RADOSLAV JOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 6. aprila 1957. godine u Kraljevu. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je doktor medicine, specijalista.

Od 2003-2005. godine obavljao je funkciju gradonačelnika Kraljeva, kao član Srpskog pokreta obnove.

Tvorac je teorije i istraživanja o malignim tumorima, koje je trajalo od 1979 d0 1993. godine. Teorija je javno promovisana na međunarodnom kongresu onkologa u Studenici, Srbija u julu 1997. godine. Knjiga na srpskom jeziku i njen prevod na engleskom u obliku skripte nalazi se u mnogim bibliotekama u svetu, između ostalih i u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Bio ja narodni poslanik u sazivima 1997-2001,2004-2007, 2014-2016. Mandat mu je potvrđen i 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 16 dana i 18 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 27 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, ovih dana smo govorili o 6.000 memorijala o kojima ćemo brinuti u budućnosti. Tih 6.000 memorijala zapravo su dokaz velikog stradanja kroz istoriju.

Kažu – istorija je učiteljica života. Nadam se da će ovi memorijali sve nas naučiti da o životu više vodimo računa u budućnosti, da čuvamo i štitimo našu naciju. Dobro reče pre neki dan kolega Martinović, kada je govorio o ovom zakonu – koliko miliona bi nas danas bilo više da nismo toliko stradali.

To je zaista pitanje koje moramo svakog dana sebi da postavljamo i dobro je da ova država, politikom koju vodi danas i koju će, nadam se, voditi u budućnosti, brine pre svega o životu, o živim ljudima, o njihovoj budućnosti i stvaranju ambijenta za pristojan život u Srbiji.

Drago mi je da je ovde danas ministarka koja se, pre svega, bavi demografskom politikom u Srbiji. Kao što sam rekao i juče i prekjuče, živi ljudi, potomci koje ćemo stvarati i rađati u Srbiji, jesu najbolja uspomena na sve one koji su stradali kroz istoriju braneći naš narod i našu slobodu.

Zato puna podrška svim naporima koje ulažete i koje će ulagati Vlada u budućnosti, da se u Srbiji rađa više dece, da se kao narod obnavljamo, jer na taj način ćemo obezbediti istorijsko sećanje na naše pretke i naše stradalnike i u vekovima koji su pred nama. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, sticajem istorijskih okolnosti srpski narod se kroz vekove često nalazio na udaru moćnih sila. Žrtve su ogromne, o tome je bilo reči podosta u ova dva dana, i neko od kolega je danas pomenuo cifru od 6000 memorijala, koje srpski narod neguje, da bi čuvao uspomenu na prevelike žrtve koje smo dali braneći slobodu, a nekad i sopstveni opstanak.

Osim što je dobro što donosimo ovakav zakon i uređujemo tu materiju, smatram da istoričari, oni koji istražuju sva ta stratišta našeg naroda, trebaju da se više pozabave i brojevima, i činjenicama. Zašto?

Veoma često smo svedoci licitiranja brojevima, na taj način ne doprinosimo čuvanju pijeteta prema žrtvama. Istorija mora dati jasne činjenice, jasne podatke oko kojih neće biti sporenja u budućnosti. Na taj način će i memorijali koje gradimo i koje čuvamo, dobiti na svom značaju i neće biti podložni kritikama i deobama među nama.

Naravno, kao i juče i danas podvlačim, najbolje sećanje na one koji su stradali kroz vekove braneći našu otadžbinu, braneći slobodu, jesu živi ljudi, jesu potomci. Zato moramo sve učiniti da im se odužimo na najbolji način, da se stvori ambijent tamo gde živi srpski narod, da se rađaju deca, da se rađaju potomci, koji će u krajnjoj liniji, i čuvati živu uspomenu na sve žrtve i na sve stradalnike iz naše istorije. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, danas raspravljamo u pojedinostima o setu veoma važnih zakona. naravno da prvi zakon o kome razgovaramo jeste Zakon o ratnim memorijalima i moje koleginice i kolege su upravo istakli koliki je značaj sa više aspekata, što smo se odlučili da donesemo jedan ovakav zakon. Naravno, tu pre svega mislim na istorijsko pamćenje, na očuvanje tradicije, a pre svega, na samosvest o sopstvenom trajanju kroz vekove, jer postoji ona jedna jasna, nesporna činjenica, da narod koji zaboravi svoju istoriju, zaboravi svoju kulturu, tradiciju, jezik je osuđen na nestajanje.

Ovim amandmanom i nizom amandmana koje sam podneo, upravo sam želeo da istaknem značaj ovog zakona i da ga podržim činjenicu da se nalazi on pred nama, ali bih u setu ovih zakona o kojima raspravljamo posebno istakao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Zašto?

Znate, kada govorimo o memorijalima, kada bismo pitali sve te stradalnike, te ljude koji su se žrtvovali kroz istoriju za ovu državu, šta bi najviše želeli, duboko sam ubeđen da bi kao cenu toga da im se kao narod odužimo, želeli da se ovde rađaju deca i da se ovaj narod obnavlja. Zato smatram da je upravo činjenica da u setu zakona o kojima raspravljamo se nalazi i takav zakon, možda najbolji način da se odužimo svim žrtvama koje je naš narod dao kroz vekove, boreći se za slobodu, a ponekad i za goli opstanak.

Zato sam gospodine ministre i na ovaj Zakon o podršci porodici sa decom, predložio jedan od amandmana, ne samo na ovaj prvi zakon, da se dodatno podrže majke koje rađaju decu i koje obnavljaju naciju.

Naravno, sticajem istorijskih okolnosti, srpski narod je podneo ogromnu žrtvu. Setimo se onog serijala RTS, bio je pre nekoliko godina, „Gde cveta limun žut“ i setimo se reči koje je tada izgovorio veliki glumac, nažalost, pokojni Dragan Nikolić, kada je rekao da se nada da je prošlo vreme stradanja i umiranja i da je došlo vreme da se radujemo životu i da se radujemo budućnosti Srbije.

Zato smatram da je jako važno da se i na taj način, stvarajući uslove u ovoj zemlji za rađanje, za opstanak, uslove gde će deca ostajati u Srbiji, zapravo na najbolji način odužujemo svim stradalnicima kroz vekove, stradalnicima za slobodu i opstanak ovog naroda.

Zato verujem da ćemo podržati naravno i sve ove zakone, a ako nije moguće da se u ovaj zakon ugradi dodatno materijalno obezbeđenje za majke koje rađaju decu, ja bih zamolio da Vlada predloži izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i penzijskom i invalidskom osiguranju. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Poštovana predsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, poslaničko pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a pre svega Ministarstvu pravde i Ministarstvu inostranih poslova.

Imajući u vidu da smo se u prethodnih nekoliko dana suočili sa svojevrsnim javnim priznanjem Vilijama Vokera, da je radio u kontinuitetu, od 1999. godine do danas na projektu tzv. „velike Albanije“, odnosno na ujedinjenju svih Albanaca, da li i koje mere ima na raspolaganju naša država, a imajući u vidu zastrašujuće posledice izveštaja koji je taj čovek poslao međunarodnim institucijama po našu zemlju i narod, postoje mehanizmi i mere koje naša država može da pokrene za njegovu ličnu odgovornost imajući sve ovo u vidu?

Taj čovek koji je zašao duboko u devetu deceniju umesto da se ozbiljno suoči sa sopstvenom savešću i da porazgovara sa sopstvenom savešću zbog posledica koje su nam nanete, dolazi na proslavu Ramuša Haradinja i njegovog pokreta i kaže da nije obavio posao do kraja, već da je njegov cilj i njegov projekat zapravo u kontinuitetu bio da se stvori ta famozna „velika Albanija“.

U prilog ovog zahteva da naša država mora da insistira i na ovom vidu odgovornosti i političke i pravne idu i ogromne žrtve. Setimo se da je 2.500 hiljade ljudi na ovim prostorima izgubilo svoje živote, da je 12.500 hiljada ljudi ostalo sa posledicama da su ranjeni, setimo se da je i dan danas na stotine ljudi nestalo, ne znamo ništa o njihovoj sudbini. Evo, svakog dana kada ulazimo u ovo zdanje suočavamo se sa fotografijama tih ljudi ispred doma Narodne skupštine. Šta je sa tim ljudima bilo? Ko je trgovao njihovim srcima, plućima, jetrama? Ko je činio taj monstruozni zločin? A, sve je krenulo od izveštaja Vilijama Vokera. Svi su priznali, uključujući i Bila Klintona i Solanu i sve ostale koji su u to vreme opravdavali agresiju na našu zemlju, da je upravo taj zločin učinjen u Račku ključni kamen od kojeg se kreće da se kazni naš narod i naša država.

Svedoci, kao što su doktorka Helena Ranta, pa i naši stručnjaci koji su učestvovali u uviđaju u Račku, govore da tu nije bilo ni govora o bilo kakvom zločinu prema civilima, već da su te žrtve u stvari žrtve borbe terorista i naše države.

Nažalost, posledice ćemo trpeti i dalje. Ekonomsko razaranje koje su nam učinili, a i osiromašeni uranijum koji je ostao iza „milosrdnog anđela“ na ovim prostorima, tek će davati posledice u narednom periodu.

Zato ni ova institucija, zato ni mi koji sedimo ovde, kao ni naša Vlada i sve ostale institucije u ovoj zemlji ne smeju da zatvore oči nad činjenicom da je jedan lažni izveštaj takvog čoveka kakav je Vilijam Voker učinio jednu veliku i zastrašujuću nepravdu i ovom narodu i ovoj državi.

Zašto ne smemo da zaboravimo ovo i zašto to moramo stalno da pominjemo? Da nam se ne bi istorija ponavljala, da se ne bi ponovo na isti način na ovom mestu ili na nekom drugom stvarala lažna slika o jednom narodu ili nekoj državi i na osnovi toga se primenjivala zastrašujuća sila, odnosno zakon sile.

Neljudi sa naših poternica nikada ne smeju da se skinu. Oni moraju stalno da strepe od toga da će doći pred lice pravde i da će odgovarati za zločine koje su učinili.

Žrtve koje smo podneli u minulom veku, a setimo se koliko je miliona nas stradalo u ime slobode i u ime pravde, obavezuju nas da ovo pitanje postavljamo svakodnevno i da ne zatvaramo oči pred njim. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 10.11.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 15:05