PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 6
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas i juče smo pričali o tome, a i ministar je rekao, kao i koleginice uvažene, da podizanje svesti po pitanju životne sredine je jako važno za državu Srbiju. Naravno, to je tačno, jer očigledno ne samo Kjoto protokol, nego i još neki protokoli i razni sporazumi kada je u pitanju životna sredina su nama strašno neophodni.

Što se tiče lokalnih samouprava, ono što je važno, informacija je i za ministra, a verujem da zna, kao i za sve nas, da se na jugu Srbije u mnogim opštinama i ne zna ko se bavi u samim lokalnim samoupravama životnom sredinom. Da li je to u pitanju odsek? Odsek i ne postoji, pa čak ni pojedinci ni osobe koje se bave životnom sredinom.

Kada govorimo o svesti, ujedno je i jedna dobra inicijativa od strane Ministarstva da možda na jedan sistemski i zakonodavni način uvedemo to da svaka lokalna samouprava osim što mora da ima svoj usvojeni lokalni ekološki akcioni plan, da je to obaveza, a takođe i obaveza da u svojoj opštini postoji barem osoba, ako ne odsek, koja se bavi životnom sredinom.

Više puta smo čuli danas, ali svakako koristeći javnost, koristeći medije, moram da istaknem još jednom par detalja vezano za sam protokol. Problem životne sredine, odnosno samih klimatskih promena i uticaja čoveka je percipiran krajem 20. veka, a preciziran je i definisan upravo Konvencijom UN o promeni klime, usvojene na Konferenciji za životnu sredinu i razvoj u Rio de Ženeiru 1992. godine. Država Srbija je tu konvenciju ratifikovala 1997. godine. Osnovni cilj ove konvencije odnosi se na obezbeđenje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji bi sprečio uticaj na klimatski sistem i sprečio nepovoljni uticaj na biodiverzitet, na vodosnabdevanje, na proizvodnju hrane i energije i na osnovne faktore održivog i ekonomskog razvoja i na bezbednost na međunarodnom nivou.

Na trećoj konferenciji zemalja ugovornica članica Konferencije UN o promeni klime, održanoj u Kjotu u Japanu 1997. godine, usvojen je Kjoto protokol da upravo pomogne sprovođenju te konvencije. Ovim protokolom su definisane obaveze industrijski razvijenih zemalja, uključujući i zemlje u tranziciji centralne i istočne Evrope. Republika Srbija je, kao što smo čuli više puta danas, ratifikovala protokol u januaru 2008. godine i prihvatila opšte obaveze u pogledu postavljanja i sprovođenja mera i aktivnosti za postizanje ciljeva konvencije. U okviru Kjoto protokola, pored dva mehanizma, a to je trgovina emisijama i zajednička implementacija smanjenja emisije, postavljen je i treći mehanizam, a to je mehanizam čistog razvoja.

Upravo ovaj treći mehanizam može koristiti Srbija, koji u članu 12. Protokola omogućava razvijenim zemljama da ulažući u čiste tehnologije u našoj zemlji dobiju delimično umanjenje emisije gasova i efekta staklene bašte. I pored finansijske podrške zemljama u razvoju i povećanjem tzv. zelenih investicija, mehanizam čistog razvoja doprinosi ekonomskom razvoju, zatim implementaciji programa u oblasti klimatskih promena i efikasnijem rešavanju lokalnih ekoloških problema.

Država Srbija je još 2010. godine izradila Nacionalnu strategiju za uključivanje u mehanizam čistog razvoja i nekoliko projekata nakon toga je dostavila Sekretarijatu konvencije upravo iz ovog programa.

Ratifikacija i potvrđivanje Doha amandmana Kjoto protokola stvara, pored mogućnosti da Republika Srbija i ostvari pravo na finansijsku podršku fondova koji su u okviru Kjoto protokola, jača svoju ulogu u tim partnerskim odnosima u međunarodnim aktivnostima i šalje jasan signal da prihvatamo evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ono što treba naglasiti je da svaka lokalna samouprava, to je upravo s početka priče, ima obavezu usvajanja lokalnog ekološkog akcionog plana, kako bi na najbrži mogući način, uz pomoć medija, javnosti i države, pre svega podigli svest građana i građanki Srbije i krenuli u jednu sveopštu edukaciju u oblasti zaštite životne sredine, ne bi li na što efikasniji način ispunili obaveze iz Poglavlja 27. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Da li se razmišlja o sve češćim zahtevima đaka, nastavnika i roditelja da se u obrazovni sistem, i to od osnovne škole, uvede predmet mediji i obrazovanje? Mediji i obrazovanje ne kao deo postojećih predmeta građanskog vaspitanja ili informatike, već kao poseban predmet.
Medijska pismenost je prethodnih pet-šest godina postala predmet brojnih debata i nekih istraživanja koje smo u zadnje vreme mogli da vidimo i ovde prilikom prezentacije u Beogradskom medijskom centru. Često se pominje medijska pismenost i u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao vrlo važan faktor na polju demokratizacije razvoja građanskog društva u Srbiju. U svetu najveću pažnju medijskoj pismenosti poklanjaju Australija, Kanada, Velika Britanija, Južna Afrika, skandinavske zemlje, Izrael, Rusija, a u našem najbližem okruženju je Crna Gora, koja je već taj predmet uvela kao izborni predmet u gimnazijama.
Brojna istraživanja, kao što rekoh, u poslednje vreme govore o tome koliko je važna medijska pismenost za obrazovni sistem svake zemlje. Tako smo imali priliku pre par nedelja u Beogradskom medijskom centru da čujemo istraživanje koje je rađeno za region, gde su bile obrađene zemlje Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Naravno da se tu došlo do nekih zaključaka u smislu potrebe edukacije na ovu temu, kao i osnovnih faktora koji nikako da se otklone ne bi li ovaj predmet ušao konačno, odnosno ne bi li medijska pismenost ušla konačno kao obavezni predmet u obrazovanju.
Još jedno istraživanje koje je početkom 2016. godine na tu istu temu urađeno je jedno od najopsežnijih istraživanja u Srbiji za sada, a to je istraživanje koje je rađeno u 18 niških srednjih škola. Istraživanje je sproveo Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i „Medija i reform centar“ Niš. Naime, 3.700 ispitanika đaka završnih razreda, maturanata i maturantkinja, njihovih roditelja i nastavnika je anketirano. Opšti zaključak je da se sve tri ispitane kategorije nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti.
Na kraju, svi zagovornici medijske pismenosti, od analitičara, urednika medijskih kuća, nastavnika, profesora univerziteta, nevladinog sektora, odnosno nevladinih organizacija koje se bave ovom temom, složni su u jednom, a to je da svakako treba početi sa medijskim obrazovanjem i vremenom ga usavršavati i prilagođavati novim uslovima. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, par reči oko Zakona o komunalnim delatnostima. To je vrlo važan zakon koji je danas pred nama, iz razloga što je komunalna delatnost, kako ste i sami rekli, a i svi to znamo, vrlo važna za lokalne samouprave u Srbiji. Prosto, to je život i svaki građanin u svakoj opštini i u gradovima Srbije zna koliko je važna ta delatnost za samu lokalnu samoupravu.
Značajan broj opština i gradova, kao što ste pomenuli, oni su u nekim problemima sa svojim komunalnim preduzećima. Ja dolazim iz Niša, a vi ste između ostalog dobro upoznati sa našim komunalnim sistemima, verovatno zato što je nešto nasleđeno i iz ranijih godina, ali u svakom slučaju ima pomaka. Tako da, ono što mogu da istaknem, to je JKP „Medijana“ iz Niša koje je od pre par godina sa novim menadžmentom uspelo da realizuje projekat prekogranične saradnje sa bugarskom opštinom Pernik. Izvršena je sanacija i rekultivacija polja C4 na gradskoj deponiji, pokrenut je postupak izrade projektne dokumentacije izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, adaptiran je i pušten u rad Centar za selekciju otpada, adaptiran je i preograđen Centar u Tvrđavi i otvorena je gradska bašta, nabavljeni su i nova vozila, nova oprema i postavljeno je preko 50 kontejnera za selekciju staklene ambalaže.
Kada govorimo o ovom zakonu, ono što je važno, treba obratiti pažnju da iskustvo država u našem okruženju nam govori da je gubljenjem kontrole nad upravo tim objektima komunalne infrastrukture i nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala potrebno usmeriti lokalne samouprave u Srbiji kroz jednu politiku transformacije u ovoj oblasti, i to vezano upravo kroz ovaj zakon.
Ono što je važno, treba uraditi analizu svakog javnog komunalnog preduzeća, kakav je njihov status i sa, naravno, kompletnom infrastrukturom, odnosno osnovnim sredstvima koja ona imaju, odnosno opremu za upravljanje tim sistemom. Nakon ove analize, tamo je potrebno i treba predvideti mere za konsolidaciju ovih preduzeća koja bi omogućila poslovanje na održivim osnovama. Upravo ovaj zakon će dosta lokalnim samoupravama pomoći, ne bi li ceo taj komunalni sistem doveli u red i naravno stavili pod kontrolu, kao što sam i rekao na početku, ne bi li nam se desila iskustva iz okruženja, odnosno pre svega Bugarske i Rumunije.
Predlog zakona će podsticajno uticati na javno-komunalna preduzeća, na privredna društva i preduzetnike koji obavljaju komunalnu delatnost, povećanje zainteresovanosti privatnih kompanija, odnosno privatnih investitora za ulaganje upravo u ovu delatnost i na kraju korisnike usluga, tj. građane i privredne subjekte koji mogu da očekuju i postepeno jačanje odgovornosti upravo vršilaca tih komunalnih delatnosti.
Ono što je dobro, to je da Predlog zakona uvodi i jedan novitet u ovu oblast, a to je izjašnjavanje upravo korisnika komunalnih usluga o kvalitetu pružanja usluga, koji će služiti kao glavni kriterijum za ispunjavanje obaveza iz ovog ugovora, odnosno budućih ugovora o poverenoj komunalnoj delatnosti, ali i kao razlog za raskid ugovora.
Par reči o Predlogu zakona o transportu opasne robe. Kao što vidimo, Vlada je uputila u skupštinsku proceduru taj predlog novog zakona, iz dva razloga – potrebe da se u ovoj oblasti izvrši usklađivanje sa sekundarnim izvorima prava EU, pre svega tu se misli na direktivu iz septembra 2008. i, naravno, po uzoru na jedan od zakona koji je pripremljen i koji je upoređen sa konvencijama Evropske komisije UN. Pre svega, misli se na Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe, o Konvenciji o međunarodnim železničkim prevozima, Pravilniku o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe i Evropskom sporazumu o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima.
Utvrđeni su i precizni zahtevi koji se odnose pre svega ovim zakonom, a to su na učesnike u transportu, na prevozna sredstva, dozvole za transport, kategorije opasnosti i bezbednosti, postupanje državnih organa i organizacija, obuka učesnika u transportu, posebne odredbe za drumski, železnički i vodni transport, vršenje kontrole na putu i sprovođenje nadzora. Ovim predlogom zakona propisane su kaznene odredbe za privredne prestupe za domaće ili strano pravno lice, učesnike u transportu, kao i za pravna lica proizvođača ambalaže, takođe i za odgovorno lice i u njima i posebno za preduzetnike koji vrše prevoz opasnih roba. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:25