VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 19 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 23 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u privredi Srbije građevinska industrija visoko je pozicionirana, a njen prosperitet reflektuje se na prateće proizvodne grane i oblasti. Zato je od velike važnosti doneti ovaj set zakona iz oblasti građevinarstva.

Što se tiče Predloga zakona o građevinskim proizvodima, pričala je moja koleginica, tako da bih prešla na Zakon o planiranju i izgradnji. Činjenica je da smo ga više puta menjali i dograđivali, poslednji put 2014. godine, ali je on doneo i novine u oblasti planiranja i izgradnje, koje su kao efekat imale to da je proces izdavanja građevinskih dozvola učinjen efikasnijim, bržim i transparentnijim, a procedure ubrzane.

Donošenjem ovog zakona procedure izdavanja bile su brže i jednostavnije, a postići će se i veći stepen pravne sigurnosti. Kada se ovim zakonom uspostave neophodni pravni i ekonomski mehanizmi, privući će se privatne investicije, koje podrazumevaju izgradnju objekata, što će doprineti otvaranju novih radnih mesta i jačanju celokupne privredne delatnosti.

Da sumiram pozitivne efekte ovog zakona, a to su – smanjuju se troškovi procedura, ušteda vremena u dobijanju dozvola, efikasniji rad državnih organa, smanjenje cena izgrađenih objekata. Jednom rečju, stvoriće se pravni okvir koji će još više da podstakne uređenu i kontrolisanu gradnju.

Razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju je da se bespravni objekti vrate u legalne tokove. Dugo godina je masovna bespravna gradnja beležila porast, što zbog velikog priliva stanovništva u gradove, pre svega, što zbog nedostatka kontrole, ali i zbog nepostojanja planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.

Zakoni koji su do sada doneti u ovoj oblasti bili su skromnog efekta. Donošenje ovog zakona predstavlja javni interes i ono što je najvažnije, a to je suština zakona, da se nezakonito izgrađeni objekti nakon rešenja o ozakonjenju uvode u zakonske tokove i upisuju u javnu knjigu, čime se stiče pravna sigurnost, povećava tržišna vrednost objekta, olakšava se promet nekretnina, kao i dobijanje dozvole za izvođenje dodatnih radova na objektu, kao i mogućnost zaduživanja stavljanjem hipoteke na uknjiženi objekat.

Cilj zakona je, jednom rečju, pružanje mogućnosti da se nezakonito izgrađeni objekti uvedu u legalne tokove, tj. da se ozakone, a ne da se ruše, jer ukoliko bi se porušili protivzakonito izgrađeni objekti, za posledicu bismo imali značajne ekonomske gubitke i nesaglediv socijalni problem. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona, u novom članu 101a u stavu 2. reči: „IPARD podsticaja“ zamenjuju se rečima:“podsticaja IPARD fondova“. Naime, amandmanom se vrši preciziranje zakonske odredbe.

Što se tiče ovog zakona koji je na dnevnom redu, jedna od najznačajnijih izmena je sažeta u sledećem. Da bi neko poljoprivredno gazdinstvo ostvarilo pravo za bespovratna sredstva, za neki svoj projekat iz prerade ili proizvodnje poljoprivrednih proizvoda moraće, između ostalog, da pribavi rešenje od strane nadležnog organa Ministarstva za zaštitu životne sredine da se predloženim projektom ne ugrožava životna sredina.

Zaštita životne sredine ima za cilj očuvanje biološke ravnoteže. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za život stanovništva.

Sa promenama koje nastaju u prirodi kao posledica čovekovog prisvajanja prirode i proizvodnjom, što se ispoljava narušavanjem ekološke ravnoteže, nastaje i svest o potrebi zaštite životne sredine, čijem razvoju treba težiti u savremenoj civilizaciji od najranijeg doba.

Moramo se svi zajedno truditi da razvijemo svest i naviku o očuvanju okoline od najranijeg dečijeg doba, kako bi to postala kultura ponašanja.

Da je ovo važan segment društva dokazuje i to da se ovim problemom bavilo i Ministarstvo poljoprivrede, pre formiranja Ministarstva za zaštitu životne sredine. Naime, 2016. godine, kada je na čelu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, usvojen je set zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji su usaglašeni za zakonima EU.

Važna stavka je bila i osnivanje Zelenog fonda Republike Srbije sa ciljem da se uspostavi predvidljivost kontinuiteta u sistemu finansiranja zaštite životne sredine.

Pohvalila bih Vladu Republike Srbije, jer je jedna od veoma važnih odluka bila upravo odluka da se formira Ministarstvo za zaštitu životne sredine. NJegovim osnivanjem su se konačno stvorili uslovi da zaštita životne sredine prestane da bude u drugom planu, u odnosu na druge sektore. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:13