RADOSLAV JOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 6. aprila 1957. godine u Kraljevu. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je doktor medicine, specijalista.

Od 2003-2005. godine obavljao je funkciju gradonačelnika Kraljeva, kao član Srpskog pokreta obnove.

Tvorac je teorije i istraživanja o malignim tumorima, koje je trajalo od 1979 d0 1993. godine. Teorija je javno promovisana na međunarodnom kongresu onkologa u Studenici, Srbija u julu 1997. godine. Knjiga na srpskom jeziku i njen prevod na engleskom u obliku skripte nalazi se u mnogim bibliotekama u svetu, između ostalih i u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Bio ja narodni poslanik u sazivima 1997-2001,2004-2007, 2014-2016. Mandat mu je potvrđen i 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 3 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovane koleginice i kolege, kada sam početkom dvehiljaditih kao gradonačelnik Kraljeva pokušavao da dovedem ozbiljne investitore u taj grad, da supstituišu činjenicu da su svi veliki industrijski sistemi, kao što je Fabrika vagona „Magnohrom“, „Jasen“, i da ne nabrajam dalje, takoreći uništeni, nažalost, njihov odgovor je uvek bio negativan, iz dva razloga, dva ključna razloga. Jedan je nedostatak saobraćajne infrastrukture i činjenica da grad Kraljeva i ostatak centralne Srbije sa Beogradom i severom Srbije vezuje magistrala smrti, Ibarska magistrala. To je bio jedan od ključnih razloga zbog kojih nisu prihvatali da budu ozbiljni investitori u Kraljevu. Drugi razlog je bio nedostatak adekvatne zakonodavne sigurnosti, jer investitor očekuje da bude siguran kad ulaže kapital u Srbiju.

Ipak smo svedoci, i svako ko je dobronameran to jasno vidi, ozbiljnih promena u Srbiji na bolje. Ovaj dom je doneo sijaset dobrih zakona koji uređuju ovu materiju, vraćaju sigurnost potencijalnim investitorima, a svedoci smo i činjenice da i Koridor 11, Koridor 12, u najavi i Moravički koridor, obezbeđuju i one uslove koji su neophodni investitorima da dođu u Srbiju.

Zahvaljujući tome Kraljevo je danas grad koji ima nadu i evo već dve fabrike koje će, nadam se uskoro, krenuti sa radom, obezbeđuju posao za 7.500 ljudi. Zato puna podrška naporima predsednika, Vladi i svima onima koji čine dobro Srbiji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Dame i gospodo, kada je Zakon o zaštiti životne sredine u pitanju, naravno da zaslužuje posebnu pažnju. Zašto? Zato što je u direktnoj korelaciji, proporciji sa zdravljem ljudi, zdravljem životinja i naravno biljnog sveta i svakako treba podržati sve ono što ide u pravcu da Srbija zaista bude jedna čista i lepa zemlja.

Kad putujemo i kad smo u prilici da iz aviona pogledamo malo našu zemlju, vidimo kolika je to lepota i koliko je lepotu i bogatstvo Bog dao na raspolaganje građanima ove zemlje i našem narodu.

Čini mi se da je problem komunalnog otpada u ovom trenutku jedan od najtežih. Zašto? Pa zato, naravno, što nemamo razrađen sistem odgovornosti. Nemamo razrađen dovoljno sistem nagrade i kazne za činjenje i nečinjenje. Mislim da taj problem možemo vrlo lako da rešimo i posebno apostrofiram problem na seoskom području.

U gradovima smo kako tako rešili taj problem kako odlagati komunalni otpad. Nažalost, ljudi koji žive u ruralnom području nemaju definisano gde mogu da odlažu svoj otpad, a oni imaju iste potrebe i troše iste one materije, upotrebljavaju sve ono što koriste ljudi koji žive u gradskim sredinama.

Da bismo uveli sistem i kazne i nagrade, i na tom području Republike Srbije, mi moramo tim ljudima, kao država i kao lokalna zajednica, da definišemo gde mogu i gde moraju da odlažu svoj otpad koji svakodnevno stvaraju kao i svi ostali.

Zato smatram da u narednom periodu moram apostrofirati upravo taj problem i, gospodine ministre, mislim da vi imate i snage i volje da radite na tom problemu da bi smo Srbiju očistili.

Godine 2004. sam kao predsednik opštine Kraljevo angažovao sve živo da očistimo te divlje deponije. Nažalost, posle šest meseci na istom mestu su bile. Tada sam shvatio da taj problem možemo rešiti jedino tako da u saradnji sa lokalnim zajednicama definišemo mesta koja će biti naravno urađena po određenim ekološkim standardima i pravilima. Mogu to biti i protočne deponije koje bi se punile godinu dana, pa se praznile, itd.

Znači, postoji više rešenja kako su mi još tad rekli ljudi koji se bave ekologijom, na taj način ćemo i ljudima koji žive na seoskom području omogućiti da na jedan adekvatan i korektan način odlažu svoj komunalni otpad.

Tada imamo moralno pravo, kao država, da zaista i zakone koji se tiču krivičnog gonjenja, prekršajnog gonjenja pooštrimo do maksimuma, kada ljudima definišemo gde će i kako da odlažu svoj otpad. Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Dame i gospodo, u fokusu zakona o kome raspravljamo ovim dana jesu ljudi kojima smo se nedvosmisleno zahvalili za njihov doprinos stabilizacije ekonomskih prilika u Srbiji.

Međutim, mi ne smemo da zaboravimo ko su ti ljudi. To su one generacije koje su prežive rastakanje države, građanske ratove, agresiju najmoćnije sile sveta. Preživeli su hiperinflaciju u kojoj je bio obezbeđen sav njihov rad i trud. Preživeli su mnoge nedaće i naravno to je razlog da im budemo i dodatno zahvalni za žrtvu koju su podneli.

Oni su čuvali svoje porodice i borili se za opstanak njihovih porodica, ali su i te kako bili svesni svoje odgovornosti prema državi i uvek su bili spremni da podnesu žrtvu za tu državu, za našu Srbiju.

Kao lekar svedočim da danas mnogi od tih ljudi imaju probleme, ozbiljne probleme sa zdravljem upravo zbog činjenice da su živeli u uslovima o kojima sam malopre govorio. Naravno da je ovaj koncept koji će omogućiti, između ostalog, realno uvećanje njihovih penzija i te kako pravičan, ali sem toga ako te ljude pitate šta bi želeli, na prvom mestu bi rekli da žele mir u ovoj zemlji, da žele prosperitetan razvoj, da se stvore uslovi da njihova deca i unučići ostaju u ovoj zemlji da rade i žive i da se rađaju nove generacije, odnosno mnogo više dece nego sada.

Dakle, ta odgovornost koju te generacije imaju prema našoj zemlji jeste nešto čemu moramo da se divimo i čemu moramo da odamo zahvalnost u svakom trenutku. Humanost jednog društva ogleda se upravo u njegovom odnosu prema ranjivim kategorijama stanovništva. Imajući to u vidu i imajući sve pozitivne promene koje se dešavaju u društvu u svim sektorima, verujem da će naše društvo imati taj humani karakter i da će u svakom trenutku znati da nagradi generacije koje su podnele najveće žrtve. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Poštovana predsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, poslaničko pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a pre svega Ministarstvu pravde i Ministarstvu inostranih poslova.

Imajući u vidu da smo se u prethodnih nekoliko dana suočili sa svojevrsnim javnim priznanjem Vilijama Vokera, da je radio u kontinuitetu, od 1999. godine do danas na projektu tzv. „velike Albanije“, odnosno na ujedinjenju svih Albanaca, da li i koje mere ima na raspolaganju naša država, a imajući u vidu zastrašujuće posledice izveštaja koji je taj čovek poslao međunarodnim institucijama po našu zemlju i narod, postoje mehanizmi i mere koje naša država može da pokrene za njegovu ličnu odgovornost imajući sve ovo u vidu?

Taj čovek koji je zašao duboko u devetu deceniju umesto da se ozbiljno suoči sa sopstvenom savešću i da porazgovara sa sopstvenom savešću zbog posledica koje su nam nanete, dolazi na proslavu Ramuša Haradinja i njegovog pokreta i kaže da nije obavio posao do kraja, već da je njegov cilj i njegov projekat zapravo u kontinuitetu bio da se stvori ta famozna „velika Albanija“.

U prilog ovog zahteva da naša država mora da insistira i na ovom vidu odgovornosti i političke i pravne idu i ogromne žrtve. Setimo se da je 2.500 hiljade ljudi na ovim prostorima izgubilo svoje živote, da je 12.500 hiljada ljudi ostalo sa posledicama da su ranjeni, setimo se da je i dan danas na stotine ljudi nestalo, ne znamo ništa o njihovoj sudbini. Evo, svakog dana kada ulazimo u ovo zdanje suočavamo se sa fotografijama tih ljudi ispred doma Narodne skupštine. Šta je sa tim ljudima bilo? Ko je trgovao njihovim srcima, plućima, jetrama? Ko je činio taj monstruozni zločin? A, sve je krenulo od izveštaja Vilijama Vokera. Svi su priznali, uključujući i Bila Klintona i Solanu i sve ostale koji su u to vreme opravdavali agresiju na našu zemlju, da je upravo taj zločin učinjen u Račku ključni kamen od kojeg se kreće da se kazni naš narod i naša država.

Svedoci, kao što su doktorka Helena Ranta, pa i naši stručnjaci koji su učestvovali u uviđaju u Račku, govore da tu nije bilo ni govora o bilo kakvom zločinu prema civilima, već da su te žrtve u stvari žrtve borbe terorista i naše države.

Nažalost, posledice ćemo trpeti i dalje. Ekonomsko razaranje koje su nam učinili, a i osiromašeni uranijum koji je ostao iza „milosrdnog anđela“ na ovim prostorima, tek će davati posledice u narednom periodu.

Zato ni ova institucija, zato ni mi koji sedimo ovde, kao ni naša Vlada i sve ostale institucije u ovoj zemlji ne smeju da zatvore oči nad činjenicom da je jedan lažni izveštaj takvog čoveka kakav je Vilijam Voker učinio jednu veliku i zastrašujuću nepravdu i ovom narodu i ovoj državi.

Zašto ne smemo da zaboravimo ovo i zašto to moramo stalno da pominjemo? Da nam se ne bi istorija ponavljala, da se ne bi ponovo na isti način na ovom mestu ili na nekom drugom stvarala lažna slika o jednom narodu ili nekoj državi i na osnovi toga se primenjivala zastrašujuća sila, odnosno zakon sile.

Neljudi sa naših poternica nikada ne smeju da se skinu. Oni moraju stalno da strepe od toga da će doći pred lice pravde i da će odgovarati za zločine koje su učinili.

Žrtve koje smo podneli u minulom veku, a setimo se koliko je miliona nas stradalo u ime slobode i u ime pravde, obavezuju nas da ovo pitanje postavljamo svakodnevno i da ne zatvaramo oči pred njim. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 10.11.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 15:05