MILISAV PETRONIJEVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 29.novembra 1949.godine u Beogradu.

Po zanimanju je nastavnik matematike.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja, 1990.godine. U periodu od 2003-2009.godine je bio predsednik Gradskog odbora SPS Beograda. U više mandata je bio član Izvršnog odbora i Glavnog odbora. Član je Predsedništva SPS od 2006.godine.

Narodni poslanik je i u sazivima Skupštine od 27. januara 2004.godine, 14. februara 2007. godine, 2008.godine i 2012.godine, kada je bio član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Odbora za administrativno-budzetska i mandatno-imunitetska pitanja kao i zamenik člana u Odboru za privatizaciju i Odboru za smanjenje siromaštva i član parlamentarnih grupa priajteljstva sa Austrijom, Grčkom i Rusijom. Ponovo je izabran za narodnog poslanika nakon izbora 2014. godine, a na tom mestu bio je do 03. juna 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je 06. oktobra 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 7 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 16 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, moja koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Prvo da kažem šta je član 1. Član 1. govori o predmetu zakona, a uvek predmet zakona najavljuje sadržaj i suštinu zakona i zato mislimo da je veoma važan.

Amandman koji smo podneli na taj član je u stvari podrška, velika podrška Predlogu ovog zakona. Zašto? U članu 1, kada se govori o predmetu zakona, zakon uređuje smanjenje rizika od katastrofa s jedne strane, i sa druge strane upravljanje vanrednim situacijama, izdvajam samo te dve stvari. Na čemu insistira zakon? Insistira na sistemu smanjenja rizika, sistemu upravljanja, delu sistema nacionalne bezbednosti.

Dakle, da bi se sve ovo moglo sprovesti zakon uspostavlja jedinstven i integracioni sistem za rešavanje problema u ovoj oblasti. E, upravo smo mi intervenisali u ovom članu tražeći da se pored „uređenja“ unese i reč „uspostavlja sistem, smanjenje rizika od katastrofa“ itd. Dakle, ne samo uređenje, nego se i uspostavlja.

Zašto? Želeli smo da istaknemo veliki značaj, veliki kvalitet ovog zakona kada se ima u vidu tri stvari. Prvo- prevencija, pripremljenost, otpornost na katastrofe, elementarne nepogode itd. Drugo - efikasno reagovanje kada se dogodi katastrofa. Treće – to je efikasnost otklanjanja posledica katastrofa.

Vratiću se na prvo, samo da iskoristim priliku da, kada je u pitanju ovo drugo efikasno reagovanje, kad nastanu katastrofe, koristim priliku da odam priznanje i pružim snažnu podršku MUP-u i Sektoru za vanredne situacije i svim ljudima koji su se bavili time na velikom angažovanju, na velikom trudu, na velikim rezultatima koji su postigli, ali uz dužno poštovanje, uz veliko priznanje i veliku zahvalnost, to je reagovanje kada nastane katastrofa. Ovde zakon insistira da se što više uradi do nastanka katastrofe.

Dakle, insistira na jedinstvenom, integracionom sistemu u kome svako ima svoju vrednost. Dakle, na preventivnom sistemu, na sistemu otpornosti, na sistemu da bude što spremnije da se dočeka tako nešto i od danas je to veoma važno pitanje u svetu, Evropi, pa i Srbiji.

Elementarne nepogode i katastrofe su se, da tako kažem, odomaćile i odrično je da se izašlo sa ovim zakonom, sa ovim Predlogom zakona, sa ciljem da se uspostavi jedan jedinstven sistem, da se ne samo efikasno reaguje kad nastanu katastrofe, već da se što više uradi da one smanje rizik tih katastrofa i da se spreče.

Dakle, naša intervencija jeste bila upravo da bi smo dali na značaju upravo insistiranje zakona na tome, zato smo tražili da se stavi i reč „uspostavlja“, inače nije suštinski, nikakva promena, više je preciziranje.

Koristim priliku još jednom da pružim snažnu podršku predloženom Zakonu o smanjenju rizika i vanrednim situacijama. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o ratnim memorijalima, prvi ovako celovit zakon države Srbije u ovoj oblasti, privukao je veliku pažnju i verujem i očekujem da će privući i veliku podršku prilikom njegovog usvajanja. Kažem u ovoj oblasti, u oblasti gde se baš i nismo pokazali dovoljno odgovorni za ove memorijale, jer su mnogi ostali zapušteni, neki čak zaboravljeni, neotkriveni. Zato dajemo punu podršku predloženom zakonu, uz uverenje da ćemo odgovorno i celovito imati istražene i evidentirane, obeležene i zabeležene memorijale i mesta stradanja naših ljudi i u zemlji i u inostrastvu. Istakli smo takođe da je veoma važna i evidencija svih poginulih, ubijenih, dakle svih žrtava rata.

U članu 1. ovog zakona, odredbe člana 1. ovog zakona, koja inače preciznije definiše pojam ratnog memorijala, predložili smo uvođenje i pojma „civilnih žrtava rata“, među kojima je mnogo njih koji su nevini stradali, a koji zaslužuju da zbog njihovih porodica, budućih pokolenja i čuvanja uspomena na žrtvu dobije spomeničko obeležje.

Zašto smo to predložili? Da vas podsetim, 20. vek je inače vek velikog stradanja srpskog stanovništva u raznim svetskim i u NATO ratu i još da podsetim da Srbija nikada nije bila osvajač, ali je uvek bila na meti osvajača.

Ono najsvežije o čemu želim da kažem nekoliko reči jeste brutalna agresija NATO snaga na našu zemlju 1999. godine. Zbog čega to kažem? Iz dva razloga, prvi je da jednom da budemo jasni i precizni u tome. Nemojte da tražimo krivca među nama, a na taj način amnestiramo onog ko je izvršio agresiju. To je brutalna agresija na jednu malu zemlju, bez ikakvih mogućih daljih komentara. Srbija se naravno branila koliko je mogla, ali se branila, nikoga napala nije.

Zašto pominjem taj primer brutalne agresije NATO? Uz dužno poštovanje priznanja vojnicima i policajcima koji su svojim životima platili odbranu naše otadžbine, evidenciju, obeležje zaslužuju i civilne žrtve rata. Kada to kažem, ne govorim samo o stratištima, već o onima koji su nedužni stradali zbog sticaja okolnosti da su se u određenom trenutku našli u nekom vozu, na ulici, na pijaci, bolnici, u porodilištu i da ne nabrajam dalje. Za NATO agresora koji je po glavi stanovnika Srbije svakom bacio tri kile bombi, to su bili ljudi, deca, žene, ali mete. Za njih to nisu bili ljudi, deca, žene, za njih su to bili objekti, za njih su to bile mete, za njih je to bila kolateralna šteta. Upravo iz svih tih razloga, stradanja tih ljudi, jer samo na jednom detalju, više je uništeno bolnica i domova zdravlja nego tenkova, mnogo je stradalih civila u tom ratu i iz tih razloga smatramo da treba da dobiju zasluženo poštovanje, obeležje, zarad pamćenja i sećanja. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 22.06.2018.

Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati sve predložene zakone koji se sada nalaze na dnevnom redu i o tome je veoma jasno, inspirativno govorila i saopštila stav SPS i poslaničke grupe naša uvažena koleginica Mirjana Dragaš. Ja ovog puta to samo mogu da potvrdim. Vrlo kratko ću samo da iznesem još nekoliko razloga zbog čega ćemo podržati predložene zakone.

Prvo, kada je u pitanju Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, polazim od toga da imamo u vidu dva prava i dve obaveze – pravo deteta na uslove života koji omogućavaju pravilan razvoj, pravo, ali i obavezu roditelja da podižu i vaspitavaju decu i, ono na čemu ću se zadržati, obavezi države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija, jer tu je uloga države posebno važna i država mora da preuzme na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, pogotovo u današnjim uslovima, kada su veoma nepovoljni podaci kada je upitanju demografska politika, veoma inače i zapuštena.

Stoga, država, odnosno Vlada ovog puta, upravo odgovara na to pitanje i daje predlog zakona koji ima za cilj da podsticajnim merama odgovori svojoj obavezi i da podrži porodicu, decu, da da svoj doprinos za buduće generacije. Ovaj zakon koji se nalazi na dnevnom redu jasno i nedvosmisleno potvrđuje opredeljenje države da se podsticajnim merama uvećanjem roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas u Srbiji, a to je nedovoljan broj rađanja dece, problem, napominjem ponovo, koji je zapušten. Želim da odam priznanje Vladi što se uhvatila u koštac sa ovakvih jednim problemom, problem koji je veoma težak, koji zahteva mnogo rada, veliki broj mera, velika sredstva, a ne može da da rezultate odmah sutra, kako bih rekao, već dugoročno.

Naravno, nije samo u pitanju podsticajna mera uvećanja roditeljskog dodatka, država je toga svesna, Vlada je toga svesna, nezaposlenost, loš materijalni položaj, stambeni problemi takođe je nešto što utiče na ovu oblast i može da ometa ili podstiče. Zato dugoročno Vlada, iz ugla održivosti razvoja, podsticanje rađanja podrazumeva i rešavanje pomenutih problema i Vlada ih uspešno rešava.

Želim takođe da napomenem, pored roditeljskog dodatka, o kome se ovde govori, treba imati u vidu da su podsticajne mere i pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta itd, ono što takođe pred Vladom stoji i pred ovom državom, a to je dalji poslovi na unapređenju rada i roditeljstva, dalji poslovi i stvaranje uslova kada je u pitanju predškolsko obrazovanje, zdravstvena zaštita, obrazovanje, dakle, sve to paralelno mora da se rešava, da bi se stvorili što bolji uslovi za uspešan razvoj jedne porodice, odnosno dece.

Podsetio bih na jednu veoma važnu izmenu koja se dogodila u aprilu mesecu, koja se odnosi na promenu oko ostvarivanja prava na roditeljski dodatak. Do aprila meseca samo zaposlene žene po ugovoru o radu imale su pravo na to, sada je ono prošireno i na pripadnice žena koje samostalno obavljaju neku delatnost, kao i na one angažovane uz ugovor o delu ili iz ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Na kraju, kada je u pitanju ovo pitanje, podsećajući da je roditeljski dodatak koji je ovde predviđen jedna od najvažnijih mera materijalne pomoći i podrške porodici, da podsetim, prvo dete je 100.000, drugo dete 240.000, treće 1.440.000, četvrto 2.160.000 dinara, sve u ratama, kada je u pitanju drugo dete dve godine, a treće i četvrto 10 godina.

Ovo napominjem da bih istakao još jednom podršku i opredeljenost ove Vlade i socijalnu odgovornost, ali ne samo socijalnu odgovornost, nego i odgovornost za budućnost Srbije ove Vlade. Ovo zahteva velika sredstva. Negde za ovu godinu je preko osam milijardi dinara. Ali, želim da napomenem, Vlada ova postojeća, poznata i priznata i kod građana i u svetu po reformama i stvaranju ambijenta za što veće investicije i za što više investiranja, sve radi zbog stvaranja mogućnosti za nova radna mesta, bolje zapošljavanje, naravno, za bolji život građana. Želim da skrenem pažnju, i ova sredstva koja se izdvajaju su investicija, nisu trošak. Ovo je investicija u budućnost.

Samo ću kratko još o dva zakona iz oblasti radnih odnosa, imajući u vidu da sam poslanik SPS, da je to osetljivo pitanje uvek za SPS, imajući u vidu osnovni stav SPS kada je u pitanju rad, a to je zalaganje, podrška, zahtev, kada je u pitanju država, poslodavac i radnik. Ono na čemu insistiramo i kroz šta gledamo kada gledamo zakone da li je ispunjeno jeste što insistiramo na stalnom dijalogu, na partnerstvu, na podršci, na poverenju sva ta tri o kojima sam govorio, i država i poslodavac i radnik. Upravo posmatrajući kroz to, želim da podržim ova dva zakona i iznesem upravo tu argumentaciju zato što i jedan i drugi zakon žele da reše problem od kojeg će imati vajde i država i poslodavac i radnik.

Kada je u pitanju Zakon o upućivanju radnika na privremeni rad u inostranstvo, kratka ali važna izmena, do sada je taj zakon važio, inače, upućivanje zaposlenih ima veoma važnu ulogu kako u porastu poslovanja, tako i u izvoru dodatnih deviznih prihoda. Ali, šta je primećeno? Primećeno je da poslodavcima treba omogućiti da što brže i efikasnije reaguju na tržištu van zemlje. Da bi to mogli, treba im omogućiti efikasniji način delovanja. Tu je ono što je predlagač primetio, da je dosta komplikovana procedura prijavljivanja radnika koji idu u inostranstvo, duplirana čak sa podacima koji se nalaze u Centralnom registru. To je primećeno i primećeno je da ima nepravilnosti i nepoštovanja, kada je u pitanju slanje radnika u inostranstvo. To je izmena koja je brza, kratka i potrebna, koju je Vlada predložila pojednostavljujući proces prijave i sprečavajući ove nepravilnosti.

Napominjem, podržaćemo uvek napore Vlade i države da omogući poslodavcima što efikasnije poslovanje, ali nikad na štetu radnika.

Dakle, radnik je kao i poslodavac veoma bitan u jednom lancu. Profit ne donosi samo kapital koji se ulaže, već i rad, radnik i on mora da bude cenjen isto koliko je cenjen i kapital, i više. Radnik nije trošak, radnik je čovek koji radi i doprinosi da se uvećava profit.

Dakle, u ovom slučaju efikasniji način prijave, ali istovremeno ne dira se u prava radnika i to je razlog zbog čega ćemo mi da podržimo.

Kad je u pitanju, samo kratko još oko sezonskih poslova, oko nečega moramo da se složimo - siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, to svima smeta. Tu bar ne bi smelo da bude dileme i državi i poslodavcima i zaposlenima.

Zaposleni ne ostvaruju nikakva prava po osnovu rada. Država ili ne naplaćuje poreze i doprinose, a kad nema poreza i doprinosa, ne možemo da imamo dobro zdravstvo, školstvo i sve ono ostalo. Kompanije koje posluju legalno su u situaciji da veće troškove imaju nego one koje to ne rade.

Upravo to je najviše iskazano u poljoprivredi i zato predlagač ide sa rešenjima koja će da omoguće ovim zakonom poslodavcima da ih oslobodi nepotrebne administracije. Još nešto, vezano za postupak prijave i odjave radnika, i sa najnižom osnovicom poreza i doprinosa koje plaćaju za angažovanje sezonskog radnika, a kada je u pitanju sezonski radnik, njemu se omogućuju sva prava, penzijsko, zdravstveno na radu, radno vreme, odmor, itd.

Dakle, benefit će imati i država, imaće i poslodavac jer će moći efikasnije to da uradi, ali ono zbog čega mi posebno dajemo podršku imaće i sezonski radnik koji će imati, bar stvorene su mu zakonske mogućnosti, imaće zaštitu i prava koja mu proističu iz tog rada.

Evo, toliko. Još jednom ponavljam, podržaćemo predloge svih zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 17.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98890.00 RSD 06.10.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 63352.00 RSD 01.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:01