NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 72
  • 0
  • 12
  • 3
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Otprilike, negde drugi i treći dan kako i kroz amandmane i kroz raspravu u načelu se od strane opozicije promoviše samo jedno, a to je obesmišljavanje zakona, pri čemu se ne može obesmisliti suština onoga što se ovim zakonom postiže, odnosno cilj kojim se ovim zakonom postiže. Ako to uspeju, a siguran sam da ne mogu da uspeju, jer dualno obrazovanje nije naša tvorevina i niko nije izmislio toplu vodu sa dualnim obrazovanjem. Imajući u vidu činjenicu da ono postoji u svim pristojnim uređenim državama koje posvećuju dužnu pažnju obrazovanju naše dece, odnosno dece generalno, onda taj cilj niko ovde nije uspeo da obesmisli niti će uspeti.

Ono što je jako dobro ministre, a mislim da ste i vi to prepoznali, jeste činjenica da poslodavci danas sigurno nisu oni koji su bili poslodavci od 2002. godine do 2012. godine, kada smo po jednom kriminalnom Zakonu o privatizaciji imali upravo ono na šta opozicija ukazuje, a to je izrabljivanje radne snage, koja je, nažalost kao radna snaga prestala da postoji, zbog toga što je na stotine hiljada ljudi završila na ulicama.

Danas smo ovde u diskusiji od jednog opozicionog poslanika čuli hvalospeve, kako su uspešno privatizovane neke firme. Hajmo onda da govorimo jezikom istine, pa da kažemo danas našim roditeljima šta je to što je bilo od 2002. godine, a šta je to što je danas. Fabrika „Magnohrom“ u Kraljevu je imala nekoliko hiljada zaposlenih ljudi. Po tom istom Zakonu o privatizaciji došli su oni koje su bukvalno odabrali nazovi dušebrižnici za državu od 2002. do 2012. godine, braća iz Indije opustošili fabriku „Magnohrom“, ostavili sablasno prazne hale i doveli do toga da Kraljevo ostane grad u kome privreda umire.

To se dešavalo i u mnogim drugim gradovima, gospodine ministre. To se dešavalo i u Novom Pazaru, gde je otprilike nekoliko hiljada ljudi ostalo bez posla u Holdingu „Vojin Popović“. To se dešavalo i u Priboju gde je veliki broj zaposlenih u epoksidu i poliesteru, ostao takođe bez posla zahvaljujući tom famoznom Zakonu o privatizaciji i uspešnim privatizacijama koje su ovde danas glorifikovane. To se desilo i sa Užicem i sa saobraćajnim preduzećem „Raketa“, gde je ostalo nekoliko stotina ljudi bez posla. Ako je tako, onda danas i naša deca i naši roditelji mogu biti srećni što više takvih nema, što su te privatizacije naša prošlost i što te privatizacije ni u kom slučaju ne mogu da budu svetlo ili ogledalo na koje ukazuje danas opozicija obesmišljavajući ovaj zakon.

Zbog toga imate podršku da ćete kroz ovaj koncept koji ste ustrojili, gde se namerno deca vređaju i pojednostavljuje priča podvodeći učenike kao jeftinu radnu snagu, bez bilo kakvog prizvuka u tome da se sprovodi nastavno-obrazovni program, podređenim planovima gde će nastavnici razredne nastave pratiti obuku dece i njihovo stručno usavršavanje, gde će se njihov rad u praktičnom smislu ocenjivati, gde će se nadzirati ono gde oni rade, praktično na licu mesta u pogonu za mašinom, za alatom, to se očigledno uopšte ne posmatra, ta percepcija kod opozicije ne postoji.

Bitno je ukazati da se deca tretiraju kao robovi, da je bitno da se vezuje za nekih 15, 16, 20 hiljada dinara. Nije to suština. Nije suština da li će učenik biti plaćen ili ne, suština je da li će steći praktična znanja ili neće. Ako ne bude stekao nastavno znanje, teorijsko znanje nema vrednost i to je osnovni cilj. Zbog toga predlažem da se amandmani, a naročito poslednji amandman koji je predložen ne prihvati.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.11.2017.

Zahvaljujem se predsednice.

Naravno, po amandmanu i koristiću i vreme poslaničke grupe, a najpre vreme ovlašćenog predsednika, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, s obzirom da predsednik nije prisutan na sednici.

Pre svega, zamolio bih sve nas ovde prisutne da vodimo računa o izgovorenoj reči. Odgovornost za izgovorenu reč je velika. Podvodeći situaciju koja se vezuje za dualno obrazovanje, na jednu vrstu banalnosti i trivijalnosti, može da izazove velike posledice. Ne znam koliko smo svesni tih posledica.

Ako se deca pojednostavljuju i podvode pod najamnu radnu snagu, a to su naša deca, učenici, i gde se etiketiraju kao jeftina radna snaga, poistovećujući sa nekakvim robovlasničkim uređenjem, sve ono što bi trebalo da se reguliše ovim zakonom za koji sam ja siguran da će biti usvojeni, onda je to najteža uvreda i za decu i za njihove roditelje.

Nije smisao ovog zakona, i to su i oni koji amandmane predlažu apsolutno uvereni da je tako, nije smisao ovog zakona da se neko zloupotrebljava, da se koristi kao najamna radna snaga. Ovde je u pitanju suština, a suština jeste pretvaranje teorije u praksu, a to znači da teorijska znanja koja se stiču tokom školovanja ne mogu bez praktičnog rada imati onaj efekat koji se očekuje. Očekivani efekat može da se postigne isključivo praksom, praksom koja se ne može nigde drugo sprovesti nego kod poslodavaca. I nije ovo jedini pravni institut koji je poznat samo u Srbiji u odnosu na sve zemlje EU, pa i svet. Gotovo sve zemlje EU imaju ovakav ili vrlo sličan koncept obrazovanja. Šta je tu loše?

Rečeno je čak i da Zakon o radu dovodi do toga da se zloupotrebljavaju prava zaposlenih, da se radnici unižavaju. Pa, upravo je taj Zakon o radu vrednovan od EU, kao zakon koji je dostigao onaj stepen harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Ako je tako, u čemu je onda problem?

Zaista smatram, pre svega kao čovek koji ima decu, koja su se školovala i školuju se, da i te kako moramo imati u vidu da od njih moramo dobiti korisne građane društvene zajednice. Da bi u punom smislu reči bili korisni građani društvene zajednice, onda im moramo omogućiti obrazovanje koje podrazumeva da i onaj teorijski korpus svega što su naučili mogu da primene u praktičnom smislu reči onog trenutka kada se kroz praktičan rad za to osposobe. Zahvaljujem se.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.11.2017.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Radi se o jednoj, ja bih zamolio samo malo ako može …

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Iskoristiću priliku da postavim dva poslanička pitanja.

Prvo pitanje postavljam ministru spoljnu poslova i Ministarstvu spoljnih poslova. Pitanje se vezuje za odgovor kojih bih želeo da dobijem, a odnosi se na posetu gospodina Erdogana sa svojim saradnicima Republici Srbiji i u tom smislu kako se ocenjuje diplomatski nivo odnosa Republike Srbije sa državom Turskom, naročito nakon posete gospodina Erdogana? U kom pravcu su ti diplomatski odnosi planirani da se razvijaju dalje? Da li se na taj način podiže nivo sveukupne saradnje sa državom Turskom? Kakva je ocena gospodina Erdogana što se tiče diplomatije i diplomatskih aktivnosti Republike Srbije, prevashodno Ministarstvo spoljnih poslova i gospodina Dačića ministra? Dalje, kako gospodin Dačić ocenjuje diplomatske odnose Republike Srbije sa zemljama, prevashodno EU, kao i sa zemljama Svetske zajednice? U kom smislu su ti odnosi kvalitativno napredovali u odnosu na period diplomatskih odnosa Republike Srbije koje je imala pre 2012. godine? Kako gospodin Dačić vidi svoju ulogu kao ministar spoljnih poslova u razvoju diplomatskih odnosa naročito u komunikaciji sa diplomatama i državnicima sa kojima tu komunikaciju ostvaruje? Ovo pitanje se naročito postavlja iz razloga što brojni dušebrižnici, naročito iz opozicionih stranaka, našu diplomatiju prikazuju na jedan glup, vulgaran i neprimeren način, pa se postavlja pitanje – kako se to pojavljuju isti ti dušebriznici kada diplomatski nivo odnosa Republike Srbije u svakom slučaju kod građana zavređuje pažnju kada su u pitanju naši odnosi i politički i ekonomski i sveukupno drugi odnosi sa svim zemljama i Evrope i Sveta.

Drugo pitanje koje želim da postavim odnosi se na trenutni postupak rehabilitacije Milana Nedića, koji je aktuelan pred nadležnim sudom i u tom smislu pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, ako je resorno ministarstvo pravde za ovakvo pitanje i nadležno - da li će se dozvoliti da po odredbama postojećeg Zakona o rehabilitaciji, i ukoliko ga ne izmenimo, dođe do nečega što bi bilo pogubno za Republiku Srbiju, što bi bilo pogubno za prošlost svih građana Republike Srbije, naših predaka, svih onih koji su se borili za slobodu, svih onih koji su se borili na strani nečega što podrazumeva uzvišeni ideal, a uzvišeni ideal jeste upravo sloboda na strani onih koji su uvek bili ugnjeteni i potlačeni od strane osvajača bez obzira da li oni bili fašisti ili neko sličan fašistima?

Ukoliko se ne promeni, ne izmeni Zakon o rehabilitaciji doći ćemo u situaciju potpunog iskrivljavanja istorije, izvetoperavanja istorijskih činjenica. Doći ćemo u situaciju da kolaboracionisti i svi oni koji su sarađivali sa nemačkim okupatorom, sa fašističkom silom, budu rehabilitovani, ne samo rehabilitovani, nego abolirani od svih zverstava, svih zala, koje su naneli svim narodima i narodnostima u Drugom svetskom ratu na teritoriji sadašnje ili bivše SFRJ. Da li će, ako se ne izmeni Zakon o rehabilitaciji biti dozvoljeno, da ne samo Milan Nedić, nego i svi ostali dobiju otvorena vrata za aboliciju nečega što ne sme da se dozvoli, ne samo u smislu skrnavljenja istorije, istorija je jedna, već će se dozvoliti da dođemo svi zajedno u situaciju da pogazimo sve tekovine narodno oslobodilačke borbe Prvog svetskog rata i svih ratova koji su bili oslobodilački i slobodoljubivi ratovi za naš narod. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21