NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 47
  • 0
  • 8
  • 3
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Onako kako je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS juče istakla, stoji stav poslaničke grupe SPS da ćemo mi podržati izmene i dopune zakona o kome danas raspravljamo.

Za razliku od onih koji ispoljavaju veliko nezadovoljstvo zbog ovog zakona, treba ukazati na neke činjenice i dati jedan pravni okvir svemu ovome o čemu mi diskutujemo, razmenjujemo mišljenja i tražimo najbolja rešenja. Naravno, nadam se da će ta najbolja rešenja biti definisana i, eventualno, prihvatanjem određenih amandmana, a poslanička grupa SPS je u tom smislu dala svoj doprinos tako što je predložila amandmane za koje smatramo da po kvalitetu svakako mogu značajno doprineti predloženom zakonu i izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Treba poći od nečega što teško ko u ovom parlamentu može da dovede u sumnju, a to je činjenica da mi imamo jednu obavezu koja je proistekla iz SSP, iz Sporazuma o pridruživanju. Pravnički postoje polemike da li je taj Sporazum obavezujućeg dejstva ili ne, ali politički postoji nešto što, naravno, ja kao pravnik imam svoj stav u tom pravcu i smatram da on u svakom slučaju kao jedna vrsta ugovora ima obavezujuće dejstvo. Međutim, odustajanje od SSP podrazumeva odustajanje od EU, podrazumeva odustajanje od svega onoga što je i ova Vlada, pa čak i prethodna Vlada učinila da bi se što više približili EU i konačno postali punopravna članica EU. Da li je to cilj? Naravno da nije i bilo ko ko ima i malo svesti o ovom predloženom tekstu zakona, sigurno će podržati ovakav stav.

Drugo, u članu 85. Ustava Republike Srbije stoji da strana i fizička lica mogu sticati pravo svojine nad nepokretnostima, poljoprivredno zemljište jeste nepokretnost, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima, SSP nije ništa drugo nego međunarodni ugovor. Taj međunarodni ugovor je definisao odgovarajuće obaveze. Da li je on dobar? Ne, sigurno da nije. Godine 2008. kada je taj ugovor zaključen, zaključili su ga drugi politički faktori, to nije bila SPS, to nije bila ni SNS, jer nije ni mogla da bude, fizički nije mogla da bude, objektivno nije mogla da bude. Samim tim, nije ni u kom slučaju u političkom smislu reči prisutan politički trijumfalizam. Mi ne seirimo nad tim što nismo potpisali taj Sporazum, a sigurno ga ne bismo potpisali zbog toga što je loš, ali oni koji su ga potpisali, u svakom slučaju, danas ne bi trebali da hipokriziom kritikuju predloženi tekst zakona zato što su umesto jednog dobrog pregovaranja pristupili, verovatno servilnošću, nečemu što sigurno, danas vidimo, nije u interesu države Srbije i nije u interesu građana Srbije. Ponavljam, mi nismo ni u kom slučaju nastrojeni da seirimo ili da kažemo sada trijumfalistički – ne, to nije naš. Imamo nasleđenu obavezu, ta nasleđena obaveza podrazumeva da je moramo ispuniti i mi to danas činimo.

Drugo, takođe je činjenica koja neće moći biti dovedena u sumnju, a to je da ovde nikakvog prizvuka o nekoj diskriminaciji kada su u pitanju države i državljani drugih država nema. Zašto nema? Zbog toga što smo mi u odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kao nekog krovnog zakona, da podsetim, svi ostali zakoni su leks specijalis u odnosu na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, definisali pitanja mogućnosti sticanja svojine na nepokretnoj imovini. Govorim – na nepokretnoj imovini, jasno se distanciram od poljoprivrednog zemljišta, iako je poljoprivredno zemljište po svojoj pravnoj prirodi i karakteru nepokretna imovina, ali u pravo je država Srbija dala klauzulu najpovlašćenijih nacija kada su u mogućnosti sticanja prava svojine nad nepokretnostima u Srbiji aktuelna. To je već unazad devet, deset godina prisutno. Ko su te najpovlašćenije nacije? To su SAD, to je Velika Britanija, to je Holandija i to je Japan. Gde je onda tu diskriminacija u odnosu na ovo što mi danas radimo? Gde je tu nekakva razlika?

Drugo, razmenjivanjem nota između Srbije i drugih država, te druge države su takođe po tim notama stekle pravo da mogu postati vlasnici nepokretne imovine na teritoriji Republike Srbije. Da podsetim ko su to – Portugalija, Francuska, Češka, Grčka, Norveška. Da li su to sve zemlje EU? Jesu. Opet, u čemu je onda razlika, da li ima neke razlike? Ovo već postoji, ovo je već aktuelno.

Dalje, ono što ne menjamo, nego želimo samo da ispunimo obaveze koje su nam drugi nametnuli, a to što su nam nametnuli ne znači da smo srećni zbog toga, već ono što moramo da uradimo uradićemo kao odgovorna Vlada i odgovorna država, prema svim onim relevantnim činiocima sa kojima moramo da sarađujemo da bi ušli u EU, ma koliko se to nekom sviđalo ili ne sviđalo. Ono što ovaj zakon zaista definiše na dobar način, to su restrikcije.

Danas se niko od diskutanata nije dotakao jedne činjenice koja je čisto pravne prirode, a to je da su svi ovi uslovi, koji moraju biti ispunjeni, postavljeni u kumulaciji. Šta to znači? To znači da nijedan od ovih uslova ne može biti samostalan i dati mogućnost ili osnov za sticanje prava svojine, već su svi uslovi predviđeni tako da bukvalno svi do jednog moraju da se ispune da bi došlo do pravne posledice, a pravna posledica jeste sticanje prava svojine stranog državljanina na teritoriji Republike Srbije.

Da li postoji veliki broj onih koji će ove uslove ispuniti? Neće, ne postoji. Da li postoji interes? To je neko drugo pitanje, na koje ni u kom slučaju ova Skupština ne treba da daje odgovor, jer je zakon samo postavio pravni okvir da bi se ta prava mogla ostvariti.

Ono što je takođe važno, ovaj zakon podrazumeva da se sticanje prava svojine od dana donošenja zakona može steći pod ovim uslovima. Znači, ubuduće, profuturo, a ne unazad. To znači da će ovi uslovi, koji su definisani ovako kako su definisani, moći biti ispunjeni tek ako prođe veliki vremenski period. Dakle, poprilično dugi vremenski rokovi.

Međutim, ministre, ono što želimo, naročito ja kao govornik i kao član SPS-a, želim iskreno da doprinesem da se ovaj zakon poboljša po kvalitetu i želimo dobronamerno vama da sugerišemo, a to je da prihvatite naše amandmane koji idu u dva pravca. Jedan pravac je da se dodatno zaštiti interes Srbije, interes građana Srbije i teritorije Srbije. To podrazumeva da se spreči kupovina zemljišta u pograničnom području.

Šta to znači? Mi već imamo zakonsku regulativu koja podrazumeva da domaći državljani ne mogu sticati niti kupovati nepokretnosti u izgradnji koja podrazumevaju lociranje na graničnim područjima, a to znači da se nalaze uz granicu sa stranim državama, susednim državama. Ako je to tako, a jeste tako jer je zakon propisao tu udaljenost na deset kilometara, onda bi to isto pravilo trebalo da važi i za strane državljane.

Šta to znači? To znači da ne može steći pravo svojine na katastarskim parcelama koje su na bližoj udaljenosti od deset kilometara do granice. U suprotnom dolazimo do jedne opasnost, opasnosti da dođe do povrede i teritorijalnog integriteta, pa čak i ugrožavanja nekih drugih interesa države, imajući u vidu da ukrupnjavanjem zemljišta koje može da bude u prometu ne bude samo onaj korpus u površini koji je dozvoljen za sticanje prava svojine na dva hektara, nego značajno više. Automatski na taj način otvaramo vrata mogućnostima da neko u Crnoj Gori, u Rumuniji, u Bugarskoj itd, pretenduje na to zemljište kao svoje i na taj način dovodimo celu državu u jedan stepen ozbiljnije opasnosti.

Nadam se da ćete ovaj amandman prihvatiti, pošto nije jedini, ima ih sličnih, mislim da je i narodni poslanik Marijan Rističević sličan amandman istakao kao i poslanička grupa SPS.

Drugi pravac razmišljanja u smislu poboljšanja kvaliteta ovog zakona kroz amandmane jeste formiranje fonda, fonda u kome će se slivati odgovarajuća novčana sredstva po pravu preče kupovine. Zašto? Zato što je dobro rešenje koje ste predvideli da država Srbije ima pravo preče kupovine i to nije sporno. Ali, to zemljište koje se dobije po pravu preče kupovine treba da bude namenski opredeljeno, a mi u poslaničkoj grupi SPS-a smatramo da bi najbolje rešenje bilo da se to zemljište omogući da ga pribave oni kojima je i najpotrebnije. To su mladi bračni parovi, mladi poljoprivredni proizvođači, oni koji od poljoprivrede žele da dobiju osnovni izvor egzistencije sa pravom na ljudski prosperitet i odgovarajući standard. Mislimo da je to i sa humanističkog stanovišta i sa socijalnog aspekta, gde ćemo rešavati mnoga druga pitanja, i te kako značajno.

Iskreno vas molim da ovaj amandman ozbiljno uzmete u razmatranje, jer on sigurno doprinosi rešavanju određenih pitanja koja na svaki način trebaju da budu rešena što pre, a čisti sumnjam da je iko u ovoj Skupštini protiv rešavanja tih pitanja koja su prevashodno socijalnog karaktera.

Na samom kraju, želim da ukažem na još jednu činjenicu koja takođe afirmiše ono što je vezano za odredbe ovog zakona. Na samom početku sam rekao da postoje različita pravna razmišljanja o obaveznosti ustavnosti ili neustavnosti. Ja sam stav u ime poslaničke grupe SPS-a izneo jasno. Dozvoljavam da, naravno, mi pravnici sučeljavamo mišljenja kada su u pitanju pravna uporišta, ali uporište za ovaj zakon jeste Ustav. Ponoviću, uporište za ovaj zakon jeste i obaveza proistekla iz ugovora. Ugovor je na snazi i ugovor se zove SSP. Dok je god na snazi, on proizvodi pravno dejstvo. Kad proizvodi pravno dejstvo, to znači da se obaveze moraju izvršavati onako kako su propisane.

U situaciji da biram između SSP, EU ili izolacije od EU, poslanička grupa SPS nema dilemu, podržaćemo i ovaj zakon, podržaćemo obaveze, izmirenje i izvršenje obaveze iz SSP-a i u danu za glasanje glasaćemo. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Mislim da ste povredili član 27. Poslovnika, koji vas obavezuje na primenu Poslovnika kada je rukovođenje raspravom i održavanje reda na Skupštini, a mi, poslanici, moramo biti dosledni samo prema Poslovniku, prema ničemu drugom, a to podrazumeva da ne možemo zloupotrebljavati Poslovnik niti ovlašćenja iz Poslovnika.

Konkretno, radi se o tome što na vaše obrazloženje zbog čega smatrate da niste povredili Poslovnik nije dozvoljena replika, nije dozvoljeno da se vama bilo ko od poslanika obrati replicirajući i zloupotrebljavajući Poslovnik, dajući neke druge činjenice koje izlaze iz okvira povrede Poslovnika i vi ste to tolerisali, to nije sporno.

Mislim da u smislu člana 27. Poslovnika svi mi zajedno, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, moramo raspravu primeriti, pre svega primeriti kulturi, primeriti pre svega dostojanstvu, jer mi oličavamo dostojanstvo ove Skupštine, mi oličavamo dostojanstvo ovog parlamenta i u tom duhu da vodimo diskusiju.

Ono što je najvažnije, moramo da poštujemo kako sebe, tako i funkciju predsedavajućeg koji održava red i koji mora da održava red na ovoj Skupštini. Vama hvala na toleranciji koju ste u ime svih nas poslanika ispoljili, bez obzira na ono što ste imali kao priliku i da pretrpite. I to je oličenje dostojanstva ove Skupštine preko vas i vašeg ponašanja. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

U ime Poslaničke grupe SPS odmah ću izneti jasan stav da će Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati predloge o kojima se danas vodi rasprava. Ali, moramo da ukažemo na nešto što danas provejava kroz diskusije na ovoj sednici, a što je jako loše, naročito za građane Srbije koji prate ovu sednicu Skupštine, a radi se konkretno o neistinama koje su došle sa ove strane od dela opozicije koji je umesto činjenica i argumenata, a činjenice i argumenti predstavljaju snagu narodnog poslanika, su korišćene neistine, laži, konstrukcije i sve ono što diskvalifikuje rad parlamenta.

Tako je rečeno i vršene prozivke prema Zaštitniku građana, zaboga, zašto Zaštitnik građana nije reagovao kada je u pitanju imovina u Hrvatskoj? Kakve to veze ima sa Zaštitnikom građana, kada ta pitanja nisu u njegovoj nadležnosti? Bilo je pitanje gde se proziva Zaštitnik građana i u odnosu na stanje na Kosovu. Kakve to veze ima sa Zaštitnikom građana, kada to nije u njegovoj nadležnosti?

Ono što je i te kako značajno, značajno je da građani znaju šta je to što je nadležnost ombudsmana ili Zaštitnika građana. Pre svega, da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave. Drugo, da učestvuje u izgradnji pravnog sistema, kako mi to pravnici kažemo, neprotivrečnog pravnog sistema, a to znači da predlaže donošenje zakona, da pokreće inicijative pred Ustavnim sudom za ocene ustavnosti i zakonitosti. Treća kategorija njegove nadležnosti jeste da preporuči u slučaju ocene da je rad funkcionera kome su poverena javna ovlašćenja suprotan zakonu, da preporuči njegovo razrešenje. Četvrta grupa nadležnosti Zaštitnika građana jeste da se stara o izvršenju obaveza organa uprave, da sarađuje sa institucijom Zaštitnika građana. Na kraju, peta, možda i najvažnija grana ili grupa ili sektor delatnosti ili nadležnosti Zaštitnika građana, jeste vođenje nezavisne i nepristrasne istrage protiv svih nosilaca javnih ovlašćenja, kako bi se transparentno ukazalo na nepravilnosti u njihovom radu, predložilo da se upravo takva lica pred Vladom Republike Srbije, pred Skupštinom Republike Srbije okarakterišu kao vinovnici protivpravnog delovanja, kada su u pitanju povrede prava građana.

Zašto ovo govorim? Ovo govorim da bi građani bili svesni o čemu mi raspravljamo kao odgovoran deo vlasti, a o čemu pokušava deo opozicije da obmane građane. Ono što građani takođe treba da znaju, jeste činjenica, kad sam već počeo o Zaštitniku građana, da ukažemo na to zašto je jako važno da na čelu te institucije koja je državnog karaktera, koja predstavlja instituciju koja je Ustavom Republike Srbije od 2006. godine definisana kao državna institucija, bitno da na njenom čelu bude respektabilna ličnost, ličnost koja će u punoj meri da odgovori i onome što sam malo pre govorio kada su u pitanju njegove nadležnosti, zadaci i obaveze, a to je zaštita prava građana, tako i u odnosu na ono što podrazumeva odgovornost prema nama, narodnim poslanicima, imajući u vidu činjenicu da mi i ovaj parlament prihvatamo izveštaje ili ne prihvatamo izveštaje Zaštitnika građana, u zavisnosti od toga da li su ti izveštaji u skladu sa odredbama Zakona o Zaštitniku građana ili nisu; da li su ti izveštaji takvi da je Zaštitnik građana opravdao svoju ulogu kao Zaštitnik građana ili ne; da li je radio kao što je radio prethodni Zaštitnik građana, baveći se politikom a ne svojim poslom, a i te kako dobro je poznato da je odredbama Zakona propisano da politika i Zaštitnik građana su potpuno inkopatibilni, odnosno nespojivi; da na rad i delatnost Zaštitnika građana ne može niko da utiče.

Ako je to tako, a jeste tako, onda se očekuje i od onoga koga ćemo izabrati da sve ovo što je zakonom predviđeno u celini ispoštuje i da u punoj meri i u punom kapacitetu zaista štiti prava građana i interese građana na način kako je to njemu stavljeno u nadležnost. Zbog toga je jako važno istaći nekoliko bitnih činjenica. Koje su to prevashodne uloge Zaštitnika građana? Jedna je prevencija, a to znači da sprečava kršenje prava građana i na taj način preventira bilo koja delovanja u organima uprave ili kod nosioca javnih ovlašćenja koja potencijalno mogu biti kršenje prava građana.

Druga uloga Zaštitnika građana je edukativne prirode. Šta znači to? Pa, edukacija se sprovodi kroz prevashodno upućivanje građana i zaposlenih u organima uprave kako da postupaju i kako da štite prava građana. Naravno da to mogu učiniti i pismenim podnošenjem pritužbe i usmenim podnošenjem pritužbe, ali isto tako mi očekujemo od Zaštitnika građana da se posebno stara, u granicama svojih nadležnosti koje su zakonom propisane, kako se zaposleni u organima uprave ophode prema tim istim građanima, kako poštuju njihova prava. Da li su ta prava na način koji to podrazumeva delovanje Zaštitnika građana okarakterisana kao nešto što podrazumeva delovanje od strane zaposlenih u organima uprave prema građanima kao ignorisanje njihovih prava, gaženje, kršenje ili bilo kakvu drugu terminologiju da iskoristitim ili upotrebim, a da se prema tome zažmuri, odnosno u odnosu na to ne reaguje.

Mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije smo uvereni da će budući Zaštitnik građana imati i te kako obzira prema svemu onome o čemu sam danas govorio, a naročito da će dosledno sprovoditi i primenjivati zakon koji ga upućuje upravo na to. Zašto? Zbog toga što po sopstvenoj inicijativi Zaštitnik građana ispituje kršenje prava građana. Ako to čini po sopstvenoj inicijativi, onda mora utvrditi bukvalno sve činjenice koje ukazuju na kršenje prava. Za razliku od dela opozicije koji ne zna ili namerno krivotvori nešto što treba građani da znaju, mi u poslaničkoj grupi SPS ukazujemo radi javnosti i istine da Zaštitnik građana nema kontrolne mehanizme u odnosu samo na pojedine državne organe. Prevashodno prema predsedniku Republike Srbije, Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ustavnom sudu, sudovima i javim tužilaštvima. To je nešto što podrazumeva sve što je van nadležnosti Zaštitnika građana. Dakle, kada govorimo o čoveku koga treba izabrati na ovu jako značajnu funkciju, onda moramo imati sve ovo u vidu.

Mi u poslaničkoj grupi nikada to nismo radili niti ćemo sada raditi, da se koristimo blaćenjem, omalovažavanjem, ljaganjem ličnosti, kao što je to činio deo opozicije ili predstavnici dela opozicije. Da li je neko studirao tri, četiri, pet, deset godina, imao prosek ocene takav kakav jeste, to u ovom trenutku za nas ne može da bude opterećenje. To u ovom trenutku za nas ne sme da bude hipoteka koju ćemo unositi dok ne izglasamo onoga za koga smatramo da će kredibilno da radi. Pa, masa najstručnijih lekara, ogroman broj vrhunskih hirurga, urologa, oftamologa, onkologa, ko zna koliko je vremena provelo u izučavanju svoje materije da bi došao do stručne reference koju ima, možda i po 10-15 godina, ali se zato u praksi pojavio kao neko ko je vrhunski lekar, inženjer itd. itd.

Dakle, ne treba ni u kom slučaju robovati činjenicom zbog čega je neko bio toliko dugo na fakultetu, na studijama, kakav mu je bio prosek ocene, nego kakav je njegov rezultat rada, kakav je u praksi iskazao potencijal koji ne sumnjivo kao stručno lice, kao pravnik mora da ima.

Naravno da je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja pred sobom imao četiri, slobodno ću otvoreno i iskreno reći, respektabilna kandidata, i onog kandidata kojeg je predložila SRS i DS i DJB itd. Radi se o kandidatima koji imaju svoj potencijal, svoju stručnu referencu i to nije sporno, ali se zato Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja opredelio za onoga za koga sa razlogom smatra da će u budućem periodu odgovorno, savesno, posvećeno obavljati jednu jako značajnu funkciju o kojoj mi danas raspravljamo.

Kada su u pitanju ostali predlozi kandidata, jer ovde danas govorimo isključivo o personalnim rešenjima, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da se takođe radi o dobrim predlozima, o kvalitetnim kandidatima, ali kao što nećemo ni o Zaštitniku građana da komentarišemo bilo šta dok se njegovi rezultati rada ne iskažu upravo radeći na poslu za koji će biti odgovoran i na kome će raditi kao izabrani Zaštitnik građana ili član Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Fiskalnog saveta, tako i u odnosu na ove predloge ne želimo da iznesemo nikakav komentar koji se odnosi na ličnost, koji bi podrazumevao bilo kakvu ličnu diskvalifikaciju. Naprotiv, predlozi ukazuju na to da se radi o licima koja zadovoljavaju kriterijume.

Državna revizorska institucija je predložila kvalitetnog kandidata i zahvalnost gospodinu Sretenoviću što je na nivou njegove institucije iznedrena jedna dobra definicija kako predlagati kandidate i kako doći do pravog predloga. Mislim da u ovom pravcu ne možemo apsolutno nikakav prigovor dati. To se odnosi i na Fiskalni savet, tako da i Miloš Stanković i Jelena Stanković, Vladimir Vučković, Nikola Altiparmakov, kao i svi oni koji su već tu, koji već rade u institucijama, sigurno zaslužuju, i prema svom stručnom potencijalu i prema ličnim kvalitetima i prema svemu onome što se mi nadamo da će iskazati kao rezultat svog rada, zaslužuju da budu izabrani.

Kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, ovde je načeta jedna tema koja svakako zavređuje pažnju, a to su izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mi u poslaničkoj grupi SPS sigurno stojimo iza toga da je zaista potrebno poboljšati zakonsku regulativu u tom smislu kako bi se i Agencija za borbu protiv korupcije podvela pod norme koje podrazumevaju daleko veći stepen odgovornosti članova Agencije za borbu protiv korupcije, da njihov rad bude što efikasniji i da se stvarno koruptivna delovanja ne samo sankcionišu, nego da se jednostavno eliminiše u svakom pogledu bilo kakva mogućnost da od Agencije za borbu protiv korupcije potekne bilo šta što podrazumeva ili prikrivanje ili tolerisanje koruptivnog delovanja.

Dobar je bio predlog nacrta zakona, ne znam da li je taj nacrt zakona još uvek na tom nivou, u tom statusu, u toj fazi, da se i svi zaposleni u Agenciji za borbu protiv korupcije podvrgnu ili podvedu pod odredbe zakona tako što moraju prijavljivati svoju imovinu. Da li će se i druge norme koje se odnose na direktno delovanje Agencije prema svakom pojedincu, svakom građaninu, svakom funkcioneru, pri čemu moramo voditi računa o tome da se vrlo često, nažalost ovde nije gospodin Šabić, da se vrlo često dolazilo do toga da se preklapaju Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o zaštiti podataka od javnog značaja. Zašto? Zbog toga što smo smi svedoci, manje ili više, da se u praksi dešavalo da se kroz delovanje Agencije za borbu protiv korupcije dolazi do toga da se maltene transparentno pokazuju oni podaci koji ne smeju biti ni u kom slučaju prikazani, da se traže podaci koji ne smeju biti dostupni, koji se odnose na ličnost, koji se odnose za zaštitu podataka o ličnostima, kako kada su u pitanju povezana lica, tako i kada su u pitanju srodnici itd, itd.

Na kraju, završiću time što ću još jednom da, u ime svih nas poslanika iz poslaničke grupe SPS, istaknem da ćemo mi u danu za glasanje podržati ove predloge jer smatramo da su predlozi kvalitetni, smatramo da će izborom ovih lica institucije na čijem će oni čelu ili u čijem će radu učestvovati značajno poboljšati efikasnost svoga rada i da ćemo dobiti respektabilne i institucije i ljude koji u njima rade. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21