VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2016.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra zdravlja gospodina Lončara.
Moje pitanje se odnosi na Medicinu rada kao deo zdravstvenog sistema, koje nažalost u poslednjih 15 godina sve više gubi na značaju neopravdano.
Medicina rada je izuzetno široka grana medicine koja se bavi preventivom, a svi smo svesni činjenice da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara u kurativu. Cilj Medicine rada je zdravo radno aktivno stanovništvo, jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i svojoj porodici i radnoj sredini i celokupnoj društvenoj zajednici.
Ono što zabrinjava je sve manji broj specijalista Medicine rada u Srbiji, od 800 svelo se na svega 250 specijalista, što zbog odlaska u penziju, što zbog činjenice da je većina morala da se izjasni za posao izabranog lekara, što nije struka za koju su se obrazovali.
Problem je u tome što Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Sve ovo dovodi do zaključka da nam je potreban veći broj specijalizacija iz medicine rada. Naglasila bih to da medicina rada ostvaruje značajan procenat sopstvenog prihoda domova zdravlja zato što pruža veliki broj nestandardnih usluga. Naime, medicina rada obavlja periodične, prethodne, ciljane, kontrolne preglede, preglede za profesionalnu orijentaciju, preglede za zdravstvenu sposobnost vozača, za nošenje oružja, otkriva profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom, što se kao vanstandardna usluga obavlja uz naknadu.
U tom kontekstu, koristim priliku da predložim ministru izmenu člana 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, tako što bi se poslodavci obavezali da angažuju službu medicine rada za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih. Predlažem da se pri donošenju zakona i podzakonskih akata iz oblasti medicine rada konsultuje struka iz našeg matičnog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.
Moje pitanje ministru bi bilo – da li Ministarstvo zdravlja predviđa neke mere i aktivnosti za rešavanje statusa i položaja specijalista medicine rada koji nisu prepoznati u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao poseban zdravstveni profil, a značajno mogu da doprinesu samofinansiranju ustanova u kojima rade? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

  Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama o kojima danas raspravljamo predviđena su nova rešenja koja se tiču tehničkog održavanja vodnih puteva za koje Srbija ima međunarodnu obavezu, zatim podizanja nivoa sigurnosti u obavljanju vodenog saobraćaja, suzbijanje sive zone u oblasti iznajmljivanja plovila za rekreaciju vrši se usklađivanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, sa Zakonom o istraživanju nesreće u vazdušno-železničkom i vodnom saobraćaju kao i sa propisima EU, o čemu je više govorila moja koleginica Stefana Miladinović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Činjenica je da Srbija ima veliki potencijal za razvoj transportnog i putničkog saobraćaja na unutrašnjim vodama. Vlada Republike Srbije prepoznaje značaj infrastrukturnog ulaganja u reku Dunav koji pre svega predstavlja veoma važan transportni koridor ali je takođe značajan kao resurs za razvoj i regionalnog turizma.
Primenu u praksi ovih izmena i dopuna Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama će s jedne strane ukloniti neke nedoumice, a sa druge strane omogući će se razvoj infrastrukture, turizma i zapošljavanja i što je možda najvažnije stvori će se uslovi ili većih inostranih investicija.
Za grad Smederevo iz kog dolazim, posebno su važne neke predviđene izmene i to u delu koji se tiče bezbednosti vodnog saobraćaja, jer je Dunav kod Smedereva odavno crna tačka na plovnom putu kroz Evropu, zbog rečnih pirata ilegalne trgovine akciznom robom i drugih vrsta nelegalne trgovine. Usaglašavanje sa zakonom o privatnom obezbeđenju doprineće suzbijanju kriminala na reci jer se predviđa domaća brodarska privredna društva ili luke organizuju sigurnosnu zaštitu i to u ugovornim angažovanjem subjekata licenciranim za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitnu delatnost.
Luka Smederevo ima veliki značaj za unutrašnji plovni saobraćaj, jedna je od najvećih utovarno-istovarnih na Dunavu, a od 1996. godine i pristanište za međunarodni rečni saobraćaj. Ovde godišnje pristane oko tri hiljade brodova i pretovara se i do pet miliona tona sirovine i proizvoda. Pored velikog značaja transportnog saobraćaja na Dunavu, ono što nedostaje Smederevu je svakako pristanište za turističke brodove.
Turistički potencijal Smedereva se u velikoj meri oslanja na kulturno-istorijske znamenitosti. Jedna od najvećih ravničarskih tvrđava u Evropi Smederevska tvrđava je jedinstvena u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi kao i Vila Obrenović izgrađena 1831. godine, ali nažalost ostaju potpuno nevidljive za strance koji putuju Dunavom jer ne postoji pristanište.
Želela bih da naglasim da moj grad Smederevo ima mogućnost da postane važno turistička destinacija, a da u ovom trenutku zbog loše rečne infrastrukture na delu Dunava kroz Srbiju u dužini od 588 kilometara turistički brodovi pristaju samo u Novom Sadu, Beogradu, Donjem Milanovcu, Velikom Gradištu i Bezdanu. Dunavom prođe oko 500 velikih turističkih brodova, a nijedan ne svraća u naš grad zbog nepostojanja adekvatnog pristaništa bezbednog za brodove i putnike, zbog čega Smederevo ostaje bez značajnih finansijskih sredstava koje bi moglo da ima od turizma.
Podsetiću vas na belu flotu koja je sedamdesetih godina bila simbol poboljšanja životnog standarda svih slojeva društva ali veliki ponos svih građana. Rečni avioni kako su se tada zvali brodovi koji su od Beograda do Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata, bili su znatno brži od redovne autobuske linije koji je za tu istu relaciju trebalo oko šest sati. Ovi hidrogliseri pristigli su i u naš grad kada je bilo zainteresovanih putnika. Bela flota ostala je samo u lepom sećanju građana Smedereva obzirom da od 1986. godine više ne prevozi putnike, a pristanište u Smederevu koje je građeno čak i pre beogradskog više ne ispunjava uslove za turističke brodove.
Nadam se da će primenom ovog zakona i moj grad Smederevo dobiti atraktivan izlaz na Dunav, koji će doprineti i razvoju investicija, iskorišćenju velikog turističkog potencijala, a samim tim i veću stopu zaposlenosti i sveobuhvatnom boljitku života građana Smedereva.
Za rad istine građana, želim da kažem da je Aerodrom Ponikve je izgrađen za vreme kada je SPS dominirala kao jedina vladajuća stranka u Srbiji i to vreme je aerodrom bio i u funkciji civilnih letova.
Poslanička grupa SPS će zbog svega navedenog u danu za glasanje podržati usvajanje ovog zakona. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.10.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o veoma važnom zakonu za Srbiju, ali i za grad Smederevo, za ukupan ekonomski razvoj. Definisanjem imovine kojom „Železara“ raspolaže rešava se višedecenijski problem koji se odnosi na status objekata i zemljišta „Železare“. „Železara Smederevo“ je nesumnjivo privredni gigant od ogromnog državnog značaja, stoga je i ova Vlada Republike Srbije posvećena rešavanju svih pitanja koja opterećuju „Železaru Smederevo“ i zaposlene u njoj.
Socijalistička partija Srbije bezrezervno podržava Vladu Republike Srbije u nastojanjima da „Železaru“ stavi na zdrave noge, da obezbedi plasman čelika u inostranstvo i što je najvažnije da osigura zaposlene u „Železari“ koji nikada više ne smeju biti u stanju neizvesnosti za svoja radna mesta.
Grad Smederevo i građani Smedereva mogu biti sigurni da ovim autentičnim tumačenjem dobijaju svi i da će oslonac privrede ovog grada i dalje biti „Železara“ sa kojom se sve do dolaska ove Vlade previše eksperimentisalo i „Železaru“ u jednom trenutku dovelo do ivice ponora.
Moje kolege su do sada govorile o pravnim i političkim aspektima ovog predloga, a ja ću govoriti o značaju „Železare“ za Smederevo, grad iz kog ja dolazim.
Prvo kratko podsećanje na istorijat Železare. Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se za SARTID osnovano 20. februara 1913. godine. Bilo je to mešovito akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i većinskog kapitala stranih akcionara. Na obali Dunava kilometar i po uzvodno od grada Smedereva izgrađeni su prvi pogoni predratne Železare. Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji nove Železare na lokaciji u Radincu, a 1964. godine položen je kamen temeljac. To je vreme kada se u svetu industrija nije mogla zamisliti bez gvožđa i čelika i pokazuje stratešku odluku da Srbija ide u korak sa svetom. Od tada je sledio kontinuirani razvoj i napredak Železare koji je doprineo ne samo privrednom razvoju grada Smedereva, već i ukupnom privrednom razvoju Srbije.
Od tada je sledio konstantan razvoj ne samo Železare, nego i grada Smedereva, koji su ostali međusobno povezani i do dan danas. Železara Smederevo ima stogodišnju tradiciju u proizvodnji gvožđa i čelika i poznata je u Evropi po proizvodnji čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Pogoni Železare smešteni su u Smederevu, Šapcu i Kučevu čineći Železaru kompanijom od izuzetnog strateškog značaja kako za Republiku Srbiju tako i za region.
Sudbina Železare je na neki način i bila sudbina Smedereva. Kada je Železara radila i razvijala se, tada se razvijalo i Smederevo. Kada je Železara bila u problemu tada je i grad imao poteškoća. Upravo zbog toga su građani Smedereva jasno podržali napore Vlade da se strateški partner za Železaru u najpoznatijem kineskom proizvođaču čelika „Hestilu“ koji će omogućiti stabilno poslovanje i dalji razvoj grada Smedereva i privrede Srbije u celini.
Vlada Srbije je 5. aprila prihvatila ponudu kineske kompanije „Hestil“ za kupovinu Železare Smederevo koja je jedina na tenderu dala obezbeđujuću ponudu da kupi svih 98 imovinskih celina Železare i što je najvažnije zadržano je svih 5.000 radnika. To znači da od Železare direktno živi ne samo oko 5.000 zaposlenih, već više od 20.000 građana računajući članove porodica zaposlenih, kao i porodice mnogih dobavljača i kooperanata.
Ističem da je uspostavljen socijalni dijalog na višem nivou i udvostručena proizvodnja zahvaljujući kineskom vlasniku. Strateški partner će značiti ne samo sigurnost za zaposlene u tom gradu, nego i više posla za dobavljače i kooperante, ponovno učešće u izvozu Srbije i podsticaj u rastu BDP zemlje.
Podsetiću da je Železara u velikoj meri izvozno orijentisana što svakako doprinosi privrednom rastu Srbije. Dokle god živi i radi Železara, živi i razvija se grad Smederevo. Vlada Republike Srbije ima jasan cilj, a to je jačanje privrede, smanjenje nezaposlenosti i bolji život građana Srbije. U tom smislu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovo autentično tumačenje zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:13