VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice poslanici, Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave.

Institucija Zaštitnika građana ustanovljena je Ustavom Republike Srbije. Ustavom je predviđeno da se o ombudsmanu donosi poseban zakon. Ombudsman uživa imunitet, kao narodni poslanik bira ga i razrešava Narodna skupština.

Sve procedure koje u zaštiti prava građana sprovodi ovaj nezavisni organ, uređena su Zakonom o Zaštitniku građana. Ustanovljavanjem ove institucije, građani su verovali da će moći da zaštite svoja prava koja nisu mogli pri državnim organima, što se u praksi do sada nije pokazalo tako. Jer, ombudsman reaguje u slučajevima kada postoje propusti u radu ili nesavestan rad organa javne vlasti, odnosno javne uprave pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Ono što je za rad, ovako važnog nezavisnog organa, jesu principi kojih se ombudsman mora pridržavati u svom radu. To su zakonski i moralni principi utvrđeni i našim i međunarodnim propisima, odnosno na nivou međunarodne asocijacije ombudsmana.

Podsetila bih na najvažnije principe na kojima se mora zasnivati rad Zaštitnika građana, a to su nezavisnost, neutralnost, nepristrasnost, politička nesvrstanost, poverljivost i dr. Ombudsman ne sme da ima ni jedan drugi položaj, niti da bude u bilo kojoj organizaciji koja bi dovodila u pitanje nezavisnost i objektivnost. Ne sme da bude član ni jedne partije, sa takvom praksom već imamo negativna iskustva. Građani moraju biti jednaki u ostvarivanju svojih prava, a ne da to zavisi od političke ili neke druge pripadnosti.

Zakonska obaveza ombudsmana jeste da na zakonom definisan način i po ustanovljenim procedurama štiti prava građana u sledećim oblastima: ljudska prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode, rodna ravnopravnost, savetodavna pomoć i dr.

Verujem da će novi Zaštitnik građana ubuduće imati manje posla, jer ova kao i prethodna Vlada čine sve da modernizuju i kadrovski opreme sve javne službe i državne organe pred kojima građani ostvaruju svoja prava. Dobro upravu moraju da karakterišu, poštovanje i dostojanstvo stranke, etičnost, savesnost, stručnost, nepristrasnost, delotvornost. Samo ovakva uprava vraća dostojanstvo građanima koji imaju ustavno i zakonsko pravo da na najbolji i najjednostavniji način ostvaruju svoja prava pri državnim organima.

Koliko su velika ovlašćenja Zaštitnika građana, govori i činjenica da on ima diskreciono pravo da odlučuje da li će i kako da postupa u pogledu pojedinih ili kolektivnih slučajeva. Ombudsman može da inicira postupak na osnovu neposrednog uvida ili svog direktnog saznanja. Ombudsman ima pristup svim informacijama i svim licima u organizaciji kako je dozvoljeno po zakonu. Garanta autoriteta ombudsmana, među građanima, jeste njegova politička neutralnost, stoga je dužan da se drži kako bi svi građani.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS, podržaće sve predloge. Hvala.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, po amandmanu javljam se, član broj 1, kojim se predlaže formiranje posebno ministarstva za Srbe u dijaspori i regionu.

Kako prema Zakonu o spoljnim poslovima i važećem Zakonu o ministarstvima pitanja položaja Srba u dijaspori i regionu spadaju u delokrug rada Ministarstva spoljnih poslova, koje je formiralo upravu za dijasporu kao organ u sastavu ministarstva.

Smatramo suvišnim izdvajanje pitanja položaja Srba van Srbije od Ministarstva spoljnih poslova, jer to je pitanje u domenu spoljnih poslova i bilo je neophodno da se ovaj segment integriše u Ministarstvu spoljnih poslova. Sva prava koja naši građani koji žive u inostranstvu ostvaruju u drugim državama, ostvaruju na osnovu međunarodnih ugovora sa drugim državama i diplomatskom saradnjom sa istim.

Briga o Srbima van Srbije, briga naše diplomatije koja u zemljama gde Srbi žive preko diplomatsko-konzularnih predstavništava, organizuju zaštitu i ostvarivanje prava naših državljana koji žive u dijaspori. Zato je logično da dijaspora bude u sastavu spoljnih poslova, te nije potrebno da se formira posebno ministarstvo, jer takvo rešenje ne bi bilo efikasnije.

U Ministarstvu spoljnih poslova je formirana Uprava za dijasporu, kao organ u sastavu Ministarstva u kojoj rade naši diplomatski stručnjaci, a ova Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova brinu o Srbima i unutar i van granica naše zemlje.

Poslanička grupa SPS predlaže da se ovaj amandman ne usvoji. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o transfuzijskoj medicini od strane Vlade je još jedan primer dobre prakse i znak da se u zdravstvu stvari menjaju na bolje. Još jedna pohvala za prijem velikog broja zdravstvenih radnika u radni odnos na neodređeno.

Razlog za donošenje novog zakona sadržan je u potrebi da se oblast transfuzijske medicine, odnosno oblast pripreme krvi i komponenata krvi, kao i klinička transfuzija, zasnivaju na najvišim standardima obezbeđivanja adekvatnih količina bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije, koji su usklađeni sa evropskim merilima i standardima.

Drugi razlog je da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ovu delatnost omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Nedostaci važećeg zakona su neizostavno doveli do toga da se donese pravni osnov za donošenje novog zakona. Naime, važeći zakon uređuje samo jedan deo transfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke transfuzije, koja podrazumeva delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, autolognu transfuziju, hemostaze, perinatalna ispitivanja, praćenje efekata lečenja komponenata krvi nije uopšte bila predmet važećeg zakona.

Ono što je najvažnije u predlogu novog zakona je što se uključivanjem kliničke transfuziologije obezbeđuje direktno učestvovanje lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, čime će se smanjiti broj komplikacija i neželjenih dejstava na minimum.

Dosadašnjom praksom transfuziolog je samo isporučivao krv na osnovu trebovanja lekara drugih specijalnosti. Ovime se postiže i racionalnija i adekvatnija primena krvi i krvnih elemenata. Kako bi se obezbedile adekvatne količine bezbedne i kvalitetne krvi i komponenata krvi neophodno je pre svega napraviti jasnu podelu uloga svih zdravstvenih ustanova koje u svom radu koriste krvi i komponente krvi.

Zato je novim zakonom na jasan i nedvosmislen način, a u skladu sa direktivama EU definisana uloga svake zdravstvene ustanove koja obavlja pripremu krvi i komponenata krvi, odnosno obavlja delatnosti planiranja, prikupljanja, testiranja, obrade, čuvanja i distribuciju krvi i komponenata krvi. Definisana je i uloga bolničkih banaka krvi koja je organizaciona jedinica stacionarne zdravstvene ustanove, koja obavlja delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, brigu za optimalnu primenu krvi i komponenata krvi, autlognu transfuziju i terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja i praćenje efekata lečenja komponentima krvi, kao i neželjene reakcije. Time će se bolje upravljati i obavljati bolja distribucija istih.

Ovaj zakon predviđa pravljenje nacionalnog plana akcije davanja krvi, koji će pre svega biti zasnovan na pravljenju plana potrebe za krvlju u svim bolničkim bankama krvi, sve ovo iz razloga da bi se obezbedile adekvatne količine krvi i komponenata krvi u toku cele godine, da ne bi došlo do nestašice istih.

Dosadašnji nedostaci su i nedovoljan stručni inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i slabi kapaciteti da bi se utvrdilo da li zdravstvene ustanove mogu da obavljaju transfuziološku delatnost definisanu zakonom. Novim zakonom je uređen nadzor nad njegovim sprovođenjem u nadležnosti Uprave za biomedicinu, koja će formirati stručni i kontinuirani inspekcijski nadzor. Inspektori iz ove oblasti će svojim nadzorom omogućiti održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti.

Transfuzijska medicina je multidisciplinarna nauka i svakodnevno uvođenje novih tehnologija i procedura zahteva stalnu edukaciju i zdravstvenih radnika i nadzornih inspektora u ovoj oblasti. Novim zakonom bezbednost krvi i komponenata krvi podiže se na viši nivo time što će se svaka testirana jedinica krvi i komponenata krvi testirati tehnikom umnožavanja nukleinskih kiselina tzv. NAT tehnikom. Uvođenjem NAT metode postiže se kraći period otkrivanja virusa koji se mogu preneti transfuzijom krvi. Konkretno na hepatitis B, hepatitis C, virus humane imunodeficijencije, odnosno HIV, treponeme palidum tzv. uzročnika sifilisa.

Dosadašnjom praksom infekcija se mogla dokazati samo Eliza tehnikom, što je bio sporiji način i ponekad davala lažno pozitivne nalaze. Testiranje je i dalje obavezno BO i RHD krvnogrupne pripadnosti, skrining iregularnih eritrocitnih antitela i to automatskim putem, što će obezbediti uštedu potrošnog materijala, odnosno test seruma, odnosno mogućnost nastanka ljudske greške biće svedena na minimum. Tim novim načinom testiranja NAT tehnikom obezbeđuje se bezbedna krv za pacijente, a samim tim eliminiše se nastanak dodatnih troškova zdravstvene zaštite.

Na kraju, ali i najvažnije, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema i to u skladu sa međunarodnim informacionim standardima za transfuziju krvi i komponenata krvi, čime bi se omogućio pristup i transfer podataka i na taj način olakša praćenje traga krvi i komponenata krvi od davaoca ka pacijentu i obrnuto, kao i praćenje neželjenih reakcija, čime se brzo lociraju i ispravljaju eventualne greške, uključujući i blagovremeno povlačenje jedinica krvi i komponenata krvi iz upotrebe.

Za sam kraj ću ukratko spomenuti željene ciljeve ovog zakona, što opravdava i razloge za njegovo usvajanje. Pod brojem jedan, obezbeđivanje količine bezbedne krvi i komponenata krvi za svakog pacijenta u Republici Srbiji, racionalna i adekvatna primena krvi i komponenata krvi…

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:13