NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 174
  • 0
  • 12
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 meseci i 12 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, prof. dr. Žarko Obradović, istakao nedvosmislen stav poslaničke grupe SPS da ćemo podržati sve predloge koji su danas predmet razmatranja i diskusije narodnih poslanika u jednoj jako konstruktivnoj raspravi i sa velikim zadovoljstvom moram da istaknem, jednoj stručnoj raspravi koja nije opterećena ni destrukcijom i opstrukcijom, ni ostrašćenošću, već naprotiv jednim pristupom koji podrazumeva posvećenost onome što se danas radi i posvećenost onome što treba da se odluči kroz izglasavanje ovih zakona.

Zato za vas, uvaženi ministre, nedvosmislena podrška za sve ono što ste predložili, imajući u vidu da su razlozi za ove zakone više nego opravdani i da na taj način doprinesemo samo nečem što može da se kaže da je bolje, progresivno i u praktičnom smislu reči korisno. Tako da, poslanička grupa SPS nema problem sa predlozima zakona koji su na dnevnom redu.

Ja ću se osvrnuti, da ne bih ponavljao ono što su moje kolege rekle prevashodno, naš ovlašćeni predstavnik, prof. dr Žarko Obradović, osvrnuću se na zakone o kojima je manje bilo reči, kao i na personalna rešenja, pre svega odluke u vidu predloga koje je izneo Visoki savet sudstva.

Kada je u pitanju Predlog zakona o oružju i municiji moramo da budemo vrlo jasni i precizni zbog građana Srbije. Ovde se ne radi ni o kakvom populizmu, ne radi se ni o kakvom demagoškom pristupu, već o jednoj bukvalno praktičnoj obavezi da se produži rok za dostavljanje molbi ili zahteva za izdavanje oružnih listova, odnosno dobijanje adekvatnih, zakonom propisanih, dokumenata na osnovu kojih će imaoci oružja biti potpuno legalni i legitimni nosioci ili držaoci oružja.

Dakle, na taj način se s jedne strane prevenira ono što bi moglo da bude krivično delo, a znamo dobro da je krivično delo nedozvoljeno držanje oružja, a sa druge strane da se upravo veliki broj i oružja i njihovih imalaca na neki način vrati u legalne tokove, odnosno da uđe u legalne tokove i da u jednoj potpuno legalnoj proceduri ostvari svoja zakonska prava.

Kada je u pitanju predlog Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da su tu uvažene kolege iz Visokog saveta sudstva, na kraju krajeva i uvažene sudije gospodin Jovičić sa saradnicom, ja moram kao i uvek da sada istaknem jedno sa stanovišta struke - veliko zadovoljstvo. Zadovoljstvo činjenicom da Visoki savet sudstva, odnosno članovi Viskog saveta sudstva, krajnje posvećeno i odgovorno, a ovo odgovorno naglašavam, rade svoj posao i da u okviru te odgovornosti daju najbolje predloge. Ti predlozi nisu predlozi zbog nečije želje ili nečije volje, već su ti predlozi posledica jedne zakonom propisane procedure koja je vrlo restriktivna kada su u pitanju predlaganja kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, kako kroz intervju, ocenjivanje, zatim stav kolegijuma, sudova i sve ono što je zakonom i pravilnicima ili pravilima propisano da bi neko mogao uopšte da se pojavi pred ovom skupštinom kao kredibilan kandidat za nosioce pravosudnih funkcija.

Ja sam uveren da su oni koji su ovde navedeni imenima i prezimenima i sa svojim biografijama upravo ti koji zaslužuju da svoj sudijski poziv obavljaju, prevashodno da stupe na mesto nosioca pravosudne funkcije, a zatim da svoj sudijski poziv obaljaju na najbolji mogući način. Zbog toga im ukazujemo poverenje upravo odlukama koje ćemo doneti ovde.

Gospodine Jovičiću, ja moram da podvučem jednu paralelu. Mi danas imamo jednu jasnu proceduru, imamo jedan jasan postupak. Imamo izuzetno kvalitetne predloge. Imamo sve ono što nismo imali 2009. i 2010. godine kada je pravosuđe bukvalno ruinirano, kada smo imali situaciju da se neko, neko ko nije ovde, ko ne želi da učestvuje u ovakvoj raspravi, koja je prevashodno stručna, koja je prevashodno demokratična i koja prevashodno podrazumeva i prihvatanje drugačijeg razmišljanja da su upravo ti kojih nema ovde se poigrali živim ljudima, vršili eksperimente na sudijama na taj način što je prvo 700 sudija bukvalno izbačeno na ulicu, bukvalno su isterani sa svojih radnih mesta, među kojima je veliki broj jako kvalitetnih sudija.

Gde su bili kriterijumi na osnovu kojih je ocenjivan njihov rad? Nigde. Ustavni sud Srbije, možemo metaforički da kažemo, je upravo tim kreatorima ili autorima urušavanja dostojanstva pravosuđa, kredibiliteta sudstva, nezavisnosti sudstva, udario šamar tako što je sve sudije vratio na svoja radna mesta, jer postupak izbora nije bio transparentan.

Danas? Danas je taj postupak više nego transparentan. Taj postupak je danas vidljiv običnom građaninu i taj postupak danas može ko želi da prepozna na najbolji mogući način, a to je kroz činjenice, svako od nas. Da li je to moglo nekada? Ne, nije.

Ono što je veoma važno, veoma važno je istaći činjenicu da ste zajedno sa vašim kolegama postigli nešto što do sada nije bio postulat rada pravosuđa, a to je ideal nezavisnosti i to apsolutne nezavisnosti sudstva i apsolutne nezavisnosti tužilaštva.

Postigli ste zato što ste radili isključivo u skladu sa zakonom i što ste merili vrednosti kandidata koji zavređuju pažnju i opravdavaju ulogu sudije.

Da to niste radili, onda bi ruiniranje pravosuđa bilo nastavljeno, nastavljeno tamo gde je započeto 2009. i 2010. godine. Naprotiv, vi ste dali jedan podstrek ozdravljenju pravosuđa, koje je još uvek bolesno i koje još uvek treba lečiti.

Danas imamo drugi problem. Danas nemamo uticaj politike na pravosuđe i to je demagogija, to je hipokrizija, to je licemerje, jer niko od političara nije oslobađao kriminalce, niko nije donosio presude sa ove strane, niti nalagao donošenje presuda, osim samih sudova i sudija.

Podsećanja radi samo koliko je političara bilo nezadovoljno sudskim odlukama, ali su sudovi ostali stameni, dostojanstveni, principijelni, radeći u skladu sa Ustavom i zakonom. To je velika stvar, velika stvar za nas koji predstavljamo zakonodavnu vlast, koja se ne meša u sudsku vlast, velika stvar za izvršnu vlast, koja se takođe ne meša u sudsku vlast i što je najvažnije i najvrednije, velika stvar za sudove, jer su sudovi zadržali ono što moraju da imaju, a to je nezavisnost i to je dobro.

Koliko god neko smatrao da to treba podvesti pod lupu sumnje, može da izvoli, ali će se prevariti, apsolutno neće moći ništa da pronađe u negativnom smislu reči. Naprotiv. Postoji nešto drugo što stalno ističem kao jednu dobronamernu kritiku, da ne sme biti lažne solidarnosti u sudovima, da ne sme biti lažne solidarnosti među sudijama, da sudije moraju uvek ukazati na one koji među njima ne rade kako treba, na one koji se svojim radom rugaju pravosuđu, koji ruše dostojanstvo pravosuđa, koji na bilo koji način, kako u smislu dostojnosti, tako i u smislu struke ne opravdavaju svoj položaj. Takvima nije mesto u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Zašto lažna solidarnost? Iz jednog jedinog razloga – što upravo sudije same među sobom to mogu najbolje da prepoznaju. Nekada, te 2009. i 2010. godine ta lažna solidarnost je bila na vrhuncu. Danas ne, ali mi moramo da nastavimo postupak ozdravljenja pravosuđa.

Zbog toga, još jednom želim da podržim vaše odluke, odluke uvaženih ministara koji ovde sede i da još jednom istaknem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, predloženim amandmanom se pokušava doprineti i jasnoći teksta predloženog zakona, a samim tim i što boljoj njegovoj praktičnoj primeni.

Konkretno, radi se o pojmu uverenja kao javne isprave i taj pravni pojam nesporno da ne treba posebno definisati, osim u onom delu u kojem jedan termin ne stoji, odnosno nije sadržan u Predlogu zakona, a to je da se radi o javnoj ispravi, odnosno da uverenje jeste isprava o registrovanim evidentiranim podacima iz jedinstvene baze Centralnog registra u pisanom i elektronskom obliku.

Imajući u vidu da tekst zakona nije predvideo i sadržao ovaj, da ga nazovem, pojam elektronskog oblika uverenja, smatrali smo da bi trebalo da bude sadržan u predloženom tekstu zakona i na taj način da zakon zaista ima svoj puni smisao i preciznost.

Naravno je da je komplementarnim zakonima sa ovim predlogom zakona definisano da postoji elektronsko pismo i elektronski potpis, nije sporno, ali bi možda moglo da bude sporno u praktičnoj primeni kada govorimo o uverenju, da uverenje zaista može biti sadržano u elektronskom obliku i da može biti u pravnom saobraćaju u elektronskom obliku.

Zato smatram da ćete imati razumevanja za ovaj amandman i da ćete u tom smislu prihvatanjem amandmana omogućiti da doprinesemo da ovaj zakon u praktičnoj primeni bude što efikasniji. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Zahvaljujem se, predsednice.

Ako je alibi da gospodin Jovanović nije glasao za tadašnjeg premijera Cvetkovića za sve ono što je učinjeno 2001. godine kada je donet Zakon o privatizaciji, onda stvarno gospodin Jovanović treba da se zamisli šta je rekao.

Ja nisam dobio odgovor na pitanje koje sam juče postavio ovde vrlo javno, da građani čuju. Sprovedeno je 2.400 privatizacija na osnovu zakona iz 2001. godine, 128 milijardi dolara je uneto u Srbiju po osnovu tih privatizacija. Gde su te pare? Gde je taj novac od čega je trebala Srbija nešto da iskoristi, da napravi neki preporod, da unese nove investicije u ona preduzeća koja su opustošena? Pomenuo sam „Magnohrom“, gospodine Jovanoviću. Neću da pominjem „Fidelinku“, to vi mnogo bolje znate nego ja. To ćete vi odgovorite, ja nemam potrebe da odgovaram za „Fidelinku“, to vi najbolje znate šta je bilo sa tom firmom, ali vas pitam šta se dešavalo tamo gde ste vi delovali i kako ste delovali?

Šta se desilo sa ogromnim brojem zaposlenih iz tih firmi? Zbog čega se na stotine hiljada ljudi našlo na ulici? Zašto nije uneta nova investicija u ta preduzeća? Zašto nisu sačuvana radna mesta? Gde ste vi bili? Šta ste vi radili? Gde ste se nalazili?

Ja nemam nameru da ovde govorim o pristojnosti ili nepristojnosti prilikom obraćanja ministrima ili bilo kom drugom, to je odraz vaspitanja i u to se ne upuštam, ali govorim o činjenicama, a činjenice su surove i one kažu da od 2.400 privatizacija, 640 je bio odgovor – raskida se. Zašto?

Vratite u Užicu „Raketi“ 30 izuzetno opremljenih turističkih autobusa. Vratite imovinu svima onima kojima je imovina ukradena. To vratite i onda imate pravo da kažete – ja nisam glasao za nekoga. Hvala.

(Čedomir Jovanović: Replika.)

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Moje pitanje podrazumeva istovremeno i zahtev za obaveštenje od strane Ministarstva finansija i odnosi se na restituciju. Ovo pitanje se postavlja zbog toga što deo stručne javnosti izražava određene dileme koje se moraju rešiti kako bi u praksi Zakon o restituciji dao puni efekat.

Radi se o tome što postojeći Zakon o restituciji definiše pravo fizičkog lica koje je ili bivši vlasnik oduzete imovine ili njegov zakonski naslednik da može u postupku restitucije povratiti tu imovinu. Podvlačim, samo zakonski naslednik.

Šta ćemo sa onima koji nisu zakonski naslednici, koji su testamentalni naslednici, a po Zakonu o nasleđivanju testamentalni naslednici su izjednačeni sa zakonskim naslednicima? Očigledno je da po odredbama ovog zakona nemaju pravo da podnesu zahtev za vraćanje imovine u odnosu na bivšeg vlasnika.

Postavlja se pitanje od strane stručne javnosti – da li je to ustavno, da li se na taj način krši zabrana diskriminacije? Ako je raniji vlasnik oduzete imovine ostavio testament i tim testamentom proglasio nekog ko nije zakonski naslednik, već sasvim treće lice, za njegovog testamentalnog naslednika, koji će naslediti njegovu imovinu, ili je taj testament možda i proglašen, ali nije realizovan, pa je to lice koje je testamentalni naslednik u očekivanju da će nakon kompletnog postupka realizacije testamenta postati vlasnik, sada obespravljen zbog toga što nema ista prava kao zakonski naslednik bivšeg vlasnika.

Šta u slučaju da je testamentom raspolagano zbog toga što su se zakonski naslednici na bilo koji način ogrešili o njihovog pravnog prethodnika, oca, majku, bilo koga, jer se nisu dostojno ponašali prema svom pravnom prethodniku, da su možda čak počinili i neku protivpravnu radnju, da su nedostojni nasleđivanja i zbog toga se testamentalni naslednik pojavljuje kao naslednik koji pretenduje na tu imovinu? Da li se i u tom slučaju krše jednaka prava zakonskog i testamentalnog naslednika?

Dalje, deo stručne javnosti, kojoj pripadam, ispoljava dilemu koja se opet vezuje za prava testamentalnih naslednika koji su čak i proglašeni testamentalnim naslednikom, ali je u međuvremenu već imovina oduzeta i zbog toga nisu mogli da se upišu kao vlasnici te imovine. Da li se i prema njima eventualno čini neka vrsta diskriminacije?

Naravno da su ovo pitanja koja se vezuju za zakonsku regulativu i pravilno tumačenje zakona. Mi u poslaničkoj grupi SPS u tom pravcu imamo razmišljanje koje može da ide u dva pravca. Jedan pravac razmišljanja je donošenje autentičnog tumačenja zakonske norme iz zakona u restituciji. Drugo pitanje je eventualno potreba da se zakon u ovom smislu dopuni ili izmeni, što takođe ima smisla.

U svakom slučaju, zakonodavac smo mi i možda bi u tom pravcu trebalo i razmisliti da se ovo pitanje zaista reši na adekvatan način, ali bih zamolio Ministarstvo finansija da u tom smislu da i odgovarajući odgovor.

Naravno da treba pohvaliti u svakom slučaju Agenciju za restituciju koja je dala ogroman doprinos kada su u pitanju rešavanja delikatnih restitucija. Tako je uspešno vraćena imovina kraljevskoj dinastiji Karađorđević, imovina u Novom Sadu, Vojvodini itd, itd. Agencija za restituciju tu uvažava svaku podršku i mi izražavamo zadovoljstvo zbog jednog takvog uspešnog rada, ali želimo da i kroz ovo pitanje doprinesemo da taj rad bude još efikasniji.

Na kraju bih, uz ovo pitanje, zamolio, imajući u vidu da sam pre, otprilike, ne znam tačno, nedavno, postavio poslaničko pitanje i Ministarstvu zdravlja na koje nisam dobio odgovor, vezano za transfuziju, da mi se odgovori. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:21