OLIVERA OGNJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godine. Živi u Grockoj, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani menadžer.

Bila je direktorka JKP “Grocka”.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, dolazim sa opštine Grocka gde je u poslednjih par godina, uz velike napore opštinskog rukovodstva, otvoreno novo opštinsko odeljenje za severni deo opštine i nekoliko poštanskih poslovnica, kako bi se građanima omogućilo da brže i lakše dođu do potrebnih dokumenata.

Zato ću danas govoriti o izmeni Zakona o informacionoj bezbednosti i o Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Činjenica je da su ova dva zakona usko povezana, odnosno nadovezuju se jedan na drugi, zato što je suština svega da se kroz reformu elektronskog poslovanja obezbede najviši nivoi zaštite podataka i informacionih sistema. Kako bismo unapredili otkrivanje visokotehnološkog kriminala, a u skladu sa međunarodnim standardima i propisima u oblasti informacione bezbednosti, osim obuke državnih službenika i zaposlenih u državnoj upravi, ovim zakonom se obezbeđuje i niz mera zaštite, a takođe i odgovornosti pravnih lica prilikom upotrebe, upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema.

Ono što je, naravno, cilj jeste da se osim povećanja zaštite bezbednosti u ovim sistemima postigne paralelno povećanje svesti građana i institucija o opasnostima u ovim oblastima. Takođe, svedoci smo da se sve države sveta, pa tako i Srbija, suočavaju sa ovom vrstom problema, što znači da se borimo sa jednom vrstom globalnog problema. Dakle, znači da bezbednost informacionih sistema i preuzimanje standarda koji su već postojeći jesu, u stvari, jedini način da se smanje rizici od falsifikovanja i zloupotrebe u ovoj oblasti.

Postavlja se pitanje šta će nam doneti novine u elektronskom poslovanju? Građani su u mogućnosti da već danas osećaju velike promene da se izvadi neki dokument, a sada ćemo imati javne usluge od još boljeg kvaliteta, koje će dodatno pojednostaviti komunikaciju između državne uprave, privrede i građana. Doneće nam jeftiniji i lakši pristup uslugama javne uprave, doneće nam rast IKT sektora, kao jednog od sektora koji beleži najveći rast, najbrži i koji čini preko 10% ukupnog BDP-a. Apsolutno je neophodno da elektronske akte prihvatimo kao pravno verodostojne i obavezujuće.

Srbija kroz ovaj proces digitalizacije i dalje modernizacije sada omogućava građanima i pravnim licima da bez i jednog papira završavaju složene birokratske procedure.

Zakonom o elektronskom poslovanju uvodimo kvalifikovani elektronski potpis, koji će jednim jednostavnim postupkom zameniti komplikovanu proceduru dosadašnjeg elektronskog potpisa, uvodimo elektronski dokument, koji je izjednačen sa papirnim dokumentom. Uvodimo elektronski potpis, koji je izuzetno značajan za pravna lica. Uvodimo elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenata, koje je vrlo bitno zbog uštede velikih troškova arhiviranja, odnosno čuvanja dokumenata.

Rezultat ovih novina će građanima doneti mnogo uštede u vremenu i oslobađanje od stresa, šetanje od šaltera do šaltera, prikupljanje dokumenata, silne papirologije, plaćanje računa polako će otići u istoriju. Zahvaljujući izmenama propisa, privredni subjekti ostvariće ozbiljne finansijske uštede, ne samo zbog nabavke dokumenata, već i zbog štampanja dokumenata.

Kao zaključak bih navela da se iz ovih predloga zakona može videti jedan ozbiljan i predan rad naše vlade, koji omogućuje da Srbija ide dalje razvojnim putem u susret evropskim i svetskim trendovima u oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja. Zato vam upućujem pohvale i u Danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je jedan od najvažnijih koje naša Republika Srbija donosi u cilju ispunjavanja Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju EU. Međutim, moramo biti izuzetno pažljivi, jer niko ne želi preveliku liberalizaciju ove tako važne oblasti privrede naše zemlje. Upravo su zemlje kao što su Poljska, Mađarska i Slovenija pokazale da totalno oslobađanje ove oblasti nije ono što im je potrebno.

Najbolji primer kako se rešava ovaj problem bila je Poljska. Prilikom pregovora o pristupanju EU, Poljska je uspela da dobije tranzicioni period za sticanje svojine nad poljoprivrednim zemljištem od strane stranaca u trajanju od ukupno 12 godina. Zakonom o sticanju zemljišta od strane stranaca predvideli su da državljani zemalja koje nisu članice EU mogu kupovati zemljište pod uslovima predviđenim ovim zakonom, ukoliko dobiju dozvolu MUP i Uprave, kao i mišljenje Ministarstva privrede i ruralnog razvoja. Isto pravilo važi i u slučaju kada stranac želi da stekne kapital kupovinom kompanije. Dakle, Poljaci su doneli rigorozan Zakon o zemljištu u korist domaćih gazdinstava i time zaštitili svoje domaće poljoprivrednike.

Izmenom i dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pokušati da komplikovanjem uslova prodaje ograničimo broj onih koji bi mogli da konkurišu za našu srpsku poljoprivrednu zemlju. Isto je uradila i većina država članica uglavnom posle dužeg ili kraćeg perioda tranzicije. Dosadašnja ograničenja strani državljani iz EU ili bilo koje treće zemlje sveta, zaobilazili su je jednostavnim osnivanjem firme u Srbiji i bez ikakvih problema kupovali naše poljoprivredno zemljište.

Nažalost, kao rezultat potpisivanja SSP EU 2008. godine naša Republika Srbija se obavezala na prodaju zemlje strancima pre sticanja članstva, bez zahteva za tranzicionim periodom. Ovo isto tako predstavlja međunarodni ugovor koji naš Ustav Republike Srbije prepoznaje kao takav i koji smo obavezni da ispunimo. Zbog toga je ovaj zakon od ogromne važnosti za rezultat naše zemlje, a mi moramo da obezbedimo prednost za naše domaće poljoprivrednike.

Na početku izlaganja sam spomenula Poljsku, kao primer države članice EU koja je rigorozno zaštitila svoju poljoprivrednu zemlju, a sa druge strane imamo Rumuniju kao primer potpune liberalizacije.

Donošenjem Zakona o sticanju prava privatne svojine nad zemljištem od strane stranih državljana i stranih pravnih lica iz 2005. godine državljanima EU je omogućeno sticanje prava svojine nad zemljištem. Time su mogli da steknu pravo svojine nad zemljištem putem kupovine, kao i nasleđivanjem uz uslov reciprociteta.

Godine 2014. u Rumuniji je usvojen Zakon o prodaji i kupovini poljoprivrednog zemljišta, čime je omogućeno potpuno izjednačavanje stranih državljana sa rumunskim državljanima u pogledu prava na sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Najveće parcele poljoprivrednog zemljišta su prodate strancima u Rumuniji, odnosno trećina od ukupne površine obradivog zemljišta. Zakup zemljišta je takođe liberalizovan, bez ograničenja, pa stranci trenutno imaju duplo više zakupljenih od kupljenih površina poljoprivrednog zemljišta.

Kada je zakup zemljišta u našoj Republici Srbiji u pitanju, članom 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa Republike Srbije, propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar koristi i da njome raspolaže u granicama zakona, što znači da slobodno može da izda u zakup, ako nekim drugim zakonom nije nešto drugo propisano.

S obzirom na navedeno, a kako je zakup obligaciono pravni odnos, moglo bi se zaključiti da je zakup poljoprivrednog zemljišta od strane stranih pravnih i fizičkih lica moguć, ali zakon takođe ustanovljava i obavezu za pravna lica, kao zakupce poljoprivrednog zemljišta,da obezbede zapošljavanje nezaposlenih lica.

Poljoprivredno zemljište je jedan od najvažnijih resursa svake zemlje i osnovni činilac poljoprivredne proizvodnje kojom se obezbeđuju prihodi većinom ruralnog stanovništva, zatim prehrambena sigurnost nacije, a čijim se odgovornim gazdovanjem utiče i na očuvanje životne sredine.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona uređuju se uslovi za promet poljoprivrednog zemljišta, kako bi se omogućilo državljanima članicama EU sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. To je dakle ono što moramo postići u našoj daljnoj evrointegraciji, ali mudro i pametno, kao uostalom i sve drugo što je naša Vlada ranije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, odnosno sada sa premijerkom Anom Brnabić postigla. U danu za glasanje SNS će podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, akcenat stavljam na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, zaključivanjem razmenom nota.

Obavljanje drumskog saobraćaja sa Ruskom Federacijom, urađeno je Sporazumom Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u međunarodnom drumskom saobraćaju koji je stupio na snagu 9. decembra 2011. godine. Članom 11. ovog sporazuma, predviđeno je da se tranzitni prevoz stvari obavlja na osnovu koje izdaju nadležni organi strana, koji svake godine bez naknade razmenjuju međusobno usaglašeni broj dozvola.

Razmenjivani kontingenti dozvola nisu zadovoljavali potrebe srpske transportne privrede. Svima su nam poznate „cent dozvole“ koje omogućavaju da kamioni bez zaustavljanja jezde evropskim drumovima cele naredne godine, bez obzira na to koliko puta ulazili ili izlazili iz jedne u drugu zemlju.

Ovde je reč pre svega o liberalizaciji ovih veoma važnih trgovinskih odnosa drumskog karaktera. Dobro je da se obe strane Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije zalažu za olakšanje, pa i ukidanje kvote i ograničenja na uvoz i izvoz, odnosno trgovinu drumskim putem.

Ograničavanje trgovine nikome ne donosi dobro, jer živimo u globalnom svetu, gde su međunarodne veze i saradnja osnova bitisanja svake države. Svakako je potrebno olakšati transport.

Lutrija u kojoj prevoznici nestrpljivo i pod velikim znakom pitanja stoje u redovima i nadaju se da će dobiti dozvolu nikome nije potrebna. Ova grana vapi za liberalizacijom.

Setimo se protesta vozača prevoznika, kilometarskih kolona kamiona nezadovoljnih prevoznika. Veliki broj međunarodnih prevoznika iz godine u godinu ostajao je bez ovih povlastica. Važno je ostvariti što čvršću vezu sa Ruskom Federacijom kao jednim od naših najznačajnih spoljno-trgovinskih partnera.

Zaključivanje ovih sporazuma olakšaće obavljanje transportnog tranzitnog prevoza stvari i unaprediće trgovinsku i ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom.

Nadležni organ za sprovođenje ovog Sporazuma je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, koje odgovorno i efikasno radi svoj posao. Zbog toga ne sumnjam da ćemo ovu priliku iskoristiti. Apsolutno podržavam ovaj i set sporazuma koji su predloženi i pozivam ostale kolege da glasaju za. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 14:07