi na taj način, kroz socijalni dijalog, da dolazi do svih rešenja narednih koja bude nudila u ovoj Skupštini, jer svi smo svesni da su ekonomske reforme u koje smo ušli nužne. Nužne su i socijalne reforme, ali nijedna ni druga ne mogu biti sprovedene i ne mogu biti uspešne ako nisu socijalno pravedne. Dakle, mora da bude i ekonomski održivo, ali i socijalno izdrživo. Prosto želim da pružim podršku Vladi da nastavi, tj. kada se radi o ovom pitanju, da se dolazi do rešenja kroz socijalni dijalog.
Šta je rezultat toga? Dileme su razjašnjenje, a nijedno pravo u ovom zakonu nije umanjeno. Vlada je vodila računa da sva rešenja koja budu, budu istovremeno usklađena i sa Zakonom o radu, kao osnovnom zakonu, sistemskom zakonu i upravo je uspela u tome. Dakle, nijedno pravo nije umanjeno, zarade nisu umanjene i jednostavno niko nije ugrožen, niko nije izgubio. Naprotiv, dobili su u ovom sektoru neka prava koja do sada nisu ni imali. Recimo, regres i topli obrok nisu do sada imali odvojeno od plata, od koeficijenta, već 15 godina. Dakle, iz tog razloga i zbog razloga uvođenja reda u ovoj oblasti, moja puna podrška i očekujem da će se nastaviti tako i ubuduće.
Kada je u pitanju novi zakon, želim samo kratko da kažem da novi zakon uspostavlja jedinstven sistem plata i promoviše socijalno pravedniji model plata zaposlenih u javnom sektoru. Zakon, treba reći i to, ne izaziva nikakve povećane troškove, ni za privredu, ni za građane. Naprotiv, uspostaviće se efikasnija kontrola. Mislim da će posebni efekti biti ovog zakona kod u ovom trenutku najmanje plaćenih delova javnog sektora, a to je socijalna zaštita, obrazovanje, kultura, zdravstvo. Naravno, ne odjednom, ali je vremenom cilj kome se teži, do koga se želi doći.
Zakonom se uspostavlja i jedinstven sistem plata svih zaposlenih u javnom sektoru, postavljanjem opštih načela i principa za utvrđivanje visine plata na jedinstven način. Znate, čuli smo dosta ovde i razgovora i polemike, ovaj zakon ne rešava u celini problem, ali bez ovog zakona se ne može rešiti problem plata u javnom sektoru. On utvrđuje osnovna načela i principe, na osnovu čega će se daljim radom i u vremenu koje je pred nama učiniti da dođe do onoga što se želi, a to je da se za isti rad dobija ista plata, ili približno isti rad – približno ista plata. To je krajnji cilj, to je pravedno i tome se teži u okviru ovog zakona.
Kratko samo da kažem kako se u stvari dolazi do osnovne plate po ovom zakonu. Tako što se množi osnovica i koeficijent. E sad, šta je suštinska promena u ovom zakonu? Što je osnovica jedinstvena za sve zaposlene i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije, naglašavam, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije. Puna podrška, jer nemamo više deset ili devetnaest osnovica, ne znam već koji je broj od toga tačan, već imamo jednu jedinstvenu. Puna podrška i zbog načina na koji se dolazi do ovako jedinstvene osnovice.
Kada je u pitanju koeficijent, u jednoj rečenici, koeficijent je taj koji izražava u stvari vrednost svih zahteva za obavljanje poslova radnog mesta. Ovaj zakon je vrlo precizno, da tako kažem, imajući u vidu da su to osnove, uspostavio raspone, uspostavio platne grupe, platne razrede. Raspona platnih grupa ima 13, a platnih razreda, koliko sam video, čini mi se do devet u okviru iste platne grupe. Uspostavio je kriterijume za vrednovanje poslova i opšte opise platnih grupa, na osnovu kojih će se vršiti razvrstavanje radnih mesta, zvanja i položaja u platnoj grupi, a onda i vremenom, kada neko postiže bolje rezultate ima i mogućnost da se kreće na istom radnom mestu, ali horizontalno prema višim platnim razredima, što mislim da je jako dobro osmišljeno. Naravno, ima 13 platnih grupa, rekao sam već, i do devet platnih razreda.
Takođe, treba naglasiti da zakon daje mogućnost i samostalnost i fleksibilnost u onim slučajevima gde je to nužno da može da se prepozna specifičnost tog sistema i da se kroz korektivni koeficijent, da tako kažem, može uspostaviti pravedniji i pravilniji raspored zaposlenih u javnom sektoru.
Šta je ono što je najbitnije u ovome? Najbitnije je to da u stvari utvrđivanjem jedinstvene osnovice, utvrđivanjem raspona platnih grupa i platnih razreda, novim jednim elementom, a to je uspostavljanje kataloga radnih mesta, što je veoma važna stvar i ogroman posao je uspostavljanje kataloga da bi se mogla pratiti sva ta radna mesta, uspostavljanjem kriterijuma za vrednovanje opštih opisa platnih grupa dolazimo do transparentnijeg, uporedivijeg, kad već mora da se poredi, kao i kontrolisanijeg sistema plata. To je u stvari jedan od veoma bitnih ciljeva ovog zakona. Opet ponavljam, omogućava se da se na pravičniji način vrednuju radna mesta u celom sektoru, odnosno da se omogući pravičnije sprovođenje principa – jednaka osnovna plata za rad jednake vrednosti.
Samo još kratko da napomenem, naravno, ovo je samo osnova, utvrđuje osnovna načela i principe. Posebnim zakonima u oblasti prosvete, zdravstva, kulture, socijalne zaštite, državne uprave itd, donošenjem tih zakona postići će se u stvari zaokruženi sistem plata u celini.
Kada je u pitanju Zakon o sistemu plata, treba napomenuti još nešto oko čega je bilo dosta polemike u javnosti, a to su naknade plate, dodaci na platu i naknada troškova i drugih primanja. Ja želim u jednoj rečenici da kažem da naknade plata, naknade troškova su potpuno istovetne sa Zakonom o radu. U nekim situacijama su čak i povoljnije. Kad kažem istovetne, mislim da je to veoma važno pitanje, jer jedan od ciljeva Zakona o sistemu plata u javnom sektoru je izjednačavanje plata u javnom sektoru. Na ovaj način, kada se ima u vidu da su sve naknade i plata i troškova potpuno u sladu sa Zakonom o radu, mi u stvari vršimo i ujednačavanje po osnovu prava iz radnog odnosa sa svim zaposlenim, a ne samo u okviru javnog sektora.
Kada sam malopre rekao da ima naknada plata i troškova koje su čak u povoljnijoj poziciji nego što je po Zakonu o radu, evo, samo još jedan detalj. Recimo, povoljnije je kada je u pitanju minuli rad, Zakon o radu je kod poslednjeg poslodavca, dok ovde u upravi, bilo gde.
Šta je još povoljnije? Pripravnost. Zakonom o radu, pripravnost se ne plaća, a ako se pozove na rad plaća mu se kao redovan rad. Po ovom zakonu, pripravnost se plaća 10%, a ako se pozove na rad, obračunava mu se kao prekovremeni rad. To je dakle povoljnije, nego što je po Zakonu o radu.
Šta još želim da kažem? Ovde je nešto što je u ovom zakonu predviđeno, a što do sada nije bilo, a to je dodatak za ishranu i regres. Nije do sada ta mogućnost bila van koeficijenta u okviru čega je to bilo i to već 15 godina. Dakle, to je ono što je povoljnije u odnosu na ranije. Na kraju sve druge naknade za vreme odsustva sa rada, bolovanja itd, odmora, potpuno istovetne sa Zakonom o radu i naravno za osnovu imaju obračun naknade koji se odnosi na prosečnu zaradu zaposlenih.
Završiću sa onim sa čim sam započeo. Jedna ogromna neuređenost u ovoj oblasti, jedan nered, ja nisam, napominjao sam mnogo puta u raspravi, nije logično u jednoj državi da pomoćnik ministra ima veću ima platu od ministra, da šef kabineta ima veću platu od predsednika Skupštine, da predsednik Republike ili premijer ima pet stotu, možda po rangu platu, u odnosu na sve, samostalne, nezavisne, bilo kakve druge organe itd. Dobro je da se ova Vlada uhvatila u koštac sa tim, izašla sa ovim Predlogom zakona koji je sad u stvari obaveza za sve one vlade narodne, ja se nadam da će posle izbora biti ista da sprovedu ovo u delo. Podržaćemo Predlog zakona.

Imovinska karta

(Beograd, 17.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98890.00 RSD 06.10.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 63352.00 RSD 01.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:01