VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 6 dana i 17 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 17 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predloženim amandmanom precizira se pojam osiguranika. Svojstvo osiguranika stiče se danom početka, prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanje ugovorenih poslova i ne može se steći prenavršenih 15 godina života osim za pojedine poslove koji zbog svoje specifičnosti ne mogu obavljati deca mlađa od 18 godina.

Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje i odjave sa istog. Prijavom na osiguranje utvrđuje se početak svojstva osiguranika, a odjavom sa istog prestanak svojstva.

Dakle, neophodno je da se osiguranik u zakonu definiše kao zaposleno lice, jer je to preduslov za sticanje svojstva osiguranika.

Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je pokazatelj da IT sektor u Republici Srbiji napreduje velikom brzinom, jer jedan od najvećih potencijala brzog razvoja ekonomije Republike Srbije leži u digitalizaciji koja u državnoj upravi ima za cilj pružanje usluge građanima koji će ih koristiti na jednostavan i brz način. Centralni registar će obavljati poslove iz obaveznog socijalnog osiguranja. On će biti elektronski vođena baza zasnovana na visokim IT standardima i performansama.

Centralni registar je dužan da obezbedi neprekidno funkcionisanje informacionog sistema formiranjem sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema koji će biti udaljen od mesta na kome se nalazi primarni informacioni sistem. Zakonom se uređuje osnivanje, organi, delatnost centralnog registra kao i njegov odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, organima nadležnim za poslove javnih prihoda, organima i organizacijama koje su nadležne za registraciju pravnih i fizičkih lica, evidencije o ličnom statusu građana, odnos sa institucijama koje vode podatke o obveznicima uplate doprinosa i drugim pravnim subjektima.

Na kraju reč dve o budžetu za 2019. godinu, a to je da je on realan, razvojan i socijalni te ćemo mi kao socijalisti, kao socijalno odgovorna partija podržati ovakvu projekciju budžeta za 2019. godinu. Sve pohvale za povećana izdvajanja za zdravstvo, kao i za povećanje plata zdravstvenih radnika što će sve zajedno doprineti kvalitetu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Na kraju, sve pohvale za mudro vođenje spoljne politike, ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije za rezultate u srpskoj diplomatiji što govore činjenice da je 11 zemalja, a na putu je, kako imamo informacije i 12 zemlja koja je povukla priznanje tzv. Kosovo. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. stav 1. nakon tačke 11. dodaje se nova tačka 11a, koja glasi: „Uzbunjivanje je obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili nastaloj opasnosti“.

Ovim amandmanom vrši se dopuna člana 2. Predloga zakona, kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu.

Naime, iako je članom 57. i članom 94. preciznije i šire definisan ovaj pojam, htela sam da se ovaj pojam nađe i u članu 2. gde je skup svih definisanih pojmova iz Predloga ovog zakona.

Sam pojam uzbunjivanje odnosi se na obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili već nastaloj opasnosti radi hitnog postupanja u cilju zaštite života i zdravlja.

Uzbunjivanje se vrši putem sistema za javno uzbunjivanje koje se sastoji od odgovarajućih akustičnih izvora, odnosno sirena, uređaja za predaju i prijem signala, za daljinsko upravljanje sistema i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje.

Građani imaju pravo da budu obavešteni o rizicima, katastrofama, merama i aktivnostima koje se preduzimaju, kao i o mogućim posledicama od katastrofa i druge informacije od značaja za zaštitu i spasavanje.

Informacije i obaveštavanja daju se u pristupačnom i lako razumljivom obliku i formatu, uključujući i znakovni jezik i Brajevo pismo, čime se vodilo računa o naročito ranjivim grupama.

Predlogom ovog zakona dokazujemo koliko je ovo društvo, odnosno Vlada Republike Srbije odgovorna, jer, polazeći od toga da je nužnost svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, koje su, svedoci smo, ne samo kod nas već na globalnom nivou sve češće, neophodno je unaprediti postojeći sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Imajući u vidu da smo u prethodnom periodu imali neka loša iskustva sa katastrofama, a posebno poplave 2014. godine, ukazala se potreba za dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od katastrofa, naročito u pogledu preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti. Predlog ovog zakona baš to i čini. Stavlja u prvi plan principe, planska dokumenta i mere i aktivnosti koje treba da što uspešnije doprinesu prvencije od katastrofa, kao i otpornosti pojedinca i zajednice na posledice katastrofe ako do nje dođe.

Ono o čemu se naročito vodilo računa je to što je akcenat stavljen na zaštitu ranjivih grupa, rodnoj ravnopravnosti, kao i uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora.

Novinu predstavlja i međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, razmene informacije, tako i u pružanju i primanju humanitarne pomoći.

Novina je što se po prvi put uvodi registar rizika kao interaktivna elektronsko-informaciona baza podataka o svim rizicima i opasnostima od elementarnih i drugih nepogoda i katastrofa.

Ovim zakonom uspostavlja se nacionalna platforma koja će blagovremeno u komunikacijama na različitim nivoima i razmenom informacija doprineti boljoj prevenciji i zaštiti od nepogoda, katastrofa i drugih opasnosti i boljim upravljanjem rizikom i boljim monitoringom.

Ono što je na kraju najvažnije, a što je cilj ovog Predloga zakona je da zaštiti ono što je najdragocenije, a to je ljudski život i zdravlje, životna sredina i materijalna dobra. Cilj je da se smanji rizik od katastrofe i upravlja vanrednim situacijama kao delom jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji.

Jednom rečju, donošenjem ovog zakona doprinosimo tome da se poveća stepen bezbednosti naših građana i zato u danu z a glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovim amandmanom se vrši pravno-tehnička ispravka, radi preciziranja pravno-tehničke odredbe.

Ovim članom 2. precizno se definišu pojmovi i njihovo značenje koji su upotrebljeni u ovom zakonu, kao što su – familije građevinskih proizvoda, bitne karakteristike i perfomanse, tip proizvoda, tehnička specifičnost, harmonizovana tehnička specifičnost, standardi i drugo.

Drugi pojmovi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu, a nisu definisani ovim zakonom, imaju značenje utvrđeno tehničkim propisima.

Ovim zakonom definisane su obaveze privrednih subjekata, tehnički propisi za građevinske proizvode i srpske tehničke specifikacije. Radi nesmetanog funkcionisanja tržišta, potrebno je obezbediti dostupnost tehničkih propisa, kako bi se privredni subjekti, a posebno mala i srednja preduzeća, informisala o odredbama propisa koji su na snazi u Republici Srbiji.

Kako sam razumela, a vi me ispravite ako nisam u pravu, za sve kojima će biti potrebne informacije i stručna mišljenja u vezi sa građevinskim proizvodima, ministarstvo će formirati elektronsku kontakt tačku za građevinske proizvode.

Primena harmonizovanih standarda odraziće se pozitivno i na podsticaj inovativnosti i brži tehnološki razvoj privrede i Republike Srbije, kao i poboljšanje u smislu bezbednosti i zaštite životne sredine.

Ovom prilikom, ja znam da nije na redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, ali ja bih htela da samo jednom rečenicom spomenemo ova dva amandmana koja sam podnela. Naime, radi se u jednom amandmanu o objektima koji imaju privremenu građevinsku dozvolu, a koji su dobili istu i ne mogu da izvrše ozakonjenje iz razloga što u momentu izdavanja te privremene dozvole nisu postojala pravna odgovarajuća planska akta. To je jedan amandman.

Drugi amandman se odnosi na one objekte koji su izgrađeni na zemljištu koje je državne svojine.

Meni je žao što ta dva amandmana nisu usvojena, jer bi time rešili problem koji je na dnevnom redu. Hvala vam najlepše.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:13