NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 7
  • 3
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem se, predsednice.
Mogu sa razumevanjem da prihvatim ukazivanje da je javni sektor, pežorativno rečeno, prenapregnut što se tiče broja zaposlenih. Ali, ako ćemo da pravimo analizu zbog čega je toliki broj zaposlenih u javnom sektoru, onda se ta analiza ne može vezivati samo za jedan vremenski period. Unazad pet godina, po meni, značajniji period je period od 15-16 godina, period od 20, 35, pa i 40 godina.
Ali, ako fokusiramo priču na prvi talas velikog broja zaposlenih u javnom sektoru, to je upravo nakon 2000. godine, kada je došlo do ruiniranja privrede i ogroman broj zaposlenih koji su radili u privrednim subjektima, i to velikim privrednim subjektima, su nažalost ostajali bez posla. Ostajali su bez posla oni koji su, mogu reći, tako stradali u stečajnim postupcima. Zašto stradali? Zbog toga što su ostali na ulici bez parčeta hleba, oni koji su kroz postupke likvidacija ostali bez posla i gde su mogli da nađu eventualno zaposlenje, odnosno gde da regulišu radno-pravni status jedino u javnom sektoru.
Tada je javni sektor počeo da se popunjava, po meni, apsolutno nesrazmerno u odnosu na ono što je trebalo da bude, ali je u socijalnom smislu reči to bio jedini mogući način spasavanja armije nezaposlenih ljudi upravo iz ruinirane privrede.
Međutim, ukazivanja na to da se radilo o partokratiji nisu istinita. Berem je Užice grad koji potvrđuje da to nije istina. Godine 2012. kada je prekomponovana vlast i kada je umesto vladajuće strukture u kojoj je bila SPS sa DS prekomponovana vlast tako što je stvorena nova koalicija, i to SPS i SNS, verovali ili ne, niko, apsolutno niko nije otpušten, odnosno nikome nije prestao radni odnos ko je bio iz prethodnog perioda bez obzira iz koje stranke je došao, bez obzira da li ima stranačko obeležje ili ne, bez obzira da li je simpatizer neke stranke ili ne. To je u Užicu bilo u situaciji kada je 62 ljudi koji su u javnom sektoru radili čak osam do devet godina na određeno vreme, zatim, po ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, i to vreme se stalno produžavalo kako bi se ljudi zaštitili u socijalnom smislu, imali određenu sigurnost, određenu bezbednost, nova koalicija SPS i SNS nije dozvolila da ti ljudi izgube posao zbog toga što imaju stranački predznak. Ne, naprotiv, ti su ljudi ostali da rade.
Lično sam bio angažovan, i dok sam bio u Ministarstvu pravde, da se to i realizuje i ostvari, kako bi u nekom socijalnom smislu reči egzistencije tih ljudi i njihovih porodica bile zaštićene.
Međutim, da li je to dobro, da li je to racionalno? Nije dobro i nije racionalno. Nije, zato što smo svesni činjenice da javni sektor ima preveliki broj zaposlenih i da on mora biti racionalizovan. Dobro je da se sada trasira put ka racionalizaciji tog javnog sektora. S jedne strane, nesumnjivo je da je to tačno da postoji određeni pritisak MMF i Svetske banke.
S druge strane, naša svest da javni sektor mora da bude racionalizovan mora da bude podignuta na viši nivo. Naša svest da oni koji su u javnom sektoru višak moraju da pređu bilo u privatni deo preduzetništva ili privatni sektor koji podrazumeva revitalizaciju privrede, osnivanje proizvodnje, odnosno revitalizaciju proizvodnje, je upravo način kako rešiti ovaj problem.
Mi imamo daleko veći problem i mislim da je ministarka toga svesna, da smo mi taoci Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o ograničavanju zapošljavanja u drugom pravcu, a ne u ovom pravcu na koji se ukazuje, da ne možemo da zaposlimo lica, na to sam ukazivao pre neki dan kad sam govorio, da ne možemo da zaposlimo lica koja imaju određene stručne reference koje su neophodno potrebne i koje su definisane određenim zakonskim rešenjima, određenim zakonima koje smo mi ovde usvojili. Pomenuo sam Zakon o sportu. Pomenuo sam sportske inspektore. Grad Užice ne može da zaposli sportskog inspektora upravo zbog zakonske regulative koja je aktuelna, koja je važeća. Nije to samo Užice, to je 70-80% lokalnih samouprava u Srbiji.
Na tom problemu treba raditi da bi se što pre rešio, kako bi oni koji su zakonom obavezani da budu radno angažovani mogli biti radno angažovani, jer u protivnom imamo neprimenjive zakone. U protivnom imamo zakone koji nikad neće stupiti na snagu, ne nikad, nego ko zna za koje vreme. Tu je problem, a ne problem na koji se ukazuje isključivo radi političkog marketinga. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Neću koristiti repliku, naravno.
Teško je činjenice prikazati kao patetiku. To je nemoguće. Ja sam govorio isključivo jezikom činjenica i nikako drugačije. Nisam ni u kom slučaju doveo ni jednu jedinu stranku u negativan kontekst, naročito ne stranku prethodnog govornika. Govorio sam o činjenicama koje se vezuju za lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim.
Moram da pitam sve nas ovde, pa i građane Srbije koji nas gledaju, sigurno u velikom broju - da li postoji stranka ne od posleratnog perioda nego i pre toga koja je imala imunitet na partijsko zapošljavanje? Da li postoji stranka koja je taj imunitet na bilo koji način smanjivala kako bi se oslobodila partokratije? Da li postoji stranka koja je unazad možda 30, 40 godina bolovala od partokratije? Postoji to mnogo, samo treba da se prepoznaju, a siguran sam da se mnogi u tome prepoznaju.
Ono što je ovde suštinsko, suštinsko je da nisu krivi ti ljudi koji rade u javnom sektoru, što rade u javnom sektoru, pa gde će da rade? Gde da ih zaposlimo? U koji privredni sektor? U koji privredni subjekt? U koju proizvodnu halu kada su sve opustošene ili uništene? Gde?
Kada sam govorio o tome da smo zadržali ljude, nismo se bavili činjenicom ko nosi obeležje ove ili one stranke, šta mu piše na čelu, govorio sam istinu. Pa, ista ta DS koja je bila sa nama u koaliciji od 2008. do 2012. godine je takođe štitila neke ljude iz prethodnog perioda.
Zbog čega govorimo o tome da se vrtimo u začarani krug? Ko je koliko zapošljavao? Pa, svi su zapošljavali i niko od toga ne može da bude amnestiran. To su činjenice.
Ali, suštinsko pitanje cele ove diskusije jeste - zašto se niko od 2000. godine do 2008. godine, tada nije SPS nigde bila u vladajućim strukturama, nije bavio činjenicama povećanja broja zaposlenih u javnom sektoru? Zašto tada niko nije vršio analize? Zašto niko tada na osnovu dobijenih analiza nije pravio određene programe kako da reši određena pitanja? Ne, nažalost nije. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Kada se posmatra obrazloženje predloženih izmena i dopuna zakona o kome raspravljamo, tj. Zakona o uređenju sudova, svi ovi amandmani koji su podneti imaju otprilike negde jedan zajednički cilj, a to je da se faktički ukaže na nešto što nije suština obrazloženja.
Zarad istine, odnosno samo činjenica, ja moram da ukažem na nešto što građani treba da znaju. Finansijski aspekt između Ministarstva pravde i VSS je definisan znatno pre 2012. godine. Zašto? Znatno pre 2012. godine deo nadležnosti Ministarstva pravde je prenet na nadležnost VSS. Govorim o finansijama i raspolaganju finansijama iz budžeta.
S druge strane, što se tiče poslova pravosudne uprave, tačno je da je razgraničeno šta je posao pravosudne uprave u odnosu na nadležnost VSS. Lično, kao advokat i kao pravnik, smatram da ništa od ovoga ne treba da bude preneto na VSS i da VSS treba da raspravlja samo o personalnim rešenjima i ni o čemu više. Na taj način bi se obezbedila nezavisnost VSS u odnosu na pravosuđe. Sve ostalo treba da bude regulatorno od strane Ministarstva pravde.
Međutim, pošto mi pravnici treba da znamo jednu činjenicu koja je nesporna, da uvek postoji u pravnim postupcima, u parničnom, pa čak i u krivičnom, prethodno pitanje, ovde se može tumačiti upravo kao prethodno pitanje odluka Ustavnog suda. Zašto prethodno pitanje? Pa, zbog toga što od tog pitanja zavisi kako će se dalje razvijati proces prenošenja nadležnosti od Ministarstva pravde ka VSS. Opet, zašto prethodno pitanje? Zato što će se tim prethodnim pitanjem rešiti sve dileme, sve nedoumice koje sada muče i VSS i Ministarstvo pravde. Moram da podsetim da u VSS radi veliki broj lica, veliki broj izvršilaca koji su prešli iz Ministarstva pravde u VSS.
Šta ćemo da radimo u slučaju da odluka suda bude takva kakva se očekuje. Da ti ljudi moraju da se vrate negde da rade. Ne mogu ostati bez posla. Ne mogu biti bez bilo čega što se vezuje za njihov radno-pravni status. NJihov radni-pravni status mora da bude regulisan. U tom smisli i u tom duhu treba posmatrati ovaj predlog zakona i mislim da amandmani ukazuju na nešto sasvim drugo, a to je sumnja u pristrasnost, nepristrasnost izbor sudija, što nije uopšte suština predloženog zakona. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21