PREDRAG JELENKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1965. godine.
Po zanimanju je doktor komunikoloških nauka.
Bio je šef odborničke grupe “Niške priče” u Skupštini Grada Niša.
Po prvi put postaje narodni poslanik 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 6
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, železnička infrastruktura je poznato javno dobro u opštoj upotrebi i svojini Republike Srbije.

S tim u vezi, zašto je važno podržati ovaj predlog odluke nacionalnog programa? Zato što ovaj dokument uvažava proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, kao i međunarodne sporazume i razvojne planove na ovom području, a vezano za drumski, vodeni, vazdušni, transport u Republici Srbiji, na period od 2015. do 2020. godine.

Isto tako je važno, da se ovaj program usvoji, jer period od 2017. do 2021. godine, potrebno je utvrditi nove planove izgradnje, kao i rekonstrukciju održavanja postojeće železničke infrastrukture.

Pored ovoga, postoji i obaveza prema odredbama člana 46. Zakona o železnicama Srbije, donošenja upravo ovakvog, jednog nacionalnog programa. Važno je i to da se izgradnjom, rekonstrukcijom i modernizacijom železničke infrastrukture kreira sistem za unapređenje bezbednosti, efikasnosti i pouzdanosti našeg saobraćaj. Unapređuje se nivo kvaliteta usluga, primenjuju se evropski standardi, podiže se sistem energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, prilagođavanjem železničke infrastrukture u skladu sa ekološkim zahtevima i celokupni doprinos železnice na regionalnom razvoju.

Osim ovoga, nacionalni program u delu strategije razvoja, ima i funkciju za davanje smernica, iz oblasti razvoja i funkcionisanja železničkog saobraćaja, na svim prugama različitih kategorija u Republici Srbiji.

Takođe, daju se smernice za donošenje odluka državnim organima i lokalnim samoupravama, ne bi li unapredili pristupačnost železničkog saobraćaja, odnosno železničke infrastrukture.

Na kraju, ima funkciju da pored informacija o stanju železničkog saobraćaja, u zemlji, daju i usmeravaju informacije privredi i zainteresovanim građanima.

Ono što mogu da od celog programa da istaknem, pošto dolazim iz Niša, na osnovu procene finansijskih sredstava, potrebne za sprovođenje ovog akta, navode se i sredstva, planirana ukupnom iznosu blizu 63 miliona evra za izvođenje radova i usluga stručnog nadzora za modernizaciju i rekonstrukciju pruge Niš – Brestovac iz IPA fonda uz učešće Republike Srbije blizu 16 miliona evra.

Takođe, ističem da su i planirana sredstva u ukupnom iznosu od 64 miliona evra za izvođenje radova na rekonstrukciji građevinskih infrastruktura, pruge Niš – Dimitrovgrad, deonice Sićevo, Sićevačka klisura, Staničenje. Naravno, jer Republika Srbija ima svoje učešće od četiri miliona i 100 hiljada evra.

U delu programa razvojne komponente u izgradnji novih kapaciteta, infrastrukture od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pored magistralnih pruga na Koridoru 10, kroz Republiku Srbiju su uključene, između ostalog i regionalne pruge, a naravno, i deo koji se tiče juga Srbije, pre svega, pruga Niš - Crveni krst, Zaječar – Prahovo pristanište, gde se u pododeljku 5.3, razvija razvoj železničke infrastrukture, navodi da će biti realizovani na regionalnim prugama, u planskom periodu sa investicionim vrednostima.

Što se tiče Sporazuma iz Pariza, vezano za Republiku Srbiju, ono što treba da se istakne je da se Republika Srbija svoju strategiju borbe protiv klimatskih promena je započela u julu 2016. godine, a završetak je planiran za 2018. godine.

Strategija se izgrađuje kroz projekat finansiranih sredstava EU i osnovni razlozi za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza su, pre svega, ispunjavanje međunarodnih obaveza prema Okvirnoj konvenciji u UN, o promeni klime, čija je Republika Srbija članica od 2001. godine, zatim doprinos procesu usklađivanje nacionalnog sa zakonodavstvom i politikama EU i na kraju dobijani mogućnosti korišćenja međunarodnog finansiranja definisanog sporazuma. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, danas i juče smo pričali o tome, a i ministar je rekao, kao i koleginice uvažene, da podizanje svesti po pitanju životne sredine je jako važno za državu Srbiju. Naravno, to je tačno, jer očigledno ne samo Kjoto protokol, nego i još neki protokoli i razni sporazumi kada je u pitanju životna sredina su nama strašno neophodni.

Što se tiče lokalnih samouprava, ono što je važno, informacija je i za ministra, a verujem da zna, kao i za sve nas, da se na jugu Srbije u mnogim opštinama i ne zna ko se bavi u samim lokalnim samoupravama životnom sredinom. Da li je to u pitanju odsek? Odsek i ne postoji, pa čak ni pojedinci ni osobe koje se bave životnom sredinom.

Kada govorimo o svesti, ujedno je i jedna dobra inicijativa od strane Ministarstva da možda na jedan sistemski i zakonodavni način uvedemo to da svaka lokalna samouprava osim što mora da ima svoj usvojeni lokalni ekološki akcioni plan, da je to obaveza, a takođe i obaveza da u svojoj opštini postoji barem osoba, ako ne odsek, koja se bavi životnom sredinom.

Više puta smo čuli danas, ali svakako koristeći javnost, koristeći medije, moram da istaknem još jednom par detalja vezano za sam protokol. Problem životne sredine, odnosno samih klimatskih promena i uticaja čoveka je percipiran krajem 20. veka, a preciziran je i definisan upravo Konvencijom UN o promeni klime, usvojene na Konferenciji za životnu sredinu i razvoj u Rio de Ženeiru 1992. godine. Država Srbija je tu konvenciju ratifikovala 1997. godine. Osnovni cilj ove konvencije odnosi se na obezbeđenje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji bi sprečio uticaj na klimatski sistem i sprečio nepovoljni uticaj na biodiverzitet, na vodosnabdevanje, na proizvodnju hrane i energije i na osnovne faktore održivog i ekonomskog razvoja i na bezbednost na međunarodnom nivou.

Na trećoj konferenciji zemalja ugovornica članica Konferencije UN o promeni klime, održanoj u Kjotu u Japanu 1997. godine, usvojen je Kjoto protokol da upravo pomogne sprovođenju te konvencije. Ovim protokolom su definisane obaveze industrijski razvijenih zemalja, uključujući i zemlje u tranziciji centralne i istočne Evrope. Republika Srbija je, kao što smo čuli više puta danas, ratifikovala protokol u januaru 2008. godine i prihvatila opšte obaveze u pogledu postavljanja i sprovođenja mera i aktivnosti za postizanje ciljeva konvencije. U okviru Kjoto protokola, pored dva mehanizma, a to je trgovina emisijama i zajednička implementacija smanjenja emisije, postavljen je i treći mehanizam, a to je mehanizam čistog razvoja.

Upravo ovaj treći mehanizam može koristiti Srbija, koji u članu 12. Protokola omogućava razvijenim zemljama da ulažući u čiste tehnologije u našoj zemlji dobiju delimično umanjenje emisije gasova i efekta staklene bašte. I pored finansijske podrške zemljama u razvoju i povećanjem tzv. zelenih investicija, mehanizam čistog razvoja doprinosi ekonomskom razvoju, zatim implementaciji programa u oblasti klimatskih promena i efikasnijem rešavanju lokalnih ekoloških problema.

Država Srbija je još 2010. godine izradila Nacionalnu strategiju za uključivanje u mehanizam čistog razvoja i nekoliko projekata nakon toga je dostavila Sekretarijatu konvencije upravo iz ovog programa.

Ratifikacija i potvrđivanje Doha amandmana Kjoto protokola stvara, pored mogućnosti da Republika Srbija i ostvari pravo na finansijsku podršku fondova koji su u okviru Kjoto protokola, jača svoju ulogu u tim partnerskim odnosima u međunarodnim aktivnostima i šalje jasan signal da prihvatamo evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ono što treba naglasiti je da svaka lokalna samouprava, to je upravo s početka priče, ima obavezu usvajanja lokalnog ekološkog akcionog plana, kako bi na najbrži mogući način, uz pomoć medija, javnosti i države, pre svega podigli svest građana i građanki Srbije i krenuli u jednu sveopštu edukaciju u oblasti zaštite životne sredine, ne bi li na što efikasniji način ispunili obaveze iz Poglavlja 27. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Da li se razmišlja o sve češćim zahtevima đaka, nastavnika i roditelja da se u obrazovni sistem, i to od osnovne škole, uvede predmet mediji i obrazovanje? Mediji i obrazovanje ne kao deo postojećih predmeta građanskog vaspitanja ili informatike, već kao poseban predmet.
Medijska pismenost je prethodnih pet-šest godina postala predmet brojnih debata i nekih istraživanja koje smo u zadnje vreme mogli da vidimo i ovde prilikom prezentacije u Beogradskom medijskom centru. Često se pominje medijska pismenost i u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao vrlo važan faktor na polju demokratizacije razvoja građanskog društva u Srbiju. U svetu najveću pažnju medijskoj pismenosti poklanjaju Australija, Kanada, Velika Britanija, Južna Afrika, skandinavske zemlje, Izrael, Rusija, a u našem najbližem okruženju je Crna Gora, koja je već taj predmet uvela kao izborni predmet u gimnazijama.
Brojna istraživanja, kao što rekoh, u poslednje vreme govore o tome koliko je važna medijska pismenost za obrazovni sistem svake zemlje. Tako smo imali priliku pre par nedelja u Beogradskom medijskom centru da čujemo istraživanje koje je rađeno za region, gde su bile obrađene zemlje Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Naravno da se tu došlo do nekih zaključaka u smislu potrebe edukacije na ovu temu, kao i osnovnih faktora koji nikako da se otklone ne bi li ovaj predmet ušao konačno, odnosno ne bi li medijska pismenost ušla konačno kao obavezni predmet u obrazovanju.
Još jedno istraživanje koje je početkom 2016. godine na tu istu temu urađeno je jedno od najopsežnijih istraživanja u Srbiji za sada, a to je istraživanje koje je rađeno u 18 niških srednjih škola. Istraživanje je sproveo Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i „Medija i reform centar“ Niš. Naime, 3.700 ispitanika đaka završnih razreda, maturanata i maturantkinja, njihovih roditelja i nastavnika je anketirano. Opšti zaključak je da se sve tri ispitane kategorije nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti.
Na kraju, svi zagovornici medijske pismenosti, od analitičara, urednika medijskih kuća, nastavnika, profesora univerziteta, nevladinog sektora, odnosno nevladinih organizacija koje se bave ovom temom, složni su u jednom, a to je da svakako treba početi sa medijskim obrazovanjem i vremenom ga usavršavati i prilagođavati novim uslovima. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95600.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (naknada za odvojen život) Republika Mesečno 35000.00 RSD 04.11.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:25