VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o transfuzijskoj medicini od strane Vlade je još jedan primer dobre prakse i znak da se u zdravstvu stvari menjaju na bolje. Još jedna pohvala za prijem velikog broja zdravstvenih radnika u radni odnos na neodređeno.

Razlog za donošenje novog zakona sadržan je u potrebi da se oblast transfuzijske medicine, odnosno oblast pripreme krvi i komponenata krvi, kao i klinička transfuzija, zasnivaju na najvišim standardima obezbeđivanja adekvatnih količina bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije, koji su usklađeni sa evropskim merilima i standardima.

Drugi razlog je da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ovu delatnost omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Nedostaci važećeg zakona su neizostavno doveli do toga da se donese pravni osnov za donošenje novog zakona. Naime, važeći zakon uređuje samo jedan deo transfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke transfuzije, koja podrazumeva delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, autolognu transfuziju, hemostaze, perinatalna ispitivanja, praćenje efekata lečenja komponenata krvi nije uopšte bila predmet važećeg zakona.

Ono što je najvažnije u predlogu novog zakona je što se uključivanjem kliničke transfuziologije obezbeđuje direktno učestvovanje lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, čime će se smanjiti broj komplikacija i neželjenih dejstava na minimum.

Dosadašnjom praksom transfuziolog je samo isporučivao krv na osnovu trebovanja lekara drugih specijalnosti. Ovime se postiže i racionalnija i adekvatnija primena krvi i krvnih elemenata. Kako bi se obezbedile adekvatne količine bezbedne i kvalitetne krvi i komponenata krvi neophodno je pre svega napraviti jasnu podelu uloga svih zdravstvenih ustanova koje u svom radu koriste krvi i komponente krvi.

Zato je novim zakonom na jasan i nedvosmislen način, a u skladu sa direktivama EU definisana uloga svake zdravstvene ustanove koja obavlja pripremu krvi i komponenata krvi, odnosno obavlja delatnosti planiranja, prikupljanja, testiranja, obrade, čuvanja i distribuciju krvi i komponenata krvi. Definisana je i uloga bolničkih banaka krvi koja je organizaciona jedinica stacionarne zdravstvene ustanove, koja obavlja delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, brigu za optimalnu primenu krvi i komponenata krvi, autlognu transfuziju i terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja i praćenje efekata lečenja komponentima krvi, kao i neželjene reakcije. Time će se bolje upravljati i obavljati bolja distribucija istih.

Ovaj zakon predviđa pravljenje nacionalnog plana akcije davanja krvi, koji će pre svega biti zasnovan na pravljenju plana potrebe za krvlju u svim bolničkim bankama krvi, sve ovo iz razloga da bi se obezbedile adekvatne količine krvi i komponenata krvi u toku cele godine, da ne bi došlo do nestašice istih.

Dosadašnji nedostaci su i nedovoljan stručni inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i slabi kapaciteti da bi se utvrdilo da li zdravstvene ustanove mogu da obavljaju transfuziološku delatnost definisanu zakonom. Novim zakonom je uređen nadzor nad njegovim sprovođenjem u nadležnosti Uprave za biomedicinu, koja će formirati stručni i kontinuirani inspekcijski nadzor. Inspektori iz ove oblasti će svojim nadzorom omogućiti održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti.

Transfuzijska medicina je multidisciplinarna nauka i svakodnevno uvođenje novih tehnologija i procedura zahteva stalnu edukaciju i zdravstvenih radnika i nadzornih inspektora u ovoj oblasti. Novim zakonom bezbednost krvi i komponenata krvi podiže se na viši nivo time što će se svaka testirana jedinica krvi i komponenata krvi testirati tehnikom umnožavanja nukleinskih kiselina tzv. NAT tehnikom. Uvođenjem NAT metode postiže se kraći period otkrivanja virusa koji se mogu preneti transfuzijom krvi. Konkretno na hepatitis B, hepatitis C, virus humane imunodeficijencije, odnosno HIV, treponeme palidum tzv. uzročnika sifilisa.

Dosadašnjom praksom infekcija se mogla dokazati samo Eliza tehnikom, što je bio sporiji način i ponekad davala lažno pozitivne nalaze. Testiranje je i dalje obavezno BO i RHD krvnogrupne pripadnosti, skrining iregularnih eritrocitnih antitela i to automatskim putem, što će obezbediti uštedu potrošnog materijala, odnosno test seruma, odnosno mogućnost nastanka ljudske greške biće svedena na minimum. Tim novim načinom testiranja NAT tehnikom obezbeđuje se bezbedna krv za pacijente, a samim tim eliminiše se nastanak dodatnih troškova zdravstvene zaštite.

Na kraju, ali i najvažnije, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema i to u skladu sa međunarodnim informacionim standardima za transfuziju krvi i komponenata krvi, čime bi se omogućio pristup i transfer podataka i na taj način olakša praćenje traga krvi i komponenata krvi od davaoca ka pacijentu i obrnuto, kao i praćenje neželjenih reakcija, čime se brzo lociraju i ispravljaju eventualne greške, uključujući i blagovremeno povlačenje jedinica krvi i komponenata krvi iz upotrebe.

Za sam kraj ću ukratko spomenuti željene ciljeve ovog zakona, što opravdava i razloge za njegovo usvajanje. Pod brojem jedan, obezbeđivanje količine bezbedne krvi i komponenata krvi za svakog pacijenta u Republici Srbiji, racionalna i adekvatna primena krvi i komponenata krvi…

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

…meri smanjenje broja komplikacija i neželjenih događaja direktnim učestvovanjem lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta, kontinuirano snabdevanje krvlju i komponentama krvi, dobra organizaciona struktura ustanova koje se bave ovom granom medicine, bolja nacionalna koordinacija i planiranje u oblasti transfuziologije, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti transfuzijske medicine, stručan inspekcijski nadzor u nadležnosti Uprave za biomedicinu, kao i stalna edukacija istih i edukacija svih zdravstvenih radnika u ovoj oblasti medicine.
Predlogom ovog zakona zdravstvena struka je kao i uvek na prvo mesto stavila pacijenta, njegovo efikasno lečenje i smanjenje neželjenih efekata i komplikacija na najmanju moguću meru, a svim dobrovoljnim davaocima krvi, i bivšim i budućim, u ime medicinske struke jedno veliko hvala za humanost koju pokazuju na delu. Po stupanju na snagu ovog zakona neophodno je doneti čitav set podzakonskih akata u ovoj oblasti, niz pravilnika, kao i obezbediti jedinstveni informacioni sistem u ovoj oblasti.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2016.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra zdravlja gospodina Lončara.
Moje pitanje se odnosi na Medicinu rada kao deo zdravstvenog sistema, koje nažalost u poslednjih 15 godina sve više gubi na značaju neopravdano.
Medicina rada je izuzetno široka grana medicine koja se bavi preventivom, a svi smo svesni činjenice da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara u kurativu. Cilj Medicine rada je zdravo radno aktivno stanovništvo, jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i svojoj porodici i radnoj sredini i celokupnoj društvenoj zajednici.
Ono što zabrinjava je sve manji broj specijalista Medicine rada u Srbiji, od 800 svelo se na svega 250 specijalista, što zbog odlaska u penziju, što zbog činjenice da je većina morala da se izjasni za posao izabranog lekara, što nije struka za koju su se obrazovali.
Problem je u tome što Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Sve ovo dovodi do zaključka da nam je potreban veći broj specijalizacija iz medicine rada. Naglasila bih to da medicina rada ostvaruje značajan procenat sopstvenog prihoda domova zdravlja zato što pruža veliki broj nestandardnih usluga. Naime, medicina rada obavlja periodične, prethodne, ciljane, kontrolne preglede, preglede za profesionalnu orijentaciju, preglede za zdravstvenu sposobnost vozača, za nošenje oružja, otkriva profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom, što se kao vanstandardna usluga obavlja uz naknadu.
U tom kontekstu, koristim priliku da predložim ministru izmenu člana 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, tako što bi se poslodavci obavezali da angažuju službu medicine rada za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih. Predlažem da se pri donošenju zakona i podzakonskih akata iz oblasti medicine rada konsultuje struka iz našeg matičnog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.
Moje pitanje ministru bi bilo – da li Ministarstvo zdravlja predviđa neke mere i aktivnosti za rešavanje statusa i položaja specijalista medicine rada koji nisu prepoznati u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao poseban zdravstveni profil, a značajno mogu da doprinesu samofinansiranju ustanova u kojima rade? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:13