MILISAV PETRONIJEVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 29.novembra 1949.godine u Beogradu.

Po zanimanju je nastavnik matematike.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja, 1990.godine. U periodu od 2003-2009.godine je bio predsednik Gradskog odbora SPS Beograda. U više mandata je bio član Izvršnog odbora i Glavnog odbora. Član je Predsedništva SPS od 2006.godine.

Narodni poslanik je i u sazivima Skupštine od 27. januara 2004.godine, 14. februara 2007. godine, 2008.godine i 2012.godine, kada je bio član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Odbora za administrativno-budzetska i mandatno-imunitetska pitanja kao i zamenik člana u Odboru za privatizaciju i Odboru za smanjenje siromaštva i član parlamentarnih grupa priajteljstva sa Austrijom, Grčkom i Rusijom. Ponovo je izabran za narodnog poslanika nakon izbora 2014. godine, a na tom mestu bio je do 03. juna 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je 06. oktobra 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 1 sat i 35 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Hvala lepo.

Za koji dan sledi izbor Vlade, Vlada koja će biti i stara i nova. Stara po politici koju će sprovoditi, dakle Vlada kontinuiteta, a nova samo po sastavu. Ono što prethodi kada se formira jedna vlada, to je donošenje Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima koji imaju za cilj da oni koji prave Vladu sačine takvu organizaciju ministarstava i državne uprave koja će na najefikasniji način moći da sprovodi politiku Vlade koja će biti efikasna.

U ovom slučaju, mi nemamo novi izbor Vlade i ministarstava, Zakon o izboru Vlade i ministarstava, mi u ovom slučaju imamo izmene Zakona o ministarstvima i one se mogu, kako bih rekao, podeliti na četiri dela. Prvo, uvode se dva nova ministarstva, ministarstvo za zaštitu životne sredine i ministarstvo za evropske integracije. Drugo, u dva ministarstva se dodaju novi poslovi ili nove nadležnosti, to su Ministarstvo pravosuđa i Ministarstvo spoljnih poslova. U tri ministarstva kratke, ali značajne izmene kada je u pitanju preraspodela nadležnosti i poslova kod ministarstava, odnosi se na Ministarstvo privrede, Ministarstvo energetike i Ministarstvo trgovine i telekomunikacije. Četvrta karakteristika je što se ukidaju dva organa, Kancelarija za evropske integracije i Direkcija za elektronsku upravu. To je otprilike negde sadržina.

Vrlo kratko, uz napomenu da su ovlašćeni predstavnik i moje kolege već dale jasan stav SPS po predlogu ovih zakona. Samo da ponovim da će poslanička grupa SPS podržati predložene izmene iz Zakona o ministarstvima.

Prva izmena kada su u pitanju nova ministarstva odnosi se na osnivanje ministarstva zaštite životne sredine. Moram da kažem da zaštita životne sredine je uvek bila pokrivena kao oblast, ali na različite načine. Ovog puta oni koji prave Vladu izlaze za predlogom da se formira posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i ja želim da dam punu podršku tom predlogu. Zašto? Prvo, ako se ima u vidu zaštite životne sredine u Srbiji, ako se ima u vidu veliki broj problema sa kojima se suočava Srbija u toj oblasti, ako se ima u vidu da se čovek odnosi prema zaštiti životne sredine kao prema zdravlju, ceni je tek onda kada je izgubi, ako se ima u vidu da je na našem putu u Evropsku uniju ovo jedna značajna oblast i gde imamo značajnih i složenih obaveza, veoma je važno da se posebno ministarstvo bavi tim pitanjima. Treba samo napomenuti, mi imamo relativno dobru zakonsku osnovu za tako nešto donetih zakona. Problem je u implementaciji, problem je da nam trebaju projekti, sredstva, akcioni planovi. Treba nam i vremena i plan kako da do toga dođemo. Taj jedan ogroman posao zbog sveta toga, a pre svega zbog značaja koje očuvanje životne sredine ima kada je u pitanju kvalitet života ljudi i zdravlja. Ima puno razloga da se ovo ministarstvo koje pokriva važnu društvenu oblast formira kao posebno ministarstvo.

Drugo ministarstvo koje se ovde predlaže kao novo ministarstvo je ministarstvo za evropske integracije. Ponavljam, ta oblast je bila pokrivena na jedan drugi način. Dakle, ovde se radi samo o tome da se želi podići na nivo posebnog ministarstva poslovi koji nas čekaju kada su u pitanju evropske integracije. Odmah nešto da budemo načisto. Strateško opredeljenje ove Vlade Srbije jeste da se polako priprema, da polako usvaja standarde da uđe u Evropsku uniju. To nije nikakva tajna. Na tom putu naravno da ima mnogo posla, mnogo izazova. Do sada smo otvorili deset poglavlja, dva privremeno zatvorili, čeka nas još dosta posla u toj oblasti, a da bi to dostigli, ne zbog Evropske unije, nama treba taj put zbog toga da preuzmemo, da dostignemo te standarde, taj bolji život u Srbiji po standardima Evropske unije, zato idemo ka tom cilju, vodeći računa o nacionalnim državnim interesima.

Naravno, pored toga, naš interes je i očuvanje dobrih odnosa, dobre saradnje i sa Rusijom i sa Kinom i sa Amerikom i svim ostalim. Ovo je strateško opredeljenje koje podrazumeva veće obaveze na putu ka tome, podrazumeva dosta posla kada je u pitanju komunikacija sa Evropskom unijom i podrazumeva dosta posla kada je u pitanju koordinacija unutar organa u Srbiji. Stoga ima veoma puno razloga da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije.

Vrlo kratko kada je u pitanju samo nove nadležnosti, već moj kolega je rekao, značajna je jedna nadležnost koja se dodaje tako da kažem, Ministarstvu spoljnih poslova, a to su nove nadležnosti kada je u pitanju razvojna saradnja i humanitarna pomoć i kada je u pitanju obezbeđivanje učešća civila u multinacionalnoj operaciji … da se stvori jedan zakonski osnov, da se stvore akcioni planovi, da se na jedan institucionalan način reše veoma važna pitanja koja Srbija ima u ovoj oblasti.

Na kraju još jednom da ponovim poslanička partija Srbije će podržati izmene i dopune predloženog Zakona o ministarstvima i izvinjavam se što sam govorio samo o tački dnevnog reda. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, želim da se pridružim osudi koju je Ženska parlamentarna mreža uputila povodom izjave poslanika Zorana Živkovića. Pitam, mogu li i ja kao muškarac da osudim takvu jednu izjavu?

Danas je na dnevnom redu predlog za potvrđivanje 21 sporazuma iz više oblasti, ali koji govore o jednoj činjenici, o jednoj konstataciji. O povećanom međunarodnom ugledu Republike Srbije i njenom sve većem značaju u međunarodnim odnosima.

Jedan od spoljnopolitičkih ciljeva naše države je jačanje bilateralne saradnje sa što većim brojem država i evropskim, ali i vanevropskim. To osnaživanje našeg međunarodnog položaja sprovodimo i kroz bilateralne sporazume o različitim vidovima saradnje, pri tome imajući u vidu da je svaki dalji korak u saradnji obično omeđen postojanjem viznog režima. Ja ću se na kratko zadržati samo na ovih osam sporazuma koji govore o toj oblasti, a moje kolege će dati stav SPS o svim ostalim sporazumima.

Dakle, ako se ima u vidu da je svaki dalji korak u saradnji obično omeđen postojanjem viznog režima, onda je i pitanje ukidanja viza, počev od diplomatskih i službenih, preliminarno pitanje za širenje bilo kog oblika međunarodne saradnje.

Govorim ovom prilikom o osam potpisanih bilateralnih sporazuma iz oblasti međunarodnih odnosa koje Narodna skupština treba da ratifikuje. Tri sporazuma je Vlada Republike Srbije potpisala sa vladama Savezne Republike Nemačke, Republike Francuske i Republike Portugal, a odnose se na zapošljavanje članova porodica diplomatskog i konzularnog osoblja. O čemu se radi? Ovde se ovim sporazumima na bazi reciprociteta, a znamo da je osnovni kriterijum u bilateralnim odnosima reciprocitet, dozvoljava obavljanje plaćene delatnosti članovima porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika u zemlji u kojoj se nalaze. Naravno, pri tome se primenjuju pravila struke i radno-pravni propisi koji su na snazi u toj državi.

Ovaj oblik bilateralne saradnje sa tri veoma značajne evropske države za Srbiju imaju veliki značaj. S jedne strane, produbljuje se već ostvarena dobra saradnja po brojnim pitanjima iz naših bilateralnih odnosa. S druge strane, posmatramo i šire, u kontekstu pozicije Srbije za pristup članstvu u EU. Inače, Srbija ima bilateralnih sporazuma sa 16 država ovakvog tipa. U suštini, ovde ne samo da se omogućava ovim sporazumima zapošljavanje članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja, već se na neki način, odnosno na vrlo konkretan način ograničavaju i privilegije i imuniteti kada su u pitanju aktivnosti vezane za obavljanje plaćenih delatnosti, a koje bi inače pripadale prema bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima.

Šta želim da kažem? Ima se u vidu takođe da u mnogim porodicama supružnici teško prihvataju da napuste posao da bi otišli sa supružnikom u zemlju gde treba da bude diplomatski predstavnik. To je navelo mnoge države, pa i našu, da traže rešenja na ovaj način i u stvari na ovaj način je i nađeno rešenje kroz potpisivanje ovih sporazuma sa zemljama: Nemačka, Francuska i Portugal.

Takođe, na dnevnom redu imamo i pet sporazuma koji se odnose na ukidanje viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji se odnose ne samo na nosioce diplomatskih i službenih pasoša, već i na zvanične predstavnike međunarodnih organizacija koje su akreditovane na teritoriji države druge ugovorne strane, kao i na članove porodica, naravno pod uslovom ako imaju diplomatske službene pasoše.

Sporazum o ukidanje viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa pet vanevropskih država, a radi se o Iraku, Indoneziji, Kirgiziji, Tajlandu i Gvatemali, veoma je važan i u pitanju je veliki broj prijateljskih zemalja sa kojima imamo brojne zajedničke interese i na međunarodnom planu. Treba ovde napomenuti kada su u pitanju diplomatski i službeni pasoši da ukidanje viza za diplomate i njihove porodice je u stvari prvi značajan korak u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja i unapređenje u stvari sveukupne saradnje.

Ukidanje ovih viza svakako se može smatrati, veoma je važno napomenuti, korakom bliže ka uspostavljanju bezviznog režima i za sve ostale građane. U tom smislu želim da dam snažnu podršku cilju Ministarstva inostranih poslova koji nam je danas saopšten, a cilj je da se ukinu vize sa što većim brojem zemalja.

Kada su pitanju ovih pet država, konkretno želim još da naglasim da se radi o državama koje su u procesu nezakonitog priznavanja tzv. države Kosovo, da ni jedna od ovih pet država o kojima se danas razgovara nije priznala lažnu državu Kosovo.

Na kraju, Srbija je danas poželjan spoljnopolitički partner, koji može biti posrednik između zapada i Evrope, Rusije i Kine, jer je međunarodni položaj Srbije ojačan dobrim rezultatima i uspehom naše diplomatije, aktivnostima ove Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji uživa veliki ugled. Srbija danas nije objekat u spoljnoj politici, Srbija je danas subjekat. O Srbiji se danas ne razgovara u međunarodnim odnosima, u međunarodnim odnosima danas se sa Srbijom razgovara. Snažna podrška SPS takvom kursu, takvim pravcima u vođenju spoljne politike Vlade i Ministarstvu spoljnih poslova. Hvala lepo.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja želim, kada je u pitanju ovaj amandman, a i svi ostali koji se odnose na ovaj zakon, da iznesem stav Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, odnosno da tražimo da se ti amandmani ne prihvate. Obrazložiću to na sledeći način.

Amandman na član 1. glasi – briše se. A član 1. glasi da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ po osnovu zaduženja kod nemačke Razvojne banke u iznosu od 45 miliona evra. Dakle, javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ se zadužilo kod nemačke Razvojne banke za 45 miliona evra. Ako bi prihvatili amandman da se briše taj član, onda u stvari ceo Predlog zakona nema smisla.

Šta to znači? Znači – ne daje se garancija. A šta to dalje znači? Znači – nema zajma. A šta još dalje znači – nema zajma jer je uslov da Republika Srbija garantuje za taj zajam koji je uzela „Elektroprivreda Srbije“. A šta još dalje to znači? Znači – nema realizacije veoma životnog i značajnog projekta za jedan dobar deo Srbije van „Elektroprivrede“, a to je modernizacija sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla A“. Dakle, nema ništa od toga.

Mi smatramo i stava smo da amandman ne treba prihvatiti, a zakon prihvatiti, iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je ovo kredit koji je uzet od nemačke Razvojne banke pod veoma povoljnim finansijskim uslovima. Drugi razlog je što su za ovakav projekat modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla“ potrebna velika sredstva, negde oko 55 miliona evra.

Da budemo realni – nema velikih investicionih zahteva bez kredita. A ovaj kredit je finansijski povoljan, bilo je o tome dosta reči i ja ne bih u vezi s tim oduzimao više vremena.

Sama „Elektroprivreda Srbije“ vraća kredit. Država samo garantuje da će ga ona vratiti. Dakle, svi uslovi su veoma povoljni, da ne govorim o kamati, ročnosti, itd.

Šta je meni ovde još važnije od ovoga svega? Da se vratim na ono – nema velikih investicionih projekata bez kredita. A ovaj investicioni projekat – Modernizacija sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla“ je veoma veliki investicioni projekat. Pouzdano snabdevanje električnom energijom je prioritet u održivom razvoju Srbije. Mi to poštujemo. Ali, pouzdano snabdevanje električnom energijom u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Treba javnost da zna, Rudarsko-energetski kombinat, jedan moćan, „Kolubara“ i TENT, velikim angažovanjem ljudi, pre svega zaposlenih, u izuzetno teškim uslovima omogućuju da Srbija obezbeđuje na taj način preko 50% električne energije, i to je rezultat za svaku pohvalu. Ali, postojanje rudarsko-energetskog kombinata „Kolubara“ i TENT Obrenovac ima i za posledicu, a posledica je degradirana životna sredina, i zemlja i voda i vazduh. U pitanju je preko 200 hiljada građana opštine Obrenovac, Lazarevac, Lajkovac, Ub, direktno, a da ne govorim o onima koji su indirektno i nužno je da se taj projekat uradi što pre. Najbolje ti građani znaju kolike su posledice toga što do sada nije bilo.

Da se to uradi ne može bez investicionih sredstava, bez kredita. Da budemo realni, ovaj kredit je finansijski povoljan, vraća ga sama „Elektroprivreda“, a veoma će da znači s jedne strane za modernizaciju tehničko-tehnološkog sistema „Elektroprivrede“, a s druge strane za bolju, zdraviju životnu sredinu jednog ogromnog broja građana sa teritorije jugozapadno i južno od Beograda. Iz tih razloga smatramo da amandman ne treba prihvatiti, odnosno da zakon treba prihvatiti i što pre krenuti u realizaciju tog projekta. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 17.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98890.00 RSD 06.10.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 63352.00 RSD 01.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:01